Почетна / Колумне / Чувари динара у предизборном периоду

Чувари динара у предизборном периоду

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Трансакције у еврима ће у скорој будућности вероватно бити забрањене, а банке ће (можда и са радошћу) држати своје резерве у динарима

 

Усред предизборне трке и гунгуле неко се сетио враћања поверења у динар. Реч је о подизању нивоа финансијске стабилности и смањивању ризика од промене девизног курса. „Народна банка Србије“ и Влада објавили су прошлог петка „Меморандум о стратегији динаризације финансијског система“.  Ово, наравно, никако не би смело да изазове панику, тј. да се протумачи као намера Владе и „Народне банке“ да у наредном периоду на силу „динаризују“ банкарске депозите (нпр. штедне) или озбиљније оборе курс динара.

ПОВЕРЕЊЕ
Надам се да економски експерти у НБС-у и Влади нису заборавили да се поверење у домаћу валуту ослања, пре свега, на реалну моћ привреде да производи и извози добра и услуге, тј. да остварује суфицит у размени са иностранством. Такође, ослања се и на коректну политику „Централне банке“ у креирању новчане масе. Тек после тога може да се размишља о другим мерама, као што су уредбе, договори, меморандуми и препоруке, који не могу имати озбиљнији утицај ако прва два (основна) услова нису испуњена.
Да ли у партијска (и ванпартијска) задужења председника владе и гувернера, за које сви знамо да су добро образовани економисти, спада и обавеза да се чине невешти, заборављајући да се објављеним меморандумом у постојећим условима мало може учинити на „повећању поверења“ у динар? Да ли они, заиста, морају да глуме будале само зато да би други, значајнији учесници у страначком надигравању, изгледали бистрији и паметнији на предизборним трибинама?

ДИНАРИЗАЦИЈА

[restrictedarea]

Многи грађани унапред знају резултат избора. А то је – велика (и широка) коалиција скоро свих странака. Чар кампањи дају једино нагађања колико ће се будући коалициони партнери међусобно оптуживати и вређати, као и којом ће брзином те увреде и оптужбе морати да забораве. Ох, да! И ЦЕСИД  је на мукама – како да вештим бројањем угура УРС и ЛДП у Парламент (и владу), пошто су се сви остали фактори, осим бирача, о томе усагласили.
После објављивања меморандума, многи су ме питали зашто у земљи у којој је динар средство плаћања, власт, посебним мерама, покреће процес  „динаризације“? Динаризација има смисла, пошто у Србији, објективно, функционишу две валуте – евро и динар. Цене некретнина, али и трајних потрошних добара (нпр. аутомобила) изражавају се у еврима. Штедња и депозити такође су често у знаку конвертибилних валута. Приликом давања кредита банке користе „девизну клаузулу“ и тако се осигуравају од ризика промене курса. Чак и држава своје обвезнице понекад емитује у девизном знаку, повећавајући на тај начин поверење инвеститора у државу, а смањујући поверење у динар.

СВЕ ЦЕНЕ У ДИНАРИМА  
Да би се превазишао проблем „дуалности“ у монетарном систему, неки су експерти (нпр. проф. Лабус) предлагали „евроизацију финансијског система“, слично моделу у Црној Гори. Економисти су били сумњичави према овој идеји, страхујући да ће велики дефицити у трговинском и платном билансу неповољно утицати на ниво новчане масе, као и да ће нестати могућност вођења активне монетарне политике.
Објављеним меморандумом се предвиђа да се све цене у земљи обавезно изражавају у динарима. Поред тога, банкама се неће дозвољавати да уносе „девизне клаузуле“ у уговоре о кредитима. Дужници ће се радовати овој мери, све док у својим уговорима не прочитају износ каматне стопе, коју ће халапљиви банкарци повећати за девизни ризик. Трансакције у еврима ће у скорој будућности вероватно бити забрањене, а банке ће (можда и са радошћу) држати своје резерве у динарима.

…И ДРУГЕ МЕРЕ
Припадам групи економиста који су забринути због обећања у Меморандуму да ће влада одобравати евентуално ново субвенционисање кредита, ако су кредити динарски, као и што ће стимулативном политиком наставити да подржава динарску штедњу. Државна политика стимулација, субвенција, попуста, пореских олакшица, толерисања финансијске недисциплине и слично, најчешће изазива нежељене последице. Група оних којима држава помаже новцем отетим од пореских обвезника, истискује из посла оне којима се субвенције не додељују. Ови последњи чиниће  групу обесхрабрених, који се не усуђују да инвестирају (и да запошљавају), зато што држава штити њихове конкуренте, док они из групе субвенционисаних, политички подобних, постају  паразити који не морају да воде рачуна о економској оправданости својих подухвата, пошто ће порески обвезници надокнадити њихове губитке, а остаће и за плаћање страначког рекета (тј. услова подобности).
Ипак, највећи страх финансијских стручњака изазива могућност да власници девизних депозита погрешно схвате челнике Владе и НБС-а, и помисле да ће се у процесу динаризације (под насловом „…и друге мере“) провући и насилно претварање девизних депозита у динарске. Имајући у виду искуство „нагло остарелих“ девизних штедиша из деведесетих, Меморандум би могао бити пуцањ стартног пиштоља за „јуриш на банке“ ради повлачења депозита, што ни најчвршћи финансијски систем не би могао да издржи.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Nisu oni budale.Narod je lud.Tako ga oni vide odozgo.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *