Србија постаје сама себи опозиција

Бранко Жујовић

Уочи избора, Србија у медијима постаје држава без власти. Власт, наиме, већ недељама критикују и опозиција и власт

Када председник Србије, Борис Тадић, обилазећи породична предузећа и успешније сељаке по унутрашњости, каже да су мала и средња предузећа будућност српске економије и да ће радити на отварању нових радних места, он постаје опозиција себи. Јер, његов имењак и презимењак из прошле изборне кампање, тврдио је да ће запослити 500.000 младих људи и да Србију светска економска криза неће ни окрзнути.

 

Бивши министар из његове владе је Млађан Динкић. Уиграним маневром, он је и овога пута, у последњи час, напустио кабинет Мирка Цветковића и сада га на сва уста критикује. И Динкић обећава све што за последњих 12 година није урадио. На пример, препород унутрашњости земље, коју он дели на регионе и препород пољопривреде.

Да нисам читао депеше америчке амбасаде у Београду на „Викиликсу“, скоро да бих поверовао да ће Г17 плус, који се сада у проширеном смислу назива УРС, урадити било шта, осим давања опречних обећања америчким дипломатама и грађанима Србије.

О томе неумољиво сведочи депеша америчке амбасаде из маја 2009. године, која каже да је Млађан Динкић рекао да ће вршити притисак на Сашу Драгина, тадашњег министра пољопривреде, да измени закон који брани увоз генетски модификоване соје, како би те измене биле окончане у Народној скупштини до септембра те године. Замислите да се овако огољени Млађан Динкић, оваквим ставом, обрати српским произвођачима соје, потрошачима и родитељима чија деца сутра треба да једу генетски модификовану соју.

Занимљив, опречан, феномен ових избора је и Чедомир Јовановић, који грађане Србије позива под једну заставу, као да их до сада у властитој политичкој пројекцији није видео испод најмање две. Оваквих недоследности, у Србији је данас много и тешко би их било побројати.

Било како било, тек Србија је држава која не само у спољној политици, која је посвећена тихом признању албанске државности на Косову и Метохији, него и у предизборној кампањи потире саму себе. Ако је првој аномалији политике узрок малодушност и истрошена националне енергије, другој је узрок кратко памћење.

Једина позитивна искра ових дана, јесте позив проф. Др Зорана Стојиљковића с Факултета политичких наука. Он је у опширној изјави за једне београдске новине позвао политичаре да своја предизборна обећања ороче, како убудуће „не би могли слободно да се шетају, а да не испуњавају обећања“. И оно најважније: професор Стојиљковић предвиђа да ће политичка сцена Србије искристалисати на наредним изборима. До тада, вежбајте памћење, оно је једини антибиотик за неограничено ширење српске политичке лажи и глупости.

Извор: Глас Русије

3 коментара

  1. Problem je postojanje isuvise mnogo partija. Sve je iscepkano sto je katastrofalno za zemlju. Ugledajte se na Ameriku I spojite slicne partije tako da ne bude vise od dve do tri partije. Ovako svako kaze nesto drugo I dolazi do opsteg haosa. Posle dugih godina diktature jedne vlasti, Srbi su pusteni da se slobodno izjasnjavaju sto vodi do drugog ekstrema.

  2. Napustili su princio Sojic i okrenuli se Radovanu III. Da parafraziram; “Niko nas ne moze pobediti kad smo mi protiv nas!”
    Opasni su zato sto su opasno zaglibili, za njih ostaju samo dve mogucnosti, vlast ili zatvor,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *