Почетна / Култура / Опчињеност православном уметношћу

Опчињеност православном уметношћу

Пише Снежана Симић

После прошлогодишње путујуће изложбе „Србија, земља фресака“, која је у фрањевачкој базилици Санта Кроче током два месеца трајања изазвала велико интересовање посетилаца, српска средњовековна уметност поново плени пажњу…

У последње време интересовање за иконе и фреске из Србије, Русије и других  земаља источне Европе порасло је и код католика и код протестаната. О томе у Италији сведоче и изложбе српске и руске средњовековне уметности које се могу погледати у Фиренци.

РУБЉОВ У ФИРЕНТИНСКОЈ КРСТИОНИЦИ
У једној од најстаријих фирентинских грађевина, чувеној Крстионици (Battistero), недавно је под високим покровитељством Руске Федерације и председника Италијанске републике отворена изложба „BO XPICTE“, на којој су три вредне руске иконе први пут после Руске револуције изложене у црквеном амбијенту. У срцу Крстионице, у којој су почев од Дантеа крштени многи знаменити Фирентинци, окружене изванредним мозаицима из XIII века, у три стаклена реликвијара (тешка 5.500 килограма), смештене су иконе: величанствена „Мајка божија“, реализована крајем XIII века у Пскову, једном од уметничких центара старе Русије; „Вазнесење“ из 1408, коју је урадио највећи иконописац руске традиције Андреј Рубљев, а која је била део иконостаса у цркви у граду Владимир и „Распеће“, прелепа икона коју је насликао Дионизиј 1500. године.
После 1917, у периоду иконокластије, и ове иконе су биле уклоњене из цркава и смештене у државна складишта, а потом у московску галерију „Третјаков“, одакле су и стигле у Фиренцу. Сада, уз благослов руског и италијанског председника Медведева и Наполитана, овим драгуљима руске религиозне уметности, све до 19. марта до када траје ова поставка,  диви се италијанска публика.
У наставку духовне шетње Фиренцом, недалеко од Крстионице, у цркви Санта Кроче, посетиоце очекују репродукције одабраних фресака из српских манастира. После прошлогодишње путујуће изложбе „Србија, земља фресака“, која је у овој фрањевачкој базилици током два месеца трајања изазвала велико интересовање посетилаца, српска средњовековна уметност поново плени пажњу. Изузетна посећеност наведене изложбе била је један од разлога који је, потпомогнут иницијативом Паоле Војновић, историчарке уметности и предавача на америчком Универзитету „Сиракуза“ у Фиренци, убедио фрањевачко братство да на неодређено време угости копије седам српских фресака из 13. и 14. века у простору чувене цркве, у којој су вечни мир пронашле многе значајне личности, међу којима су и Микеланђело и Галилеј.

[restrictedarea]
Пастири из рођења Христовог (Сопоћани)

ПРИТИСКОМ НА „МИША“ – У СРБИЈУ
Изложба „Мост слика. Византијски путеви зидног сликарства православних манастира из Србије до сликарских циклуса у цркви Санта Кроче“, почетак је дијалога између сликарских циклуса из фирентинске базилике и фресака сачуваних у српским манастирима, који је усмерен на директно суочење различитих система ликовног изражавања – западног, оличеног у католичкој базилици, и другог, које у себи носи византијски печат, изнедреног у српским православним манастирима – са бројним додирним тачкама.
У најстаријем делу базилике, у капели која се налази у близини клаустра (унутрашње двориште са колонадама), већ неколико месеци, тачније – од краја новембра, изложене су изабране копије фресака из депоа „Народног музеја“ у Београду у природној величини: „Богородица из Благовести“ и „Мироносица на гробу Христовом“ („Бели анђео“) из Милешеве, два мотива са „Рођења Христовог“ („Пастири“ и „Купање младенаца“) и „Оплакивање Ане Дандоло“ из Сопоћана, као и портрет краља Милутина и краљице Симониде из Грачанице.
Посетиоци су овде такође у могућности да притиском на „миша“ „отпутују“ у Србију. Путем видео туре сви заинтересовани могу да „прошетају“ нашим манастирима и потом упореде српско средњовековно фрескосликарство са познатим сликарским циклусима фирентинске школе у базилици, који су за ову прилику представљени у минијатури, почев од оних из капела Барди и Перуци, чије зидове је осликао Ђото.

Купање Христа (Милешева)

НЕОБИЧНА КОИНЦИДЕНЦИЈА
Донекле заклоњени фрескама, на зиду се, у пригушеној светлости, назиру многобројна позлаћена слова са именима погинулих Фирентинаца за време првог светског рата, од 1915. до 1918. године, када се Италија напуштајући неутрални статус придружила савезницима у борби против Аустроугарске и Немачке. Амбијент, изабран за ову поставку, поред указивања на заједничке корене и подударности средњовековних култура Италије и Србије, потенцира још једну уједињујућу нит из не тако далеке италијанске и српске прошлости.
Ако се присетимо да је српској краљици Ани Дандоло италијански песник Габријеле Д’ Анунцио посветио стихове у чувеној поеми „Ода српском народу“, написаној 1915. године, у јеку Првог светског рата и страдања српског народа, може се закључити да избор места за ову изложбу и није случајан .
Карло Франчини, координатор научно-техничког комитета при УНЕСКУ за италијанске споменике увршћене на листу светске баштине, подсећа да се оригинали двеју изложених фресака налазе на УНЕСКО-вој листи „World heritage in danger“ (Светска баштина у опасности) и да „њих чувају наоружане страже италијанских војника на Косову. Војници чувају неке манастире, јер би, у противном, били погођени и оштећени, и то треба да се зна“, наглашава.
Отац Антонио ди Маркантонио, старешина фирентинске базилике каже за наш лист да је био у организованој групи која је посетила Србију. Објашњава да су после одређених перипетија („Чак су морали да промене возило“) успели да уђу на Косово. „Ми смо били у Србији као ходочасници и открили смо мост између наше и њихове имагинације, мост који је упоредив са нашим Дуечентом.“

МОСТОВИ ХРИШЋАНСКЕ ДУХОВНОСТИ
Директор музеја „Санта Кроче“ Ђузепе де Микели истиче да овде није реч о статичкој изложби. „Ово је само почетна станица за низ догађаја планираних у 2012. години. У потрази за заједничким хромозомима, ово ново истраживање могло би се трансформисати у кључ који ће отворити врата новом приступу приликом тумачења сликарских циклуса.“ Отац Маркантонио дели мишљење са председницом музеја „Опера“ Стефанијом Фускањи, када каже да је ово само први корак на путањи која има намеру да створи дубоку везу између базилике и српских ремек дела. „У мају је планиран округли сто са темом ‘Мост између слика’, на којем ће историчари уметности, филозофи и медиевалисти расправљати о византијском сликарству и италијанском средњовековном сликарству“, са задовољством истиче управитељ базилике Санта Кроче и подсећа да су географски и културни простори Италије и Србије браћа по пореклу и начину преношења хришћанске духовности.

_______________

Венецијанка на српском двору

У опредељењу да публици представи репродукцију фреске „Оплакивање Ане Дандоло“, приређивач изложбе и управник „Галерије фресака“ Бојан Поповић највероватније се руководио не само врхунском уметничком вредношћу овог дела, него и њеном тематиком која сведочи о давнашњој повезаности Србије (Рашке) и Млетачке Републике: фреска, чија је тродимензионалност постигнута структуром сцене – породично одавање последње почасти краљици Ани пре сахране у Сопоћанима, посредно указује и на везе које је Србија успоставила са Венецијанском Републиком почетком 13. века.
После IV крсташког похода и пада Константинопоља, Стефан Немањић (по поништењу, разрешењу брака са византијском принцезом Евдокијом), потражио је помоћ код Млечана која се реализовала и „политичким“ браком са венецијанском племкињом Аном Дандоло, унуком моћног млетачког дужда Енрика Дандола (који је учествовао у освајању Константинопоља). У браку са Стефаном Првовенчаним (круну је добио од папе Хонорија III) Ана је родила синове Предислава (касније архиепископ Сава II) и Уроша, будућег краља Стефана Уроша I.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Znacajno je napomenuti da je Paola Vojnovic,istoricarka umjetnosti rodom iz bivseg Gorazda(sada pri federaciji BiH)i treba joj odati sva priznanja na nesebicnom zalaganju da se ta izlozba i realizuje.Dobro je sto imamo takav profil umjetnika i u inostramstvu i kao sto se vidi od velike je koristi za promociju srpskog stvaralastva van granica nase zemlje.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *