Почетна / Свет / Панде у раљама социопатске мреже моћи

Панде у раљама социопатске мреже моћи

Пише Мара Кнежевић Керн

Користећи хаос на нашој политичкој сцени, екоцидни налогодавци већ спроводе план умрежавања Србије у социопатску интернационалу моћи, клонирајући будућу експозитуру WWF-а уз помоћ слогана „богата, зелена, успешна, берићетна… Србија!“ Недостају нам само панде. Уколико не желимо да у Србији храна постане само роба, а агробизнис „златно теле“ идеологије слободног тржишта, морамо да се на време наоружамо знањем и да размотамо еколошку мапу планете на којој су видљиви разорни трагови капитала

 

Људска врста синхронизованом акцијом спроводи пројекат уништавања свега што бисмо од природе могли да добијемо на дар. Дарови се косе са законима тржишне економије, па све оно што се не може укњижити требало би ставити под контролу и –   уништити. Мајкл Мен у књизи „Извори друштвене моћи“ анализира ове аутодеструктивне механизме, закључујући да је систем организован „на преплетеној социопатској мрежи моћи“.

ХРИШЋАНСТВО И ЕКСПЛОАТАЦИЈА
Жерар Колби (Gerard Colby) и Шарлот Денет (Charlotte Dennett) објавили су књигу „Нек буде воља твоја“ („Thy Will Be Done“), која открива механизме за спровођење пљачке екосистема на подручју Амазона, уз систематски геноцид домородачког становништва – што није тако далеко као што нам се чини.
Жерар и Шарлот су кренули у подручје Амазона ради истраживања мистериозних активности хришћанских мисионара, чије се деловање одвијало у оквиру „Летњег института за лингвистику“ („Summer Institute of Linguistics“ – SIL), алијас „Виклиф бајбл транслејтер“. Мисија је имала за циљ верско подучавање домородаца (на свим познатим локалним језицима) и превођење у хришћанство, што је био само први корак пред коначни обрачун: отимање земље, протеривање и убијање, уз брисање трагова једне од најстаријих цивилизација на планети. „Уносећи елементе хришћанског фундаментализма радили су на подривању кохезије међу староседеоцима и уништавању културног идентитета, не би ли убрзали њихову асимилацију у западну културу, стварајући друштво по мери америчке обавештајне службе.“
Шарлот је – као новинарски ветеран – убрзо открила мрежу СИЛ база дуж Амазона, са сопственим комуникационим системом и авијацијом – „Џангл авијешн енд радио сервис“. Овако опремљени могли су да комуницирају са централом, независно од влада држава у којима су се стационирали. СИЛ је имао тесне везе са америчком владом и за њен рачун је прикривао злочине војних диктаторских режима Бразила и Гватемале над локалним племенима. Домороци су се успротивили девастацији природе и уништавању прашума – од којих је зависио њихов опстанак, на шта је стизао одговор из СИЛ-ових база у Еквадоријалном Амазону, из којих су Зелене беретке кретале у лов на побуњенике племена Мајорана и Кампа. Акције су биле синхронизоване са активностима перуанске авијације која их је засипала напалмом.
Трагајући за налогодавцима и финансијерима ових злочина, Шарлот је открила да иза СИЛ-а стоје: „Стандард оил“ из Њу Џерсија; породица Пев, креатори „Сан оил компани“ (Суноко) и „Пев шеритабл трастс“; „УС Ејџенси фор интернешенел дивелопмент“ , а nbso online casino reviews морнарица САД-а је била испоручилац оружја. У књизи се налазе и докази о умешаности породице Рокфелер и ЦИА-е у ове „предузетничке“ подухвате.
„Нелзон Рокфелер је искористио положај координатора „Офис оф интерамерикан аферс“ (CIAA), на који га је поставио председник Рузвелт – са задатком да ближе упозна природна богатства подручја Амазона. Он је ова сазнања искористио за своје послератне активности, да би преко компаније „Интернешенал бејзик економи корпорејшн“ (ИБЕК) задржао кључну улогу у пљачки и уништавању прашума, финансирајући устоличење диктаторских режима – без којих пројекат не би могао да се спроведе.“ Методе којима су се служили Рокфелерови ни у чему се не разликују од конкистадорских похода, а баптиста Фредерик Гејтс о природи овог ангажовања отворено каже:
„Ми се налазимо у самој зори трговине, и ту смо захваљујући каналима које су отворили хришћански мисионари. Овај подухват би требало да омогући људима са енглеског језичког подручја да спроведу мирно освајање света.“
СИЛ-ови мисионари верују да ће се други долазак господа остварити кад и последње племе буде покрштено, што говори о очигледној корелацији између хришћанског фундаментализма и комерцијалне експлоатације.

ЂАВОЉИ ХЕМИЧАРИ

[restrictedarea]

Сваки разговор о екологији и храни завршава у неком криминалном миљеу, каже Јошиа Дибоа (Josiah DuBois), члан адвокатског тима ангажованог у Нирнбершком процесу. Он је о својим сазнањима написао књигу „Ђавољи хемичар“ (1952), фокусирајући се на везе озлоглашеног  ИГ Фарбена са Волстритом. Аутор покушава да објасни околности које су омогућиле злочинцима да неометано наставе рад у кључним институцијама у вези са бригом о здрављу:
„Толико смо се плашили комунизма да смо у тој хистерији дозволили да злочинци са Нирнбершког процеса преузму најодговорнија места у фармацеутској индустрији и воде примат у највећем броју научних дисциплина“.
Међу њима је и др Ото Амброс, члан борда ИГ Фарбен и један од потчињених др Тер Мера, чији су научни тимови ишли по свету да унапређују науку и познавање природе. Др Амброс је на суду деловао крајње добронамерно и питомо: „Хемија је динамична наука. Хвала богу, сваки човек је инвентиван. Ефекти су видљиви у свакодневном животу: влакна, боје, пластика… Био сам пресрећан кад ме је др Тер Мер послао у Цејлон и Малају да проучавам како природа производи гуму“. Амбросово искуство је послужило за конструисање „Буна“ постројења – крематоријума за уништавање неподобних, а ИГ Фарбен је доминирао економијама Латиноамеричких земаља (Гватемала је била његова подружница), контролишући многе банке и производњу синтетике. У Америци су само променили име компаније у „Џенерал анлајн енд филм“.
Једну од најзначајнијих улога у овом паразитском ланцу играју организације за „заштиту“ природе. Моћни и угледни „Ворлд вајлдлајф фунд“ опстаје захваљујући спонзорима из индустрије нафте и државним фондовима. WWF је у ствари „зелена перионица новца“ зарађеног на криминалној пракси уништавања природе – тврди  Вилфред Хуисман ( Wilfried Huismann), аутор немачког документарног филма „Пакт с пандама“ (енглески наслов „The Silence of the Pandas“), у којем се разоткрива тамна страна ове организације, повезане са ГМ агробизнисом. Потпредседник WWF-а др Џејсон Клеј отворено изјављује (2010): „Морамо да се фокусирамо на производњу хране. Потребно је 15 година да се генетски модификовани производи лансирају на тржиште. Сат откуцава, покренимо се!“
О повезаности државе и агробизниса сведочи ротирајућа позиција др Хектора Лоренса, председника WWF Аргентине, који је био и председник пољопривредне уније АИМА, директор ГМО компаније Морган Сидс и представник произвођача ГМ семена „Пионир“. Хуисман открива намеру WWF да Гран Чако регион прогласи „деградираним услед људске експлоатације“, другим речима од стране домородачког становништва. Они при том игноришу чињеницу да су компаније уништиле велике површине шума како би узгајале соју, услед чега је дошло до промене климе и настанка суше. „Соја-држава“ је већ достигла величину Немачке, с намером да дуплира површину.

ЕКОЦИДНА СРБИЈА
Индустријска цивилизација настоји да реши енергетске проблеме производњом биогорива, на рачун производње хране. У продавницама широм света на амбалажи палминог уља налази се лого WWF-а, чиме се шаље обмањујућа порука да су плантаже ГМ палми еколошки „френдли“. Влади Индонезије додељено је девет милиона хектара шуме за производњу палминог уља у Папуи, а за спровођење овог пројекта потребно је крчити шуме на местима на којим се планира садња корпорацијских „екоплантажа“. Развојни пројекат монокултуре ГМ палми довео је до уништавања читавог екосистема, угрозивши и опстанак домородаца. Ово је изазвало отпор локалног становништва организованог у покрет за сецесију од Индонезије. И народ на Суматри се жестоко опирао сађењу палми, палећи офисе WWF-а, под чијим окриљем су компаније уништавале прашуму. Обама од 2010. године отворено даје политичку и војну помоћ индонежанској влади.
У филму се појављује и принц Fилип – председник и оснивач WWF-а и члан Клуба „1001“, финансијски умешаног у ове трансакције. Списак чланства је тајна, али је Хуисман дошао до листе на којој се налазе имена најутицајнијих банкара и индустријалаца: Бејиз, Тисен, Форд, представници Јужноафричког апартхејда, Мобуту и аргентинска хунта… Монсанто такође користи WWF да прикрије своје насиље над природом.
Један од најуспешнијих маркетиншких потеза – лого с пандиним ликом, доноси фондацији огромне приходе. „WWF је злоупотребила програм заштите панди, да би засула тржиште мајицама и пратећом промотивном бижутеријом са ликом ових љупких животиња, док је из позадине неометано наставила активности чији је резултат управо нестанак панди.“ Значајан извор прихода доносе каравани туриста, којима је омогућено да џиповима крстаре „нетакнутом природом“, док се истовремено уклањају „реметилачка“ домородачка насеља, а локално становништво претвара у послугу за опслуживање богатих „љубитеља природе“.
Користећи хаос на нашој политичкој сцени, екоцидни налогодавци већ спроводе план умрежавања Србије у социопатску интернационалу моћи, клонирајући будућу експозитуру WWF-а уз помоћ слогана „богата, зелена, успешна, берићетна… Србија!“ Недостају нам само панде.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *