Драган Јочић: Од Ђурђевдана зависи будућност Србије

Разговарао Никола Врзић
Фотографије Милан Тимотић

Српски народ мора да брани своје државне и националне интересе, или нам је и сам опстанак угрожен. Није чудно да странци хоће да владају уместо нас самих, него је чудно да ми то не видимо и да то допуштамо

 

Драган Јочић, потпредседник Демократске странке Србије и министар унутрашњих послова у две Владе Војислава Коштунице (2004-2008), за „Печат“ говори о предстојећим изборима, Косову и Метохији, о притисцима са Запада, идеји о политичкој и војној неутралности наше земље, на овом раскршћу пред којим се Србија данас налази…

Парламентарни и локални избори заказани су за 6. мај. Како видите Србију после тих избора? Хоће ли се ишта променити, или је унапред све нацртано у некој бриселској или вашингтонској канцеларији? Колика је шанса да се Демократска странка Србије и Српска напредна странка после тих избора – наравно под условом да стекну могућност формирања скупштинске већине – договоре око минимума заједничких циљева и саставе владу? Може ли се однос према „препорукама“ из Брисела показати као непремостива препрека, односно, да ли је у Србији могуће формирати владу без одобрења ЕУ и вашингтонске бирократије?
Свако треба да ради свој посао. Јасно је да бриселске и вашингтонске канцеларије, како кажете, праве своје опције. Али и српски народ треба да ради свој посао, и сам изабере власт коју жели. На овим изборима народ, у основи, бира између два пута, једног који води у ЕУ и другог који отвара врата слободној, сувереној и политички неутралној Србији. Шта год планирали странци, ипак српски народ бира којим ће од ова два пута кренути даље.
Треба знати да, када се иде погрешним путем, све је погрешно; сваки труд и сваки посао је узалудан. Пут без алтернативе, којим је одлазећа власт последње четири године водила Србију у рај Европске уније, нанео је озбиљну материјалну, политичку и економску штету нашој земљи. Право питање је, зато, да ли ће српска држава уопште и опстати, уколико Србија настави да иде овим путем. Мислим да народ види да нам је земља на странпутици, да је озбиљно забринут, и на Ђурђевдан треба да донесе своју одлуку. То је одлука о будућности земље, одлука да ли ћемо бити слободни или ћемо бити поданици Европске уније.

Прошле су четири године од како је Војислав Коштуница „вратио мандат народу“ а Демократска странка Србије прешла у опозицију. Како видите данашњу Србију?
Коштуница је враћањем мандата народу пре свега показао да у Србији власт припада српском народу, и да само српски народ треба да се пита ко треба да управља земљом. Било је у нашој историји примера и да се влада чврстом руком, мимо воље народе, и да се влада под потпуним утицајем странаца. Србија може да напредује и да брине о својим националним, државним и привредним интересима само ако се влада уз пуну подршку и сагласност свог народа. То јесте најтежи, али једино исправан пут.

Зашто тада, уместо ванредних избора, није било могуће формирати коалициону владу са радикалима? Из данашње перспективе, сматрате ли такву одлуку погрешном?
Као што сам вам рекао, погрешно је када се влада без одлуке и сагласности народа, а још је горе када странци одређују ко ће да влада у Србији. Српски народ је тај који у свакој прилици треба да одлучује и нико, никада не треба на себе да преузме улогу тумача народне воље. Коштуница је три пута долазио на власт, и два пута добровољно силазио са власти када није имао подршку и могућност да спроводи политику у коју верује. И по томе он је јединствена личност у нашој политичкој историји. Tо треба дубоко ценити.

У то време ДСС је сматрана за странку са „највећим коалиционим потенцијалом“, док је данас ситуација скоро па потпуно другачија. Шта се то догодило, са ДСС-ом или са остатком српске политичке сцене?

 

Кључ је у томе што ДСС увек води државотворну политику, која може да се оствари само ако у земљи постоји национални консензус око најважнијих државних циљева. Наш коалициони потенцијал односи се на политику која је у интересу Србије и српског народа, и то ће увек бити тако. Ако и све странке буду за Европску унију ДСС ће бити за Србију, за политичку неутралност, за слободу и сувереност наше државе.

Економска ситуација у Србији лошија је него у било којој од осталих земаља региона. Власт, која је на почетку светске економске кризе тврдила да нам та криза представља развојну шансу, сада се кризом изговара за све неуспехе. Верујете ли у такво објашњење? Зашто су привреда и грађани Србије прошли најгоре, иако их је кроз кризу водила „социјално одговорна влада“ Мирка Цветковића? Шта би требало учинити да се ситуација поправи?
Рекао сам да, када се иде погрешним путем, онда је све погрешно. Тако је и са економијом. Спроводећи ССП са ЕУ одлазећа власт је уништила српску привреду и заправо финансирала државе ЕУ. И да вам кажем, на сваки евро који је ЕУ унела у Србију, изнела је два. Србијом влада незапосленост, сиромаштво, безнађе, и што је горе стање, то се више тврди да ће нам наступити светла и лепа будућност ако ЕУ опстане и када за двадесет година, можда, уђемо у ЕУ. Дубоко сам уверен да би политички неутрална Србија отворила врата економске сарадње са свим државама, и на тај начин би се наша земља брже и боље економски развијала. Наша је судбина давно одређена, на самом почетку српске државности, када је речено да смо ми Исток Западу и Запад Истоку. И само када се држимо те исконске и праве мудрости, Србије иде правим путем и држава и народ нам напредују.

Корупција се сматра једним од најтежих проблема с којима се суочавамо као друштво. Како оцењујете резултате рада полиције на сузбијању корупције? Хапшења су у једном тренутку била учестала; да ли је то плод искреног залагања власти да се корупција искорени, или је реч о предизборном маркетингу, или пак о покушају да се полиција искористи за притисак на недовољно поуздане политичке савезнике?
Српска полиција је добра јер се ради о храбрим и добрим људима и изванредним професионалцима. Оставио сам полицију такву да нема задатка којег српска полиција не може да обави. Суштина је да им се дају потпуно одрешене руке, дакле, без уплитања политике, и тада нема бриге да ће полиција добро радити свој посао.

Осим што је, када је формирана, тврдила да је социјално одговорна, актуелна власт самопрогласила се и проевропском. Колико смо данас ближи Европској унији него пре четири године? Коју смо цену, као држава и као народ, платили да бисмо се одржали на том путу ка ЕУ који „нема алтернативе“? Опет, ако алтернативе ипак има (а има је увек), зашто нам се она одузима том паролом „ЕУ или смрт“? Одакле се она намеће Србији, с Андрићевог венца или из Брисела и Вашингтона?
Јасно да да се и Србији и Андрићевом венцу натура из иностранства парола „ЕУ или смрт“. Наравно, на српском народу је да одговори и на притиске странаца и на њихову паролу да нам нема живота изван ЕУ. А како изгледа европски пут најбоље смо видели у последње четири године. Па, једноставно су нас сатрли, и наше интересе и нашу привреду, и заправо се већ четири године затире српско име на том европском путу.

Да ли је српска власт, потписивањем ССП-а, прихватањем ЕУЛЕКС-а, па и „заједничком“ српско-ЕУ резолуцијом у Генералној скупштини УН, одустала од борбе за Косово? Како видите актуелне преговоре Београда и Приштине под окриљем ЕУ? Да ли смо Косовом платити стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ?
Има ли данас икога у Србији ко не зна одговоре на ова питања? Одлазећа власт је признавањем Косова са зведицом понизила и Србију и српски народ. Урадили су оно што пре њих никада нико није урадио Србији. И шта су добили заузврат? Ништа. Добили су кандидатуру која је једна потпуно безначајна чињеница. Ено, Македонија већ седам година чами као кандидат. Можда Македонија то воли, можда им то и пристаје, али Србија је стара држава са великом и моћном историјом и традицијом. Не приличи Србији да се, као стара држава, дичи тиме да је кандидат за улазак у организацију која колико сутра може и да се распадне.

Брисел (и Вашингтон) тврде да нас, једног лепог дана, желе као чланове ЕУ, а све су мање увијени сигнали који говоре да Србија треба да постане и чланица НАТО-а. Где смо пожељнији као члан, у ЕУ или у НАТО, и зашто?
По речима Збигњева Бжежинског, Европска унија је била награда за државе које су пристале да уђу у НАТО и своју војску ставе на располагање САД за ратове широм света. Прави циљ западних стратега је да прошири НАТО савез, и добрим делом они ЕУ користе као неку врсту лилихипа. Ко воли широко му поље, али Србија и српски народ треба да остану политички и војно неутрални. Наш војни пут свакако није на Исток, јер тамо никада нисмо ни ратовали, нити је наш пут да гинемо и убијамо друге народа зарад туђих интереса.

Хоће ли ЕУ – у светлу текуће економске кризе, кризе евра, све жешћих антиимигрантсих сентимената и успона радикалне анти-ЕУ деснице у многим чланицама уније – доживети да нас дочека као члана? Када то можемо да очекујемо, ако уопште можемо, и да ли је мудро све државне ресурсе посветити само том, тако тешко ухватљивом циљу?
Како једном рече један паметан човек, нисмо ми против ЕУ него смо против тога да Србија уђе у ЕУ. Дакле, нека се распадне или нека напрадује то је њихова ствар и њихова брига. А наша је брига да чувамо и унапређујемо Србију, да нам Србија напредује, да буде политички и војно неутрална и да се економски развија. Сарађиваћемо са ЕУ ако опстане, а ако пропадне сарађиваћемо са државама које су некада биле у ЕУ.

Понајвише похвала „наших западних пријатеља“ актуелне власти добиле су после усвајања Статута Војводине, Декларације о Сребреници, и оне заједничке бриселско-београдске резолуције о Косову усвојене у Уједињеним нацијама. Која је нит која повезује ова три поступка?
Ако тражимо нит, пронаћи ћемо је у поданичком односу одлазеће власти према великим западним силама. Нема ту велике приче; или смо своји и самостално одлучујемо, или нам стижу наређења странаца. Политички и војно неутрална Србија би сама одлучивала о својим проблемима, а европској Србији стижу готова решења од странаца.

Који је то поступак Бориса Тадића и владајуће коалиције који бисте описали као национално и државно најнеодговорнији?
Дуга и предуга је листа штета коју су нанели свом народу и својој држави. Статут Војводине је забијање трна у здраву ногу, признавање Косова са звездицом је грех и понижавање српског народа, Декларација о Сребреници је вређање мртвих… Много је тога, заиста.

Лепе речи са Запада стижу и због „побољшане регионалне сарадње“ и унапређења односа са суседима. Србија је, понављамо, донела декларацију о Сребреници, Тадић је посетио Вуковар, српско тужилаштво најавило је да одустаје од највећег броја оптужница за злочине над Србима… Некако, стиче се утисак да се односи са суседима унапређују тако што Србија на себе преузима сав терет кривице и одговорности за ратове на простору бивше СФРЈ.
На простору бивше СФРЈ постојале су само две старе српске државе, Србија и Црна Гора. Остало нису биле државе него поданици великих империја. Идеја је да се Србија прогласи злочиначком, и да нам се као пример наметну Словенија и Хрватска као светли европски узори. Али неће то баш тако лако ићи. Срби се спремају да 28. октобра прославе 100 година од уласка славне српске војске на Косово и Метохију. Уверен сам да се сваки Србин диви тим бесмртним јунацима, а да се ниједан Србин не диви Словенији и Хрватској. Ускоро ћемо прославити и сто година од подвига Гаврила Принципа, чије име и презиме све говоре. Имамо чиме да се поносимо, велики је српски народ и велико је српско име.

Зашто се Србија снажније не заложи за, рецимо, повратак Срба изгнаних из Хрватске (нарочито после хашке пресуде Анти Готовини и Младену Маркачу), за решење питања отетих станова и станарских права, зашто се жешће не успротиви покушајима да се сузе надлежности Републике Српске, уместо што обећава – како смо сазнали захваљујући Викиликсу – да ће сарађивати на изградњи централизованих институција Босне и Херцеговине?
– Од Ђурђевдана све зависи. Ако народ изабере политичку неутралност неће се без одговора ударати на Републику Српску, нити ће се Хрватска правити као да није направила највећи злочин после Другог светског рата. Србија је гарант Дејтонског споразума и нема ни говора да се Босна и Херцеговина могу централизовати већ, напротив, треба да јачају специјалне паралелне везе између Србије и Српске, односно између истог народа са две стране Дрине.

Да ли је, уопште, Србији дозвољено да се заложи за своје националне интересе, и ко јој то право оспорава?
Многима је и „Београдски пашалук“ превелик. Српски народ мора да брани своје државне и националне интересе, или нам је и сам опстанак угрожен. Није чудно да странци хоће да владају уместо нас самих, него је чудно да ми то не видимо и да то допуштамо.

Црна Гора је већ шест година независна држава, али од комплекса Србије као да не може да се одвоји. Чули смо да је Србија 1918. године заправо анектирала Црну Гору, да тадашње одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу са Србијом треба поништити, да Православна црква у Црној Гори треба да буде црногорска… Истовремено, резултати пописа говоре да се око трећине грађана Црне Горе изјаснило као Срби. Откуд толико антисрпско расположење међу црногорским властодршцима, и шта Србија треба да учини за своје сународнике с оне стране границе?
Србија треба да се држи свог Устава, који налаже да морамо да водимо рачуна о српском народу изван граница Србије. Национални је интерес Србије, као политички неутралне државе, да своју спољну политику усмери на Балкан јер велики број Срба живи у региону. Ми смо то и радили када је Влада Војислава Коштунице купила Телеком Републике Српске, и када је српски Телеком купио лиценцу у Црној Гори. Знамо шта треба радити, али пре тога српски народ треба да на Ђурђевдан гласа за политичку неутралност и за Војислава Коштуницу који је творац идеје о неутралности.

 

7 коментара

  1. Jasno i odlucno
    Nek Vam je sa srecom na izborima!

  2. Ovde se nema sta dodati niti oduzeti,na narodu je da odluci sta ce izabrati.U koliko iole ima u nasem narodu patiotizma i dali su svesni da bez rada nema buducnosti,u koliko nisu toga svesni nego ako misle da ce im Evropa dati preokret i procvat bez rada izabrace u napred sebi propast.Ako im ova vlast bila dobra i ne traze nesto bolje od ovoga onda ce ponovo izabrati isto.Pa neka im je srecno.Sto se Kosova tice;za mene je ono priznato direkno ili indirekno,cim su pristali da vode pregovore sa Pristinom.Postavlja se pitanje cija je Pristina?Srpska ili Albanska?Apelujem na sve stranke koje imaju viziju Srbije,kome je Srbija iznad svega preca,preca od Evrope;Ujedinite se,i ne dozvoliti predaju Srbije neprijateljima koji su je bombardovali.Vama neka je srecno sestog Maja.Moj glas je vas.SRECNO.

  3. Intervju sa gospodinom Jocicem reflektira svu kompleksnost momentanog politickog i opstedrustvenog stanja u Srbiji. Dolazeci Djurdjevdan je sudbonosni dan za Srbiju i za njena buduca pokolenja. Intimno, svaki covek se obraduje kada ima priliku da se uveri da ima (sa)istomisljenika. Mi Srbi, a i svi drugi posteni gradjanin Srbije, morali bi biti svesni vaznosti i znacaja predstojecih izbora. Doduse, strogo demokratski uzevsi, nama predstoji vise glasanje nego izbori. Sto je to tako, kriv je vazeci Izborni zakon. Glasanje za jednu od zvanicnih “izbornih lista” je, na izvestan nacin, takodje izbor – izbor jedne od x-lista. Ali, to nije izbor licnosti koje je narod izabrao kao svoje potencijalne predstavnike u Skupstini Srbije. Otuda i nastojanje Mladjana Dinkica da sebe predstavi kao jedinog “regionalistickog ujedinitelja”. “Preokret”, “Pokret radnika i seljaka” i neke druge grupacije su direktna pretnja onome na sta gospodin Jocic, s pravom, upozorava. No, kao sto cenjeni g. Jocic i sam rece: na narodu je da odluci. Nadam se da ce velika vecina glasaca biti trezvena i razumna, uprkos cinjenici da “PECAT” cita relativno mali broj gradjana. Sveti Djordje, budi nam na pomoci.

  4. Bravo! Zelim vam dobro zdravlje i uspeh na izborima.
    Pokusajte da odstampate skraceno Specijalno izdanje Pecata pred izbore, mozda da se deli besplatno ili za 10 dinara simbolicno. Da ljudi malo izbistre um neposredno pred glasanje.

  5. Dodjosmo na pocetak, nakon 12 godina, a tako je bio gotov. Zasto nije bilo drugog kruga? Kostunica je shvatio da je bio izigran od zapada.On Slobodana nije pobedio ali je tako moralo biti. A mi Srbi, vecite budale. Dozvolili smo tada da nam pale skupstinu koju nam je Kralj ostavio. Nista nisu ovi doneli 2000 te. Ali su potom sve prodali, zasto? Neznaju ni kome ni zasto, a sve ili vecina kompanija je moglo da radi. Evo, sada krecu problemi jer ko slusa MMF ima problem.Nista niste naucili od Milke Planinc. A Dinkica i dalje cuvajte iako je izvrsio ,,DEMOKRATSKU PLJACKU SRBIJE,, Nadam se da ce St. Georgije uzeti koplje u ruke. Laku noc Srbi, ma gde da ste.

  6. Ovo sto kod nas ima, to u USA ne moze da bude. Predsednik B,T ili kako mu vec ime, nije rodjeni Srbin u Srbiji i da je u USA to bi mu bila pravna smetnja da bude na funkciji. Kod ludih Srba sve moze. On bi po teoriji drzave i prava mogao da bude Predsednik BIH. Ali Srbija nije vise ozbiljna Drzava, sto je bila pre 100 godina. Tada su je i respektovali, prirodno svi , sem velikih sila, sto je i danas slucaj.

  7. Kad vidim skupstinu kao da gledam hrvatski Sabor nigde Srba,rece jedan covek daj boze da ovi odu, a a ovi drugi ne dodju.Sedma mi je decenija necu docekati vlast kojoj je Srbija u srcu a ne u novcaniku.Nisam stranacki obojen jos uvek mogu da zivim bez politike, samo sacuvaj nas boze od kuge ,gladi i vlasti B.Tadica, sa njegovim satelitima.Zamislite Dinkica zatvara citavu svetsku auto industriju i seli u nezavisne regione, koji ce kasnije kad se razjedine uci u jednu celinu kojoj ni amerika nemoze parirati sa svoje 53 clanice.Toliko malih Firera prosto mi ih dodje nekako zao kao kad detetu zelite uskratiti omiljenu igracku pa ih hvata fras.Mozda bi svi trebali da ostanu listom na vlasti toliko bajki ni andersen nije umeo napisati za zivota.Trnavcevic nije kopao za zivota sad se baca u poljoprivredu,samo sam zapamtio Krkobabice kad su dolazili na vlast malo su se perutali sad kao slaninom namazani,nisu ni ostali bolji neki poput mangulica malo im vise vremena treba da se zaokruze kod nekih to ide turbo prija jagnjetina.”Cim jedna vlada oseti potrebu da svojim gradjanima obecava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i ocekivatiobrnuto od toga”./Ivo Andric/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *