Почетна / Друштво / Мањине у „републици Војводини“

Мањине у „републици Војводини“

Пише Бранко Радун

„Четврта војвођанска конвенција“, која ће бити одржана у Новом Саду, 1. априла 2012. године, и у којој ће бити промовисана идеја федерализације Србије, добија ширу политичку димензију, јер поред минорних политичких и невладиних организација у њој узимају учешће и коалициони партнери Демократске странке – СВМ и ДСХВ

 

Етничке мањине у Србији и њихови представници одавно су постали предмет надметања политичких актера, како домаћих, тако и страних. Због свог специфичног значаја и осетљивости Србије на покретања питања „статуса мањина“ и „људских права“ власт жели да их контролише, али и да их поткупи. Са друге стране, и представници мањинских заједница су тога свесни, па уцењују политичке актере тргујући политичком подршком. На изборима на којима су изједначене снаге или на изборима попут ових, на којима ДС настоји да смањи разлику у односу на СНС, мањине могу бити језичак на ваги који може пресудити „изборну утакмицу“.

МАЊИНСКИ ФЕУДИ

[restrictedarea]

Тако су на прошлим председничким изборима осим медијске доминације Тадићу помогле и мањине које су готово референдумски гласале за њега, додатно заплашене од својих лидера од опасности доласка на власт „националисте Николића“. Спекулише се и о крађама гласова у крајевима насељених мањинама, где је опозицији тешко или немогуће да контролише изборе.
Проблем са овим односом власти према мањинама јесте да њихови лидери добијају значајне привилегије, те да на просторима где оне представљају већинско становништво, често слаби присуство наше државе. Тако се ствара мањински феуд у који се централна власт скоро ни не меша; рецимо, у Рашкој је створен муслимански феуд у којем су Срби „национална мањина“, а држава постепено диже руке и од простора где општинску власт имају албански или мађарски политичари. Можда би таква ситуација и остала „под контролом“ да иза таквих мањинских аспирација не стоје државе које мањинске заједнице користе као инструмент притиска на Србију.
Пример је актуелна власт у Мађарској која је промовисала нову мађарску политику у којој се значајно место посвећује и Мађарима изван Мађарске. У оквиру тог процеса, а зарад добијања одређених уступака, паралелно тече и кампања у европским институцијама о „угрожености Мађара“. Резултат тога је и покушај да се свим припадницима мађарске мањине „и онима који се тако осећају“ омогући двојно држављанство. Но, експресним добијањем „европасоша“ сасвим је могуће да ће се део млађих и образованијих припадника мађарске заједнице одселити у земље Европске уније, чиме ће се ослабити виталност мађарске мањине у Србији.
Но, можда оваква ситуација и не би била толико опасна да званични Београд својим немаром према виталним националним интересима значајно не погоршава нашу геополитичку позицију. Како смо са „неподношљивом лакоћом“ кроз преговоре Борка Стефановића дошли до регионалног признања „државе Косово“, тако ојачавају и наде других да би могли да добију уступке у циљу стварања својих ентитета на територији остатка Србије. Поред муслиманске или бошњачке амбиције да од Рашке направе „Санџак републику“ (која очигледно има симпатије у Сарајеву, Истамбулу, па и Вашингтону), и мађарске „салаш републике“ на северу АП Војводине, и Румуни, својатајући Влахе, шаљу сигнал Србији да ће је  условљавати новим захтевима на путу ка ЕУ. У ту борбу су се укључили и румунски квазиисторичари који настоје да своју јавност, а после и европску, убеде не само како су сви Власи Румуни, већ како је и Никола Тесла Влах.

КОАЛИЦИЈА КВАЗИЕВРОПСКИХ ЛОПОВА
Ситуацију у северној српској покрајини компликује то што се мађарским захтевима за „персоналном“ или „тростепеном“ аутономијом, прикључују и аутономашке странке и организације. Наиме, Живан Берисављевић, некадашњи титоистички аутономашки функционер, са групом аутономаша из невладиног сектора, залаже се за стварање „републике Војводине“. По његовом плану, Србија би се претворила у федерацију Србије и Војводине. У том циљу, 1. априла 2012. године, у Новом Саду, одржава се, у организацији минорних аутономашких странака и политичких организација, „Четврта војвођанска конвенција“. Суштина те декларације су „основе демократског уједињења Војводине и Србије“. За Берисављевића,  Војводина је „унутрашња колонија Србије и њен плен“. А за још једног од учесника, председника „Војвођанског клуба“ Ђорђа Суботића, Војводина од 1918. године „плаћа високу цену заједничког живота са Србијом, кроз спутавање развоја, економску експлоатацију, дискриминацију и запостављање Војводине“. Слична реторика коришћена је и у некадашњим републикама СФРЈ  које су кренуле путем сецесије; најсвежији пример је Црна Гора.
Али, иако иза ове идеје стоје појединци који не уживају никакву подршку у народу, она уопште није наивна, јер већ годинама уназад и неке парламентарне странке кокетирају са концептом „република Војводина“. Тако је Душан Мијић, функционер ЛДП-а, у надметању за најаутономаша године рекао да „нема никакав проблем са идејом ‘република Војводина’“. Слично мисли и Јово Комшић, новосадски „идеолог аутономаштва“, он је изјавио да је та идеја легитимна и да по њему није сецесионистичка, јер ипак предвиђа федерално устројство земље, али да ипак није реална. За сада… Одмах су се јавили и Чанкови Лигаши да подсете да су се они још „пре 14 година залагали за Војводину републику која има законодавну, судску и извршну власт, изворне приходе и имовину, те да је то нешто од чега ни данас не одустајемо“. Тек да се зна ко има ауторско право.
Но, „Четврта војвођанска конвенција“, иако се одржава 1. априла, није првоаприлска шала. Она добија ширу политичку димензију и због тога што ће на њој учествовати и мањинске странке, попут Савеза војвођанских Мађара (СВМ) и Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ), те организације које желе да се прикажу као представници војвођанских Румуна, Русина и Црногораца (сиц!) Не би требало заборавити да СВМ намерава да и после ових избора партиципира у власти, те да је Петар Кунтић, председник ДСХВ-а, на листи Демократске странке. Истина,  Иштван Пастор је изјавио како СМВ не подржава идеју „Војводине републике“, али ипак није одбио да учествује на овом првоаприлском скупу. Коначно, Пастор се јавно залаже за то да северна српска покрајина добије широку аутономију која подразумева „економску самосталност, као и судску извршну и законодавну власт“. Није шија него врат, свака аутономија са таквим атрибутима убрзо постаје држава. Да не буде забуне, председник СВМ-а је оценио да је питање Војводине „једно нерешено питање“ и да је пред Србијом „поновно уставно уређивање државе“.
И зато је кључно питање – да ли председник Борис Тадић зна да су његови коалициони партнери директни или посредни промотери идеје „Војводине републике“, којом се, да подсетимо, крши Устав. Председник Србије то вероватно зна, али ни њега, ни људе који га окружују, очигледно није брига кога укрцавају у коалициони брод. Битан је проценат гласова на изборима, опстанак по сваку цену на власти. А да би то остварила, власт је склона да у трговини са представницима мањинских странака жртвује виталне националне интересе, да допусти да Срби на појединим деловима своје територије буду дискриминисани, грађани другог реда. То заиста, колико је нама познато, ниједна власт у Европи не би себи допустила. Да од демократског начела поштовања воље већине, Србија постане место где Владу формира „мањинска коалиција“ квазиевропских лопова уз купљену подршку мањинских гласова.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Па неће ваљда сада и то да нам се деси, т.ј. и тај потрес да нас снаће.На који све начин воле људи да доћу до пара.Неко би дошо до пара да му понуде да убије и свог роћеног оца, , а не земљу да растури. Ваљда када се ѕаврши федералиѕација Војводине, на реду реалиѕација процеса ‘+ сви срби под једном шљивом.




    0



    0
  2. Pa bivsa komunjara Berisavljevic je nekad za „Kosovo republika“ zatvarao! A sad?




    0



    0
  3. Naravno da se na otcepljenju Vojvodine zustro radi. Tadic hoce da i to i KIM „resi“ za svoje vladavine – da ostavi „cistu“ Srbiju. Zaboravio je jedno; gde ce mu glava? O dusi ne govorimo – to je sadrzina koja je kod nekih vec u pocetku amputirana.




    0



    0
  4. Puci ce tikva ako se pokusa sa odvajanjem I Vojvodine. To ce biti gradjanski rat koji verovatno Zapad I zeli. Jednostavno, ne moraju mnogo da se trude. Srbin ce protiv Srbina da digne ruku. Sada je na Vojvodjanima da izbace napolje sve te velikoizdajnike. To sve treba lincovati na licu mesta. Kakav sud. Radi se o velikoizdaji I tu Preki Sud odlucuje na licu mesta. Radi se o biti ili be biti.




    0



    0
    • ma kakav gradjanski rat, sto pricas gluposti,?Tako su mnogi govorili i kad je bilo rec o otcepljenju Kosova pa sada niko ne sme da zucne, a kamoli rat da pokrene. dosta je bilo ratovanja na ovom prostooru, sad kakonam bude , neka bude.




      0



      0
  5. Naravno da ce je izdajnik tadic napraviti, i drzava Kosovo je napravita od istog po nalogu zapada , Srbi nista poduzeti nece jer da du mislili poduzeli bi davno vec per deset godina a ovo smece od covjeka to dobro zna pa stoga i dalje radi sto radi! Bravo Srbi samo i dalje spavajte kad se probudite bicete u tudoj drzavi jer Srbije vise nece biti !!!




    0



    0
  6. Чанков таст,пропали политичар са добром државном пензијом, аутономаш Жика Берисављевић у свакој нормалној држави би био већ у затвору.Да ли је угрожен Уставни поредак Србије-јесте ! У затвор багру аутономашку заједно са дебелим моторашем Чанком.




    0



    0
  7. Tikva neće pući, zato što će se sve to desiti mirno. I Srbija će vratiti prerogative Vojvodini. Bolje sama nego pod pritiskom medjunarodne zajednice. Vojvodina je specifična i kao takva mora da ima jedan vid samostalnosti. To što je neko doživljava kao “ plen “ i da može da radi sa njom šta hoće, grdno se z……. . 57 % Vojvodjana tj. gradjana u Vojvodini da budem precizniji nije glasalo za ovakav Ustavni položaj Vojvodine u Srbiji. Ovde ni sad nema ni naznaka da Vojvodina hoće da se odvoji od Srbije, ali ako se bude kidisalo na nas to može da ubrza našu odluku da preinačimo zahteve. Onda bi voleo da vidim kako će svetu EU, UN, da objasne zašto Mi Srbi hoćemo da odemo od Vas Srba. Mi smo je stvarali, Mi smo je platili Mariji Tereziji, Mi smo odlučili da živimo sa Vama i Mi ćemo odlučiti kako dalje. Prema tome što kažu u mom selu “ mogu se kuropecati koliko hoće “ al će biti onako kako mi hoćemo.




    0



    0
  8. DVERI ZA ZIVOT SRBIJA !
    STOP SEPARATIZMU




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *