Почетна / Колумне / Нас је више, победа је наша

Нас је више, победа је наша

Пише Драгомир Антонић

Сопствени понос и достојанство, када неће власт, морамо сами да бранимо. Одбрана поноса, одбрана вере, одбрана породице, одбрана Србије – нека буде наш циљ. Будимо стрпљиви. Будимо упорни. Не плашимо се. Нас је више

Хашке легализоване и у злочиначком подухвату удружене убице настављају са злочинима. Тужилаштво прочита завршну реч, Судско веће је саслуша, а оптуженог пошаљу у ћелију да умре у присуству затворских чувара. Тако су урадили са Слободаном Милошевићем. Сад исте методе примењују према Војиславу Шешељу. Одузима се право оптуженима да одговоре на оптужбу. То није чинила инквизиција. Нису чинили нацисти. Ако би организовали суђење, судија би после речи тужиоца питао оптуженог шта има да каже. Што год одговорио био би спаљен на ломачи или угушен у гасној комори, али је било незамисливо да се оптуженом не дозволи да говори. Тако данас знамо шта је рекао Ђордано Бруно. У Хагу, у назови „демократској и слободној земљи чланици Еј, уније“ уведено је ново правило: Убиј оптуженог (важи само за Србе) да не би одговорио на речи оптужбе! Тиме ће се спречити да речи одбране буду забележене и доступне будућим генерацијама. Нови тоталитарни поредак у који ми трчимо као муве без главе, неће дозволити памћење речи новог Сократа, Ђордана, Димитрова или Вукашина из Клепаца. Укида се право на последњу реч. Забрањују се сећања. Забраниће се: Вјечнаја памјат!

ОДБРАНА ОД ЛУДОСТИ

[restrictedarea]

Власт у Србији ћути. Демократски правни „експерти“ занемели. „Правни факултет“ и „Адвокатска комора“ се не оглашавају. Историчарима фали временска дистанца. Лекарима здравствена документација. Свима нама изгледа недостаје памети да видимо како хашки злочиначки монструм хвата у своје чељусти и домаће, назови српско правосуђе. Врло брзо – кад нас буду избацивали из станова због једне неплаћене кирије или нам одузимали децу зато што их „погрешно“ васпитавамо, или насилно раздвајали породице јер су то застареле творевине – схватићемо колико је били важно да се на време супротставимо правном насиљу. Тада – плашим се да ће бити касно – разумећемо због чега су Срби у Хагу и шта су у Хагу бранили. Не суди се њима због неких назови злочина, већ им се суди да би се показало другима да је одбрана државних, културних, верских, моралних и традиционалних вредности неопростив грех и злочин. Ко се нагоди са тужиоцем да је злочинац – биће осуђен и пуштен на слободу. Ко нагодбу не прихвати – биће осуђен и затворен. Ко реши да се сам брани и бори – биће ликвидиран. Хашки Понтији Пилати ће опрати руке, а домаће Јуде ће, ако то газде буду тражиле, наставити да врше „ даљу истрагу Срба“.
Да би разарање Срба и Србије наставиле, овдашње власти морају на изборима да победе. Волели би да избора нема, бар у овом тренутку, али дошло време да се поново лаже народ или како воле „аналитичари“ и „експерти“ да кажу – бирачко тело. Можда су у праву. Нема више народа. Остала само кост и кожа у облику тела и власт која је то прогласила успехом. Џирло девојка, госпођа Милица, прогласила је као лични успех кандидатуру за кандидата и сходно томе повећала себи и својима плате. (Прочитајте поново текст „Ода радости, похвала лудости“, у „Печату“, бр. 207). То је њен изборни програм.
Дворски експерти Демократске странке одлучили су се за идеју Радоја Домановића. Радоје је Краљевића Марка довео други пут међу Србе, а они четврти пут „Фијат“ у Србију. Марко се одмах вратио. „Фијат“ долази пред сваке изборе. Исплати се. Не нама, него Италијану. Ако не буде довољно довешће и две друге фабрике аутомобила и највећу америчку, уједно и светску компанију, која прави ветрењаче и хидроцентрале поточаре. Не заостаје ни експерт Млађан. Он се досетио опере „Еро са онога света“ и довео Милана Панића, који скромно изјављује да ће бити само саветник премијера. „Преокрет“ за сада, уз страну помоћ, тумара од врата до врата, а други „сигурни победници“ се не изјашњавају. Циркус се тек разгибава.

ОДБРАНА ОД РАЗБОЈНИКА
Како се од свега одбранити? До избора има времена. Рано је мислити о њима. Што се тиче насиља и терориста погледајмо шта кажу старе књиге. У њима пише да је код Срба постојао обичај којим се сеоска заједница бранила од лопова и разбојника у сопственој средини. Обичај се звао лишбениуџет и забрањивао је сељанима да разговарају или одржавају било какав контакт са лоповом и његовом породицом. Породица би била изопштена из сеоског друштва и после неког времена би напустила село.
Данас је обичај лакше применити. Постоје манифестације, свечане академије, промоције, концерти, митинзи које организује власт. Одбијањем да на њима учествујемо, исказујемо протест због понижавања од стране власти. Одбрана достојанства или одбрана поноса је наша морална обавеза. Одбијањем да се дружимо, будемо на истом месту, примамо награде, разговарамо и пружимо руку онима који распродају Србију, изгласавају срамотне резолуције, одричу се српске традиције, јавно показујемо шта о њима мислимо. Овакво деловање не тражи ни јавно, ни тајно организовање. Довољно смо паметни да сами знамо шта би требало да чинимо. Пример, да је само шест стотина особа гледало филм америчке глумице који вређа Србе, а филм о професору Кости Вујићу и његовим матурантима преко стотину хиљада гледалаца, а тек је почео са приказивањем, показује шта Срби цене и мисле. Научимо децу да певају песму Луке Сарића „Ој Србијо, мила мати“. Ко је вешт нека песму стави на Интернет. Рецитујмо Доситејеве стихове: „Устани Србијо, устани Царице, давно си заспала, у мраку спавала, сад се разбуди“. Доситеј је бар знао шта је Европа и да она воли српске гусле. Ко не верује нека чита Екермана и Гетеа. Сопствени понос и достојанство, када неће власт, морамо сами да бранимо. Одбрана поноса, одбрана вере, одбрана породице, одбрана Србије – нека буде наш циљ. Свако, на свој начин – СМС-ом, графитом, Интернетом, песмом, причом, писмом, гласом, уљудним понашањем, лепотом – нека учествује у одбрани. Причајмо лепо о Србима и Србији. Будимо стрпљиви. Будимо упорни. Не плашимо се. Нас је више.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. ni manje reci ni vise receno




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *