Русе нико није спречавао да инвестирају у Србију

А. Телесковић

Важно је само да је улагање у складу са законима Републике Србије и да је инвеститор озбиљан, кажу у влади

Свака инвестиција је добродошла. Уопште није битно одакле долази. Овим речима је јуче Миливоје Михајловић, шеф владине канцеларије за сарадњу с медијима негирао наводе да у Србији постоји отпор према улагачима са Истока. – Колико се сећам никад нико на седницама владе није рекао да неко не може да дође у нашу земљу зато што је Рус, Кинез или Турчин, на пример – каже Михајловић.

– Важно је само да је улагање у складу са законима Републике Србије и да је инвеститор озбиљан. То су једина питања која се постављају. Отпора према било ком капиталу, одакле год да долази, није било. Камо среће да има више инвестиција, нарочито сада када је земља у кризи – истиче Михајловић.

Ненад Поповић, потпредседник Демократске странке Србије не жели конкретно да наведе примере ко се и када супротстављао доласку руског капитала. – Како време одмиче руски капитал се све више цени у Србији – примећује.

– Постоје два основна разлога за то. Први је тај што је компанија „Гаспромњефт” купила НИС, инвестирала више од милијарду евра у време највеће кризе и од државне фирме која је била губиташ створила једну од најуспешнијих компанија у овом делу Европе. Сада, уместо да се НИС финансира из буџета, он доноси новац у буџет Републике Србије, као највећег акционара у НИС-у, после „Гаспрома”. Други разлог је глобална економска криза чији се епицентар преселио у Европску унију. Свима је јасно да ЕУ више нема економски потенцијал који је имао пре 2008. године, док Русија показује да нема тај проблем – каже Поповић.

Он подсећа да ће Русија дати 10 милијарди долара Међународном монетарном фонду као подршку земљама еврозоне које су погођене кризом, а већ је дала директну помоћ од више милијарди евра Украјини, Белорусији, Киргизији, чак и Кипру, који је чланица ЕУ.

– Очигледно да се однос према руском капиталу у Србији мења у позитивном смеру и то је добро и за грађане и за привреду. Русија је досадашњим стратешким инвестицијама, куповином НИС-а и планираном изградњом „Јужног тока”, која почиње у децембру ове године, недвосмислено показала да жели развијену економску сарадњу са Србијом – истиче Поповић и додаје да Србија мора више да користи Споразум о слободној трговини са Русијом који наша земља једина има у Европи. То је, каже, један од основних приоритета ДСС-а.

Од руских инвеститора досад је највише инвестирао „Гаспромњефт” куповином 51 одсто акција НИС-а за 400 милиона евра. Том улагању јесте се супротстављао Млађан Динкић, тадашњи министар економије, али како је објаснио, он није негодовао због доласка руског капитала, већ због ниске цене по којој је домаћа нафтна компанија продата.

Пре тога, највећа инвестиција из Русије била је куповина „Беопетрола”, када је „Лукоил” уложио више од 300 милиона долара.

На листи руских инвестиција, према подацима Привредне коморе Србије, налази се и изградња магистралног гасовода Ниш–Лесковац у дужини од 52 километра. Пројекат финансира компанија „Југоросгас”, а извођачи радова су српска предузећа. Током 2010. године изграђено је 36 километара гасовода, а вредност инвестиција је 24 милиона долара.

– Руси су инвестирали и у друге секторе српске привреде – обојену металургију, машиноградњу, хемијску индустрију, туризам и банкарство – наводе у Привредној комори Србије. Уралска рударско-металуршка компанија уложила је у набавку и модернизацију производње Фабрике бакарних цеви Мајданпек око 35 милиона долара.

Руси су власници и фабрике пумпи „Јастребац” – Ниш, али и 26 одсто акција српског предузећа „Гоша–Фом” из Смедеревске Паланке. Руском партнеру припада и контролни пакет акција предузећа за производњу електромотора за аутомобилску индустрију у Сурдулици, а укупна улагања износе око 2,7 милиона долара. У банкарском сектору Србије присутна је Московска банка – Београд.

Извор: http://www.politika.rs