Почетна / Култура / ТАМНА ХРОНИКА Очекивање пролећа

ТАМНА ХРОНИКА Очекивање пролећа

Пише Васа Павковић

Пролеће, зима
Невероватно осећање! Тамо где је до пре десет дана било метар, метар и по снега, данас нема ни трага белилу! Само трава која се буди. Као да смо сањали све то ванредно стање или ванредну ситуацију, свеједно. Сав тај Сибир је, говоре стручњаци, последица глобалног отопљавања и све те муке са мразом и снегом последица су умерено континенталне климе! Колико само људи живи од продаје водене паре и облака! Посебно у земљама с снажним медијским системима, који осталим,  сиромашнијим и наивнијим, продају климатску измаглицу! Тачно се види како наивни језик не успева да прати лукаву реалност, како каска задихан за њеним непредвидљивим облицима.

Раша Попов
Уместо да за књижевно вече на „Коларцу“ припремам критички говор о Раши Попову и његовом епосу „Спев о транзицији“, написао сам песму у 60 римованих дистиха као омаж Рашином песништву и песничком маниру.  Из њега преписујем два стиха:
„Раша Попов из Баната
за сто ствари тата мата.“

Нека реклама
Коначно и то се десило – у једној реклами за регулацију рада стомака, на самом почетку, чујемо шум „пуштања ветрова“. На мноштву ТВ канала, у разно време, непознати креатор, продуцент и наручилац ове ступидне рекламе, бомбардује милионе гледалаца, на најдрскији могући начин – а све у циљу да привуче пажњу. Да се разликује, по било коју цену укуса и разума. Чак је и свемоћни РРА заглушен овим „голубом“ и његовом гуком! Шта је следеће?

Месершмит

[restrictedarea]

На киосцима се по цени од 150 динара појавио први модел авиона из колекције од десет. Ни мање, ни више него месершмит, са све црним крстовима на крилима. Издавач је „Амерком“ из Пољске, у сарадњи са Јан Аленом из Британије. Припрема за штампу обављена је у Софији, а штампа пратећег часописа у Пољској! Зашто је цео пројекат покренут са месершмитом, као једним од симбола нацистичке авијације, ко зна? Вероватно сасвим случајно – иако је могло и са спитфајером (који долеће за петнаест дана, вероватно по другачијој, вишој цени) или са харијером или харикеном. Мада, издавачи најављују у десет првих авиона и фокера и чувену штуку. Нигде, једино, не видим ниједан руски авион! Занимљиво је да је као „Ас над асовима“, са 352 ваздушне победе, представљен Ерих Хартман, „поносан на то, да никад не губи партнера“. Даље стоји, са све насмејаним портретом нацистичког пилота и напомена: „После рата Хартман је депортован у Србију, где је осуђен на 50 година тешког рада“. Као што видите, по реализаторима овог продукта, није депортован у Југославију, већ у Србију – и то се продаје у Србији шездесетак година касније! Али шта мари: „Када је ослобођен 1955. године, ступа у новоформирани ‘Луфтвејф’“. Лепо је, ето, што ова авио-прича ипак има „срећан крај“ – упркос Србији која на пола века робије осуђује „асове над асовима“ – који не „испуштају свог партнера“ – што је еуфемизам за уништавање савезничког авиона и пилота! Посебна прича циничног пројекта је катастрофални, срамни превод.

Загревање
У чекању на скорашњи почетак пролећне сезоне (фотографисања лептира) Милан Ђурић, аутор сајта „Дневни лептири Србије“ и ја смо у организацији вршачке ГЕЕ, пред шездесетак заљубљеника у природу, у граду под Брегом, говорили о лептирима јужног Баната. После нас је једини ренџер Вршачких планина, орнитолог Миливој Вучановић, представио  плакат „Гмизавци јужног Баната“, објављен тог дана у издању истог природњачког друштва. Изненадио ме је велики интерес слушалаца и за гмизавце и за лептире, и помислих с тугом како у многоструко загађенијем Панчеву не постоји слична организација која би бринула о знатно угроженијој природи.

Мегре се вратио
Захваљујући најагилнијем  приватном издавачу „Лагуни“, Сименонов архихерој се после више година вратио међу своје српске поштоваоце. Иако се оба романа, „Мегре и Мотка“ и „Мегре у Пикрату“ збивају пре више од пола века, читају се с узбуђењем које не јењава од прве до последње странице. Сименон је ванредан минималистички стилиста, познавалац свих могућих слојева француског друштва, неупоредив у дијалозима, али и креирању епизодних карактера са оригиналним психолошким и социјалним печатом. Кажу да је један роман писао за десетак дана, отуд и голема продукција најразличитијих штива, велико богатство које је стекао, ванредан број жена с којима је био у вези, па и трагични исход живота  ћерке мезимице. Није чудо што је Јан Флеминг пожелео да га упозна, а њихов разговор о жанру би требало да прочита сваки амбициознији писац. Једина мана приче је што ће поштоваоци неупоредивог Сименона морати да чекају на следеће две књиге бар пола године!

Путинова суза
Путин је по очекивањима победио са  50 одсто разлике у односу на другог такмаца. Сви његови противници заједно имају мање гласова од њега. Како у свежим демократијама бива, упркос тим подацима један одбија да призна пораз, заклањајући се из наводних аутобуса који су као на вртешци превозили Путинове гласаче с места на место. Колико је таквих аутобуса било, колико гласача?  Ако је било испод 100. 000 аутобуса, боље би било да  честита Путину и почне припреме за наредне изборе, кроз шест година. Овако се његов случај из трагикомедије претвара у бурлеску. Посебна прича су западни политичари и њихова уздржаност у честиткама. Они су заборавили како је Обамин претходник Буш победио, уз помоћ  два-три аутобуса на Флориди! И још – са мањим бројем гласова од противкандидата!

Пролеће, зима…
Стиже пролеће, али стижу и избори. По почетку изборних кампања видимо да нам неће бити вруће, колико ће нам бити хладно!
Кад никне трава и пропупе крошње, кад све почне да се зелени, а зеленило хитро прекрије наносе кеса, пластичних флаша, шута и крша, биће лепо путовати Србијом. Изгледаће мање упрљана, мање одбачена, мање понижена – изгледаће скоро како би требало и могла да изгледа – као лепа и здрава зелена оаза.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Rasa Popov je genijalac. Lepo sto ste mu se oduzili pesmom.
    A nivo reklama katastrafalan. Tu, o kojoj pisete na srecu nisam videla. Ali od one sa krvlju i ispalim zubom u lavabou, svaki put dozivim sok. Ima li neko telo cija je briga da gledaoce zastiti od prostakluka?




    0



    0
  2. “ Aj ka’ce sajka sa banatske strane (2x)/ Ej kad pokupi mlade militare ( cvajmal ) / Pozdrav g-dinu Vasi iz ‘militarskog’ dela POKRAJINE Banat ( zar nije tako napisao Mihajlo Pupin – Idvorski u svojoj, ‘pulicerovski’ nagradjenoj knjizi, koja je bila obavezna, kao lektira u Americi ?! )… Uzgred, o ‘banu’ bi mogli da prodivanimo… ne mora da bude – ni ajzi(ban) niti ‘zuti’ ( a onaj bosanski – ‘garant’ nije znao da pravi – kulene ?! )




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *