Прича о Ослободилачком фронту земље

Пише Владислав Панов

Један од филмова који ове године јуре Оскара у жанру документарног филма је  рад Мајкла Карија, о екотероризму постао нови баук из кухиње америчких власти, сврстао је младог аутора из Њу Џерзија раме уз раме са Мајклом Муром, као и  сличним борцима против неправде корпорацијске Америке

Док се управо води последња битка за спас оно мало демократије која се провукла кроз свеобухватно друштвено-политичко-медијско менгеле фашизоидне америчке империје, она скопчана са одбраном „слободног Интернета“, амерички аутори документарних филмова доживљавају успехе и похвале чак и од институција које су подразумевајуће у складу са канонима и наредбама хегемоније инсталиране из Беле куће. Тако је „Америчка академија за филмску уметност и науку“ доделила номинацију за Оскара за најбољи документарни филм године остварењу младог докусинеасте из Њу Џерзија Мајклу Карију, за његово остварење „Ако падне дрво: прича о Ослободилачком фронту земље“.

„БАБАРОГА“ ЕТИКЕТА

[restrictedarea]

С обзиром на тему коју обрађује, у том филму Кари је морао да буде у најбољем случају игнорисан од стране једне такве, по правилу крајње исполитизоване институције као што је поменута „Америчка филмска академија“. С друге стране, за очекивати је било да од „институција система“ буде онемогућен, па и сурово кажњен, што се уопште дрзнуо да снима филм о званично етикетираном и осуђеном „домаћем терористи“ који је током вишемесечног лова на њега жигосан као државни непријатељ број један. Јер, Каријев документарац обрађује до најситнијих детаља живот и дело младог активисте такозваног „Ослободилачког фронта Земље“ Денијела Макговена. Није мала ствар, с обзиром на то да уз име тог човека иде застрашујућа бабарога етикета – он је терориста! Дакле, страх и трепет за пацифициране и зомбификоване представнике послушног дела америчке нације. Његова је судбина, међутим, инспирисала аутора филма који се детаљно посветио што је могуће објективнијем портретисању Макговена и његових истомишљеника који су се одлучили на насилни отпор силницима, решеним да уништавајућом експлоатацијом природе живе на високој нози.
У филму добијамо кондензовану верзију живота Макговена, лидера америчког огранка интернационалног покрета отпора познатог под именом „Ослободилачки фронт Земље“. Њихова је борба против експлоатисања природних ресурса током времена еволуирала у систематични насилни атак на имовину великих корпорација. У низу акција изведених широм Сједињених Држава они су напали и добро смишљеним паљевинама уништили постројења за сечу шуме и обраду дрвета, возне паркове са џиповима, лабораторије за производњу генетски модификоване хране и многе друге. Неколико десетина паљевина без људских жртава и повређивања било којег живог бића су учинак ове групе коју је већ после првих паљевина ФБИ схватио веома озбиљно и почео да прати, проучава и припрема за хапшење. Филм је детаљан када је у питању описивање породичних и личних чињеница из живота поменутог Макговена, он је у време снимања већ прошао прве окршаје са законом, па се обрео у кућном притвору. Тек узгред нуди нам се и набрајање свега што је учинио са својим саборцима.
Прича је ово, што је америчким властима вероватно и најстрашније, о сасвим обичном човеку, добро образованом и интелигентном. За разлику од медијски наметнутих слика о иностраном терористи решеном да уништи САД, овај домаћи је нешто сасвим друго. Он, дакако, сада, као и сви остали ухваћени терористи, „ужива“ благодети затворског система државе против чијих се грамзивих и силеџијских лидера борио. Осуђен је на седам година затвора, пошто је вештом полицијском манипулацијом приморан на признање и договор са правосудним органима.

НЕДОУМИЦЕ О НАСИЉУ
Гледаоцима је остављена одлука о томе да ли је овај човек терориста или занесени борац за спас планете и њене природе који је узео правду у своје руке. Узгред, дилема да ли је насиље којем се окренуо са својим саборцима једино средство борбе и да ли би му се требало приклонити, такође је препуштена гледаоцима. Филм јесте упућен најпре америчкој публици, али је и те како употребљив и на свим осталим местима у свету. Прича је то и о државном и екстремизму појединца, насиљу које изазива насиље и дилеми да ли се његовом применом разара ткиво правне државе и развијеног демократског система или је управо такав одговор сваког политички просвећеног и ангажованог појединца неопходно средство борбе када друга средства више немају никаквог дејства и утицаја на непоштену власт и силеџијски, профитом опчињени капитализам. Творац филма, млади документариста Маршал Кари је далеко вештије него што би се очекивало од његове младости и невеликог искуства избегао замке да филмом даје коментаре. Он се определио за једино могућу позицију неутралног посматрача који је препустио да актери приче сами вајају контуре теме и евентуално успоставе систем питања и одговора на кључне морално-политичке, па и правне дилеме. Свакако да је зато Маршалов рад цењен од стране Академије која је од њега учинила најуспешнијег документаристу америчке кинематографије, с обзиром на то да му је ово тек трећи филм, а већ је други пут номинован за Оскара. Каријев првенац, наиме, „Улична борба“ је пре десет година такође био номинован за Оскара. Прича о суровој борби политичких супарника око градоначелничке фотеље Њу Џерзија оцењена је од свих као изузетан рад и оставила је важан печат у новом америчком документарном филму. Иначе, иако ни овога пута није освојио Оскара, Маршал може да се подичи да је својим филмом у потпуности постигао успех, с обзиром на то да је ефекетно скренуо пажњу на своје јунаке и да је поштеним, неутралним и исцрпним радом на документовању њихове приче признат као врсни мајстор овог жанра, што поред номинације за Оскара доказује и неколико награда на америчким филмским фестивалима. За сада још није био у програму ниједног фестивала, а да није освојио неку од главних награда.

__________________

„Ослободилачки фронт Земље“

Под овим именом пуних двадесет година идејно, али често и одлучни да примене агресивну акцију, делују групе независних појединаца решених да коришћењем „економских саботажа“ или класичним герилским ратом онемогуће девастацију природне средине, или чак и њено било какво експлоатисање. Окупљање под овим именом и с поменутим идејама почело је пре тачно две деценије, испрва у В. Британији, а убрзо и у још двадесетак земаља. Овај покрет има мноштво додирних тачака са „Ослободилачким фронтом животиња“. Оба фронта воде борбу по моделу такозваног „организованог отпора без истакнутих лидера“ и по систему низа самосталних малих акционих ћелија. Суштински циљ свих њихових борбених ангажмана је одбрана екологије нападом на моћне корпорације које се баве експлоатисањем природних ресурса. Идеја њихових акција је да се нанесе што већа штета на имовини ових компанија како би се њихов рад лишио профита, односно постао економски неоправдан. Амерички огранак „Ослободилачког фронта Земље“ или скраћено (енглески акроним) „ЕЛФ“, познат и под називом „Елвс“, 2001. године од стране америчких власти етикетиран је као терористички скуп „унутрашњих терориста“ и од тада је под специјалном истрагом Федералног истражног бироа. Иако чланови и присталице овог фронта истичу да нису терористи и како у њиховим бројним акцијама никада нико није повређен, те да им крвопролиће није на уму, њихови се чланови гоне и третирају управо као најзлогласнији и најопаснији екстремисти. Зашто су тако жигосани јасно је већ и после најповршније анализе њихових циљева. „Ослободилачки фронт Земље“ годинама упорно атакује на имовину и постројења компанија које се баве сечом и прерадом дрвета, оних које лиферују или учествују у стварању генетски модификоване хране, односно имају удела у најширем смислу када је реч о генетском инжењерингу… Све њихове акције су у последњих десетак година подразумевале организовани напад на имовину поменутих компанија, с намером да паљевином или на неки други насилни начин буду лишене могућности за даљи рад.

[/restrictedarea]