Почетна / ТВ коментар / Споменик незнаном убици

Споменик незнаном убици

Пише Миодраг Зарковић

Јадна је свака српска жртва коју „бране“ ликови као што су Јанко Баљак, Слободан Хомен или Вељко Лалић, све сами истомишљеници Јелка Кацина

 

Марко Сомборац и Предраг Кораксић гостовали су прошле недеље у „Хоћу да знам“ код Наташе Одаловић на „Б92“. И сад, нису њих двојица баш лаки за довођење у исту раван – Сомборчеви стрипови у „Блицу“ су једини иоле смислени садржај у том дневном листу, док неиздрживо надмени Кораксић одавно више не може својим цртежима ни да засмеје, ни да прекори, ако је уопште икада могао – али стоји чињеница да они јесу најпознатији овдашњи карикатуристи, најпрепознатљивији у домаћој јавности.
Чак ни такви, међутим, нису дорасли мудрацу који је Наташи Одаловић дао ауторску емисију. То је прави карикатуриста, велемајстор цинизма и апсурда, мрачни геније транзиционог телевизијског исмевања и ругања: од емисија Наташе Одаловић заиста је тешко и замислити грђу карикатуру ТВ израза.

***
Као што је немогуће замислити бољег Џејмија Шеја од Јанка Баљка! Портпарол НАТО-а од пре 13 година, из доба када нас је овај војни савез засипао пројектилима, јесте припроста и приучена шептрља у односу на Јанка. Редитељ по звању, а Вељко Булајић „друге Србије“ по занимању, Јанко је чиста супротност чувеном споменику на Авали: авалско обележје је знамење у част незнаног јунака; Баљак је споменик незнаном злочинцу.
Непознати НАТО пилот је 23. априла 1999. године сравнио са земљом „РТС“-ов студио у Абердаревој, управо студио одакле су страни дописници слали потресне снимке који су противречили лажима Џејмија Шеја, и том приликом побио 16 мучених радника. Јанко Баљак од тада до данас наводно истражује и документује тај злочин, али се још никада није ни потрудио да сазна ко је испалио „томахавк“ на „РТС“. Нити ко је издао наређење да се гађа телевизијски студио, најочигледније цивилан од свих цивилних циљева на свету. Нити Јанко призива правду за оне који су гађали ТВ станицу, што је ратни злочин сам по себи, таман и да никога унутра није било. Не, Јанко се са оним својим стално разрогаченим очима и изразом лица који кукумавче чак и пре него што му се зачује глас, већ 13 година бави само једним питањем: ко је јадним радницима наредио да остану у студију? То питање никако није неважно, таман посла. Али, Јанко њиме прикрива сва остала, чак и битнија питања, везана за бомбардовање „РТС“-а, а свакако и за бомбардовање Србије. Везана за, ако хоћете, политичку позадину гранатирања једне државе или једне телевизије. Храбар колико и космат, Јанко ни не помиње једину одговорност која је у тој трагедији несумњива: одговорност НАТО-а и једног непознатог пилота.
Јанко се стално позива на питање исписано на споменику страдалим радницима „РТС“-а: „Зашто?“ Ко је гледао Јанка прошле недеље на „Б92“ (замислите, у „Хоћу да знам“, ко би рекао!), могао је у мислима да има само једно питање: „Докле?“

***
Кога је за живота осудио Титов, последње што му је потребно је да га постхумно брани Тадићев режим. Авај, Дража Михаиловић ни на оном свету нема ништа више среће него што је имао на овом, тако да се сада за његову част наводно боре јавни делатници, све један недостојнији од другога: од Вука Драшковића, преко Слободана Марковића и Вељка Лалића, па до Слободана Хомена. НАТО колаборационисти од главе до пете, а овамо као величају Михаиловићев покрет отпора нацистичким окупаторима!
Нарочито је, међутим, отужан био наступ главног уредника „Преса“ Вељка Лалића у „Ставу Србије“ на „Првој“, када је безобзирно како и приличи баштинику кроатофилног једноумља, за стрељање Драже – ваљда симболично стрељање, мада се Лалић није изричито оградио у том смислу – оптужио Ратка Младића! Каже Лалић да је ђенерал Михаиловић убијен и деведесетих злоделима српских војски, нарочито оним у Сребреници, издвајајући Младића као главног виновника. Сличну, мада мање оштру „аргументацију“ наводио је и Хомен у „Да можда не“ на Јавном сервису, три дана пре Лалића.
У нападима на Младића, Радована Караџића и остало ратно руководство прекодринских Срба, чак је и Хаг уздржанији од запенушалих, мусавих и муцавих југословенских четниколога, што проклињу настанак и призивају пропаст Републике Српске. Нажалост, предизборну гунгулу и новонасталу халабуку око рехабилитаије Михаиловића такви ће искористити да нас додатно трују са свих могућих фреквенција. Срећом, имате на располагању сасвим једноставан тест за препознавање и одбацивање таквих „познавалаца историје“: о Дражи, али и свим осталим српским војницима, верујте само онима који се са Јелком Кацином не слажу ни у вези са Другим светским ратом, ни у вези са ратовима деведесетих; а од оних који су са Кацином сагласни о свему од 1945. године наовамо, бежите главом без обзира.

2 коментара

  1. svaka cast, na strpljivom ‘tezackom’ pracenju izborne kampanje … Smatram, da je daljinski upravljac sa onim ‘mutavim’ (mute) dugmetom, prava blagodat u ovim ‘vrelinama strasti’ ?! Razmisljam, kako bi takve TV sadrzaje ( pri ‘mute’ modu) – bezbedno pretocili u neke lum-balone, pa ih poslali da lete, daleko u predele ‘bezvodne i puste’ ?!




    0



    0
  2. Ja gospodo mislim da nije problem u tim: Baljak,Somborac,Koraksić i ona Odalovićka. Ne – oni su posledica. Čega? Pa zar nije Dinkić zgradu banke dao na korištenje „prvoborcu revolucije“ Veranu Matiću pod izuzetno „džaba“ uslovima i što se mi sada čudimo? Rešenje je izmeniti vlast, doći do promena i pozatvarati sve one koji su učestvovali u ovi povezanim radnjama. Ne bih da dužim ali samo:Promene,Promene,Promene!!!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *