Почетна / Интервју / Милош Јовановић: Србија мора да се ослободи страха

Милош Јовановић: Србија мора да се ослободи страха

Разговарали Никола Врзић и Угљеша Мрдић

Идеја да се може пустити Косово и Метохија низ воду и да се добро живи после тога је лажна и погубна

 

„ДСС је једина странка која има детаљно разрађен страначки програм. У  економском делу програма имамо разрађен план колико би новца требало уложити у привреду и производњу како би плате коначно почеле да нам расту, уместо да се смањују као у протекле четири године. Грађани морају да знају да то неће бити могуће преко ноћи, и да нас чека много рада. Али то је једини могући пут, пут који је потпуно комплементаран са нашом идејом политичке и војне неутралности Србије“, каже у интервјуу за „Печат“ потпредседник Демократске странке Србије Милош Јовановић.
Наш саговорник истиче да је борба ДСС-а за политичку неутралност реакција на политику Европске уније, за коју се испоставило да је неискрена и супротна основним начелима и принципима међународног права.
„Првенствено ту мислим на принципе територијалне целовитости и очувања суверенитета наше државе. Очигледно је да је цена уласка Србије у ЕУ признање сецесије Косова и Метохије.  ДСС је на то упозоравао још 2008. године, када је тадашњи потпредседник Владе Божидар Ђелић, 29. априла, својим фамозним пенкалом потписао Споразум о стабилизацији и придруживању. Ми смо тада потписали споразум са 19 земаља које су признале једнострану независност Косова. Споразум има низ проблематичних елемената, између осталог и оне који се тичу добросуседских односа Србије са суседним земљама. То је био невероватно неодговоран потез тадашњег дела Владе Србије, предвођеног ДС-ом. Требало би подсетити да је Влада Србије тада била у техничком мандату, а различити приступи начину на који ћемо бранити земљу су и довели до враћања мандата Војислава Коштунице. Ми смо 2008. године упозоравали да су процеси европских интеграција и процес очувања целовитости, односно одбране државе, два повезана процеса. Због свега овога што се дешава око Косова и Метохије и ЕУ, мислимо да је најбоље да Србија крене путем војне неутралности, али и путем политичке неутралности. Знамо да ће многи наши противници, који се  дилетантски баве политиком, покушати поново да заплаше народ некаквим бесмисленим причама о самоизолацији. Наравно да није тачно да се окрећемо самоизолацији, већ сарадњи са целим светом. Наши трговински партнери су бројни међу чланицама ЕУ, и тако ће и остати, али то не значи да ми морамо да будемо део ЕУ и да дозволимо сакаћење Србије које она од нас тражи.“

Јасно је да концепт политичке неутралности подразумева да Србија не настави да иде овим путем у ЕУ, који подразумева посредно признавање независности Косова. Али, како ДСС мисли да одбрани Косово и Метохију, и да ли је за то довољно да престану да се испуњавају налози из Брисела?
Могуће је одбранити Косово и Метохију концептом политичке и војне неутралности. Борбом за Косово и Метохију у саставу Србије, ми се боримо и за сопствене границе.
Реч је о озбиљним, пажљиво разрађеним мерама. Али прво што би требало да урадимо јесте да прекинемо да учествујемо у изградњи независног Косова, што ради ова власт. Није на Србији да олакшава Хашиму Тачију изградњу правне или било какве друге државе на Косову. Требало би одмах да прекинемо ову врсту преговора који се воде између Београда и Приштине. Преговори су само названи „техничким“, али је заправо њихов главни циљ да се омогући функционисање нелегалне државе Косово.

Ако би Србија одустала од таквих преговора, да ли би то могло да изазове неке велике последице по нашу државу?
Не. Неће бити никаквих последица. Не постоје последице ако кажете да нећете да преговорате са Приштином уз посредство ЕУ, која је и те како заинтересована да учествује у стварању независног Космета. То се, уосталом, најбоље види кроз деловање ЕУЛЕКС-а. Једина последица ће бити позитивна, а то је што ћемо прекинути да учествујемо у издавању дела наше територије. Коначно ћемо послати јасан сигнал да око наше државе нема преговора. Врло је битно послати међународној заједници сигнал да ми не дозвољавамо стварање независног Косова. Само по себи то ће натерати међународну заједницу да размисли како даље. Косово не може бити независно без Србије. Косово зависи од централне Србије. Без наше сагласности Косово као држава никада неће моћи да заживи. Једноставно, без Србије нема решења.

Шта Србија може да предузме на простору наше јужне покрајине?

Може, и мора да се врати ономе што би једна држава и требало да ради. Можемо да делујемо на разне начине. Да ли ћемо куповати фирме, поспешити наталитет Срба у покрајини, да ли ћемо имати наше невладине организације чији ће представници бити Албанци и који ће деловати за наше интересе, као што неке странке у Србији раде за стране интересе… Можемо да купујемо предузећа преко наших људи како бисмо сачували енклаве. Постоји читав низ мера које могу ту борбу да доведу до успешног окончања. Да ли ће ићи лако и брзо? Неће. Али ту борбу морамо водити. И све што је примењивано против Србије у отимању Косова и Метохије, може се применити у борби за враћање ефективног суверенитета Србије на КиМ. Нећу више причати о мерама, јер су то шкакљиве теме и не морамо откривати све наше планове. Имамо много креативних решења. Оно што је битно, јесте да пошаљемо јасан сигнал делу међународне заједнице, не само да ми нећемо одустати од борбе за Космет, него да нам не пада на памет да зарад једне трошне ЕУ продамо наше националне интересе и границе, све српске светиње на Космету. Наравно, не би требало да заборавимо ни на огромна рудна и енергетска богатства, која се процењују на стотине милијарди долара. Наша енергетска безбедност је такође на Косову и Метохији.
Али, ако олако одустанемо од борбе за КиМ, отвориће нам се и низ других, врло конкретних проблема. Нажалост, до тога је за ове четири године већ дошло. Актуелна власт је са великим талентом, после лажне одбране Косова успела да поспеши проблеме и у другим деловима Србије. Добили смо противуставни Статут Војводине, имамо лошу ситуацију у Рашкој области где неки верски поглавари, мислим на муфтију Зукорлића, директно раде на аутономији Рашке области. Сада се поставило питање и Влаха у Србији. Ту нема краја… Држава која покаже да не штити своје границе, осуђена је на даље распарчавање. А у таквој држави никада нећете имати ни јаку економију, ни просперитетно друштво. Не постоји пример у свету који би нам показао супротно. Идеја да се може пустити Косово и Метохија низ воду и да се добро живи после тога је лажна и погубна. Ствар је једноставна; ако се будемо понашали као проститутке и робови, сигурно нећемо живети као господа.

Велико је питање и да ли ће се одржати избори на подручју Косова и Метохије. Председници ДС-а и СПС-а, Борис Тадић и Ивица Дачић готово да више и не спомињу Косово и Метохију…
Људи које спомињете, попут председника Републике Србије Бориса Тадића и заменика премијера и министра унутрашњих послова Ивице Дачића – не схватам политику лично, већ покушавам да гледам објективно – показују да не може свако да се бави политиком. Проблем је што људи које сте ви споменули, као и 90 одсто политичке сцене Србије, немају ни одговарајуће знање, ни стручност, и при том су морално врло неквалитетни. У том њиховом дилетантизму и незнању видимо незаинтересованост за судбину народа и државе. То можемо да закључимо и на основу њихових говора у предизборној кампањи. На основу њихових изјава долазимо до идеје да држава може да се одриче дела територије и да то буде некажњено, и да доведе до бољег живота. Велики је проблем у Србији њена квазиелита, људи који воде државу, а нису дорасли ни тим функцијама, ни историјском задатку пред којим се налази Србија. Зато они и не спомињу Косово, и зато и мисле да би Косово требало дати, несхватајући какве ће последице то да изазове. Због тога ће и учинити све да не одрже изборе на територији Косова и Метохије, иако је то њихова уставна обавеза.  Учиниће све да задовоље ЕУ, која је више пута рекла да не жели локалне изборе на Космету, који би наводно били супротни Резолуцији 1244, што није тачно.

И представници наше државе као да прихватају ову аргументацију, тврдећи да ће одржавање локалних избора на Космету зависити од Резолуције 1244 и става УНМИК-а. Није ли мало то чудно, будући да је ова власт већ организовала ванредне локалне изборе на Космету 2009. и 2010. године, у Приштини, Пећи, Лепосавићу…? Тада није био проблем ни негативан став Унмик-а, ни Резолуција 1244.
Тада су имали ту погодност да ЕУ није тражила од њих да не одрже изборе. Циљ неодржавања локалних избора на Космету је гашење српских институција. Институција које, иначе, не функционишу само на северу Космета, него и у Штрпцу, најјужнијој тачки Космета. Ако се избори не одрже, те институције ће просто да одумру, а српски народ ће бити осуђен да иде у загрљај косовских сецесионистичких институција или да оде са тих простора.
ЕУ све ради поступно. Они не траже одмах све од Србије. Што више Србија иде ка ЕУ, прохтеви ће бити већи. Да вас подсетим, ова Влада је прихватила личне исправе сецесионистичких институција, а тим институцијама је вратила катастарске и матичне књиге, и обезбедила им да независно и самостално наступају у регионалним форумима, прихватила је њихове регистарске таблице, као и њихове царинике и полицајце на административним прелазима. То су озбиљни елементи прихватања косовске сецесије. Сада је на реду укидање српских институција и на крају ће доћи захтев за експлицитним признавањем независности Косова. ЕУ одлично тргује том нашом заслепљеношћу европским интеграцијама, а садашњи захтеви ЕУ јесу и захтеви косовских Албанаца.

У којој мери ДСС, па и српска јавност, могу да изврше притисак на власт у Београду да ипак одрже изборе на Космету?
Имам велико поверење у Србе на Космету и редовно идем тамо, и надам се да ће избори ипак бити одржани.  Али, једино што стварно можемо да урадимо, јесте да садашњу гарнитуру отерамо са власти. Битка за Косово и Метохију је и битка за Србију. Не можете да имате лошу фудбалску екипу, а добре резултате. Исто је и са влашћу. Не можемо да имамо лошу власт, а добре резултате у било којем сегменту. Кључна национална питања, нажалост, данас су потпуно избачена из жиже медија. Влада медијски мрак, власт је незаинтересована за националне интересе и сада је на народу да на изборима казни такву власт.

Власт, и медији блиски власти, често се позивају на европске узоре и системе вредности. Ви сте се у Француској школовали, докторирали сте на „Сорбони“. Да ли можете да замислите да се у Француској власт, па и највећи део јавности, на овакав начин односи према националним интересима?
У Француској се тако нешто не може догодити. Ако би у питање дошли делови њихове територије или неки од фундаменталних поставки њиховог националног бића, ту не би требало имати никакву илузију, стали би чврсто иза својих националних интереса. Не дај Боже да покушате да им одузмете део територије, не би се завршило славно за оне који би покушали то да им отму. Па, ту је и пример Велике Британије, која је не тако давно ратовала за један обичан камењар у јужном Атлантику – за Фокландска острва – без обзира на то што су Фокланди хиљада километара удаљени од Велике Британије. То су велике државе које и те како знају шта је државни интегритет. То су државе које знају шта су њихове границе, и од тога не одустају. Проблем је што је Србија данас дезоријентисана, и што већина НВО сектора ради на разарању српског идентитета. Говоре нам како смо ружни и глупи, да смо криви за све ратове и да имамо злочиначку историју, па смо сада дошло до тога да преиспитујемо све, од Првог српског устанка до Првог светског рата.
Много је новца уложено у те организације. Мени је, као Србину, проблем што се нашло толико људи у Србији да ради на спровођењу туђих интереса, и што се нашло толико НАТО војника у самој Србији. На срећу, такви су ипак у мањини. Требало би да вратимо понос српском народу, да се ослободимо страха и да тим маргиналцима покажемо њихово место.

