Константин Косачoв: Путин је потребан читавом свету

Разговарала Гордана Алигрудић

Путин је рекао да САД покушавају да досегну ситуацију да буду недодирљиве. То је опасна амбиција, јер је то илузија. Није то илузија због Русије, нити ће Русија то на било који начин покушати да спречи, напросто такво стање је немогуће. Такође, то је изузетно опасно по друге земље, јер ако постоји неко ко је недодирљив, значи да постоје и они други који то нису, а то ремети баланс

 

Убедљива победа Владимира Путина у првом кругу председничких избора доказ је да он ради одличан посао за Русију и да је Русији потребан тако јак политички лидер. Задовољан сам што је овако велики проценат бирача у Русији пружио подршку политици коју он заступа. Путинова победа у првом кругу није изненађење, јер су предизборне анкете показивале да ће добити око 60 одсто гласова бирача. Значајно је да су исте резултате имале агенције за испитивање јавног мњења које је финансирала држава, као и оне које су независне, каже у интервјуу за „Печат“ Константин Косачев, заменик секретара Президијума Генералног савета Јединствене Русије за међународну политику и међупартијске односе и члан Думе.

Иако је Путин добио више од 63 одсто гласова бирача, што је више него убедљива победа, опозиција има замерке на регуларност гласања и организовала је протесте и пре и после избора.
Немири и протести само су део кампање одређених политичких кругова, али они не одражавају стање у руском друштву. Још пре две или три године опозиција у Русији је најавила да неће признати резултате било којих будућих избора, били то председнички, парламентарни или локални избори. Разлог за то је што су били свесни да не могу да победе, па су почели да дискредитују изборе. Тако је било и овог пута. Интересантно је да су они и пре гласања, још пре него што су знали резултате, најавили протесте за 5. март. То није реакција на нешто што се десило, већ је по мом мишљењу само део политичке кампање, политичке игре која има за циљ саморекламерство. Веома смо били посвећени изборном процесу, а у међувремену смо и унапредили изборне законе. Избори су били фер и замерке опозиције немају основа, као ни протести на улицама. Није ми драго што се то дешава, али не мислим да је ситуација драматична у било којем погледу.

Како оцењујете друге председничке кандидате?
Опозиција у Русији је разједињена и зато је слаба. Као грађанин, више бих волео да постоји озбиљнија конкуренција. На политичкој левици, као и на десници, имамо странке које се међусобно такмиче. Комунистичка партија Русије Генадија Зјуганова фактички је партија социјалистичке или социјал-демократске оријентације, али се они и даље представљају као комунисти. Нажалост, комунисти нису реформисали своју партију и као политичке идоле задржали су „друга Лењина“ и „друга Стаљина“. Праведна Русија Сергеја Миронова такође је странка социјалистичке оријентације. Програмски, ове две странке су веома сличне, али на изборе излазе одвојено. И Зјуганов и Миронов били су председнички кандидати и на изборима су се супротстављали један другом, што их је учинило много слабијим. Ове две партије никада појединачно неће моћи да добију онолико гласова колико би добиле када би се ујединиле. Исто се дешава и на десном политичком крилу, на којем су партије либералне оријентације. Независни кандидат за председника Михаил Прохоров и лидер Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски  привлаче исте бираче. Жириновски заправо и није либерал, али за њега гласају многи бирачи либералне оријентације. Ове партије такмиче се међу собом, а због будућности Русије, волео бих да видим уједињену опозицију и на левој и на десној политичкој страни.

Да ли ће са новим мандатом Путина на челу државе доћи до промена у руској спољној и унутрашњој политици?

