Стратегија модернизације космичког програма Русије

Пројекат стратегије развоја руске космонаутике до 2030. године представила је Влада РФ. У наредним деценијама Русија треба да осигура себи место међу три водеће космичке силе. Стратегија предвиђа развој космичких услуга, прављење нових бродова, између осталог вишекратних, и летове ка другим планетама.

 

План на 18 година

Сам документ за сада није представљен јавности. На самиту Роскосмоса саопштења о њему нема чак ни у вестима. Кратак садржај Стратегије препричава лист Комерсант, позивајући се на документ који се нашао на располагању редакције. Нажалост, прем анаведеним подацима може се судити колико су детаљно планиране мере за достизање жељеног резултате.

Стратешки руски економски програм ће се развијати у три правца. Прво – развој и коришћење космичке технике, технологија и услуга. Други правац ће предвиђати изградњу политираних, транспортних и стационарних средстава за освајање космичког простора (између осталог вишекартне ракетно-космичке системе). Трећи предвиђа стварање научно-техничке резерве технике за пилотирани лет на Марс и орбиталне станице нове генрације (МКС треба да буде скинута са орбите 2020. године). У конексту недавних неуспеха планетарног програма Русије, планови за пилотирани лет на Месец, истраживање Марска, Венере и Јупитера и коришћење астероида око земље дају документу нијансу научне фантастике.

 

Живети дуго и срећно

За сада Русија остаје водећи „космички превозник“ и истовремено једна од најмање активних земаља у коришћењу космоса. Прошле године је завршено формирање орбиталне групације Глонас, такође је лансирано неколико космичких уређаја разлитиче намере. Орбитална групација сателита за хидрометеорологију и коришћење ресурса за сада је ограничена тешким Ресурсом-ДК, прилично старим уређајем лансираним 2006. године, Метеором-М бр. 1 лансираним 2009. године и геостационарним Електро-Л бр. 1 лансираним 2011. Лансирања других уређаја и даље се одлажу, мада наредно (Метеор-М бр. 2) треба да буде обављено већ ове године. Између осталог, лансирање уређаја само је почетак посла. Као и у случају Глонаса, реч је о сталној подршци орбиталне групације и замени сателита који излазе из строја.

У научном космосу после пада Фобоса-Грунта наступило је извесно затишје. У орбити ради радијска опсерваторија Радиоастрон – у фебруару ове године започео је рани научни програм. На реду за лансирање су уређаји према Месецу и друга опстеваторија серије Спекат. Они треба да оду у космос 2013-2016, али текшко да неко може да гарантује да ће се то десити у наведеном року. У том контексту претпоставке о пилотираном лету на Месец, тим пре на Марс, да не говоримо о освајању астероида, чине се превременим. Реалистичније делује интензиван рад на аутоматским мисијама, чији циљ неће бити толико научни резултат, колико дуги век лансираних уређаја.

 

Месец и грош

Тешко да се може говорити да одуство космодрома на својој територији спречава развој руске космонаутике. Постојећи уређаји омогућавају да се реши већина задатака и чак, по неким оценама, у стању су да изврше и више. Говоре о неопходнсоти заштите од астероида и комета, али у савременој науци она није на првом месту. Чак страна база делова које би требало заменити деловима сопствене производње не чини несавладиву препреку за развој домаће космонаутике.

Али сада руска космонаутика преживљава систематску кризу. То је израђеност опреме, одсуство квалификованих кадрова, смена генерација, и коначно одсуство јасно израженог циља космичке делатности. Ако последњи проблем може решити појединачна стратегија, остали повлаче за собом општу научно-техничку културу у земљи.

Обнова инжињерске обуке, стварање сопствене базе делова нису брзи процеси. Реални резултат може да се очекује вероватно најраније 2020. године, ако се политика уобичајена данас не промени, ако финансирање буде било равномерно и довољно. Буџет Руске космичке агенције који 2012. износи 140 милијарди рубаља, до 2014. треба да скочи до 174 милијарде. То је мало у поређењу са буџетом НАСЕ (17,7 милијарди долара захтев је за 2013. финансијску годину), али тенденција улива наду.

Извор: Глас Русије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *