Почетна / Регион / Словенија: Војна одбрана колонизације Косова

Словенија: Војна одбрана колонизације Косова

Пише Светлана Васовић Мекина

Интерес Словеначке војске није успостављање мира и правде за све који живе у Јужној српској покрајини, већ, пре свега, одбрана огољеног словеначког економског интереса

„Оно што је добро за ‘Џенерал моторс’, то је добро за државу.“ Ова реченица Чарлса Вилсона, некадашњег америчког министра одбране и тадашњег председника Управе „Џенерал моторса“, важи, рефразирана, и за многе друге државе. У случају Словеније и њене политике према Косову могла би, например, да гласи: „Оно што је добро за ‘Горење’, то је добро и за Словенију“.
И као што америчка војска без обзира на правила међународног права руши државе и владе које су се „испречиле“ на путу ка изворима нафте, тако и мала Словеначка војска, послушан савезник „Великог брата“, у својој најближој околини, тачније у међународним мисијама у комшилуку (у Босни, а пре свега на Косову) срчано брани поредак који доноси економске користи њеној привреди.

„ГОРЕЊЕ – 3 ВЈЕТ ГАРАНЦЈОНИ“
Словенија, која је пре више од две деценије, тада у заједничкој држави Јужних Словена, љуто протествовала због „злоупотребе“ словеначких припадника Савезне милиције за спровођење репресије на Косову, данас пут Пећи и Приштине шаље позамашан део својих трупа. Службена Љубљана у првом реду брине о заштити својих инвестиција уз експлоатацију косовских ресурса, што је интензивирано последњих 10 година. То показују економски подаци о словеначким инвестицијама и извозу словеначке робе на Косову, кадровске рокаде, како на Косову, тако и највишим местима у Словеначкој војсци (СВ), као и тврдње словеначких војника који учествују у војним мисијама јужно од реке Купе.
На форуму http://www.vojak.si/ (у преводу: војник.си) један од војника СВ, на пример, пише: „Господо, Словеначка војска одлази у мисије, у којима држава Словенија има своје (дакле и ваше!) економске интересе. И немојте да ме питате какве интересе имамо у Чаду, јер то не знам и то ме не занима, али могу да потврдим да је Словенија током шест месеци соколовог деловања на Косову добила 20 пута више новца него што су их (словеначки) порески обвезници, сви заједно, уплатили у државну благајну“. Аутор додаје да су „подаци јавни и нису измишљени“, а требало би објаснити да је Соко име словеначког батаљона који је контролисао део Косова око Пећи.
Занимљив је запис и једне од словеначких војникиња, која је искуство у међународним мисијама стекла на Косову: „Нисам обукла униформу зато да бих у неким забитима по свету убијала јадне кучкине синове (у њиховој земљи, у којој знам да сам за њих само окупатор или статиста), за нешто тако апсурдно и неизбежно као што је новац. Истина је, ратови су увек били и биће вођени због запишавања наводно ‘своје’ територије, али и због економских интереса; конкретно, на Косову, рецимо због ‘Горење – 3 вјет гаранцјони’ и ‘Пеја – ме е мира’. Лицемерје над лицемерјем је што се такозване ‘мировне мисије’ уистину не називају ‘економским’, што, у суштини, јесу. У словеначком случају бих додала и вечиту жељу наших политичара да их, као смерног ђака, велике силе покровитељски потапшају по леђима, јер после тога могу срећни и услужни да покупе са пода мрвице, које падају са богатог стола НАТО-а или ЕУ, или у чадском примеру – Француске“.
Све оно о чему међусобно разговарају и искуства по интернетним „брбљаоницама“ размењују словеначки војници ангажовани у „НАТО мисијама“ широм света, није више скривено ни на званичном нивоу. Алеш Хојс, нови словеначки министар одбране у десничарској влади премијера Јанеза Јанше, управо је обзнанио још један дипломатски и војни успех словеначке државе – Словенији је у изгледу да добије још једну високу функцију на Косову, а то је место заменика команданта снага КФОР-а.
Министар Хојс подвлачи да ће то бити „највиши положај који је Словенија икада заузела у (НАТО) савезништву“, што је према његовој процени „и један од највећих успеха“ државе „на пољу спољне политике“. То ће бити већ друга висока функција за званичнике из Словеније на Косову, пошто је претходни словеначки министар спољних послова Самуел Жбогар у међувремену постао посебни представник и вођа канцеларије ЕУ на Косову, са месечном апанажом тешком преко 32 хиљаде евра.
Успех је утолико већи ако се зна да Словенија ове године неће успети да задовољи захтеве које јој је наметнуо НАТО; Словенија у осиромашеној државној благајни нема новца за куповину додатног наоружања и опреме. Има неколико разлога због којих је службена Љубљана присиљена да се, иако с тешком муком, одрекне набавке ратничког провијанта. У првом реду, то је огорченост пореских обвезника због корупционашке афере (у коју је умешан и сам премијер Јанша), која је пукла приликом куповине финских возила „патрија“, због чега Словеначка војска уместо high-tech оклопњацима сада располаже скромно опремљеним борбеним осмоточкашима. Тачку на нове куповине је ставила и економска криза, која је тешко погодила Словенију, због чега држава за одбрану више не може да издваја НАТО-у обећаних 1,5 одсто бруто друштвеног производа. Јаншина влада је управо обелоданила интервентан пакет мера штедње, који, укратко, подразумева укидање дечјег додатка и борачких пензија, смањивање права трудница и социјално рањивих група, те снижавање плата за 15 одсто, па би тешко могла да оправда да за социјална давања нема новца у каси, а да има за куповину „играчака за разарање“.
Зато није чудо да се Словенија у близини свог дворишта (на Косову) већ пет година труди да нагомила највећи могући број својих трупа (у односу на величину националне војске); сада је на Косову око 250 словеначких војника, стационираних у бази близу Пећи. А пошто у матици расте незадовољство због опасности којима су изложени припадници СВ у мисијама у Азији и Африци, најављено је да ће у наредном периоду словеначки војници бити ангажовани нарочито на Балкану. Нови министар одбране Хојс обећао је војницима који одлазе у нову мисију на Косову да ће и убудуће ићи „у ближу околину“, дакле тамо где Словенија има „геостратешке, економске и политичке интересе“.

[restrictedarea]

ОДБРАНА ЕКОНОМСКИХ ИНТЕРЕСА
Нема сумње да Словенија неуморно брине о одбрани својих економских, политичких и „геостратешких интереса“ на Косову. Колико је Косово важно за Словенију, видело се и приликом једног од првих кадровских решења нове словеначке владе – место новог начелника Генералштаба Словеначке војске преузео је бригадир Добран Божич, ветеран словеначког рата из 1991. године, школован на америчком универзитету „Нешенал дифенс“, и некадашњи командант словеначких трупа распоређених у Афганистану и на Косову. Божич је 2007. године, непосредно уочи приштинског проглашења независности, командовао на Косову и највећој мисији Словеначке војске Кфор 15. И шта је (већ тада) био циљ те војске на Косову?
Провладно „Дело“ је јавило да „600 словеначких војника у саставу Кфор-а активно учествује у рођењу нове европске државе“. Стварање државе Косово није, међутим, једини задатак припадника СВ. Прикривени ћар подухвата разоткрио је 2007. године управо Добран Божич, тада командант СИКОН 15 (свих јединица Словеначке војске на Космету). Божич је априла 2007. године преузео дужност другог по рангу официра заповедника снага Кфор-а на западу Косова, а већ после месец дана боравка на Космету, он је изјавио да ће припадници словеначке мисије брзо спознати да учествују у историјски важним догађајима, као и да „Словенија коначно спознаје да војска није само – војска“.
„Словеначка војска на Косову није само у војној мисији. Овде, поред задатака које обављамо за КФОР, посредно бринемо и за словеначки економски интерес. То се у свакој солидно развијеној држави подразумева, а код нас је таква улога војске до сада била табу. Да, Косово је важан део словеначких геостратешких интереса. Добро је да смо присутни“, поручио је из седишта команде КФОР-а на Косову пуковник Божич, тада заповедник 10. батаљона СВ, првог словеначког батаљона који је прешао границу матице како би у туђини осигурао њене привредне аспирације.
„(Словеначка) Војска води бригу о националним интересима, а на Косову превлађују економски. Наша улога на Косову је изузетно позитивна, како за Словенију, тако и за Косово“, није крио Божич редослед приоритета (прво Словенија, онда обезбеђења мира на Косову), као ни срж словеначких интереса на Косову. Није крио ни где је научио речену доктрину: „О економском значењу војске за државу – уче сви уџбеници“.
Божичев напор да словеначко прегалаштво на Косову уроди не само „већим угледом државе Словеније“ код савезника у НАТО-у, него и економским просперитетом родне груде, Словенија је подржала већ исте, 2007. године, када је постала највећи улагач у косовску привреду. Ту је, поред словеначког „Телекома“ (у државном власништву) још и разгранат банкарски посао, пошто је „Нова љубљанска банка“ (НЛБ, у државном власништву) преузела „Каса банку“. Тик уочи проглашења независности Косова, тамошње словеначке инвестиције су престигле 500 милиона евра. Колизија таквог схватања „приоритета“ са оним што пише у Резолуцији Савета безбедности УН 1244 (осигурање мира, безбедности, враћање бегунаца), Божича није занимала.
Пословни интереси и изградња нове државе на територији Србије су, из словеначке визуре, узајамно чврсто повезани. Не само да је Косово прогласило независност нетом пошто је Словенија преузела председавање ЕУ, већ је уочи преузимања штафетне палице вођења Уније Словенија од САД-а, у тзв. „вашингтонској депеши“, и то преко тадашњег словеначког амбасадора у Америци Самуела Жбогара (данас награђеног позицијом губернатора ЕУ на Косову), добила прецизан списак захтева и упутстава како да службена Љубљана поступа са Косовом. Између осталог, америчка администрација је Косову преко Словеније поручила да независност прогласи у недељу, на дан када се Савет безбедности УН не састаје.
Карл Ерјавец, садашњи министар спољних послова, крунисао је „чврсту повезаност словеначке са косовском независношћу“ у време док је био министар одбране Словеније, тако што је после службеног сусрета са тадашњим „председником косовске владе“ Агимом Чекуом у бази код Пећи засадио липу, дрво које за Словенце има симболичку вредност јер је липу словеначка политичка елита јуна 1991. године сместила и на Централни трг у Љубљани, испред словеначког Парламента, обзнанивши осамостаљење државе.
О позадини сађења липе сведоче и неке од депеша америчке амбасаде у Љубљани, објављене на страници Викиликса. Депеша од 24.11.2006, коју је написао тадашњи амбасадор САД-а у Словенији Томас Б. Робертсон и означио је као тајну, пише да „Словенија разуме потребу да одржава баланс између разних интереса, пре свега економских“. У резимеу разговора обављеног са директором Директората за Западни Балкан у словеначком Министарству иностраних послова Леоном Марцом, поменута је и посета Агима Чекуа у Љубљани. Марц је приметио да је Чеку дао од себе „све праве звукове“ које су домаћини у Љубљани очекивали, јер се „захвалио Словенији на њеној полицијској присутности, повећању војног доприноса у КФОР-у и инвестицијама и пословним контактима“. Чеку је као и сви потоњи представници Приштине приликом посета службеној Љубљани од стране словеначких званичника примљен са свим државничким почастима, а сусрео се, срдачно, и са тадашњим (и садашњим) премијером Јаншом и са њим разговарао о „будућим словеначким инвестицијама на Косову“.

ПРИШТИНА: БОЉЕ ТАДИЋ НЕГО НИКОЛИЋ
Узајамна приврженост словеначких и албанских званичника са Косова понекад осветљава и друге интересе, који омогућавају овакву врсту економско-политичке симбиозе Приштине и Љубљане. Да би све то било могуће и да би се несметано трговало и експлоатисала богатства Косова, предуслов је да у Београду буде „прави човек“ на власти.
Блерим Шала, новинар и члан албанске преговарачке екипе у Рамбујеу, написао је у свом ауторском тексту, објављеном у љубљанском „Дневнику“ у време претходних српских председничких избора, да би за председника Србије „Тачи радије Тадића него Николића“, јер се Тачи нада да ће са Тадићем на челу Србије „Србија брзо признати реалност косовске независности“.
Данас је Тадић властима у Приштини потребнији него пре четири године, како се не би уздрмала нирвана не само словеначких него и других инвестиција и планова за брзо богаћење. А да економски интереси не би требало да буду прва брига Словеније на Косову и да је признавање независности Косова у ствари удаљавање од политичке стабилности на Балкану, упозорио је (до данас) само један словеначки значајнији политичар – Милан Кучан. Некадашњи председник Словеније је још у априлу 2008. године указао на заоштравање кризе на Балкану због признања Косова и подсетио на нужду инсистирања на прихваћеним начелима у међународној заједници, међу којима је издвојио Хелсиншки завршни акт о непроменљивости граница.
Упркос том упозорењу бројни инциденти, у којима су жртве махом Срби, доказују да су трупе које би под окриљем НАТО-а на Косову требало да осигурају безбедност и повратак избеглица – заборавиле на свој најважнији задатак. Уместо тога, претвориле су се у савремену варијанту преторијанске гарде, која на Косову штити државне инвестиције своје државе. Можда и није проблем, ако друге државе на Косову препознају и бране и своје интересе. Али је велика грешка, уколико то раде науштрб својих задатака и принципа међународног права, а још је горе, ако своје легитимне интересе на Косову истовремено не брани и – Србија.

______________

Поклоњено богатство

Словеначки извоз на Косово достигао је последњих година вредност од око 80 милиона долара, док са Косова увезе робу вредну једва двадесети део те суме (четири милиона долара). На Косову су се усидрила, према словеначким подацима, поред домаћег „Телекома“ и друга важна предузећа, попут „Фибернет КС-а“, „Хидрие“, „Крке“, „ЈУБ“-а, „Интереуропе“, „Студија модерне“, „Унихем“-а, неизбежног „Горења“ и многа друга. Када је словеначки „Телеком“ пазарио косовски „Ипко нет“ (трансакција је вредела 71 милиона евра, од тога је око 20 милиона евра, како се касније исказало, бачено у ветар јер реална тржишна вредност није била ни 50 милиона евра), део тог новца зарадила је и некадашња америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, преко своје „консултантске фирме“ која је пословала у Приштини.
О лукративним могућностима за инвестиције на Косову често пишу и привредни ауторитети у Словенији: „Земља је богата рудама, које још не могу да се искоришћавају. Важне руде су олово, лигнит, цинк, никл и магнезиј. Стручњаци препоручују експлоатацију лигнита, пре свега, јер би то брзо могло да привуче стране инвеститоре. Тло би у себи могло да садржи и око 15 милијарди тона угља, са којим може да се заради право богатство, јер би то било најбогатије налазиште угља у том делу Европе“. Тако о Косову као ризници за одличну зараду пише у „Пословном именику Словеније“ (ПИРС).
У Словенији се сличне примамљиве поруке лансирају и са Косова. „Зашто Косово? Тржиште које брзо расте је привлачно за стране инвестиције, а све више и за инвестиције из Републике Словеније. Косово је занимљиво јер нуди бројне шансе“, пише на порталу приштинске експозитуре „Нове љубљанске банке“ (једне од седам банака које делују на косовском тржишту). Текст је потписао Башри Кашари, координатор за маркетинг НЛБ Приштина, банке која се хвали да има „најширу мрежу на Косову“.

[/restrictedarea]

11 коментара

  1. Ваљда ће једном да оду у ту усрану јевропу аустријске подгузне муве. није им ваљало у Југославији где су усрану веш машину продавали за преко хиљаду ондашњих марака а у аустрији су продавали за двестапедесет. Нек се више скину с …… одвојили су се нека су, боље да се никад стим скотовима нисмо ни састављали ….. их броз и фрањо и кардељ. Они се понашају као да су ови још живи. Даће Бог да Срби дођу себи и да онда свима покажу где су им места. За мене словенци и сва остала говна која су се одвојила више не постоје.




    0



    0
  2. Sramota cuti takve stvari od Slovenaca. SRAM ih bilo.




    0



    0
  3. Tačno NATO-Amerika je uradio najveće zlo od kada Srbija popstoji.Ali meni nije jasno štaće naši vojnici u mirovnim operacijama koje je okupirala NATO alijansa.




    0



    0
  4. Sta ocekivati od bagre i sljama koji su kad su usli u jugoslaviju govorili -dobrog smo konja uzjahali,ostavicemo ragu..50 godina ta parazitska gamad,austriski isprdak i najgori ljudski olos perfidno sisa i pljacka Srbiju,da bi se otcepili/hvala Bogu/onda kad vise nisu mogli da sisaju krv Srbiji.Mi smo ih 40-ih primali u svoje kuce,delili zadnji zalogaj hleba sa njima,da bi nam vratili tako sto su nam mucki i kukavicki ubijali nenaoruzanu decu!




    0



    0
  5. Ponovo sopstvenu slabost opravdavamo spoljnim faktorima.Dragi moji Srbi i srbende nisu krivi Slovenci,Hrvati,Bosanci,Crnogorci i Makedonci,posebno.Oni su konstanta,mi smo ti koji se ljigavo da nemoze ljigavije slihtamo belosvetskim hostaplerima.I jedni i drugi i treci,iako minorno mali ratovali bi za m svoje teritorije.Potpuno ispravno,zar ne.A nasa vlast,setite se izjava servilnih vlastodrzaca koji iskljucuju odbranu bez objasnjenja.I ne samo to.Pratite li pisanje vremena i silnih nasih novincura koji podanicki falsifikuju desavanja za porciju cevapa na Bascarsiji i rad u nekoj NVO,pardon vladinoj koja ih instruira kako da obmanjujuci kreiraju javnost




    0



    0
  6. Све оне који су „добровољно“ отишли у НАТО мисије покоравања туђих земаља, треба по сили закона (овдашњег) ставити на располагање органима власти ѕемаља у које су ишли да ратују за рачун НАТО-а. Па ако су чисте савести и образа нека им је начаст!
    Нама тамо није место и сви који нашу војску, док траје окупација наше територије, разоружава и шаље по свету да кулучи за НАТО – ратни је злочинац и профитер. А шта се са таквима ради – зна се! Па нека је и њима на част и образ (ако и једно и друго уопште имају)!
    Што се словенаца тиче, пошто су за време СФРЈ роварили и шуровали са шиптарима, није ми уопште јасно шта ће они (а и било ко из бивше СФРЈ) на нашој окупираној територији!?!? Једва су чекали да се раздруже од нас (без обзира на број наших жртава) а сад не можемо да их отерамо с наше територије!Израбљивали су и пљачкали Србију 70-ак година, њени су пулени руководили и владали СФРЈ и Србијом, па кад су коначно отишли опет нас сисају! Докле Више!!!




    0



    0
  7. Lako je kuditi druge a ne videti sebe.
    Što mi ne napravismo tako kvalitetnu veš mašinu – pa da izvezemo.
    Nismo sposobni zbog nesloge ni dve vezane ovce da čuvamo.




    0



    0
  8. Poslao sam slovencu ponudu za saradnju 31 12 2011 u 7sati navecer odmah mi je odgovorio.Posaljem nasem biznismenu/tajkunu/ posle nove godine istu ponudu jos cekam odgovor.




    0



    0
  9. Hvala braćo Slaveni.Odmah se vidi široka slovenska duša.




    0



    0
  10. Slovenci rade za svoj politički a prevashodno ekonomski interes.To što su radili za vreme zajedničke države imali su i političku moć veću od naših podaničkih političara.Sada kada sami upravljamo našom državom nisu nam krivi Slovenci što su naši političari za velike provizije spremni sve da prodaju.Veliki broj firmi u Srbiji kupili su i osnovali Slovenci, a mi u Sloveniji ni jednu.E pa tako i treba kada su sposobniji i pametniji od nas tj. od naših vlastodržaca koji bi prodali i mamu i tatu za velike provizije dok naivnom narodu prodaju maglu.Mala Slovenija eto imaće zamenika komadanta NATO snaga na našem Kosovu koje su naši političari dobrim delom već otpisali a narodu će servirati drugu priču kad za to dođe vreme.Da nam i za ovo nisu krivi Slovenci.
    Jelko Kacin vedri i oblači po Srbiji kao predstavnik Evropskog parlamenta zadužen za Srbiju tj.za naše političare kojima daje ocenu od jedan do pet u zavisnosti kako su obavili domaći zadatak.Zar to nije bruka za ovaj prevareni i naivni narod koji veruje u serviranu priču o EU bez alternative što bi prevedeno moglo značiti ako Srbija ne postane član EU neće više ni postojati kao država.Do sada u istoriji razna carstva su propadala a države ostajale.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *