Ромни прети Путину

Пише Богдан Ђуровић

Званични Вашингтон је честитао победу изабраном председнику Русије, док амерички медији најављују да ће Владимир Путин платити за све ако у Белу кућу уђе републиканац Мит Ромни

Више него убедљива победа Владимира Путина, са скоро две трећине освојених гласова у првом кругу председничких избора у Русији, учинила је да спласну „револуционарне“ страсти у овој земљи. Што је прошлог петка, са скоро недељу дана закашњења, морао да призна и председник Барак Обама, позвавши Путина да му честита изборну победу. Иако и даље има много оних, и у земљи, и у иностранству, који понављају мантру да се против руског лидера подигла такозвана „средња класа“, више је него јасно да то није случај. Ако се под том класом подразумева оних нешто мање од осам одсто изашлих на изборе који су свој глас дали милијардеру Михаилу Прохорову – онда Путин заиста не би требало много да брине. Јер, у оквиру тих гласова слили су све сви: и они који су против Путина, и они који су за Прохорова, и они који су против свих и гласају из пуког протеста, па макар и за црног ђавола. А један део ових бирача су они који су против Русије и прижељкују да је виде раскомадану и окупирану по моделу виђеном у Либији, Ираку, Авганистану. Како се показало, у Русији таквих и нема баш много…

ТЕСТ НЕЗАВИСНОСТИ

[restrictedarea]

То се, уосталом, видело и на опозиционим протестима у Москви, у суботу, 10. марта. Заказани су по захтеву организатора за предвиђених 50.000 људи, али је на Нови Арбат дошло по проценама полиције пет пута мање. Чак и да су тачне тврдње лидера опозиције да је било присутно свих 20.000 који оспоравају Путинову победу, то би био тек промил грађана Москве. За револуцију свакако недовољно, али довољно за још једну малу провокацију. Лидер „Левог фронта“, млади комуниста Сергеј Удаљцов (35), чији су најближи политички партнери окорели прозападни ултралиберали, одбио је да се „мирно разиђе“ после окончања митинга. Са мањом групом присталица кренуо је улицом Нови Арбат у недозвољену шетњу улицама Москве, са намером да поново дође до фонтане на Пушкинском тргу, где је из истог разлога био ухапшен и пет дана раније. Полиција то није допустила, Удаљцов је поново приведен, а светски медији добили су атрактивне фотографије његовог театралног опирања хапшењу покрај позоришта „Художествени“. И то је био крај „викенд револуције“.
Отуда, Путину се може дати за право када тврди да није тачно да је „нова средња класа“ у великим градовима против њега. Поједини новинари су ових дана инсистирали да се он о томе изјасни, јер су у Москви и Санкт Петерсбургу хиљаде грађана демонстрирале против њега. „Ви сматрате да је тамо већина становништва против мене? Једноставно, тамо има мање мојих присталица, али су они свеједно у већини“, одговорио је изабрани председник. И то је апсолутно тачно, у свим општинама, градовима и републикама – свуда је Путин убедљиво победио. То што је Прохоров освојио више од 20 одсто гласова у космополитски оријентисаној Москви, сведочи тек да у руској престоници постоји респектабилан политички плурализам и неспутана демократска култура.
Али, на Западу се љуте што Путин одбија да сам себи скрати мандат и распусти Парламент. „Нови избори за Државну думу биће одржани у законом прописаном року“, јасан је руски лидер, који је гласање за председника државе 4. марта назвао положеним „тестом независности“ руског народа. Са њим се слаже и, увек опрезан у оценама, бивши премијер Јевгениј Примаков. У свом ауторском чланку који се тако и зове – „Тест независности“ – објављеном у „Росијској газети“ прошлог четвртка, академик Примаков пише да се у бројним коментарима у Русији и иностранству чују оптужбе за лажирање изборних резултата. „Ако чак претпоставимо, чисто хипотетички, да су сви гласови по одјавним листовима (1,6 милиона) и оних који су гласали у својим кућама (6,1 милион) били фалсификовани у корист Путина, што је апсолутно невероватно, чак и тада би Путин добио скоро 53 одсто гласова, што је наравно довољно за победу у првом кругу“, разбио је Примаков аргументе оних који тврде да је Путин победио захваљујући „масовним фалсификатима“.
Зашто је бивши премијер свој текст назвао по речима које је Путин употребио на митингу у изборној ноћи?
„Најпре сам помислио: није ли претерано рећи да су избори били тест независности. Али, када сам ујутру 5. марта прочитао реакције страних медија, схватио сам да има основа да се наши избори баш тако назову. Амерички лист `Вол стрит џорнал` је писао: `Речи мистера Путина (о изборној победи – Ј. П) нису развејале сумње о легитимности његове власти и о подршци становништва која је неопходна да режим који је он направио 1999. године настави да постоји`. Изјава је недвосмислена. Не говори ли она о томе да наши душмани, у условима када имају мало шанси да рачунају на обојену револуцију у Русији, и све мање основа да нас прекоревају да немамо жеље за демократским променама, почињу без икаквог основа да улог стављају на оптужбе за одсуство легитимности и, као последицу, права на постојање садашњег режима у Русији? Да ли они заиста мисле да ће уз поново изабраног председника успети да уклоне Русију са међународне арене, да је прецртају као велику државу. Не волим шаблонске изразе, али ћу рећи: руке су вам кратке!“, поручио је „душманима“ Примаков, на сличан начин као што је то урадио и марта 1999. године када је насред океана окренуо авион којим је летео у САД – у знак протеста због почетка бомбардовања независне Југославије.

АНТИАМЕРИКАНИЗАМ
Као да је читао овај текст, већ следећег дана Обама се коначно јавио „мистеру Путину“ и у 20-минутном разговору честитао му победу на изборима, изразивши спремност да у будућности са њим „тесно сарађује“, како је пренео помоћник премијера за међународне послове Јуриј Ушаков. Истовремено, Обама и Путин су се сагласили да ускоро одрже билатерални сусрет, нагласивши да је током предизборне кампање било много међусобних оштрих речи, али да то не би требало да се одрази на развој руско-америчке сарадње, рекао је Ушаков.
Да ли је, међутим, и поред оваквих изјава реално очекивати смиривање ситуације на релацији Вашингтон-Москва? Или ће амерички избори који следе крајем године донети још више „оштрих речи“, а можда и дела? Јер, кандидат Републиканске партије Мит Ромни, чија популарност у овом тренутку већ надмашује Обамину, директно је руске председничке изборе назвао „исмевањем демократије“. Бивши гувернер Масачусетса, који претендује да следећег јануара уђе победоносно у Белу кућу, сигурно није случајно рекао да су руски избори протекли у сенци „нечувених манипулација и гушења слободе медија“. Напротив, Ромни је то изјавио сасвим циљано, као наставак његовог познатог говора од 7. октобра у Чарлстону, у Јужној Каролини, када је најавио да ће ово бити „век Америке“, а да ће он „ликвидирати Путина и његову империју зла“. Једва да би требало сумњати да ће Ромни то и покушати да учини.
Јер, управо то у редакцијском коментару најављује и познати амерички конзервативни интернет магазин „Америкен тинкер“, чије публикације преносе „Монд“, „Гардијан“ и „Њујорк тајмс“. Како кажу, Путин је покренуо „зли талас антиамериканизма, који је прерастао у нападе на америчког амбасадора Мајкла Мекфола и лидере руске опозиције“. Уводничари овог магазина, у чињеници да су руски новинари дошли са камерама испред америчке амбасаде где су постављали неугодна питања лидерима опозиције који су одатле излазили са консултација, а самог Мекфола назвали „стручњаком за организовање револуција“ – видели су „нескривене трагове школе мишљења КГБ-а“!
По њима нема ни говора да је Мекфол, „давни поборник демократије“, нешто лоше радио у Москви и проналазе анонимног саговорника у америчкој администрацији који каже да су се односи између Русије и САД-а „приближили тачки без повратка“! Јер, дубокомислено закључују коментатори „Америкен тинкера“, „када једна страна показује претерани ентузијазам и тежњу да побољша односе, другој страни је веома лако да то злоупотреби“. „Ако Обама изгуби изборе у новембру (од Ромнија, прим.аут), тада ће сви улози да буду скинути и Путин ће морати да плати за ширење мржње према САД-у међу руским народом“, поручује ово издање блиско Ромнијевим конзервативцима.
Заиста, ко би уопште поверовао да Мекфол – који је још 2000. године најавио да „Путин може да постане руски Милошевић“ и кога је Владимир Жириновски директно прозвао да је био део америчког тима из сенке који је омогућио да Борис Јељцин 1996. године освоји други председнички мандат – може са Њемцовом и Рижковом усред најжешћих јануарских протеста после парламентарних избора да планира некакву револуцију? Ко би у то поверовао, осим 47 милиона Руса који су од свег срца дали Путину нови шестогодишњи мандат да управља највећом земљом на свету. А то ни Мекфол није могао да спречи. Што би рекао Примаков – руке су им кратке.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Avatar

    PRAVI COVEK NA PRAVO MESTO !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *