Почетна / Интервју / Вебстер Тарпли: Светска контра испоруци зла према диктату Волстрита

Вебстер Тарпли: Светска контра испоруци зла према диктату Волстрита

Разговарала Биљана Ђоровић

Створен је зачетак нове поделе снага у свету и нове блоковске поделе: са једне стране је блок у којем дела ММФ и где је  средство плаћања долар, а са друге  блок који напушта ММФ, „Светску банку“ и „Светску трговинску организацију“. Поставља се питање ко би био лидер у овом другом блоку и сматрам да је идеална особа за ту позицију Владимир Путин, личност која има харизму, чврстину и способност да води

Др Вебстер Тарпли, историчар и економиста, писац, новинар, предавач, бескомпромисни критичар спољне и унутрашње политике САД-а, неуморно детектује истину, пркосећи убрзаном ритму метаморфоза које су последица војног, просторног, политичког и технолошког кретања у чијем је средишту непрекидни рат. Наш саговорник (за „Печат“ је Тарпли већ говорио – интервју под насловом….. објављен у броју….) направио је значајан архив чињеничне евиденције о дешавањима  у Либији и у Сирији, у којој је, одлазећи на сва места из којих су империјални лажљиви медији наводно „извештавали“ о побуни, сведочио о степену производње бешчашћа. Поступајући тако постао је омиљен у арапском свету, као неко ко „не држи савест у Хилариној кеси“, али и најзначајнији коментатор у медијима који држе до личног и професионалног поштења. Вебстер Тарпли се недавно вратио из Ирана у којем је провео две недеље држећи предавања, гостујући на ТВ станицама, извештавајући како за друге, тако и за свој радио програм „Радио светска криза“.  У најави овог интервјуа, у прошлом броју „Печата“ објавили смо и Тарплијев опширни коментар изборне победе Владимира Путина. „Честитам народу Русије на поновном избору Владимира Путина за председника. Избор је показао велику одговорност руског народа не само према Русији, него и према читавом свету. Захваљујући овом избору свет је начинио један помак од провалије у коју би човечанство одвео свеопшти рат на Средњем истоку“, рекао је, између осталог, Тарпли. У наставку интервјуа, наш еминентни саговорник коментарише искуства и сазнања са поменутих недавних путовања, као и чињенице везане за предстојеће председничке изборе у САД-у.

Конференција: „Непријатељи Сирије“ која је одржана у Тунису крајем фебруара, организована од стране Арапске лиге, окупила је представнике 70 земаља и регија. Сви су се изјаснили против милитаризације сиријског сукоба и подржали арапске мировне снаге у осигуравању стабилности Сирије током процеса демократске транзиције. На састанку су се сложили и око пооштравања санкција против владе председника Башар ал Асада, укључујући и заоштравање дипломатских односа.
Да, конференција је значајна углавном због тога што је представљала прави фијаско. САД, Британија и НАТО су желели да на њој присуствује максималан број земаља, око 150. У предвечерје конференције говорило се да долази 70, да би убрзо  тај број смањили на 60, мада не верујем да их је било више од 50. Русија и Кина нису дошле, Саудијци су је напустили, рекли су да се на скупу не наступа довољно агресивно, да не желе да присуствују тако млакој атмосфери и отишли су, што је такође настојало да се прикрије. Одржане су масовне демонстрације испред здања у којем се конференција одржавала. Руски министар је прокоментарисао да су се заиста окупили непријатељи Сирије, док је мој коментар гласио: „Са оваквим пријатељима, непријатељи вам нису ни потребни“. Какве се бенефиције могу очекивати од оваквих пријатеља? Бенефиције НАТО бомбардовања, грађанског рата, уништене земље, етничких покоља између алевита, сунија, друза и хришћана (15 одсто популације припада хришћанској вероисповести). Хилари Клинтон се пушила од беса и гнева, био је то прави облак зла и она је претила како би прикрила пораз. Рекла је да су Руси и Кинези достојни презира и то је изазвало доста негативних коментара у Русији и Кини, али у суштини веома је добро што је Хилари Клинтон то изјавила. Добро је што је она тако глупа и што је њена дипломатија  недипломатска и примитивна: то ће само учврстити руско-кинеску опозицију у супротстављању ратовима у Сирији, Ирану и даље.

У Сирији је 26. фебруара  спроведен референдум о нацрту новог устава.  Представници САД-а, побуњеници, па и УН  не признају референдум и очигледно да је једино што би они волели да виде било свргавање Асадовог режима. Викторија Њуланд, портпарол Стејт департмента, употребила је, описујући референдум, синтагму: „апсолутно циничан“ и упитала се како је могућ демократски процес док „пуцају пушке и тенкови сиријске владе“. Како ви оцењујете успех и значај овог референдума?

[restrictedarea]

Референдум у Сирији је  у потпуности успео. У гласању је учествовало око 8 и по милиона људи или 57,4 процената бирачког тела Сирије, и то у веома тешким условима грађанског рата који се води у три или четири града; девет од десет учесника референдума, дакле већина,  подржала је нацрт новог устава којим се предвиђа увођење вишепартијског система и прекид политичког монопола водеће Баас партије на чијем челу се налази председник Сирије Башар ал Асад. Наравно Стејт департменту се не допада овај референдум, јер се њему допадају избори на којима побеђују њихови кандидати и референдуми где се заокружује питање које је у њиховом интересу да буде заокружено. Хипокризија и двоструки стандарди су оно у чему су САД и УН постале велемајстори. Дакле то што се после толико времена укида монопол БААС партије, према Стејт департменту није довољно добро и он захтева грађански рат. Они охрабрују различите марионете, такозвано „Сиријско национално веће“ и „Слободну сиријску војску“ коју у реалности чине Ал каидини одреди смрти. Њима је наложено да не улазе ни у какву врсту преговора са Асадовим режимом. У међувремену су заливске државе, реакционарне феудалне монархије постале учитељи демократије у региону. Како је ирански председник Ахмединеџад рекао у свом говору на прослави 33-годишњице Иранске револуције: „Какво изненађење да су земље које никада нису имале изборе сада апсолутно фокусиране на демократска права: Саудијска Арабија, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Оман и Кувајт. Не смемо заборавити на Кувајт и Саба фамилију. Дакле, Сабе, Калифе, Тани су сви сада демократе à la Philippe Égalité. Баштиници веома опасне традиције. Саудијци и остали не могу више да толеришу непоштовање демократије, па ће финансирати и слати своје армије у Сирију. Саудијска Арабија ће заправо наставити са старом праксом коју је започела током првог авганистанског рата када је финансирала Ал каиду, коју је основала ЦИА како би се борила против Совјета.

Сиријска војска је другог марта ослободила најснажније упориште побуњеника Баба Амр у Хомсу. Опозиција тврди да сиријска војска не престаје са убијањем људи.
У питању је коначно ослобођење Хомса од НАТО-а и Ал каида одреда смрти, тако да су пуковник Асад и војни гувернер Либије Абдел Хаким Белхаџ избачени из Баба Амра. Кад год чујете статистике које говоре о 7.000 мртвих у Сирији требало би да се запитате колико је међу њима припадника сиријске војске и полиције који су убијани од стране одреда смрти, у почетку снајперима са кровова кућа, а потом и у борбама. Империјалистички медији и њихови добро плаћени новинари су изван себе од констернације због тога што је Хомс ослобођен и хитно су преусмерили своју пажњу на два новинара која су убијена, као и на два рањена. Империјалистички новинари се веома труде да представе како је сиријска влада на неки начин спречила да они стигну до болнице или буду пребачени у неку другу земљу, Либан на пример. Тјери Месон, насупрот тврди да су новинари били таоци и да су држани као људски штит од стране „Сиријске ослободилачке војске“, односно Ал каидиних одреда смрти који су се тако назвали.

Вратимо се мало уназад – на 16. фебруар и на Генералну скупштину УН, као и на гласање о УСА и НАТО Резолуцији о Сирији коју је наводно написала Саудијска Арабија. Ово гласање, рекла бих, показало је неке веома интересантне и охрабрујуће тенденције.
Потпуно се слажем са вама. Гласање за Резолуцију коју је у Генералну скупштину унела Арапска лига, империјалистичке марионете Арапске лиге: Саудијска Арабија, Катар, Уједињени Арапски Емирати и остали, било је можда најинтересантније гласање у УН у току последњих двадесет година, зато што је показало које државе би могле да чине моћни блок против Англоамериканаца: противтежу или други пол разулареној моћи САД-а, Британије, НАТО-а и осталих који припадају империјалистичком блоку. Ако сте читали како су медији о томе извештавали, могли сте да видите како су спиновали причу о преовлађујућем броју земаља које су гласале за резолуцију: 137 које су гласале „за“ оптужујући Сирију и Асадову владу за веома распрострањено систематично кршење људских права, залажући се за појачане економске санкције док је суштински то значило војну интервенцију, забрану зоне летења, промену режима, грађански рат, пропадање државе, распад – све оно што сте видели у Либији. Али, погледајмо мало боље медијске извештаје који нас обавештавају о томе да је 137 земаља гласало у корист, 12 земаља  против резолуције, а 17 је било уздржано. Ако ове бројке саберемо схватићемо да нешто није у реду: добићемо број 166, а не 193 колико има земаља чланица УН, што значи да је 27 земаља негде изгубљено. Не, оне нису нестале већ су то земље које се једноставно нису појавиле – избегле су да гласају.

Велики број земаља које су дале свој глас за империјалну резолуцију и даље подмазивање точкова империјалне машине крвљу (и нафтом) народа поробљених земаља представља нешто више од две трећине света. То је, рекло би се, добар скор за империјалисте.
Империјалистичке земље, уколико анализирамо парадигму гласања, чине 70 одсто или, како сте ви рекли, нешто више од две трећине, али наша рачуница, када смо је добро извели, показује збир од 56 земаља које нису подржале резолуцију. Број земаља које нису подржале резолуцију износи 29 одсто, дакле то је скоро једна трећина света. У категорији земаља које нису подржале резолуцију налазе се Русија и Кина, оне су гласале против САД-а, Британије и Француске. Дакле, Веће сигурности се поделило, и на страни оних које су против империјалистичке помаме су две земље које су географски највеће, једне од највећих у војном смислу. Кина – и демографски је највећа, а на истој страни су и земље које представљају регионалне лидере: Иран је гласао против, Сирија је гласала против као мета резолуције, Венецуела као водећи регионални центар у Латинској Америци у стању је да са собом повуче многе друге земље региона, особито припаднице АЛБА групе: Боливију, Кубу, Еквадор и Никарагву. Међу земљама које су гласале „против“ налази се и Зимбабве, веома важан податак будући да је то земља која у Кину извози приличну количину својих ресурса и која се налази под сталним империјалистичким нападима. Ту је и Белорусија, константна мета НАТО пројектованих обојених револуција: Лукашенко се током протекле две године борио са неколико таквих покушаја. Следећа земља је Северна Кореја. А ако погледамо групу уздржаних, најважнија земља у овој групи је Алжир: водећа арапска земља, произвођач нафте, једна од земаља која је избегла обојене револуције делимично због тога што је деведесетих година прошла кроз крвопролиће за које су одговорни исламски фундаменталисти форматизовани од стране Запада, а ту је потом и Либан, сиријски савезник са којим је некада представљао једну земљу: банкарски и економски систем Либана у потпуности је увезан са Сиријом. Ту је и Шри Ланка за коју је током дугог временског периода било карактеристично деловање „Тамилских тигрова“, терористичке организације обилато помогнуте од Британаца и посебно Француза који се свим силама труде да не дође до приближавања ове земље са Кином. Ту се налазе Свети Винсент и Гренадини, Суринам (некадашња Холандска Гвајана на северној обали Латинске Америке),  Вијетнам, Танзанија, Уганда, Намибија, Ангола, Камерун, Коморска острва, Фиђи. Међу земљама које су изврдале гласање требало би споменути Филипине, а међу земљама централне Азије то су Узбекистан, Туркменистан, Киргизија, Таџикистан. Ту је и велики број мањих земаља Африке и Латинске Америке које такође нису желеле да дођу у прилику да се изјасне на било који начин. Утицај САД-а у Латинској Америци је значајно еродиран, пре свега захваљујући утицају Венецуеле.
Погледајмо како се дели тржиште нафте међу супротстављеним земљама. На страни оних које су гласале против резолуције налазе се значајни произвођачи нафте: Венецуела, Ангола, Русија, Алжир, бројне земље које имају значајна друга природна богатства. Земље које недостају антиимперијалном блоку су Индија и Јужна Африка, али било како било мислим да је ова подела зачетак нове поделе снага и нове блоковске поделе: са једне стране блок у којем дела ММФ и где је  средство плаћања долар, а са друге стране блок који напушта ММФ, „Светску банку“ и „Светску трговинску организацију“. Поставља се питање ко би био лидер у овом другом блоку и мислим да је идеална особа за ту позицију Владимир Путин који има харизму, чврстину и способност да води један такав блок. Од регионалних лидера ту су Ахмединеџад и Чавез, уколико његово здравствено стање то дозволи.

Председник Венецуеле Уго Чавез поставио  је питање да ли је Америка развила тајно оружје којим је могуће изазвати канцер и да ли је употребљено на левичарским лидерима у Јужној Америци? Уз лидере Венецуеле и Аргентине канцер је дијагностификован и код председника Парагваја Фернанда Лугоа, Бразила Дилме Русеф, као и њеног претходника Лула да Силве.
Да, многи постављају питање како је могуће да се толики број латиноамеричких председника у готово исто време разболи од  рака. Можда ћемо и на то питање једног дана добити одговор, за сада је оно у зони сумрака, али морамо се надати да ће Чавез успети да се избори са болешћу и тада би имали тројку: Путин, Ахмединеџад, Чавез, с тим што би Путин требало да понесе водећу улогу и то видим као његову даљу мисију.

Недавно сте провели две недеље у Ирану у који сте отишли како би присуствовали научној конференцији о холивудизацији. Постали сте омиљена особа на Средњем истоку, а из ваших извештаја видимо да је ваш ангажман и велико разумевање за догађаје, али и познавање историје препознато као изузетно драгоцено у целом свету.
Конференција о холивудизацији  одржана је као део међународног „Фајр“ филмског фестивала, водећег филмског фестивала исламског света, присуствовало је много људи, а један од најпознатијих је Шон Стоун, син познатог редитеља Оливера Стоуна који је прешао у Ислам; Изабел Пизано, позната италијанско-шпанска новинарка, једно кратко време била је Арафатова девојка и направила велики број интервјуа са најпознатијим италијанским редитељима, глумила је у неким Фелинијевим филмовима. Било је веома занимљиво и конференција је пружила увиде у снажну критику Холивуда, а добио сам и прилику да посетим нека места као што су Шираз, Персеполис, један од главних градова Персијске империје, Казвин итд. Било је узбудљиво, упознао сам невероватан број људи, говорио сам на скуповима, гостовао на телевизији. Био сам изненађен неузнемиреношћу Иранаца у односу на могућа дешавања. Иранци ће вам рећи да су они под санкцијама преко 30 година, прецизније 33 и управо док сам тамо боравио била је годишњица Иранске револуције, збацивања Шаха и успостављања Хомеинијеве владавине. Иранци ће рећи да су навикли да живе под санкцијама и како да се носе са њима. Чини ми се, а то сам им и рекао да су исувише ноншалантни у тако опасној ситуацији, а када тај доживљај упоредите са ратном и интервенционистичком психозом империјалиста који су подивљали у условима колапса финансијског и економског система (и ту говоримо 0,2-2 квадрилиона долара паразитских, банкротираних деривата), схватате да их тај мир Иранаца још више разјарује. То је један део приче, а други део  је да се талас дестабилизација наставља, људи у Вашингтону и Лондону су кренули и схватају да им је то последња шанса да успеју у својим намерама које укључују освајање Техерана, Бејђинга и Москве.

Кандидат за председничку номинацију републиканске странке  на председничким изборима у САД-у Мит Ромни добио је предизборе у Вајомингу и поново се пробија према врху лествице кандидата Републиканске странке на председничким изборима у САД-у. Демократски кандидат, актуелни председник САД-а Барак Обама  нештедимице улаже у геј заједницу: његова влада планира издвајање више милијарди долара у 2013. години како би „изградила праведну и стабилну економију за ЛГБТ заједницу и наставила да брани њихова права“. Да ли ви са оптимизмом гледате на предстојеће председничке изборе у САД-у?
Обама је најефективнији уништавалац „Њу дила“ и „Великог друштва“. Издајничка, али веома ефектна испорука зла према агенди коју је поставио Волстрит. Погледајмо републиканце: Мит Ромни, са Волстрита, екстремно богат, експерт је у уништавању радних места. Онда имамо Рика Санторума, клерофашисту, кога називају „Савонарола“. Превише лепо, рекао бих. Онда имамо Њута Гингрича који је лудак – футуролог, реакционар који припада прошлости, он води кампању каква се водила деведесетих. И онда имамо чудног кандидата, Рона Пола из аустријске школе економије, екстремног, десно оријентисаног анархисту. Он припада  Шкотском обреду Јужне јурисдикције слободних зидара и жели да скреше буџет за трилион долара за годину дана. Дакле, једна трећина владиних  трошкова ће нестати. То ће убити на стотине хиљада, ако не и милионе Американаца. Око 50 милиона људи којима су потребне маркице за храну, социјална помоћ за незапослене, здравствено осигурање остаће без средстава за опстанак и живот ће им бити угрожен. Многи људи су одушевљени његовом разборитом намером да обустави вођење ратова и то је од великог значаја, тако да се није показало да је  Рон Пол, као најмање етаблиран, у тајном савезу са Митом Ромнијем који је у ствари прави кандидат Волстрита. То се најбоље види у предизборној кампањи у току које Рон Пол напада Санторума и Гингрича, али никада Ромнија.
Рон Пол има сина који је сенатор САД-а. Међутим, припада масонерији и он је медиокритет који не заслужује да буде на тој позицији. Али за  подршку Рона Пола Миту Ромнију на изборима, Ренд Пол, Ронов син,  постаће или потпредседнички кандидат, или ће добити веома добро постављење у Кабинету.
Ромни је веома слаб кандидат: био је у три државе побеђен од Санторума, а пре тога у Јужној Каролини од Гингрича. Дакле Ромнију ће бити потребни додатни делегати на Републиканској конвенцији како би постао републикански кандидат. И за то ће бити употребљени подржаваоци Рона Пола. То је потпуна издаја онога што фанатичне присталице Рона Пола о њему мисле. Видите како је то цинично: подржаваоци Рона Пола који су антиратно настројени и против су диктатуре, подржавају у ствари Мита Ромнија, а он је заговорник рата и велики љубитељ тоталитарних, диктаторских мера. Једном речју: глас за Рона Пола је глас за Мита Ромнија.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Vladimir Dž

    Gosp Tarplija možete pogledati u jednom od filmove koje sam preveo

    http://vimeo.com/37605955




    0



    0
  2. Mediji u rukama globalista , a gotovo svi su u njihovim rukama ,sa izuzetkom malobrojnih alternativnih medija medju kjima je pomenuti u tekstu koji vodi W.Tarpli su masine za programiranje ljudi .Krajnji cilj ovog programiranja je da se od ljudi dobiju ovce sa kojima ce malobrojna globalistica klika da radi sta joj se prohte.Oni to vise I ne kriju pa otuda Tadiceva izjava da Srpskom narodu treba promeniti kulturnu matricu.
    Na zalost ovakve medije ljudi masovno dobrovoljno prate pa je projektovani proces transformacije coveka u ovcu dobro odmakao.Krajnje je vreme da se probudimo iz hipnoze,zato je moja poruka
    Iskljuci televizor ukljuci mozak.Malobrojn mediji medju kojima I Pecat koji salju ovakve poruke su kao sto rece Ljubodrag Simonovic svetionici u mediskom mraku koji bude nadu.Njihovim akterima neizmerno hvala.




    0



    0
  3. @Vladimir DZ

    Postovani Vladimire zelim da izrazim veliku zahvalnost i postovanje za vas dragoceni rad na prevodu pomenutih filmova koji ce nadajmo se doprineti da se ljudi probude.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *