Почетна / Одбрана и безбедност / РУСИЈА И САД У БОРБИ СА АВГАНИСТАНСКИМ НАРКОБИЗНИСОМ

РУСИЈА И САД У БОРБИ СА АВГАНИСТАНСКИМ НАРКОБИЗНИСОМ

Александар Шустов

Средином фебруара су САД, за које се одавно сумња да не желе да се боре са производњом дроге у Авганистану, који су они окупирали, дали нов план за координацију специјалних служби земаља Централне Азије које се боре против производње дроге. Међутим, Русија која је више од других страдала од авганистанског бизниса са дрогом је блокирала иницијативу САД. Узрок је био у томе, што америчка иницијатива има све шансе да произведе ефекат, који је директно супротан ономе који се, према изјавама из Вашингтона, очекује од ње.

Суштина америчког предлога који је добио назив „Централноазијска антинаркотичка иницијатива“ (CACI), састоји се у формирањуспецијалних јединица за борбу са наркомафијом, које ће имати врло широка овлашћења, између осталог и у вези са приступом оперативним и тајним информацијама институција власти и тајних служби у земаљама региона. Према америчкој идеји, пројектом треба да се позабави свих пет земаља Централне Азије, а потпис под изјавом подршке тој иницијативи осим тих пет земаља треба да дају и САД, Русија и Авганистан. Планирано је да изјава подршке CACIСАД буде донета на министарској конференцији Париског  пакта – највећег међународног форума за супротстављање наркобизнису из  Авганистана –  који је средином фебруара одржан у Бечу. Међутим, до прихватања те изјаве није дошло, јер се њој најоштрије супротставила Русија.

У иницијативи САД највише сумњи изазива тежња Вашингтона да добије приступ конфиденцијалним информацијама, које се могу искористи и за притисак на власти централно-азијских држава. Управо тај аргумент је дозволио Москви да своје савезнике из ОДКБ (Организације договора о колективној безбедности – Казахстан, Узбекистан, Киргизију и Таџикистан) убеди  да одбију потписивање изјаве коју су припремили Американци. Руска страна мисли да иницијатива САД значи само нов начин за војно-политички продор  САД у Централну Азију, којим би се у ствари прикрило одбијање, а не борба са производњом и транзитом дроге – на речима. Доказ за то, сматра Русија, је тежња САД да се сконцентрише на билатералне односе са државама Централне Азије, при чему би се игнорисали интереси Руске Федерације и ОДКБ. То, што се Вилијам Браунфилд, помоћник државног секретара за контролу наркотика и бригу о правном реду, позива на то, да САД нису чланица ОДКБ и да чак у њој немају ни статус посматрача, уопште не изгледа убедљиво, јер то ни мало не може да смета сарадњи у борби са наркобизнисом.

Међутим, сво то време производња дроге у Авганистану узима све више маха. Према подацима Агенције ОУН за наркотике и преступност у 2011. години производња мака за опијум у Исламској Републици Авганистан (ИРА) ако се упореди са 2010. г. се повећала за 61% – са 3,6 на 5,8 хиљада тона. При том, мака за опијум је посејано само 7% више, а раст производње је условила, највише, добра жетва. Најинтересантније је стално повећавање цене опијума, која се у 2011. години повећала за 133%. Тако велики раст цене у економском смислу, када је и раст у производњи велики,  могућ је само уколико је потражња већа од понуде. У 2010. години повећање цене опијума је било повезано управо са смањењем понуде, јер су површине, засејане маком, страдале од гљивичне болести. Међутим, у 2011.г. је почео да се обнавља обим производње на површинама које су страдале од гљивичне болести. Тако је у авганистанским провинцијама Каписа, Баглан и Фарјаб  које су раније биле проглашене за области у којима се наркотици не производе, 2011. г. поново констатован раст производње опијума. У току војног присуства САД у Авганистану, производња наркотика се претворила у једну од главних грана авганистанске економије. Та красноречива чињеница много говори. Према подацима ОУН, у 2011. години су авганистански сељаци на одгајању мака за опијум зарадили више од 1,4 милијарде долара, што представља око 9% БДП-а Авганистана.

Није први пут да САД наступају са идејом увођења својих снага за специјалну намену на територију земаља Централне Азије. Тако је у септембру 2009. године Пентагон изјавио да намерава да у свих пет земаља те регије размести своје мобилне јединице за специјалну намену, са задатком да чувају Северну мрежу испорука. У августу 2010. године САД су изјавиле да имају намеру да на територији земаља регије изграде неколико војних објеката. Конкретно, фонд за борбу са наркотицима Централне команде САД је планирао да издвоји преко 40 милиона долара за формирање војно-тренажних  центара у Оши (Киргистан) и Каратоги (Таџикистан), кинолошки центар и хангар за хеликоптере код Алмате (Казахстан), као и да опреми контролне граничне пунктове (КПП) у Узбекистану, Туркменистану и Киргизији. Већина тих објеката је смештена у стратешки важним тачкама. Туркменистански КПП „Серахс“ се, на пример, налази на граници са Ираном, а киргиски КПП- код Баткена, у стратешки важној Ферганској долини.

Посебно је значајна пажња коју Американци поклањају Јужној Киргизији. Приче да САД хоће да на југу те републике направе још једну војну базу се проносе већ неколико година. Јужна Киргизија са гледишта наркобизниса има изузетно повољан географски положај. Преко њене територије пролази велики канал за испоруке авганистанских наркотика и у Русију, и у Европу. Према једној верзији управо је наркомафија одиграла најважнију улогу у провоцирању врло жестоких међуетничких сукоба у Ошкој и Џалал-Абадској области, у јуну 2010. године. Интересантно је и да идеја за размештај руске и/или војне базе ОДКБ  у Јужној Киргизији у току власти К.Бакијева није наилазила ни на какав ентузијазам код киргиског руководства, док је могућност изградње центра за обуку САД, напротив, поздрављена.

При том координација напора за борбу са наркомафијом на нивоу ОДКБ у последње време демонстрира све већу ефикасност. У току заједничке антинарктичке операције „Канал-2011“, која је спроведена у децембру 2011. године, специјалне службе држава-чланица ОДКБ су одузеле преко 16 тона наркотика, међу којима је било 500 кг хероина, преко 9 тона опијума, преко 2 т хашиша и око 130 кг кокаина. Органи за ислеђивање су направили преко 21.000 кривичних оптужница, од којих 3.400 – због злочина у вези са незаконитим прометом наркотика. Кривично одговара око 4000 људи. У току исте такве операције 2010. године одузето је око 7 тона наркотика – два и по пута мање, мада је број сарадника структура власти који су радили на томе био неколико пута већи. Високу ефикасност демонстрирају и билатерална сарадња РФ са земљама Централне Азије. Тако је помоћ Русије дозволила киргиским граничарима да за годину дана количину дроге која је одузета повећају 23 пута.

Ако се зна све то, упорни покушаји САД да у Централној Азији направе алтернативан систем борбе са наркобизнисом и да га ставе под своју контролу изазивају основану сумњу, која је тим јача јерпрактично све иницијативе у вези са борбом против производње наркотика у самом Авганистану Американци одлучно одбијају. На последњој конференцији земаља Париског пакта у Бечу руска страна је дала цео низ иницијатива, укључујући и формирање интерактивне нумеричке карте површина под наркотицима у Авганистану, која би дозволила да се они уништавају, коришћење за борбу  с наркобизнисом космичких система, јачање граничне и царинске контроле  уз коришћење најсавременијих технологија и сл. Међутим, ни једна од њих код Американаца није изазвала ентузијазам, јер они као и до сада одбијају да уништавају површине под биљкама за добијање дроге, и то објашњавају бригом за авганистанске сељаке који ће, као, уколико они то ураде, остати без средстава за живот. Још је сликовитије игнорисање иницијативе Русије да се врши контрола прекурсора – материја без којих се хероин и други сложени опијати не могу производити. Увођење обавезне кодификације прекурсора би дозволило да се прати њихово порекло, и да се јако снизи производња тешких дрога. Међутим, очигледно је да власти САД нису заинтересоване ни за то.

Позиција САД по питању борбе  са авганистанским наркобизнисом, као и њихови покушаји да овако или онако сачувају своје војно присуство у Авганистану и да га прошире на земље Централне Азије, говори да усмеравање све јачег тока дроге према  Русији и Европи ако ништа друго – уопште не противречи интересима Сједињених Држава.

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *