Зашто Србија распродаје енергетске ресурсе!?

Неодговорна енергетска политика директно подрива безбедност земље, и то мора престати.

Већ неко време се појављују новинарски текстови о новим инвестицијама у области енергије, без иједног критичког осврта на тренутна дешавања у енергетици у свету, а потом повезивање са нашим околностима. Жалосно.

Зарад тога, морамо појаснити актуелна дешавања као и схватити као друштво да одрживи развој, а још боље само-одрживи развој неће уследити ни из чега, нити преко ноћи магичним штапићем! Све има своје утемељење у тренутним одлукама, стратешком позиционирању привреде на будуће изазове.

Развијени свет је постао углед многим земљама у транзицији, многе траже начина да лепши и уређенији живот остваре по њиховом принципу. И Србија, земља у транзицији, покушава да пређе тај болан период ка развијеном друштву и јаком привредом. Али нешто нисмо научили из свог тог напора, а то је да су ресусрси, како обрадивог земљишта и пијаће воде, тако руда и енергената неизоставни, градивни предуслов за то! Овом приликом тежиште стављамо на енергију, као моторне снаге индустрије и лагодног живота.

Уљани шриљци

Без јефтине енергије нема привреде, јефтиног а квалитетног живота, нема развоја државе. Код нас је некако прошла необјављена теза многих научника и стратега да се у свету производња нафте већ пет година не повећава, док потраживања из године у годину расту. Прецизније, појави су дали име „peak oil“. Има доста полемика око времена достизања максималне производње, по некима то ће бити за 20 година, другима 10 година, али према највећем броју стручњака за нафту то се десило раздобљу између 2006. и 2010. године.

Ово је појава пред којом човечанство се никада није сусрело! Никада се није десило у историји цивилизације да један ресурс постане исцрпљен, или да су залихе у већем делу потрошене на планети.Дакле, појава изискује крајњу позорност, анализу и стратешко планирање будућег развоја. Прогнозе су песимистичне: цена сирове нафте ће расти, уз неке благе осцилације; сва индустрија, поред транспорта биће у темељу уздрмана. Јер нафта не користи се само као погонско гориво, већ за загревање у топланама на мазут, у изградњи путева, али и као сировина и огромном броју производа од пластике, итд. Према томе, цене осталих производа ће ићи на горе.

И шта сада ми радимо по том питању када смо нашли уљане шкриљце по Србији? Продајемо их странцима, док сањамо о бољем животу. Дакле, да скратимо, продамо ресурс, они из њега изваде нафту, а онда нам продају нафту за нашу производњу. Нема смисла, зар не? Дигресије ради, да додамо, ово је јако скуп начин производње нафте, који поред цене изискује велике количине воде-други угрожени ресурс на планети. Додатни проблем, јер са продајом ресурса шкриљаца продаћемо индиректно и неки водоток.

Тако је мр Иван Јањић, који ради на Факултету Заштите На Раду, рекао да не постоји тренутно чиста и еколошки подржана технологија уљаних шкриљаца, као и да саме законске норме на пример у ЕУ јако ограничавају ту производњу, што се наводи на примеру Естоније којој прети укидање дозволе на експлоатацију уљаних шкриљаца и њиховом прерадом. За сада то је најпрљавија и најопаснија технологија тако да потребно сачекати тренутак када ће се развити софистицарнији и еколошки прихватљивији присту екстраковања нафте из ове руде. Са друге стране у нашој земљи, и ту се такође позивамо на именованог, не постоје стручњаци ове индустрије, на жалост. И то је већ проблем пада високошколског система. Код загађења прерадом постоје три новоа: загађење подземних вода, површинских вода и земљишта (услед дуготрајног распада остатака и дејства керогена на околину), и загађење ваздуха. Према томе и о овим проблемима се мора водити рачуна.

Електроенергија

Са друге стране, пораст квалитета живота се огледа по потрошњи енергије по глави становника. Као што видите, све се посматра кроз призму енергије. Али није угрожена производња нафте, већ и сама електрична енергија, посебно после трагичних дешавања у Јапану. Одговор у Европи је био енергичан, тако да се очекује гашење многих нуклеарних построења. Према томе, поуздано и редовно снабдевање струјом ће бити изазов за остварити широм старог континета. Наравно, њихови аналитичари су препознали проблем и кренули ка решавању истог. А шта се код нас ради по том питању? Ништа, или још горе, продајемо Дрину и Ибар странцима, а себе како ћемо да снабдевамо разматраћемо касније. У то нисмо урачунали пораст привредне активности, који неминовно тражи више струје. Стратешко, нема шта!

Тренутно су хидро потенцијали-језера на биолошком минимум, што је приморало ЕПС да увози струју, и то поред рекордне производње у термоелектранама. Како су ресурси лимитирани, а наша потрошња све већа, може се слободно очекивати додатно поскупљење струје. Да ли то опет води ка лагоднијем и јефтинијем животу грађана?

Ово до сада је била анализа традиционалних енергетских ресурса. Међутим, појавили су се са развојем технологије нови, чистији и далеко приступачнији обновљиви извори енергије (ОИЕ): енергија ветра, соларна енергија, геотермалан енергија, и енергија биомасе. Постоје још, али на нашим просторима их није могуће експлоатисати. Наравно, и ОИЕ имају мана, попут пеглања напона, али бар пружају одржив, независан енергетски систем, као и ове кључне погодности: јефтинији су, брзо се инсталирају, и задовољавају еколошке стандарде.

Обновљиви извори енергије

Најпре, да се сруши догма како су ветропаркови скупи и соларне електране. Велике су субвенције (такозвана Feed-in Tariff-a) које даје држава произвођачима који нису у склопу ЕПС-а, али када би сама држава градила не би тако било. Према томе, нови велики енергетски ресурси су ветар и Сунце на датој површини. Делује мало имагинарно, али доноси прихода.

По питању ветра, ствар скоро да је завршена, продали смо ресурс толико много да је питање стабилности напона и шума у њему доведен у питање! Замислите, дато је дозвола за 1300МW снаге за ветропаркове! И све је завршено, помпезним оглашавањем и ликовањем медија, али се није поставило питање зашто није држава кренула у инвестирање, већ само стране и домаће компаније? Није проблем да и други добију део колача, али ово је већ за бригу.

И на крају, оно што је најсвежије јесте, слављење продаје нашег Сунца иностраној компанији, која за узгред да кажемо, узима кредит да гради соларну електрану на југу уместо то да држава уради! Да није обичан пројекат, говори његова гламурозност, 1GW, на 3000 ха, највећа соларна електрана на свету. Како је то могло да прође без јавне расправе и тендера остаје тајна, али ово је поред давања, боље рећи поклањања соларног ресусрса, поклањање и огромне површине земље. А када немамо стују ми ћемо ту исту, произведену на нашој површини да увозимо по далеко скупљим ценама. Само да појаснимо, новац који се спомиње неће остати у Србији, јер ми соларну индустрију немамо, нити извођаче радова, нити стручњака који познају соларну енергетику. Тако да је губитак још већи.

Дакле, све указује на непланско и неаналитично вођење енергетске политике, чије последице су дуготрајне и дубоке, те неће погодити само нас већ и генерације које долазе. Зато је на нама одговорност велика!

Извор: http://www.dverisrpske.com