Почетна / Интервју / Александар Вулин: Не можемо да мењамо Србију ако све остане исто

Александар Вулин: Не можемо да мењамо Србију ако све остане исто

Разговарао Угљеша Мрдић

Ако све остане исто после предстојећих избора биће настављено пропадање Србије, од територијалног смањења са фактичким губитком Косова и Метохије, па до завршетка пљачкашке приватизације и уништења наше привреде

 

„Делим очекивања са остатком Србије и 6. маја очекујем победу листе „Покренимо Србију – Томислав Николић“. Крајње је време да доживимо промене и да ова власт оде где јој је место – у опозицију. Очекујем да дође период када ћемо у Србији имати боље и праведније место за живот, и да се грађанима врати нада“, каже у интервјуу за „Печат“ Александар Вулин, председник Покрета социјалиста.
Наш саговорник истиче да је у нашем народу убијена нада захваљујући потезима режимлија.
„Ако узмемо у обзир шта је све власт чинила претходних година, онда изгледа потпуно невероватно да у народу пробудимо убијену наду. У Србији се 12 година ништа није променило и очекујем да се коначно нешто промени. У ствари Србија је једина земља на свету у којој се ништа није променило. Да је Србија добро уређена земља, онда би било разумљиво да се опет и поред тога догоде неке промене набоље. Али у Србији ништа од тога… Нека читаоци ‘Печата’ замисле, само један минут, шта би се догодило када се 6. маја ништа у Србији не би променило“, објашњава Александар Вулин.

Шта ће се догодити ако после општих избора 6. маја све остане исто?
Ако све остане исто после предстојећих избора биће настављено пропадање Србије, од територијалног смањења са фактичким губитком Косова и Метохије, па до завршетка пљачкашке приватизације и уништења наше привреде. Власт би продала све што је од Србије остало, почев од струје, воде, земље, па до ватре и ваздуха. Онда неће бити ревизије приватизације, нити преиспитивања порекла имовине, криминалци неће завршити у затвору, сви који су сада на власти остаће ту где јесу, с тим што ће бити још богатији. Биће богати колико је то могуће да буду у оваквим условима. Знате, у Србији имамо бројне апсурде који нису виђени у свету.

На које апсурде мислите?
Имамо најбогатијег градоначелника и најсиромашнију престоницу у Европи. Ту мислим на градоначелника Београда Драгана Ђиласа. При том имамо најбогатије сараднике председника Републике у Европи. Ако се у Србији ништа не би променило, наставило би се са процесом пропасти наше државе и њеног цепкања,
Војводина би полако почела да добија нове прерогативе државности и не би био промењен противуставни Статут Војводине. Србија би постала земља која нема наде.

А ако будете у ситуацији да учествујете у формирању будуће власти? Шта ће се променити?

 

Није уопште питање да ли ћемо бити у ситуацији да формирамо власт. Бићемо, зато што је народ одлучио да спречи 12 година пропадања. Знате, 12 година у историји једног краља је велики период, довољан да да суд какав је краљ био. Замислите 12 година у историји једне републике и да се још увек питамо како ће они то владати. Борис Тадић тражи трећи мандат. Подсетићу јавност да у Уставу против кога се он борио, за који је говорио да је недемократски и који је донет у време власти Слободана Милошевића, председник Републике је могао да се кандидује највише два пута. У „диктаторском“ режиму председник се бирао на непосредним изборима, тако што је морало да изађе 50 одсто плус један од уписаних гласача. И то је за Тадића и његове савезнике била диктатура, а сада смо у „демократији“ имали случај да председник Републике никада није престајао да буде председник Демократске странке. Да ли је то зато што се толико плаши својих сарадника у странки или зато што није сигуран да ако није председник ДС-а да ли би имао подршку своје странке да се поново кандидује на изборима. И при том он се бира на изборима по систему колико изађе, нека изађе. Подсетићу да смо изборни закон променили усред изборног циклуса за председника Републике 2004. године, што се у историји никада није десило. Да је било по старом закону Тадић не би био изабран, јер није изашло преко 50 одсто бирача, избори су пропадали због мање излазности од потребне. Да је било другачије Србија би добила председника 2002. или 2003. године, и победници тих избора били би или Војислав Коштуница, или Томислав Николић. Борис Тадић, док је био председник Републике, понашао се само као председник ДС-а и ничег другог. Моја је жеља да Србија напокон буде нормална земља из које се из власти иде у опозицију, а не у затвор. Нажалост наша власт је тако радила да ће она са власти ићи у затвор, а не у опозицију. Желим да ова одлазећа власт буде последња власт у којој се са министарске функције иде иза решетака и пред судове.

Како коментаришете кампању ДС-а?
Приметили сте да се у кампањи те највеће режимске странке не користи име ДС-а, већ само Бориса Тадића када су у питању парламентарни избори. Исто је и са Драганом Ђиласом, који не спомиње ДС. Где су сада функционери ДС-а, попут Оливера Дулића и његових грађевинских фирми, где су Душан Петровић и други пребогати политичари који владају Србијом. Они су се склонили са стране и чекају да извори прођу, и да се заборави шта су радили како би опет наставили по истом.

Да ли ће се то догодити?
Неће. Промена није нешто што се сада може зауставити. Пошто живот не може да стане, не могу ни промене да стану. У Србији имамо милион незапослених, 700.000 пензионера који живе на рубу егзистенције са примањима испод 12.000 динара и 400.000 дечака и девојчица који немају три оброка дневно и чисту одећу. Ми долазимо на власт у земљи где је спољни дуг 36 милијарди евра, а унутрашњи нико не зна колики је. У Србији су институције потпуно уништене. Када питају председницу Скупштине Славицу Ђукић-Дејановић да ли смо прекршили закон што смо се задужили преко 45 одсто од бруто друштвеног производа, њен одговор на то је: „Неки кажу да јесмо, а неки да нисмо“. Па, зар немамо законе? Не могу неки да кажу једно, а други друго. Избори на Космету се не расписују, што је противуставно. Образложење режима је да су избори на Косову и Метохији политичко питање. Па нису политичко питање, већ законско питање. Иста је ствар и са задуживањем. Када уђете у политику тако што лажете, онда стално лажете.

Можете ли да нас подсетите на предизборна обећања из 2008. године?
Сетимо се тих обећања када они који су гласали за СПС нису знали да гласају за коалицију са ДС-ом и обрнуто. И једни и други су направили власт тако што су слагали своје бираче. ДС је преварила своје бираче објашњавајући да никада неће са СПС-ом, а СПС је слагао своје бираче говорећи да никада неће са ДС-ом и ЛДП-ом. А Динкић је лагао за време кампање, што је и признао. Онда им је читав мандат прошао у лажи. И сада у кампањи лажу. Они лажу кога год стигну. То се најбоље види и када је у питању реформа правосуђа. Један закон су послали Венецијанској комисији, а други су усвојили. Све су живо слагали. Да се не враћамо на Бодруме и друге њихове лажи… Сетите се обећања Снежане Маловић да ће бити испитани највећи случајеви корупције у јавним предузећима и то оним којима руководи СПС. И шта се догодило? Ништа. То су била њихова међусобна препуцавања и заплашивања. Шта се дешава са афером „Кофер“? И то се заборавља и ту се лаже. Борис Тадић обећава отварање истог пута као и пре четири године. Зар није требало да имамо и велику фабрику „Фијата“, а не поново да се отвара иста фабрика. Где је производња 300.000 аутомобила годишње? Динкић и Тадић у кампањи у истом дану отварају по два пута једну исту фабрику.

Шта ћете прво да урадите уколико будете у ситуацији да формирате власт?
Пре свега испитаћемо ревизију приватизација. И то не само ове 24 о којој говори ЕУ, већ 2.224 приватизације. Испитаћемо порекло имовине свих богатих људи, не само политичара. Испитаћемо како се обогатио и муж Славице Ђукић-Дејановић, који је узео „Заставу електро“ у Крагујевцу и чији радници штрајкују у јаду и беди. Како је могуће да неко буде милионер и да има кућу на Дедињу, а да његови радници гладују. Сви ће морати да плаћају порез и поштују законе. Испитаћемо и шта је све радио Александар Влаховић који је 2001. године потписао Закон о приватизацији, после којег је сва друштвена имовина пребачена у државну, па је уследила распродаја државне имовине у приватне руке. Држава је отела фирме радницима. Не може се преиспитивати приватизација у Србији, а да за то нико није одговоран. Морамо да сазнамо и ко су били налогодавци тих приватизација, као и саучесници. Сви ће морати да одговарају у складу са својом одговорношћу. И они који буду одговорни мораће да плате, а не да држава плаћа у њихово име. Ево једног мог личног примера. Пре девет година у време ДОС-ових акција, противуставног ванредног стања полицијске акције „Сабља“ и разних противуставних хапшења, организовао сам подршку Веселину Шљиванчанину, поштујући Устав који је спречавао да се наши држављани изручују страним државама. Тада сам ухапшен и држан у притвору због јавног изношења свог мишљења, што ми је Устав гарантовао. После изласка из притвора и после завршетка поступка против мене, где је доказана моја невиност, адвокати су ме убеђивали да тужим државу и да добијем финансијску надокнаду за нелегално хапшење и држање у притвору, као и највећи број од 12.500 ухапшених грађана тог пролећа. Нисам хтео да то урадим, јер не желим да добијам новац из буџета од грађана моје државе. Већ хоћу име и презиме човека који ме је незаконито ухапсио. Хоћу имена и презимена људи који су прекршили закон, а не да се они крију иза државе и да буџет плаћа политичко безакоње и злоупотребу државних институција. Није држава крива, већ они који су злоупотребили државне институције. Е, то ће се променити после 6. маја. Имаћемо имена оних који су пљачкали државу и имена оних који су помагали у тим нечасним радњама. Па, не може Мирко Цветковић да буде амнестиран од одговорности за приватизације које су се догодиле, а он је био директор Агенције за приватизацију у то време. Мора неко да нам објасни како је могуће да се обвезнице Владе Републике Србије не продају директно на тржишту, него су морале да иду преко предузећа „Цесмекон“ на чијем челу се налази венчани кум Мирка Цветковића. Зато се залажем за доношење једног новог закона.

Којег закона?
Тиче се формирања једне комисије. Да објасним, првог дана када се формира Скупштина предложићу да се формира једно тело које ће сачињавати чланови свих парламентарних странака и то са по једним представником. Та комисија ће имати само један задатак, да првог дана када министри и директори јавних предузећа не буду више носиоци тих функција подносе извештај комисији. Та комисија ће пред камерама Јавног сервиса саслушавати те бивше функционере о томе шта су радили у претходне четири године за време свог мандата. Та комисија ће све питати и Србија би требало да чује објашњења бивших функционера. Комисија неће моћи да хапси, али ће моћи да саслушава и да даје податке Тужилаштву и надлежним истражним органима. Онда ће се нека битанга можда запитати да се не исплати бавити политиком и узети нека државна функција, јер ће једног дана одговарати за нешто нечасно што је радио или што је намеравао да уради. Честити политичари ће се радовати томе, јер ће јавно добити похвалу нације за оно што су радили.

Уколико будете део владајуће коалиције, да ли ћете се изборити да држава Србија коначно добије неопходне стратегије које се тичу економије, привреде и других битних делатности? Које су привредне гране, према Вашем мишљењу, најбитније сада за Србију?
Јасно је да су то пољопривреда и енергетика. Да смо 700 милиона евра, које смо поклонили Италијанима, уложили у село, јасно је да бисмо данас имали 5,6 милијарди евра зарађених од пољопривреде. Наша пољопривреда је пропала и због тога што су уништене задруге. И то намерно. Уништени су мали и средњи произвођачи и предузетници. Није нормално да Србија, која је једна од најсиромашнијих земаља у Европи, има најбогатије земљопоседнике у Европи. Они су их направили. Уништили смо сељаке, који морају да продају своју земљу да би опстали, а у приватизацијама су уништене и опљачкане земљорадничке задруге. Онај ко је купио шећерану за три евра, мораће да је врати држави за три евра. Подсећам да Србију прозива ЕУ и за шверц шећера. Испитаћемо ко је и за то одговаран и колика је ту одговорност оних који поседују шећеране. Инсистираћемо да заживе институције, које ће бити поштоване и које ће радити по закону. Посао политичара требало би да буде да доноси и спроводи законе које ће да брани. Без јаких институција система нема јаке државе. Како можемо да имамо инвестиције ако немамо јаке правосудне институције које раде искључиво по закону.

Пре четири године основали сте Покрет социјалиста као странку аутентичне левице. С друге стране се у јавности за ту странку представља СПС, из којег је велики број људи прешао у Вашу странку. СПС поново шири велика обећања у „духу левичарских идеја“. Да ли је реч о превари?
У Србији још нико није ишао на изборе са десничарским програмом. Увек се иде са причом о социјалној правди. Нико не каже да је против бесплатног здравства, школства и против социјалне државе. Нико није рекао да ће уништити фабрику лекова и да ће на челу „Србија гаса“ поставити човека који нема радни стаж у привреди, да ће да направи дуг од 400 милиона евра и да ће штитити тајкуне. Енгелс је сјајно написао да је пракса огледало идеја. Пракса СПС-а је њихово огледало. СПС има министра образовања и највише школарине у региону, има министра унутрашњих послова и дрогу у школама. Пред изборе су тек почели да хапсе нарко-дилере, који су радили успешно ове четири године. Откуд толико дроге на улицама? Зашто се сада у реципроцитету хапсе албански нарко-дилери и зашто се часни Срби са Космета који су ухапшени изједначавају са дилерима дроге албанске националности? Зашто ти дилери нису похапшени раније? Како нико није приметио да су Шарићи зарадили милијарде? СПС је држао под контролом и енергетски сектор. СПС је имао прилику да се докаже као странка левица, а то није урадио. Ми хоћемо да направимо социјалну карту сваког грађанина Србије и на основу те карте неће за све бити исте цене. Покрет социјалиста је још у новембру 2010. године предао 36.000 потписа за смањење ПДВ за опрему за бебе, а то се чекало све до сада. Имамо по мишљењу света најкорумпиранију државу у Европи. Како је могуће да до сада није ухапшен ниједан тајкун или политичар због корупције и криминала? Ми имамо системску корупцију која хара државом.  Колико би још година требало да прође да сазнамо имена непристојно богатих људи у Србији?

С ким нећете правити коалиције?
Са ДС-ом, СПС-ом, Г17 и ЛДП-ом. Не можемо да мењамо Србију ако све остане исто. Да бисмо показали да смо другачији морамо да радимо часно, поштено и у складу са Уставом и законима. Режимске странке се боре за останак на слободи, ако би могли да троше новац који су отели од народа. Зато је њима потребна власт, да би остали на слободи они који су крали и отимали. Замислите шта ће се све догодити када дође до промена. Али, доћи ће и тај дан.

Шта зависи од Србије?
Економски развој зависи од нас и света, али борба против корупције и криминала и јачање институција система зависи само од нас. Да протерамо стране војске са Космета не можемо, али можемо да не преговарамо са албанским злочинцима попут Хашима Тачија и да поништимо противуставне споразуме са Приштином које су потписали представници Београда. Морамо се борити за опстанак Космета у саставу Србије и да поштујемо Устав. Можемо да обезбедимо за српски народ на Космету да живи боље и праведније. Можемо да обезбедимо да се не отима новац од Срба са Космета преко Министарства за Космет и да бивши министар у влади Бајрама Реџепија не буде српски министар. Можемо да гарантујемо да српска Жандармерија не бије Србе на барикадама. Од нас зависи да ли ћемо бити војно неутрална држава. НАТО за нас не постоји као опција. Од нас зависи да ли ћемо да сарађујемо и са Русијом и са ЕУ, и са Кином и другим светским силама. Нећу дозволити да потонемо у дефетизам у коју нас гура ова власт са реченицом да од нас ништа не зависи. Ако је све одлучено, зашто нас терају да потпишемо да Космет није у Србији? Космет јесте у Србији. Немамо појма шта је све ова власт потписала. Онај ко је кршио Устав требало би да одговара. Ми морамо да учинимо све што је до нас, као што је говорио блаженопочивши патријарх Павле. Где год да се окренемо, видимо колико има трулих ствари. Пут хиљаду миља почиње једним кораком. Наш први корак је 6. мај, али не само зато што су ови на власти лоши, већ и зато што смо ми добри и што нудимо идеје и решења да променимо Србију. Зато је време за промене и зато побеђујемо 6. маја на изборима. Читава кампања власти није заснована на томе да докажу да су они добри, већ да покажу да смо ми лоши и да народу огаде политику да би била што мања излазност. Хоће да огаде политику као идеју. Измислили су разне странке које су групе грађана не би ли отимали гласове од опозиције. Е неће успети у томе. Видећете за Ђурђевдан.

 

Један коментар

  1. Ja bih svoj glas dao Vulinu da ga ima na listi.Verujem mu na reč.Neznam zašto.Takođe neznam zašto sve manje verujem ovim sa kojima je sad.Oni kao da se trude da ODBIJU GLASAČE.Ili sam ja izgubljen slučaj.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *