САНУ књигоцид

Пише Василије Ђ. Крестић

Како је руководство САНУ прикрило истину о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској

 

Један наш материјално добростојећи човек из иностранства одлучио је да учини нешто добро и корисно за своју земљу и свој народ. Увидевши да је Хрватска подигла оптужницу против Србије за геноцид, дошао је до закључка да би читав западни свет требало обавестити о усташким злочинима над Србима за време НДХ. Сматрао је да се то најбоље може учинити ако се на енглески језик преведе и објави у нашој средини добро позната и значајна књига академика Виктора Новака „Magnum crimen“, која је посвећена „знаним и незнаним жртвама клерофашизма“. Замолио је академика Милорада Екмечића  и мене да му у том послу помогнемо, што смо ми, уверени да је та намера племенита, и учинили.
За превод и штампање „Magnum crimen“-а поменути господин платио је више од 80.000 евра. Академик Екмечић написао је за ту књигу поговор, а ја сам написао уводни текст о академику Новаку. Како сам пре више година у рукописној заоставштини академика Новака, која се налази у Архиву САНУ, нашао два поглавља, која су из првог и другог српског издања „Magnum crimen“-а на захтев Владимира Бакарића и Макса Баће била изостављена, јер је њима разобличена погубна делатност Хрватске римокатоличке цркве пре избијања Другог светског рата, у превод енглеског издања та поглавља стављена су на места одакле су захтевом хрватске политичке врхушке била избачена. Тако је енглеско издање, заправо, прво потпуно издање Новакове књиге, којом је, како је у њеном поднаслову речено, обухваћено пола века хрватског клерикализма.

ХРВАТСКИ КЛЕРОФАШИЗАМ
Као један од актера у припремању енглеског издања Новакове књиге сматрао сам да ће она, с обзиром на то да иза ње стоје три академика, Новак, Екмечић и Крестић, и да је реч о делу богатом чињеницама којима су разобличени злочини и злочинци, без проблема бити увршћена у књиге које са својим пословним партнерима размењује Библиотека САНУ. Био сам уверен да ће Новакова књига добро доћи у часу када је Хрватска против Србије подигла тужбу за геноцида и кад је Србија припремила противтужбу зато што би њоме многи у свету, који то не знају, сазнали да се у НДХ над Србима десио велики злочин.
Међутим, занимљиво је то да се неколико месеци пре но што се из штампе појавило енглеско издање Новакове књиге у САНУ пронео глас да њен Извршни одбор (који чини председник Никола Хајдин, потпредседници Љубиша Ракић и Никола Тасић, и генерални секретар Димитрије Стефановић) неће дозволити да књига иде посредством Академијине библиотеке у размену са научним установама са којим САНУ обавља ту размену. Због тога сам отишао на разговор са генералним секретаром Стефановићем да чујем о чему је реч. Одговорио ми је да је то зато што САНУ не штампа друга издања било које књиге. Изненађен таквим одговором, из читавог разговора схватио сам да генерални уопште не зна о каквом издању се ради, али да је проблем сама књига, њен наслов и њен садржај, да се Извршни одбор уплашио да стане иза дела које научно провереним чињеницама разобличава хрватски клерофашизам и геноцид. Обавестио сам генералног да се не ради о другом издању „Magnum crimen“-а, већ о преводу на енглески првог српског издања допуњеног са два поглавља која су из њега била изостављена. Нажалост, то моје обавештење генералном секретару није уродило плодом. Извршни одбор је и после тога неколико месеци одбијао да се изјасни да ли ће дозволити или спречити библиотечку размену Новакове књиге.

[restrictedarea]

Нужно је нагласити да се никад досад ниједан Извршни одбор САНУ није упуштао у послове Централне библиотеке Академије. Та Библиотека има свој Стручни савет, који је по Статуту надлежан за све значајније библиотечке послове. Међутим, овог пута Извршни одбор се надредио Стручном савету, којег је сасвим заобишао и мимо Статута САНУ преузео његове надлежности с намером да осујети одлазак „Magnum crimen“-а у многе иностране библиотеке.
Нашавши се на муци на који начин да стане на пут књизи „Magnum crimen“, да она не оде у свет, да се, као и досад, у ширим европским и светским размерама не сазна истина о хрватском клерофашизму и усташком геноциду, Извршни одбор је проширио глас да се ради о некој врсти репринта, а да САНУ у том случају не може да стане иза такве књиге и да је пушта у размену.
После такве вести и после вишенедељног отезања и замајавања око Новакове књиге, огласило се Одељење историјских наука, које је и најкомпетентније да оцени њену научну вредност и историјски значај. Секретар Одељења историјских наука, академик Љубомир Максимовић, тим поводом написао је следећи допис Извршном одбору: „Одељење је на својој седници 21. децембра поново размотрило могућност да енглеско издање књиге Виктора Новака ‘Magnum crimen’ буде стављено у оквир размене коју има Централна библиотека САНУ. Констатовано је да се не ради о репринту првобитног издања, као што се често погрешно наводи, него о енглеском преводу, комплетнијем у односу на издање на нашем језику. Аутор је био дугогодишњи члан Академије, а неопходне интервенције у енглеском издању учинила су двојица садашњих академика и чланови Одељења Василије Крестић и Милорад Екмечић. У таквим случајевима, Библиотека је већ неколико деценија уназад обављала одговарајућу размену. Стога Одељење моли Извршни одбор да размотри ово питање и одобри стављање споменутог издања на листу библиотечке размене.“

СТРАХ ОД СРПСКОГ
Иако се питање око „Magnum crimen“-а из дана у дан све више запетљавало, у најбољој намери, да га решимо што безболније и колегијалније, без драме, на добробит нашег народа, водио сам о томе разговор са председником Хајдином. Знајући да је он против тога да се САНУ уплиће у дневну политику, ставио сам му до знања да питање дистрибуције „Magnum crimen“-а није дневнополитичко, већ стратешко национално и научно питање. Питао сам га да ли је могуће да он као председник Академије не осећа потребу да САНУ једним научним делом какво је Новаково, иза којег су стала три академика и читаво Одељење историјских наука, дâ свој допринос сазнавању истине о геноциду почињеном над Србима у НДХ? После прича о томе да је реч о другом издању, па о репринту, Хајдин је у том разговору иступио с образложењем да САНУ не може да дозволи размену Новакове књиге зато што Статут прописује да у размену могу да иду само Академијина издања. Чувши то, и знајући за такву одредбу Статута, рекао сам му оно што је Извршном одбору написао и секретар Одељења историјских наука, да је у досадашњој пракси у многим случајевима та одредба, у време ранијих председника, Каназира, Медаковића и Деспића, занемаривана, јер се више водило рачуна о научним и националним интересима него о неким прописима. На то је Хајдин одговорио да, ако су раније прављени преседани он неће да дозволи да се они понављају.
После свега, из мени необјашњивих разлога, Извршни одбор САНУ је 1. фебруара  одлучио да питање размене књиге „Magnum crimen“ препусти Академијиној библиотеци. Међутим, та и таква рационална одлука, опет из мени непознатих разлога, укинута је новом одлуком од 14. марта ове године, с образложењем да се размена не може дозволити зато што је супротна Статуту САНУ. Две тако различите одлуке о истом питању, донете у размаку од две недеље, јасно казују о неозбиљности, неодговорности, неспособности, па и зловољи председника Хајдина и његових најближих сарадника. Она показује и то да је, без обзира на статутарни пропис, одлука о размени „Magnum crimen“-а, да је било добре воље, могла да буде и повољна.
Читаоци би требало да знају да ово није први пут да Хајдин и његов тим показују да су недорасли послу који им је поверен. Много пута Извршни одбор је доносио и поништавао сопствене одлуке. Једна од таквих, најсрамнијих, јесте када је Извршни одбор одлучио да из назива САНУ изостави одредницу да је српска и кад је председник пристао да се потписује као председник Академије, а не као председник САНУ. После вишемесечне битке коју сам због тога водио са Хајдином и његовим послушницима, они су одустали од намере да лише САНУ свог пуног назива, којег су се стидели. Због тог тешког преступа, због те срамоте коју су починили, не само да се нису извинили члановима Академије већ су преко тога прешли ћутањем као да се ништа није догодило. Нажалост, ни чланови Академије никад нису поставили питање шта се крило иза те намере и ко сноси одговорност за противзаконити и противстатутарни атак на САНУ.
Из читавог излагања које се тиче књиге Виктора Новака јасно је да  се Извршни одбор са Хајдином на челу нашао на муци и да је неколико месеци тражио начине како да осујети слање тог значајног дела у библиотеке широм света. Коначно је одлуком од 14. марта нашао решење. Заклонио се иза Статута, изигравајући легалност, а прикривајући неосетљивост према „знаним и незнаним жртвама клерофашизма“. Извршни одбор је показао да га не занима мишљење најкомпетентнијих чланова САНУ из Одељења историјских наука о књизи „Magnum crimen“. Мостоградитељ, медицинар, преисторијски археолог и музиколог надредили су се историчарима и показали да не поштују њихово знање и научно мишљење. Понели су се надмено и диктаторски с намером да се истина о геноциду гурне под тепих, да се злочин и злочинци не означе и не жигошу.
Својом одлуком они су починили својеврстан књигоцид, јер енглеско издање „Magnum crimen“-а сада ће, вероватно, завршити у неком магацину или на отпаду. Али, ово није први пут да Хајдин и његови најближи сарадници врше књигоцид. Пре неколико година они су спречили штампање зборника радова са Међународног научног скупа одржаног у САНУ, под насловом „Велика Србија, истине, заблуде, злоупотребе“. Они су чак, књиге које им се нису свиђале избацивали из излога Академијине књижаре. Требало би рећи, иако обавештенији то добро знају, да су књигоцид масовно упражњавали  они чије злочине је Извршни одбор својом одлуком желео да прикрије. Разлика између првих и других је само у начину вршења књигоцида. Управа САНУ, са Хајдином на челу, књиге не спаљује и не баца у контејнере за смеће, што су радиле усташе. Она је пронашла перфиднија и софистициранија средства да уништава књиге које износе истину о Србима и њиховом страдању.
Оптерећени ирационалним страхом од свега што је српско, лишени националног осећања, неспособни да оцене шта је корисно за САНУ, за српски народ и за државу, без слуха за сарадњу, самоуверено, диктаторски, али  и дилетантски, Извршни одбор донео је такву одлуку која је срамотна не само за њих већ и за САНУ и за њене чланове. Можда ће Хајдин и његови послушници због срамне одлуке о „Magnum crimen“-у однекуд, из земље и иностранства, добити похвале, аплаузе и признања. Можда ће тим чином заслужити да постану чланови ХАЗУ, али се мора поставити питање да ли ће и како ће на такву одлуку реаговати чланови САНУ или ће, можда, као и много пута досад, ћутањем прогутати и ту горку пилулу.

[/restrictedarea] срочный займ на карту онлайн займ быстро онлайноформить займ на киви кошелекзайм за минуту

12 коментара

  1. Светлост и топлина

    САНУ је одавно “пожутела”,од кад је води нови “председник”
    АКАДЕМИЈЕ без ознаке чије??? Који је “против” политике која
    не припада “новом светском поретку”.Све српско отпада.Такву
    подршку је добио из “кабинета” како би се “офајдио” за паре
    од моста преко Аде.”Рука руку мије” …по жутима.Велики
    академик!!! Као тата нашег “жутог ИБИЈА”.

  2. драган

    Прво треба донети закон који кажњава оспоравање геноцида над Србима и Ромима у 2. светском рату. Али то ће тешко са овом прозападном валшћу.

    Не би било лоше да објавите где може да се купи књига?

  3. САНУ је ушла у нови тоталитаризам – евроглобалистички, а он је погубнији за Србе од Сулејмана Величанственог.

  4. Академија наука чак ни у Титово време није овако била стављена под контролу. А поготово не у функцији материјалне користи, као ово данас. Има ли више ичег у Србији што није на продају?

  5. Samo jedna u nizu velikih sramotnih dela srba protiv srba. Ako se oni uopste mogu nazvati srbima.

  6. У овом облику и са оваквим деловањем САНУ је један потпуно бескорисни скуп блазираних пензионера и мртвих пувала пензионера, који никако не заслужује да носи ово име.

  7. Милутин

    Данашња САНУ као и Матица србска раде све само не оно због чега постоје!

  8. Naprosto SANU nije NAUČNA USTANOVA ona je politička organizacija koja izvršava NALOGE VLASTI,bar što se tiče ISTORIJE.Zbog takvog odnosa IMAMO ISTORIJU KAKVU IMAMO.Naprosto neću ja svu krivicu za ovakvo stanje svaliti na SANU.Pritisci su i od MONARHIJE i OD KOMUNISTA i OD TKZ MEĐUNARODNE ZAJEDNICE bili STRAVIČNI/po mom skromnom mišljenju/ IZ ČISTO PRAGMATIČNIH POLITIČKIH TZRENUTAKA kada su se krojile mape EVROPE I SVETA.ALI NAUKA SE MORA IZDIĆI IZNAD POLITIKE MA KAKVI PRITISCI BILI.Na laži se nemože živeti na DUGU STAZE.ŠTO SE ISTORIJE TIČE:po mojim skromnim saznanjima to SU SKANDALIOZNE LAŽI I PREVARE.A ne samo u društvenim ima mnogo LAŽI I PREVARE i u PRIRODNIM NAUKAMA,sve zarad dnevne politike.TO DO kakvih sam ja /kao običan zainteresovan čovek/ spoznaja došao,LAŽI,naprosto nije NORMALNO.

  9. Akademik Krestić je etalon za srpskog naučnika. Pametan, naočit, iskren. Uporan u promociji istine. Bez špekulacija. Ubitačan argumentima.

  10. Милутин

    За оне који не знају Василије Крестић је добровољно напустио корумпирану САНУ!

  11. Neka je sve ovo i tačno ali se pitam kakva je to SANU kad je mogla izabrati Hajdina? Pa zar akademici ne biraju svog Vođu. Birali su ga i to znači da je to stanje duha na SANU. Tako će se i nastaviti. Časni ljudi iz SANU treba da dignu svoj glas i da smene rukovodstvo a ovako više neće ići.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *