Ђурђевдански одговор

Пише Драгомир Антонић

Колико знате политичара који јавно говоре да је Косово и Метохија саставни део Србије? Ко у Србији у јеку предизборне кампање уопште говори о Косову и Метохији?

Свуда и на све стране избори. Ових дана сам у Грчкој где је предизборна кампања у пуном јеку. Обећања да ће бити боље ако „они“ победе дају сви, а да ће се десити пропаст света ако победе „они други“. Вероватно нико није у праву. Модерне олимпијске игре које се сад зову „демократски избори“ служе поред осталог и као велика народна забава у којој народ, тј. бирачи и поред свих примедби које на игре имају воле у њима да учествују.
Кампања у Грчкој слична је кампањи у Србији, али се у јасно уочавају две ствари које показују велику разлику у односу на предизборна такмичења у Србији. Прво, све странке су подједнако, према политичкој снази заступљене на телевизији. Премијер Венизелос у односу на главног противника Самараса нема привилегију наступа у информативним емисијама. Нека бирачи све виде и све чују, а затим гласају. Друга ствар и свакако важнија је проста чињеница да све странке и сви кандидати свуда и на сваком месту величају Грке и Грчку. Нисам чуо ниједног политичара да је рекао да би Грчка ради економског и финансијског напретка требало да се одрекне и најмањег острва. Ама ниједан политичар или државни чиновник, био комуниста или крајњи десничар, не доводи у питање национални, државни и територијални интегритет Грчке. Тако је у презадуженој Грчкој. Без обзира на све невоље и притиске о држави и територији се не преговара, мада и Грчки суседи имају великих аспирација и територијалних захтева.

КО СЕ СЕЋА КОСОВА
У Србији је мало другачије. Овде су на јавној сцени, уместо да су у затвору због велеиздаје и рушења уставног поретка, политичари и председници парламентарних странака који се јавно залажу да се држава Србија одрекне свог дела државне територије наводно због некакве светле будућности. Не само да се залажу, они захтевају да се ординарна пљачка и отимачина једног дела државе, у коју они нису ништа уложили већ само од ње добили, што пре призна. Торочу на сва уста да ће чим дођу на власт (не дај Боже) променити Устав и признати „чињенично стање“. Називајући погрдним именима као заостале националисте све који би да сачувају наслеђено. Да сачувају своју државу. Пре него што поставим наградно питање, цитираћу један део из Викиликса (Војислав Шешељ, стр. 161). Аутор цитата је тадашњи (2006) амерички амбасадор Полт: „На сахрани Милошевића 80.000 људи је на улицама Београда. То једино могу националисти да окупе“. Сад вам је јасно зашто су „националисти“ опасни за америчке амбасадоре. У даљем извештају он наводи „отупелом бирачком телу је потребна уверљива слика будућности“.
Драги бирачи пре него што изађете на гласање сетите се речи америчког амбасадора. Лако ћете познати странке и политичаре који вама отупелима нуде „уверљиву слику будућности“.
Обећано питање за бираче у Србији – питање се може поставити само у Србији. Нигде више – гласи: Колико знате политичара који јавно говоре да је Косово и Метохија саставни део Србије?
Морамо се запитати: Ко у Србији у јеку предизборне кампање уопште говори о Косову и Метохији? Да ли постоји политичка и државна воља да се територија коју смо наследили сачува? За колико новаца је власт не предала, већ продала Косово и Метохију. Не морамо све из Викиликса сазнавати. Знају ваљда нешто и наши органи задужени за заштиту уставног поретка. Ово је суштинско питање на које ми бирачи морамо одговорити. Последице Ђурђевданског одговора сносиће наша деца, наши потомци. Немојмо их лишавати наслеђа. Нико то у Европи не чини.

КО СЕ СЕЋА ХАГА
Видели сте и чули на телевизији како избори изгледају у Француској. Победници и побеђени завршавали су своје наступе са: Живела Француска! Ником није на памет пало да се ради бољег живота или опстанка Европске уније, или Уједињених нација одриче сопствене државе, или неког њеног дела. Да неким случајем Немцима поклоне Алзас или Лорен, или да им дају широку аутономију јер то тражи гледалац из Минхена. Не, наслеђено се не предаје. Наслеђено се чува. Нема ту никакве тајне.
Иначе, кад Грцима дође неко из Србије и заседне по обичају у кафану, онда се обавезно попије пиће за душу Слободана Милошевић. О њему обични људи, са својим свакодневним мукама, говоре као о великом и храбром човеку. Тако говоре и о Ратку Младићу, Радовану Караџићу, Војиславу Шешељу. Нисам знао, а нисам ни слутио да обичан свет у Грчкој зна за Хашки трибунала и за суђења која су се водила или се сад одржавају. Сви чврсто верују да је суд створен само да би судио Србима.
У Србији суд у Хагу ретко ко помиње. Наша власт само у појединим моментима и то кад њој одговара да покаже „забринутост и хуманост“, односно „бригу“ о српским држављанима. Сад су као забринути за положај и здравље Војислава Шешеља.
Зато кад се власт хвали успесима ви се браћо и сестре, грађани и сељаци запитајте да ли вам је боље од како су се они – Кркобабић, Дачић, Драшковић, Динкић, Јовановић, Чанак и наравно Тадић – договорили и преузели државу Србију? Сетите се Резолуције о Сребрници. Нико други Србима се није извинио што их је клао, вадио органе, убијао, протеривао, прекрштавао (прекрштава и даље, а наш председник позива римског папу, ваљда да и папа неког лично прекрсти). Сетите се ко нас је све понижавао, вређао и услове постављао. Ако вас замарају опште ствари, а њих сте прихватили да би вам лично било боље, завирите у сопствену душу, погледајте у новчаник, фрижидер, орман или у рачун „Инфостана“, или ко је у вашем окружењу остао без посла. Ако вам је све потаман, онда је ваш избор лак. Ако није све потаман: мислите својом главом – ви одлучујете.

П. С.
О Косову и Метохији на Ђурђевдан ми одлучујемо. Не можемо се више скривати иза фразе „обећаног бољег живота“. Без Космета нема достојног живота.

Један коментар

  1. Tacno,jasno i za svakog normalnog,prihvatljivo!
    Neka Sv.Djordje pomogne narodu da “ubije” nenarodnu “azdaju”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *