04. април – Слободан Самарџић: ДЕЛОТВОРНОСТ ЕНГЕЛИНОГ ПРЕТЕЋЕГ ПРСТА

Специјални представник Генералног секретара УН

Господин Јоахим Ритер

Министарство за Косово и Метохију Владе Србије

Министар, Слободан Самарџић

Београд 13. април 2008.

Поштовани господине Специјални представниче,

Ваше писмо од 10. априла о.г. упућено мени није допринело решавању нашег заједничког питања, а то је организовање и спровођење локалних избора на Косову и Метохији. Надам се, међутим, да још има наде да овај посао обавимо у сарадњи и међусобном разумевању, на добро косметских Срба и свих других заједница које не признају нелегално и једнострано проглашење независности Косова.

Ми се очигледно слажемо у ставу да косметски Срби треба да добију демократски изабране локалне органе власти. Слажемо се и у томе да ове изборе може да распише само УНМИК, што је у складу са Резолуцијом СБ УН 1244 и што сам потврдио у свом писму упућеном Вама од 4. априла.

У Вашем одговору наглашавате посебно три ствари: прво, Ваш искључиви мандат да организујете изборе на Косову; друго, предлог да то учините само у пет српских већинских општина; и треће, да се то догоди после 11. маја.

1) Прошле године (29. августа) Ви сте променили изборну регулативу позивајући се у свим трима уредбама (ур. бр. 2007/25, 2007/26, 2007/27) на Ахтисаријев план, који, као што је познато, није усвојен у Уједињеним нацијaма и не представља валидан међународни документ. Доносећи уредбе на основу тог документа, којим се прописује независност Косова, Ви сте већ прекршили Резолуцију 1244. (У све три уредбе истоветан је текст позивања на овај неофицијелни документ: „Taking into account the provisions regarding elections set out in the Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement”). Овим уредбама, сасвим у складу са нелегалним Ахтисаријевим планом, пренели сте надлежности организовања и спровођења избора на Косову на привремене инститиције самоуправе. Познато Вам је да косовски Срби то нису прихватили и да су готово стопроцентно бојкотовали и парламентарне и локалне изборе на Косову 11. новембра 2007. године.

Имајући ово у виду, евентално учешће УНМИК-а у спровођењу локалних избора за Србе подразумевало би одговарајућу измену изборне регулативе, на начин да УНМИК поврати искључиву надлежност за организовање и спровођење избора, и њено поновно усклађивање са Резолуцијом 1244. Осим тога, после нелегалног проглашења независности од стране ПИС 17. фебруара, тешко је замислити да би Срби на Косову прихватили да учествују на изборима које организују и спроводе те исте албанске институције.

2) Из Вашег писма није јасно зашто би се локални избори спровели само у пет већинских српских општина. Јасно је да сви Срби у Покрајини имају право на локалну самоуправу и зато сви треба да учествују на изборима у свим општинама. Осим тога, највећи број интерно расељених лица у Србији потиче из других, а не тренутно већинских српских општина у Покрајини. Онемогућити њима да гласају зе локалне органе власти у општинама из којих су протерани, значило би трајно онемогућавање њиховог повратка. То свакако није била ваша намера.

3) Ваш став да изборе (у пет српских општина) можете да организујете само после 11. маја произилази из тешкоћа које сам навео под 1) и 2). Зато у овом тренутку само Србија и српски локални органи власти у Покрајини могу успешно да организују и спроведу локалне изборе 11. маја. У ту сврху Србија је донела целокупну потребну регулативу и у складу са тиме врши одговарајуће припреме. Потребно је само да их Ви као специјални представник распишете. Тиме се од стране Србије респектује ова надлежност УНМИК-а и Ваша лично.

Поштовани господине Специјални представниче,

Највеће кршење Резолуције 1244 догодило се 17. фебруара ове године. У условима када политичко вођство Албанаца са Косова у потпуности крши овај обавезујући документ УН, а Ви не налазите ни снаге ни средстава да томе станете на пут, Ви још једино у сарадњи са Србијом можете очувати дигнитет мисије УН на Косову и Метохији, а тиме и мир и наду у будућност српског народа у Покрајини. У том контексту, предстојећи избори могу одиграти кључну позитивну улогу, као што и њихово одлагање или неодржавање може имати велике негативне последице. Самим тим, ови избори имају велики значај за Србе у Покрајини и питање је од највишег политичког ранга.

Ви сте, да Вас на то подсетим, поводом противправног проглашења независности и потоњих догађаја заузели, како сте сами више пута изволели рећи, „неутралан политички став“. Било би јако корисно да такав став политичке неутралности заузмете и поводом локалних избора за српске локалне органе власти у Покрајини. Ово тим пре што имате готово непрекорачиве и правне и политичке тешкоће да сами организујете овакве изборе.

Очекујући Ваш позитиван одговор на моју молбу из писма упућеног Вама 4. априла,

С поштовањем

Слободан Самарџић

Делотворност  Ангелиног претећег прста

(Уз писмо Слободана  Самарџића, тадашњег министра  за Косово и Метохију, Јоахиму  Ритеру, тадашњем шефу УНМИК-а,  од 13. априла 2008. године)

Власти Србије преко ресорног министра објавиле су да 6. маја неће бити локалних избора на Косову и Метохији. Наводно, УНМИК није спреман да их одржи или бар пружи помоћ  нашим органима да обаве предизборне  и изборне радње.

Већ смо навикли на то да наша власт поводом Косова и  Метохије делује системом превара. Као последња у дугом четворогодишњем низу, ова превара је и највећа. Наиме, и правно и политички Србија може да одржи изборе на свим нивоима, значи и на локалном, у својој јужној Покрајини. То би било у складу и са нашим Уставом и одговарајућим законима, као и са Резолуцијом СБ УН 1244. Пут за овакво деловање власти Србије утрт је у пролеће 2008. године. Избори су уредно обављени 11. маја и тада су све општине у Покрајини уведене у систем локалне самоуправе у Србији после једног периода (2001-2007) када су оне формално биле део система „привремених институција самоуправе“ који је био подређен цивилној међународној управи, тј. УНМИК-у.

Своје одустајање од организовања локалних избора у Покрајини власти Србије правдају проценом УНМИК-а  и његовим одрицањем од деловања. То је највећа превара. УНМИК се сам одрекао своје обавезе да организује изборе на Косову и Метохији још у августу 2007. године и преостало је да изборе за грађане који признају Србију као своју државу организују или приштинске нелегалне власти или државни органи Србије. О томе, између осталог, говори и моја тадашња преписка у својству министра за Косово и Метохију са шефом УНМИК-а Јоахимом Рикером. Он је покушао да манипулише Резолуцијом 1244 (као и данашње власти Србије), па потом претњама (као и данас што чине Западне земље), али, суочен са аргументацијом наше стране а затим и чврстом политичком вољом да се избори одрже, једноставно је попустио, а касније и фактички признао легалан статус српских општина.

Данас је свима јасно да је власт Србије (њена Влада и њен председник Републике) главни виновник могућег неодржавања локалних избора у Покрајини. Познат је и разлог –  кандидатура за Европску унију. То је био услов који је Борису Тадићу поставила Ангела Меркел крајем августа  прошле године. Он је гласио: ликвидирајте српске „паралелне институције“. Тај  се налог сада спроводи у виду еутаназије српских општина са спорим дејством. Ако се локални избори не одрже, нема легалног начина да српске општине на Косову и Метохији опстану. И то је наум примаоца наредбе и његових извршитеља.

Слободан Самарџић

Београд, 2. април 2012.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *