Почетна / Свет / Тајна порука за Путина

Тајна порука за Путина

Пише Богдан Ђуровић

Док Барак Обама шаље поруку Владимиру Путину да је спреман да попусти у вези са питањем ПРО чим прођу председнички избори, његов ривал Мит Ромни понавља да је Русија амерички „непријатељ број један“

 

Одлазећи руски председник Дмитриј Медведев је рекао у понедељак у Сеулу свом америчком колеги Бараку Обами – да су у последње три године, док су се налазили на челу својих држава, односи две земље били најбољи током целе протекле деценије, али да их и даље оптерећује нерешено питање противракетне одбране (ПРО) коју Вашингтон гради у Европи. Обама се смешкао и тихо замолио Медведева да разуме (и пренесе Владимиру Путину) да би он био знатно флексибилнији у тешким преговорима о ПРО, само да нема председничке изборе у новембру и да ће, чим избори прођу, своју добру вољу показати већ 2013. године. „Пренећу Владимиру“, одговорио је будући руски премијер и ова његова реченица постала је једна од најцитиранијих на Интернету.

МИРИС ХОЛИВУДА

[restrictedarea]

„Поверљиви“ разговор двојице лидера забележили су руски и амерички новинари на Самиту о нуклеарној безбедности у Сеулу, захваљујући „заборавном“ Обами, који наводно случајно није искључио свој микрофон пре него што је Медведеву прошапутао „тајну поруку за Владимира“. „Ово су моји последњи избори. После мојих избора бићу флексибилнији. Што се тиче свих тих питања, посебно ПРО, то може бити решено, али главно је да ми буде дат маневарски простор“, пренели су новинари да је Обама рекао Медведеву, мислећи на то да би – Путин требало да му да више маневарског простора и да га не притиска са проблемом ПРО до 2013. године. „Разумем те. Пренећу ову информацију Владимиру“, одговорио је руски председник.
Овај дијалог био је, међутим, за републиканског кандидата Мита Ромнија као црвена марама за бика. Обамина молба за одлагање крупних међудржавних питања и обећање да ће бити „флексибилнији следеће године“, подстакле су овог кандидата да, по ко зна који пут последњих месеци, посегне за тешким речима и квалификацијама према Русији и њеном државном врху. Пошто се још у почетку кампање „прославио“ најавом да ће „ликвидирати Путина и његову империју“, што је моћни Си-Ен-Ен приказао у директном преносу Ромнијеве трибине, сада овај кандидат упозорава да је Русија његов највећи непријатељ. „Данас је Русија, а не Иран и Северна Кореја, геополитички непријатељ САД-а. Она увек подржава најгоре у свету“, рекао је Ромни у интервјуу, опет Си-Ен-Ену, коментаришући сусрет Медведева и Обаме у Сеулу.
„Русија је непријатељска фигура на светској сцени. То што председник тежи већој флексибилности у односима са РФ и при том нема шта да каже америчком народу о односима са Русијом, веома је забрињавајући знак. Веома сам, веома забринут због тога. То, Русија, то је без сваке сумње наш геополитички непријатељ број један! Та земља је на истој страни са најгорим светским играчима и наравно да представља најзначајнију претњу САД-у. Русија је геополитички непријатељ и чињеница да наш председник покушава нешто да ради са њима, а о чему не жели да говори америчком народу пре избора, веома је забрињавајућа“, поново је Ромни изрекао претње на рачун Москве.
Ако су Ромнијеве речи биле права музика за уши свих америчких конзервативаца, без да му је ико у САД-у због тога приговорио, Руси су очекивано оштро реаговали на његове ставове. Први је то учинио председник Медведев, још на завршној конференцији за новинаре у Сеулу, када је одговарајући на новинарско питање рекао да овакви клишеи „увек миришу на Холивуд“. „Посаветовао бих свим претендентима на фотељу председника САД-а, не искључујући ни овог кога помињете (Ромнија, прим.аут), да при формулисању ставова користе закључке разума, да користе главу, што је корисно за председничког кандидата“, поручио је Медведев.
Огласио се и прилично утицајни Алексеј Пушков, шеф Одбора за међународне односе Државне думе, оценивши да Ромнијеве изјаве одражавају ставове кругова у САД-у којима још није доста рата и који желе да наметну свету америчку хегемонију. Овим Пушковљевим речима начелно се не може много приговорити, посебно ако се зна да је Ромни изјављивао да се „као председник САД-а никада ни за шта неће извињавати“ и да 21. век припада Америци која би требало да „предводи цео свет“. Међутим, када Пушков каже да су сличне ратоборне изјаве Џона Мекејна на прошлим изборима довеле до тога да овај изгуби од Обаме, онда би ту ипак требало бити опрезнији са закључцима.
Пре свега, Ромни није Мекејн, који је познат по различитим гафовима и много старији. Мада је Ромни 2008. године изгубио унутарпартијске изборе баш од Мекејна, овог пута, утисак је да неоконзервативна елита много чвршће стоји иза њега. Али, оно што ипак пресудно утиче на америчке бираче, јесте битно промењена унутрашња социјална слика Америке у односу на пре четири године. Економска криза тада још није узела маха, па се као кључно питање кампање поставила Бушова ратна политика. На критици тих ратова и обећањима већих социјалних давања, Обама је победио Мекејна који је желео да настави Бушовим стопама. После четири године разорне кризе која је осиромашила велики број Американаца, појава „каубоја Ромнија“ који обећава да ће вратити Америци дане старе славе и водећу улогу у свету, а при том ликвидирати и Путина и све друге што му стану на пут – може бити примамљив популистички мамац. Стога, његове претеће изјаве не могу бити третиране исто као и Мекејнове пре четири године.

„ЗАБОРАВЉЕНИ МИКРОФОН“
Са друге стране, појавило се и једно прилично занимљиво тумачење целог случаја са „заборављеним микрофоном“, које баца више светла на актуелни политички тренутак у Америци уочи председничких избора. Према овој верзији, Обами одговара да Ромни преузме иницијативу на овом делу политичког фронта, на којем актуелни председник и не жели да се одмерава. Јер, председничка кампања већ полако улази у фазу када се бројна и разноврсна питања и обећања као у левку сакупљају, и сваки кандидат у завршној фази остаје са само једном главном темом коју намеће својим бирачима.
Аналитичари, зато, претпостављају да Обама свесно препушта Ромнију да сам „јаше“ на причи о злим Русима, Кинезима и Арапима, и допушта да га овај критикује због попустљивости према спољном непријатељу, чиме га у финишу кампање закуцава за ову тему. А да сам, у међувремену, у центар своје кампање поставља причу о новим радним местима и социјалној заштити, верујући да ће на тај начин боље да одговори на очекивања армије гладних и избезумљених бирача који су остали без посла и готово сваке наде. Зато ће, по свему судећи, ако на њима буду учествовали Ромни и Обама, новембарски избори бити борба две потпуно различито конципиране кампање.
Ипак, не би требало бити у заблуди и веровати да било који амерички председник може да донесе суштински заокрет у унутрашњој и спољној политици. Како је исправно приметио Пушковљев заменик у Спољнополитичком одбору Думе Леонид Калашњиков из Комунистичке партије РФ, Ромнијева изјава одражава прави став САД-а према Русији, па ће се амерички притисак на Москву наставити без обзира на то ко победи на изборима. „Предизборна реторика коју активно користе републиканци потврђује чињеницу коју данас у Русији желе да прећуте, да Русија за Америку није никакав партнер, како ми волимо да кажемо, већ управо геополитички противник и то број један! Републиканци ће бити више агресивни, демократе мање агресивне и са више `меке силе`, али ће притисак на Русију да се настави“, указао је Калашњиков, додавши да је главни амерички непријатељ Кина, а не Русија.
Разлика у гледиштима између Пушкова и Калашњикова, заправо је слична оној између Ромнија и Обаме. Јер када Ромнијев старији колега и учитељ Мекејн изјави да „руска влада не дели наше вредности и не може бити наш пријатељ, већ себе ставља у категорију непријатеља“ или када Обамин ментор Збигњев Бжежински каже да се „нови светски поредак под хегемонијом САД-а гради против Русије, на рачун Русије и на рушевинама Русије“ – онда је заиста реч о једва видљивим нијансама. Ако се зна да је, истог дана док је Обама шапутао Медведеву у Сеулу, помоћница министра одбране Медлин Кридон у Вашингтону веома јасно рекла: амерички ПРО биће постављен не само у Европи, већ и на Блиском истоку, у Персијском заливу, у Јапану, Јужној Кореји, па чак и у Аустралији – постаје јасније да је Ромни само гласно рекао оно о чему постоји консензус америчке политичке елите.
И то није никаква мистерија за Владимира Путина, коме Обама шаље некакве „тајне поруке“ преко Медведева и свих светских медија. Тражени тајм-аут од годину дана биће искоришћен за још бржи продор америчког ПРО, од Аљаске до Аустралије, после чега ће доћи неки нови избори, који ће опет „везати руке“ шефу Беле куће. Зато би Обамина најављена „флексибилност“ у 2013. години могла да се сведе само на то да коначно гласно каже да, осим Русије, амерички ПРО све више нишани – Кину. За сада се о томе само шапуће.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Prica se prica se da se vec uveliko radi o stitu i da navodno grupe aviona stalno spartaju nebo i pustaju nekakvu smesu -aerosol koja us stvari predsatvlja antiraketni stit- prepreku za rakete.Koliko je to tancno ne znam, ali prica se naveliko.Cak se govori da povecane alergijske tegobe poticu od tih aerosola.Ko bi ga zznao, sve bacaju na jadne Srbe!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *