Александар Мартиновић: Српска политика не може бити ни америчка, нити европска

Разговарала Наташа Јовановић

Да ли је реалан оптимизам Војислава Шешеља у вези са питањем победе радикала на изборима, да ли се отвара простор за привремено пактирање СРС-а са ДС-ом, те где ће се радикали сврстати у случају да демократе буду катастрофално поражене од напредњака

 

„Ми нисмо евроскептици, ми смо прави противници ЕУ, сматрамо да је она у потпуности штетна по Републику Србију и њене грађане. Ми не сумњамо у исправност пројекта ЕУ, него му се отворено противимо и супротстављамо“, каже у интервјуу за „Печат“ потпредседник СРС-а др Александар Мартиновић

Чиме сте се препоручили странки за избор другог на листи СРС-а – да ли је била пресудна ваша досадашња минутажа у Скупштини или чињеница да владате равноправно и правном и политичком темом?
Кандидат сам Српске радикалне странке и на том сам месту зато што је тако одлучено на Централној отаџбинској управи. Када је реч о квалитету – па, ваљда имам неке квалитете (смех…)

Господине Мартиновићу, у последњем мандату овог Скупштинског сазива имали сте запажену улогу у промоцији новог лице ваше странке: проговорили сте језиком који је близак и правним стручњацима и лаицима. Да ли је исправно рећи да је на тај начин СРС оповргла стереотипе о странки демагошких, патриотских фраза?
Ми смо те стереотипе померили самом чињеницом да нам је председник странке професор Универзитета. Дакле, имамо на челу странке једног врхунског интелектуалца. А, потрудио сам се, колико је било до мене, да само тај ниво који је он формирао у странки и одржим. Тако да не мислим да сам ту унео ко зна какве новине, али потрудио сам се да модел политичког деловања Војислава Шешеља  применим у политичкој пракси.

Колико је лидер ваше странке реални оптимиста када каже да очекује победу СРС-а?
Реалан је оптимиста зато што нам је програм реалан, зато што одговара интересима грађана Србије. Зато верујем да је његов оптимизам апсолутно утемељен. Оно за шта се бори Српска радикална странка, чврсто верујемо, јесу интереси свих грађана Србије. То је борба за сложну и јединствену Србију, за економски просперитет, социјалну правду, територијалну недељивост, блиске односе са Русијом, више инвестиција, више радних места, борбу против криминала и корупције. Па, зар то није у интересу свих грађана Србије?

На који део бирачког тела рачуна СРС у 2012. години?

Ми рачунамо на оне који су жељни промена у Србији и  који су незадовољни актуелном ситуацијом у друштву, а таквих је апсолутна већина грађана.

Када би СРС освојила већину у Парламенту који би јој био први задатак?
Има много тих, да кажем, првих задатака, и на спољнополитичком и на унутрашњем плану. На спољнополитичком плану требало би одмах прекинути све такозване преговоре везане за Косово и Метохију. Друго, требало би прекинути пут ка учлањењу Србије у Европску унију и поправити односе са Руском Федерацијом.
На унутрашњем плану на првом месту нам је борба против криминала и корупције, и доношење системских закона који би омогућили да грађани Србије живе боље.

У случају значајне подршке бирачког тела и вашег уласка у институције система, шта би вам био приоритет и шта сматрате суштином свог политичког бића?
Приоритет је, као што сам рекао, борба за бољи живот грађана. Решење морамо да тражимо у томе да водимо српску политику – не немачку, не француску, америчку или британску. То је радио режим до сада, и то нуде квазиопозиционе проевропске странке као што је издајничка творевина СНС. Они су предали српску привреду у руке домаћим и страним тајкунима. Затварали су домаћа предузећа и банке да би довели странце. Само да подсетим на неке од последица: западне банке су опљачкале српски народ лихварским каматама од 12, 15, 18 одсто. У Америци се за камату већу од осам одсто банке кривично гоне. Али, што не смеју тамо, Тадићев режим им је дозволио да раде овде. Захваљујући зеленашком банкарству, 90 одсто грађана Србије који су узели кредит, сада не могу да га плате!Наш први корак би био да стране банке додатно опорезујемо. Даље, морамо вратити царину на робу из ЕУ, јер им једностраном применом прелазног трговинског споразума практично годишње поклањамо стотине милиона евра из буџета Србије. На рачун сопствене државе режим је финансирао ЕУ творевину која је неодржива и из које чланице, као што је Мађарска, већ покушавају да изађу. ЕУ је беживотан пројекат који не може да обезбеди економску стабилност ни у земљама оснивачима. Режим овде безуспешно покушава да нас убеди како неку Србију, коју та иста ЕУ парча и понижава, Брисел једва чека и дочекује са медом и млеком.  Требало би подсетити и на чињеницу да су проевропске странке донеле низ одлука којима је зарад западних фирми оштећен буџет. Примера ради, режим је тзв. страним инвеститорима по новоотвореном радном месту исплаћивао по 10.000 евра. Нека ми неко објасни ту логику: страни инвеститори у Србији отварају радна места, тако што радна места финансира буџет Србије. Зашто, просто, нису дали нашим предузетницима пола те своте, па би сами, без страног мешања, обезбедили послове и радна места? Наравно, имамо домаћих бизнисмена, који су се обогатили на сумњив начин, као и тајкуна који лепо послују и зарађују. Њих ћемо, када дођемо на власт, опорезовати додатно и тај новац усмерити на сиромашније слојеве грађана. То су само неке од мера. Програм СРС-а је веома опсежан и он ће да омогући радикалне реформе за опоравак земље. Желимо социјално одговорну и праведну државу и друштво. Питали сте која је политичка суштина – суштина је идеологија Српске радикалне странке.

За више од две деценије постојања радикали су најмање мењали своја политичка уверења. С тим се слажу и пријатељи и непријатељи ваше странке. Коме се могу приписати највеће заслуге за то?
Лидеру странке др Војиславу Шешељу и идеологији српског национализма, која је вечна и непроменљива. Боримо се за јединствену државу нашег народа. Ту идеју су пре више векова оствариле и Италија, и Шпанија, и Немачка, и Енглеска… Погледајте шта нам се дешава када су на власти противници такве политике. Продају Србију на парче ради приближавања ЕУ. Лепо смо говорили и упозоравали Бориса Тадића да ће после фусноте којом се наводно штити суверенитет Србије, после окупације Косова и Метохије, уследити нови захтеви. Није прошло неколико недеља од кандидатуре, а јавили су се гласови да би Војводина требало да добије федерални статус! Појављују се политичари и интелектуалци који кажу да би Србију требало федерализовати и претворити у две федералне јединице, републику Војводину и централну Србију. Ми смо 2008. године упозоравали да је Статут Војводине увод у разбијање Србије. Добили су владу и све прерогативе државе, грб, заставу, дипломатска представништва у иностранству. Тадић нам је тада рекао да ми ништа не разумемо и да је то европски. Три године касније морамо да признамо републику Војводину, дугогодишњи сан Ненада Чанка. Додуше, он више није потребан на политичкој сцени Србије, зато што је све његове идеје преузео Борис Тадић. Те исте идеје баштини и Томислав Николић. Али, на изборима 6. маја, СРС ће добити поверење грађана и мандат да спречимо цепање државне територије.
Међу истраживачима највећа је непознаница СРС. Нико са сигурношћу не може да тврди с ким би радикали ушли или у случају да добију велики број гласова кога би позвали у коалицију. Имате ли ви мандат да у јавности о томе говорите?
У коалицију би ушли са онима који су против Европске уније и који су за суверену и слободну Републику Србију.

У евидентном сукобу са СНС-ом, Николићем и Вучићем, према неким тумачењима отворен је простор да ваша странка привремено пактира са ДС-ом како би бивши и одбегли радикали били што ефикасније кажњени. Колико је ова теорија тачна и како се она уклапа у прокламовани антиевропски став?
Не пактирамо ни са ким, ни са ДС-ом, ни са било којом другом политичком странком. Имамо своју политику и свој политички програм. У јавности се боримо да убедимо грађане да гласају за Српску радикалну странку. Инсинуације да пактирамо са ДС-ом говоре исти они уз чију помоћ је формирана такозвана напредна странка. Она никад не би била формирана да јој ДС у Скупштини Србије није омогућио да покраде мандате Српске радикалне странке, да јој није отворио медије.
Демократе и напредњаци су убеђени да ће правити владу без радикала. Шта бисте радили у том случају и како би изгледао ваш истински радикализам као опозиције?
Народу је познат наш став да немамо намеру да правимо владу ни са СНС-ом, ни са ДС-ом. Ми већ јесмо права, истинска опозиција. Били би, као и до сада противници Европске уније.

Шта може да се деси ако демократе буду катастрофално поражене од стране СНС-а. Где ће се радикали тада сврстати?
Не бавимо се том врстом калкулација. Шта ће бити на изборима, то ће рећи грађани. Од њих зависи да ли ће ДС доживети дебакл или нека друга политичка странка. То се нас не тиче. Ми имамо циљ да освојимо 126 посланика или најмање 84, како нико без нас не би могао да промени Устав. Извесно је да СРС неће бити марионета ни у рукама ДС-а, ни у рукама друге политичке странке.
Пре непуних годину дана чули су се гласови из ДС-а да радикали на следећим изборима неће прећи ни цензус. Какав је ваш одговор на ову преурањену провокацију?
Па то су пусте жеље противника СРС да ми не пређемо цензус.

Да је СРС у последњих 10 година имала прилике да се бави Косовом у својству законодавне, извршне и судске власти, како би она поступила, с ким би и да ли правила компромисе?
Не бисмо правили никакве компромисе, јер је статус Косова и Метохије дефинисан Уставом Србије и Резолуцијом 1244. Сва наша спољна политика би ишла ка томе да се само примени оно што пише у Уставу и у Резолуцији. Нажалост, досадашња власт је одустала од Резолуције 1244 због статуса кандидата за чланство у ЕУ. Практично су се због ЕУ одрекли Косова и Метохије.

Да ли одсуство Гордане Поп Лазић, Милорада Мирчића и Драгана Тодоровића са изборне листе СРС-а сведочи да је странка препустила вођство млађим људима или?
СРС је направила изборну листу онако како је сматрала да би то требало. Верујемо да је она најбоља могућа. У странци свако има своје место и своја задужења. То се односи и на припаднике млађе и на припаднике старије генерације. Никога се не одричемо и сви смо на истом задатку.

Доследни сте ставу да се противите уласку Србије у ЕУ. Зашто је сваки Србин који се противи уласку наше земље у ЕУ жигосан као онај који вуче назад, док се у Норвешкој противници уласка у ЕУ симпатично називају евроскептицима?
У Србији су жигосани они који се супротстављају ЕУ, јер се проевропске снаге труде да буду већи католици од папе. Они су већи еврофанатици од оних који седе у Бриселу. Нас то не чуди. Међутим, очигледно је да власт жели да сатанизује СРС, али при томе заборавља да већина грађана не подржава улазак Србије у ЕУ. Зато сматрамо да је наша политика реална, јер ЕУ, с обзиром на унутрашње проблеме с којима се суочава, нема перспективу. С друге стране, Србија би била једина држава која хоће да уђе у неку међународну организацију која отворено ради против њеног суверенитета и територијалног интегритета. Не мислимо да је у нашој политици било шта назадно, екстремистичко или негативно на било који начин. Ми просто водимо рачуна о интересима своје државе и њених грађана. Дакле, не водимо назадну политику већ државотворну.

Може ли се констатовати да је Војислав Шешељ дословно компромитовао рад Хашког трибунала и Трибунала у целини? Постоји ли могућност да му се ова параправна творевина због тога освети?
Трибунал се већ свети Војиславу Шешељу самом чињеницом да је већ 10 година у притвору. То је апсолутно незабележено. Њему се суди, и Трибунал му се свети зато што је Србин и зато што брани српске интересе. Ми од Хашког трибунала не очекујемо ништа добро. Војислав Шешељ је урадио оно што је било до њега, а то је да покаже да је оптужница лажна, и да је Хашки трибунал политички суд.

Јавност вас сматра врсним правником. Како из угла ваше струке видите будућност пропалих реформи у правосуђу?
СРС се труди да генерално поправи систем у Србији, укључујући и правосуђе. Сматрамо да оно није довољно независно и да је сувише везано за извршну власт.

Има ли наде да се штета од реформи које су спроведене може поправити или ће нека будућа власт морати да крене све из почетка?
Штета може да се поправи, има наде за Србију. Иначе, да нема, ми српски радикали се не би бавили политиком. Наравно, предуслов да се стање у Србији поправи је да победи Српска радикална странка и да примени свој државотворни програм. Све друге странке, које су за Европску унију, воде исту антисрпску политику. Разликују се само по томе ко су им лидери, који их криминалци финансирају. Борис Тадић, Томислав Николић, Вук Драшковић, Чеда Јовановић, сви су исти. Сви су, мање или више, марионете у рукама Брисела и Вашингтона. Једини који мисле својом главом, који се залажу да се води српска политика, јесу српски радикали.

Сматрате ли да би Србија, с обзиром на своју дугу традицију образовања, требало да следи узоре из Западне Европе?
Србија нема никакву потребу да у области високог образовања следи такве узоре. Верујем да би у свим областима научног живота, а посебно у друштвеним наукама, требало неговати национални дух и национални идентитет, зато што је он данас угрожен више него икада. Требало би се вратити традиционалним принципима високошколског образовања у Србији. Оно у нашој земљи има веома дугу традицију – Висока школа постоји од 1863, а Универзитет од 1905. године! Ти наши узори не да нису имали универзитет у време када смо га ми имали, него нису имали чак ни основну, ни средњу школу.