Повезали сте у више наврата одбрану Косова са одбраном наших џепова, односно са лошом економском ситуацијом у Србији. ДСС, осим одбране Косова, обећава и обнову српске економије. Како то мислите да постигнете?
Као што сам рекао, имамо врло конкретан економски програм, пошто је економски тим ДСС-а идентификовао привредне гране у које би најпре требало уложити средства, да би се тиме направио замајац и подигла целокупна српска привреда и запослили људи. Незапосленост и ниске плате су један од највећих проблема наше државе. Морамо да улажемо у пољопривреду, у енергетику, у инфраструктуру и у грађевинарство, нарочито у високоградњу. То су гране које запошљавају највећи број људи. За сваку од тих привредних грана идентификовали смо врло конкретне мере које би требало предузети. Знамо и одакле, и како набавити потребан новац за развој те четири привредне гране.
Што се мреже путева тиче, например, идеја ДСС-а је да би требало да се гради концесијама. Најефикаснији и у садашњој ситуацији најдоступнији начин за финансирање изградње путних праваца су концесије. Финансирање изградње концесијама ослободиће значајан део буџета за улагање у друге путеве магистралног и нижег значаја, али и оставити могућност финансирања пројеката који ће допринети способности привреде да превазиђе актуелну финансијску кризу.
Нећемо лако дићи српску привреду на ноге. Добар део новца, а потребно је преко осам милијарди евра, морамо да обезбедимо у иностранству. Имамо обећања од Руске Федерације да ће да нам помогне. Али морамо да имамо врло конкретне пројекте да би се тај новац, добијен од кредита и разних инвестиција, уложио на прави начин. Део тог новца мора да буде усмерен на одржавање ликвидности домаћих предузећа, а други у развојне пројекте који би допринели расту производње и привлачењу нових улагања. Разуме се, део новца се може наћи и борбом против сиве економије и корупције у јавним набавкама.
Но, за потребе убрзаног развоја привреде неопходно је обезбедити бар три пута већи кредитни потенцијал од сада расположивог. Управо зато је неопходно да, поред Фонда за развој Србије, у процес подршке привреди и инвестицијама буде укључена и Развојна банка Србије коју ћемо основати. Ми обећавамо само оно што је реално.
На темељима правне, економске и социјалне сигурности, одрживог привредног раста и очувања културног и националног идентитета свих њених грађана, желимо да створимо модерно и успешно друштво, слободну, праведну, богату и безбедну Србију.
За нас је, при том, политичко деловање нераздвојно од највиших моралних начела. Поштење и поштовање проверених моралних начела основно су мерило нашег политичког деловања.

Упркос проглашеној војној неутралности Србије, сведоци смо да актуелне власти нашу земљу тихо увлаче у НАТО. Убедљив доказ, уосталом, пружиле су нам и Викиликсове депеше америчке дипломатије. Како оживети, реанимирати војну неутралност Србије?
Војна неутралност Србије је дефинисана скупштинском резолуцијом. Очигледно је да актуелна власт има друге планове. Додуше, то не говори јавно, већ тајно гура Србију у НАТО. Једино министар одбране Драган Шутановац, у свем том бешчашћу, јавно говори да би требало размислити о уласку Србије у НАТО. Реформа војске има за циљ да од наше војске направи војску спремну за учествовање у тзв. „мировним мисијама“ по свету, по НАТО нормама. То је, наравно, недопустиво, јер нас је НАТО бомбардовао и уништавао пре само 13 година. Сваки грађанин Србије који има децу зна да је неприхватљиво да наши војници ратују за НАТО. Наша војска би требало да остане српска војска.
Постоје земље које нису чланице ЕУ и НАТО, а налазе се на европском континенту, попут Швајцарске и Шведске. Ми нисмо ни Швајцарска, ни Шведска, али нисмо ни гори од њих. Хајде да урадимо све што је до нас да нам буде боље. Коначно, постоје и чланице ЕУ које нису НАТО чланице. Не видим зашто би Србија морала да буде члан НАТО-а, а видећемо и да ли ће за 10, 15 година постојати Европска унија.

Ваши противници говоре да не можете сами да прогласите неутралност, већ велике силе то треба да Вам дозволе…
То је још само једна потврда да наши противници не знају ништа ни о чему, осим да пуне своје џепове и задовољавају личне интересе. Постоји, наиме, и нешто што се зове фактичка неутралност. Воља је сваке суверене државе да ли ће или не да буде војно неутрална. А политичку неутралност нико не би требало да вам призна, држава њу сама проглашава.

Избори ће се одржати 6. маја. Мислите ли да су ово обични избори  или је за Србију „бити или не бити“, како је „Печат“ устврдио прошле недеље?
Морамо да будемо свесни да имамо владу која активно учествује у разградњи Србије, и у томе не тражи подршку од наших грађана, већ од Брисела и Вашингтона. Зато су ови избори за Србију суштински, јер од њих може да зависи судбина наше државе у наредних 20 година. Ако власт остане у рукама оних који је данас држе, питање Косова биће додатно погоршано, као и питање Војводине, Рашке области… економија ће бити у још већем расулу него што је сада, а као награда гурнуће нас у НАТО.

Какве резултате очекујете да ће ДСС остварити на изборима?
Какви год да буду резултати избора, борба ће се наставити. Наш народ има снаге да се бори за своју државу. Нама је циљ да победимо и да имамо 51 одсто. Можда то делује као немогуће, али то нам је циљ у наредних неколико година. Што се ових избора тиче, двоцифрен резултат је за ДСС обавезујући.
Прогнозу изборног резултата, ипак, тешко је дати. Мислим да ће бити много изненађења, упркос специјалном рату који се води у овако медијски затвореном друштву. А медији су затворенији него икада раније. У доба Слободана Милошевића је могло да се чује супротно мишљење, док је данас то скоро немогуће. Неки државни функционери имају своје приватне фирме које се баве медијским пословима, што је апсолутни сукоб интереса. Тога нема ни у једној другој држави. Али ЕУ то не дотиче, јер она не брине о поштовању права наших грађана и наше државе. Власт у Србији може да ради што год хоће, докле год на Косову ради шта они хоће.

Ако будете у ситуацији да формирате владу, са којим странкама бисте ушли у коалицију, а с ким сигурно не?
Не постоји никаква могућност коалиције са странкама које су данас на власти. Власт мора да сноси одговорност за оно што је урадила нашој држави. Они су заслужили да се више никада не баве политиком или да иду у вечну опозицију. Зар бољу судбину заслужује један СПС, који је уочи избора 2008. године о ДС-у говорио као о издајницима, а Ивица Дачић већ је са Борисом Тадићем направио тајни договор о коалицији.
Штета је што је српска опозиција подељена, што имамо лош однос између СРС-а и СНС-а. Разговараћемо са опозиционим странкама. Не бежимо од разговора са СНС-ом и то ће бити прва адреса разговора. Што год мислили од Српској напредној странки, она не сноси одговорност за ову катастрофалну политику. Постоје слагања и неслагања између ДСС-а и СНС-а. Међутим, и те како вреди сести и разговарати с њима. Наравно ако они то буду желели, не би ли заједно дошли у ситуацију да мењамо ситуацију у Србији. Ако СНС искрено жели добро Србији и приклони се нашим аргументима о војној и политичкој неутралности, не видим ниједну препреку да се направи влада која ће водити политику супротну од оне коју ова власт данас води.

Ако и будете у ситуацији да формирате владу мислите ли да ће стране амбасаде, првенствено америчка, дозволити формирање владе СНС-ДСС?
То не зависи од страних амбасадора. Они ће вршити притисак, као и 2008. године. Од нас зависи да ли ћемо подлећи том притиску. Нема тог страног притиска који ДСС може да одвуче од пута националне и државне одговорне политике.

 

Један коментар

  1. Свака част Србине!

    Поздрав са источне капије Србије из Српског Пирота!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *