Почетна / Интервју / Александар Поповић: Уместо Града Београда приходују стране фирме

Александар Поповић: Уместо Града Београда приходују стране фирме

Разговарао Угљеша Мрдић

Желимо да сарађујемо са свима који желе сарадњу са нама, сарадњу која ће бити на обострану корист, а не „сарадњу“ која ће од Србија захтевати економску штету и пристајање на губитак територије, и ако хоћете материјално да гледате ствари, губитак огромних ресурса

 

„Јасно је да нико у Србији, а ни у Европској унији, не може са сигурношћу да каже шта ће се догађати са ЕУ и зоном евра у будућности, да ли ће, и којој форми, оне уопште опстати. Такође, нико, а поготово не после изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел да ће проширење ЕУ после уласка Хрватске бити заустављено, не може да каже када ће Србија, све и да су околности идеалне и да у својим односима са ЕУ нема ниједан проблем, моћи да постане члан ЕУ“, каже у интервјуу за „Печат“ потпредседник Демократске странке Србије (ДСС) Александар Поповић.
Према његовим речима, коначно, сасвим је јасно, и то више не крију ни сви они који су причали о ЕУ и Косову као два одвојена колосека, да је такозвано „даље напредовање“ у европским интеграцијама директно везано за постепено одрицање од суверенитета на Косову и Метохији, а кроз прихватање докумената, диплома, регистарских таблица, неорганизовање избора, формалног препуштања инфраструктуре, избацивања УНМИК-а и прихватања држава са звездицом итд.
„Дакле, да сведемо, крајње једноставно, целу причу: Не знамо где нас води наставак европских интеграција, не знамо ни колико ћемо на том путу, за који не знамо где води, времена провести и да ли ћемо икада на незнано одредиште стићи, а при томе би требало да се одрекнемо дела своје територије. Логично, смислено, од такве политике би требало одустати, не зато што смо каприциозни или зловољни, већ зато што је она штетна за Србију. Уопште, при том нисам говорио о економској страни медаље, о једностраној примени ССП-а који је оставио без директног прихода српску царину у износу од више стотина милиона евра, па је тај новац у буџету надомештен повећаним опорезивањем у Србији. Дакле, и у економској сфери сарадње са ЕУ, сведоци смо потпуног парадокса, да грађани Србије заправо субвенционишу привреду ЕУ. Због свега реченог  политика политичке неутралности је, уз развијену обострано корисну економску сарадњу са ЕУ, политика чистих рачуна, у данашњим околностима за Србију заправо једина могућа“, истиче Александар Поповић, кандидат ДСС-а за градоначелника Београда.

Књига Војислава Коштунице „Зашто Србија а не ЕУ“ слабо је приказана у медијима. Позитивне реакције народа не изостају.
Иако сам се трудио, нисам још увек видео ни један једини аргументовани противстав свему ономе што је у овој књизи, а сада и програмском документу ДСС-а, изнесено. Нисам видео у српској јавности да је било ко оспорио разлоге због којих би за Србију било добро да прихвати политику политичке и војне неутралности. И да будем потпуно јасан, ДСС се залаже да Србија пре свега води рачуна о сопственим интересима. Дакле, желимо да сарађујемо са свима који желе сарадњу са нама, сарадњу која ће бити на обострану корист, а не „сарадњу“ која ће од Србија захтевати економску штету и пристајање на губитак територије, и ако хоћете материјално да гледате на ствари, губитак огромних ресурса. Желимо да Србија чини све оно што је њој на корист, желимо, наравно, и најбољу могућу економску сарадњу са ЕУ и њеним чланицама, као и са земљама БРИКС-а и другим земљама. Желимо да Србија води политику у којој је ништа осим сопствених интереса и моралних начела неће спутавати. И наравно, желимо да реформишемо српско друштво, у неким областима и у складу са стандардима ЕУ, али не зато што су то евроунијски стандарди и зато што су догма, већ онда када су ти стандарди добри и прихватљиви. Очигледно је да смо флексибилни, нисмо догмате, прихватамо све оно што је у интересу наше земље. Наша политика је управо супротна политици изолације. Ми желимо сарадњу свуда и са свима, пре свега гледајући своје елементарне интересе.
ЕУ, преко мисије ЕУЛЕКС, која, по речима њеног шефа „поштује Устав Косова“, кроз захтеве да Влада Србије промени Резолуцију у Генералној скупштини Уједињених нација, кроз захтеве да Србија прихвати на овај или онај начин документа која издају сепаратистичке власти на Косову, коначно кроз захтев да Србија потпуно елиминише УНМИК и прихвати некакву државу са звездицом, показује свој јасан став. Тај став је став према Србији, и није пријатељски. Због тога нисам срећан, не ликујем, али морам да констатујем шта је истина. Према тој истини ДСС и одређује своју политику.

Који бисте период после 5. октобра 2000. године оценили као најбољи за грађане? На чему темељите такву оцену?

О томе не морам да износим личне утиске. Највећи раст бруто друштвеног производа, најмања незапосленост, највеће смањење износа дуга, коначно највеће плате у еврима биле су за време владе Војислава Коштунице. То су, просто, чињенице које нико не може да порекне. Али, постоје и друге чињенице, за које сматрам да су важне, а не спадају у статистику. У време када је ДСС имала већину у Влади Србије медији су били слободнији, много више су критиковали власт, институције које су од значаја за државу, попут правосуђа и Парламента, биле су неупоредиво независније од извршне власти, коначно, Србија је водила политику сопственог државног достојанства. Ништа се од тога не мери бројевима, али мислим да су све ове карактеристике предуслов за успешан економски развој.

На који би начин власт требало да се бори за опстанак Косова и Метохије у саставу Србије?
За Косово и Метохију морамо се борити чврстом и јасном политиком, враћајући цео проблем тамо где му је и место, у УН. То подразумева да прекинемо бесмислене разговоре под посредством ЕУ која је показала да није непристрасна, да јој је срцу више прирастао терориста и трговац органима Хашим Тачи од демократски изабране српске власти.
Потребно је да свуда и на сваком месту истичемо и да показујемо не само речима, већ и делима, да су нам истински пријатељи државе они који нас поштују, поштују наш територијални суверенитет и интегритет, а да нам пријатељи нису државе које верују, супротно логици и међународном праву, да на нашој територији постоји још једна, на трговини дрогом и људским органима и НАТО бомбама, направљена држава. Морамо да се свуда и на сваком месту боримо за сваки делић нашег суверенитета, без обзира на то да ли се ради о спорту, транспорту електричне енергије, Кјото протоколу, науци… или, да будем јасан, и на конкретним примерима то покажем, јасно кажемо да сви спортисти са Косова и Метохије могу да учествују на такмичењима, али у репрезентацијама Србије, да су преносни капацитети за струју на граници Србије и Албаније српски преносни капацитети, да је угљендиоксид који производе термоелектране на Косову и Метохији српски угљендиоксид, да научници са Косова могу да учествују у међународним пројектима преко Министарства просвете и науке Србије…Дакле, да свуда, на сваком месту, у вези са сваким питањем, јасно и одлучно, без великих речи, бранимо државу Србију. Само тако имамо шансе.

Шта за Вас представља Косово и Метохија?
Аутономну покрајину Републике Србије.

Хоће ли Ваша кампања коју водите у Београду уродити плодом? Шта очекујете од локалних, а шта од парламентарних избора?
Кампања у Београду је већ уродила плодом из простог разлога што је видљива. Никога не вређамо, јасно указујемо на оно што је добро урађено, а уз критику појединих сегмената досадашњег вођења града предлажемо решења за све проблеме које Београђане тиште. Нама је у овој кампањи, ако говоримо о Београду, важно да представимо своју „21 тезу за 21. век“, убедљиво најкомплекснији програм који је представљен у овој кампањи, он говори о буџету, инвестицијама, инфраструктури, школству, здравству, животној средини,  о нашим суграђанима којима је потребно помоћи, о саобраћају, енергетици… И уверен сам да ће највећи број решења која предлажемо у наредне четири године бити примењен у Београду. У томе ће бити, између осталог, наша победа. Што се парламентарних избора тиче, на њима ће грађани моћи да се изјасне о политичким програмима који се кандидују, између осталог и о нашем политичком и економском програму. Потпуно мирно, уверени у исправност својих уверења, уверени у то да је политика коју предлажемо најбоља за Србију. Ако мене питате шта као њен резултат очекујем, рећи ћу вам – неупоредиво већу подршку него што нам дају „кредибилне агенције за истраживање јавног мњења“.

Надате ли се да ће владајуће странке бити мањина после проглашења изборних резултата?
Верујем да су сваки избори, осим што су прилика да странке представе своје програме, а да се грађани о њима изјасне, пре свега прилика да се оцени странка или коалиција на власти. Дакле, свако ко живи данас боље него 2008. године, ко верује да смо у очувању нашег територијалног интегритета у бољој позицији него 2008. године, свако ко мисли да му је живот перспективнији данас него пре четири године, свако ко верује да је Србија стабилнија, а институције независније него за време владе Војислава Коштунице, требало би да гласа за Демократску странку, Г17 Плус, Социјалистичку партију Србије; Партију уједињених пензионера, Јединствену Србију, странку коју води Расим Љајић… Уверен сам да је и у економији, и у државној и националној политици стање неупоредиво лошије него пре четири године, и логично је да очекујем пораз странака владајуће коалиције. Уосталом, погледајте шта странке које су у влади, о влади у којој су причају. Један њен бивши потпредседник каже да је „млитава“, други, актуелни, да прича „лажи и бајке“, један од лидера странака коалиције говори како због лоше ситуације коју ова влада оставља нова неће имати ни уобичајених сто дана да се прилагоди, већ ће одмах морати да ради, највећа странка владајуће коалиције ДС тврди да има програме за покретање малих и средњих предузећа, за бољи живот, за инвестиције, али никако не каже шта је у вези са свим тим питањима урадила у последње четири године. Када сте део успешне владе, у изборној кампањи се хвалите својим учешћем у њој, говорите како је била добра, потенцирате свој учинак, своје резултате. Тако је ДСС водила своје кампање када је у њих улазила са позиција власти. Понашање странка владајуће коалиције најбоље говори о самој влади. Као да сви желе да се од ње ограде, као да нико не жели да призна да је у њој био.

Које коалиције долазе у обзир за ДСС? Које не?
Мислим да је наша политика, политика која каже да би требало да следимо оно што је наш интерес и да спроводимо нашу, српску, а не неку заједничку бриселску политику, сасвим јасна. Јасно је и да не можемо никако градити заједничку политику будуће владе и учествовати у грађењу будуће политике Србије са странкама које се залажу за улазак Србије у НАТО и са еврофанатичним странкама.

Шта би прво променили у Београду уколико будете градоначелник главног града Србије?
Желимо да поведемо озбиљан разговор о организацији Градске управе и градске власти, да је децентрализујемо, приближимо, и кроз нове општине, грађанима, али без повећања ионако превеликог бирократског апарата. Направићемо јасне процедуре код издавања свих дозвола, укључујући и грађевинске, увести стриктне рокове и следљивост сваког предмета и захтева преко Интернета. Желимо да јасно саопштимо колико је Београд данас задужен, а презадужен је, и да направимо јасан план отплате. Желимо да буџет заиста буде нека врста новчаника грађана, да буду упознати са тиме колико се новца и за шта троши, да имају могућност да сами предлажу пројекте, да кажемо јасно колико је шта коштало од великих пројеката у прошлости и колико шта кошта од садашњих пројеката. Желимо да све јавне набавке буду на Интернету. Желимо да помогнемо привредницима, да укинемо фирмарине, да покренемо измене закона о јавним набавкама којима би малим и средњим предузећима дали предност од између 10 и 20 процента при тендерима, да обезбедимо подстицаје за запошљавање, да правимо привредне инкубаторе за нове предузећа, али и привредне зоне уз аутопут, обреновачки пут, обилазницу. Обезбедићемо улагања у пољопривреду на територији града, поготово ону која ће служити за подмиривање потреба Београда и Београђана, помоћи набавку опреме, укрупњавање поседа, образовање младих пољопривредника, развој инфраструктуре у селима. Желимо да направимо јасан план развоја комуналне инфраструктуре, школских, здравствених и објеката културе у наредних десет година, како би могли да боље планирамо средства, ефикасније и штедљивије их користимо, али и како би грађани могли да прате и контролишу шта радимо. Желимо да обезбедимо подједнаки ниво примарне здравствене заштите свуда на територији града, да градимо домове за стара лица, субвенционишемо им лекове и лекарске прегледе, да помогнемо више суграђанима којима живот није лак, да покушамо да обезбедимо да нико у Београду не буде гладан. Издвојићемо знатно већа средства за културу, она су данас двоструко мања него када је ДСС водио ресор културе у граду, отпочети финансирање нових позоришних представа, покренути озбиљан разговор са Републиком о томе када и како мисле да отворе „Народни музеј“ и „Музеј савремене уметности“, помагаћемо аматеризам у култури, размишљати о отварању нових позоришта и биоскопа, удахнути нови живот Калемегдану, кроз давање простора сликарима, вајарима, керамичарима, старим занатима, рок групама, претворити Сајмиште у меморијал свим жртвама геноцида у НДХ. Одустаћемо од унутрашњег магистралног прстена, бити за глас струке када је у питање метро, дакле за независни шински систем, а не укрштање са трамвајима и коначно, у четири године, учинићемо све што можемо да завршимо Београдски железнички чвор, да изместимо аутобуску станицу, растеретимо саобраћај у центру града. И још много, много тога…

Како коментаришете афере попут Моста на Ади, „БУС ПЛУС“-а и задужења Града Београда?
Сасвим јасно, Београду је био потребан мост, и добро је што имамо нови мост. Али, у нашој садашњој економској ситуацији, он је морао бити на локацији која не би захтевала скупе и обимне радове на приступним саобраћајницама, а сам је мост морао да буде мање помпезан и леп. Јер, од новца који нисмо морали да потрошимо на овако леп и помпезан мост, и овако скупе приступне саобраћајнице, могли смо да финансирамо школе, обданишта, таленте, установе културе, све оне добре људе у Београду којима је помоћ потребна. Што се тиче „БУС ПЛУС“-а, постоји само једно питање, при томе не улазећи у то да ли је овај систем био најпотребнији граду у овом тренутку. Ако је он, како се тврди, јако исплатив и враћа сва улагања после нешто више од годину и по дана, због чега се град није задужио за овај високопрофитабилан пројекат који би врло брзо отплатио кредит и почео да доноси новац граду? Због чега, уместо да град приходује, приходују приватне, при томе и неке стране фирме? Коначно, задуженост Београда је озбиљна, у овом тренутку износи преко 80 одсто годишњих прихода града и довешће до тога да већ за неколико година град годишње издваја преко 70 милиона евра за отплату камата и главница. То ће јако смањити инвестиције у инфраструктуру, у социјалну сферу, у здравство, школство, културу.

Ко је најодговорнији за економску пропаст Србије?
Мислим да је прилично лако видети када је економска слика Србије била боља, а када је економија доживела сурвавање. Ако нам је пре 2000. године то био јак и озбиљан аргумент, не видим зашто то не био аргумент и сада.

Како коментаришете тврдњу опозиције да је ово најпрљавија кампања у новијој српској историји, праћена злоупотребом државних положаја и претњама највиших државних функционера?
У овом тренутку, искрено, интересује ме промовисање нашег програма „Зашто Србија, а не Европска унија“, промоција нашег „Програма развоја Србије 2012-2017“ и програма за Београд „21 теза за 21. век“. Ми то чинимо мирно, без тешких речи, оне нам, уосталом, нису потребне, јер имамо аргументе и јасну политику. Они који немају аргументе, плаше грађане причама да ће бирати „између рата и мира“.

Овог пролећа обележавамо 13 година од НАТО агресије. Шта не смемо никада заборавити и који је пут Србије у вези са НАТО-ом?
Не смемо да заборавимо ниједан трен НАТО бомбардовања, ниједну жртву, ниједан срушени објекат. Не смемо да заборавимо разлоге и циљеве оних који су бомбардовали цивилне возове, Алексинац, „Клинички центар“ у Нишу, „Драгишу Мишовић“, мост у Варварину, оних који су посејали осиромашени уран. И не смемо никада да уђемо у НАТО, и због тога што је учинио све да на територији Србије направи своју државу, и због несумњивих ратних злочина које су припадници НАТО-а починили приликом бомбардовања Србије и Црне Горе, и због тога што ти злочини никада нису истражени. Коначно, у НАТО не смемо да уђемо и да никада ниједан српски војник не би ратовао за туђе циљеве, далеко од своје куће, и да нико никада у свету, у годинама и деценијама пред нама, дајући, као моја маленкост сада интервју вама, не би, набрајајући злочине које је НАТО починио, под НАТО-ом подразумевао и Србију.

Да ли бисте и шта замерили званичним односима Србије и Републике Српске?
Волео бих да су бољи и да су интензивнији. И волео бих да руководство Републике Српске јасно каже када су ти односи били најбољи.

Хоће ли коначно бити процесуирани сви злочини који су учињени над Србима на територији Хрватске у последњем рату?
Нису процесуирани злочини који су над Србима у Хрватској и Босни и Херцеговини почињени 1914-1918, нису процесуирани ни сви они током Другог светског рата. Историјско искуство, нажалост, даје јасан одговор на ово питање. Потврђују тај одговор и пресуда за „Корански мост“, непостојање пресуде за Пожешку котлину, и за све злочине који су се догађали пре, за време, и после маја и августа 1995. године.

 

2 коментара

  1. ovaj vrhunski intelektualac ,koji je zavrsavao skole u Srbiji,Rusiji i u Americi,bio vrhunski sportista ,njegova strucnost je u oblasti hemije.Hemija je nauka koja podrazumeva :tacnost,preciznost,sto ce reci da ti strucnjaci su takvi u obicnom zivotu.To im je stil zivota.Popovic je pre par godina ,kao protiv kandidat Dilasu ukazivao na vrlo jednostavnu transparentost u kontroli javnih nabavki/citaj oblast poznatih kradi/u GradskojSkupstini,ali ga nisu ni slusali,Dilas pogotovu.Da li znate koji cemo dug vracati zbog njihovih malverzacija.Popovic je posten i dela govore o njemu i ne samo to.Ljudi progledajte.




    0



    0
  2. Cenim intlektualne sposobnosti,iskrenost i čestitost ovog političara.Jedna stvar što vam nikada ne mogu oprostiti što ste prodali NIS, što sam ostala bez posla, umesto da ste pohapsili lopove iz NIS-a gde smo mi zaposlnei slali lično na kabinet Koštunice koga je najviše interesovalo Kosovo.Da li je i jedna zemlja mogla prodati resurse za tako jevtine pare.I pored svih lopovluka Rusi su za samo godinu dana izvukli korist, a mi smo ostali da do današnjeg dana neznamo šta smo mi to prodali Rusima, da li i bušotine, samo Poslovna zgrada u N.Sadu više vredi od tih pišljivih para koje su Rusi dali da bi postali vlasnici Naftagasa…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!