[restrictedarea]

Што се тиче спољне политике, она се неће мењати, док ће у унутрашњој политици доћи до промена, али не зато што је Путин победио на председничким изборима, већ зато што су промене неминовне. У предизборној кампањи Путин је обећао да ће подићи стандард грађана, повећати плате и пензије. Његови противници критикују га и питају зашто то није урадио раније, будући да је већ 12 година на власти, осам година као председник и четири као премијер. Одговор је једноставан – Русија, због економске ситуације, раније то није могла себи да приушти. Није ствар у томе да Путин данас мисли другачије, већ је Русија сада спремна за промене. Русија се у претходном периоду променила и развила, и право је време за реформе. Претходне године биле су некаква врста припреме за то. Тренутно у Парламенту расправљамо и о политичким реформама. Пре четири-пет година донели смо законе којима смо политичким партијама поставили одређена строга вештачка ограничења. Имали смо превише малих политичких партија, 40 или чак 50, а наш циљ је био да укрупнимо политичку сцену. Тај систем је сада превазиђен, послужио је сврси и сада ћемо га мењати.

Пре неколико дана Путин је „опоменуо“ Сједињене Америчке Државе да нису недодирљиве и несаломиве.
Путин је рекао да САД покушавају да досегну ситуацију да буду недодирљиве. То је опасна амбиција, јер је то илузија. Није то илузија због Русије, нити ће Русија то на било који начин покушати да спречи, напросто такво стање је немогуће. Такође, то је изузетно опасно по друге земље, јер ако постоји неко ко је недодирљив, значи да постоје и они други који то нису, а то ремети баланс. Америчка идеја о недодирљивости је илузија и губљење времена.

Путин је недавно најавио и интензивирање сарадње са земљама БРИКС-а. У БРИКС, поред Русије, спадају и Бразил, Индија, Кина и Јужноафричка Република.
Земље БРИКС-а су, наравно, вештачка унија. Ове земље оцењене су од стране економиста као земље највећег потенцијала. Оне су јаке и могу себи да приуште да имају независну спољну политику у којој се руководе само сопственим националним интересима. Зато су врло привлачне Русији, иако наши интереси не само да нису подударни, већ су понекад потпуно супротстављени. Нама је важно да ћемо се у контактима са овим државама увек сусрести са политиком заснованом на националним интересима, а не на политици која је мотивисана групним интересима или геополитичким тежњама, као што је случај када говоримо о земљама чланицама ЕУ или НАТО. То ствара врло добру основу за сарадњу и спремни смо на такве односе са другим земљама, али нажалост њих нема пуно. Земље чланице ЕУ, уз сво моје поштовање, имају групне интересе и близак однос са НАТО-ом и САД-ом, и у многим случајевима биле би спремне на боље односе са Русијом, али не могу то да остваре. На пример, многе земље у ЕУ су врло пријатељски настројене према Русији и желеле би да имају боље политичке и економске односе са Русијом, међутим оне то себи не могу да приуште. То су нам и признали. Тако губимо и време и добре прилике. Одговор који од њих добијамо је: „Да, ми бисмо све то хтели, али смо у заједници са другим земљама и због тога то себи не можемо да дозволимо“. Односи са Кином, Бразилом и Јужноафричком Републиком много су једноставнији и то добро функционише. То је важно, не само за нас већ и за глобалну стабилност.

Србија је недавно постала кандидат за чланство у Европској унији. Како Русија гледа на европски пут Србије?
То је ствар Србије и Европске уније, и Русија ту не жели да се меша. Ми поштујемо сувереност Србије. Русија може рећи своје мишљење, али ни на који начин неће покушати да утиче на одлуке Србије. Важно је само да ли ће услови за учлањење у ЕУ бити прихватљиви за Србију и све делове политичке сцене Србије и њене грађане, а не само за актуелну владу. Претходних година било је врло озбиљних захтева од стране ЕУ који су се тицали боље сарадње са Хашким трибуналом и условљавања у вези са Косовом. Не бих желео да оцењујем да ли су компромиси били добри или лоши, то је на вама да просудите. На различитим политичким странкама је да процене да ли је то за Србију прихватљиво или не. Уколико постигнете национални консензус око ових услова, уколико оцените да је то у најбољем интересу ваше државе, за нас је то апсолутно прихватљиво.  Ако ова питања поделе нацију, то неће бити добро за Србију. Када су током деведесетих година прошлог века неке од земаља бившег Источног блока постале чланице ЕУ прве реакције Русије биле су врло негативне, јер смо се плашили да ће то изазвати проблеме у нашим међусобним односима. Време је показало да су ти страхови били неосновани. Чланство неких земаља у Европској унији је чак отворило Русији и додатне могућности. Зато приступање Србије ЕУ за Русију не би претстављало никакав проблем. То може бити проблем само Србији, јер ће с отпочињањем преговора око чланства захтеви које ће ЕУ поставити Србији у вези са Косовом постати све теже прихватљиви и све озбиљнији. Не сумњам да ћете се врло ускоро сусрести са врло изричитим захтевом да морате да признате Косово уколико хоћете да постанете чланица ЕУ. Волео бих да грешим, али уверен сам да ће се то десити.

Мислите да ће Косово бити камен спотицања у преговорима са ЕУ?
Апсолутно. Преговоре са ЕУ до сада је водила једна српска влада, а ниједна влада није вечна. Имате изборе ове године. Не знам како ће се избори завршити и ко ће на њима победити, али теоретски влада се може променити и питање је колико ће нова српска влада имати чврст став у преговорима са ЕУ. Мислим да је Србији потребна снажна влада која ће имати широку подршку. Нисам сигуран да актуелна влада има широку подршку за вођење земље у одређеном смеру и да ли грађани Србије то одобравају. Много ће зависити од предстојећих избора.

Какво је Ваше мишљење о Косову? Може ли га Србија сачувати или је заувек изгубљено?
Много тога зависило је и још увек зависи од спољних фактора. У неку руку, Србија је била „издана“ пре свега од земаља чланица НАТО-а, као и земаља које су признале независно Косово. Све је то ипак могло да се уради и на другачији начин и могло је водити другачијем формату који би био задовољавајући за све. Овај напор уништен је од земаља које су признале независно Косово и на тај начин демотивисале косовске лидере да прихвате било какав компромис. То је, по мом мишљењу, понизило Србију и не може бити опроштено. Нови развој догађаја није донео коначно решење, већ ће још дуги низ година ситуација остати непромењена. Неке земље су признале Косово, неке га неће признати. Косово неће бити пуноправни члан Уједињених нација, Савета Европе… То није добро за Косово, али ће морати да прихвати последице својих погрешних потеза.

Русија је спречила и још спречава признање Косова у Уједињеним нацијама, јер као члан Савета безбедности има право на вето. Србија цени ову подршку, али може ли Русија учинити више?
Искрено, у многим центрима моћи у Русији чуо сам следеће мишљење: чинимо све што можемо, али не можемо бити већи Срби од Срба. Понекад нам се чини да чак идемо корак испред и снажније од онога што ваша актуелна влада чини. То је наш лимит. Можемо да делујемо заједно са вама, али не можемо ићи испред вас. Ако будете наступали снажније, онда ћете и добити снажнију подршку од Русије. То зависи од вас, а не од Русије.

Недавно завршени преговори Београда и Приштине резултирали су прихватањем две фусноте приликом учешћа Косова на регионалним конференцијама. Једна се позива на Резолуцију Савета безбедности УН 1244, а друга на Саветодавно мишљење Међународног суда правде. Какво је Ваше мишљење о овоме?
Сам текст је донекле коректан, јер се позива на Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 1244. Опасност је у другој фусноти, у мишљењу Међународног суда правде по којем  самопроглашење независности Косова није у контрадикцији са међународним правом.  Кључна ствар је како ће то бити интерпретирано у будућности. Плашим се да неке земље које су пријатељи Косова то могу да злоупотребе и да то прикажу као важан корак у признању Косова од стране Србије. У том случају Србија би морала да укаже да то не значи признање, али понављам, све опет зависи од вашег става. Ако будете доследни и снажни, ако не будете прихватали овакву интерпретацију, онда се то неће десити. Ако, са друге стране, реакција ваше владе буде млака, ако се власти у Србији буду правиле да проблем не постоји, ствари ће се заоштрити и у том случају коначно резултирати негативним исходом по Србију.

Неки политички кругови у Србији залажу се за чланство Србије у НАТО-у. Да ли би то могао бити проблем у односима са Русијом?
Чланство у НАТО-у потпуно је друга прича у односу на чланство у Европској унији. У многим случајевима, чланство неких земаља у НАТО-у створило нам је додатне проблеме у међусобним односима. Кад су балтичке државе тражиле пријем  у НАТО, порука коју смо упорно добијали из Брисела била је да ове земље имају страх од Русије, да ће њихов страх нестати уласком у НАТО и да ће то променити стање набоље. Насупрот томе, политика ових земаља према Русији додатно је заоштрена после њиховог уласка у НАТО. То је само један пример, а има их много. За нас није проблем то што је нека земља постала члан НАТО-а, већ што је тај концепт „крај пута“. То је политика која не води ничему. Потребно је створити инклузивни, а не ексклузивни систем колективне безбедности, систем који ће обухватити и Русију. Тренутни формат НАТО, теоретски, у будућности би могао да укључи и Србију, Украјину, Грузију, Швајцарску, Финску… али не и Русију. НАТО ће се, теоретски, коначно зауставити на руској граници. Такав развој догађаја води ка стварању новог „Берлинског зида“. Концепт НАТО је погрешан, он је за 20 век, за време хладног рата, а не за 21 век. Што се Србије тиче, нисам у позицији да одлучујем, али не верујем да би јој чланство у НАТО-у донело било какву корист. Такође, претпостављам и да већина грађана није заборавила да их је НАТО бомбардовао 1999. године. Да сам грађанин Србије за мене би ова опција била неприхватљива.

Каква је ваша процена политичке сцене у Србији? Које су вам странке најближе?
Демократска странка Србије и Српска напредна странка су партије са којима имамо политичке споразуме. Са њима имамо коректну сарадњу и сматрамо их својим партнерима у Србији. И неке друге српске партије, неке велике партије, желеле су да са нама остваре такав вид сарадње, али за сада то не планирамо.

Србији ускоро предстоје парламентарни избори. Будући да су вам ДСС и СНС партнери, хоће ли они бити ваши фаворити?
Наравно да имамо највише симпатија према њима и да им желимо успех на изборима, али немамо намеру да на било који начин утичемо на изборе или на политичку сцену Србије.

Ипак, каква би, имајући у виду интересе Русије, била пожељна политика будуће владе Србије?
Најважнија ствар биће да у Србији имамо партнера који води независну спољну политику. Волели бисмо да видимо Србију као независну европску земљу која има своје интересе и за њих се залаже. Сигуран сам да се наши национални интереси ни на који начин не сукобљавају, а у многим случајевима се подударају. А, ако ме питате да ли би Србија требало да буде у ЕУ или НАТО-у, понављам, то је нешто о чему би требало да одлучује српски народ, а не Брисел, Москва или Вашингтон.

Сви у Србији знају за Дика Мартија, који је у име Парламентарне скупштине Савета Европе истраживао нелегалну трговину људским органима на Косову, али мало људи зна да сте ви били иницијатор ове идеје. Да ли је повод за то била књига бившег тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте?
Идеју сам заправо иницирао заједно са тадашњим шефом српске делегације у Савету Европе. Био сам збуњен начином на који је истрага вођена, а потом и представљена. Видео сам и да је Карла дел Понте била оспоравана, чак и у Швајцарској. Многи су се трудили да њене наводе прикрију, да их „гурну под тепих“. То није било фер према Србији и према историјској истини. Нисам тражио никакве закључке, већ фер истрагу. Ипак, истрага није била у интересу неких држава. Сматрао сам да Савет Европе у вези са овим питањем не сме да се бави политиканством, већ са оним што му је посао – људским правима. Ако се људским правима озбиљно бави, онда му је то била прилика да то и покаже. Био сам врло задовољан што је Дику Мартију поверен овај задатак, јер је он врло независна особа коју је тешко заплашити. Његов избор за известиоца у вези са овим питањем је био добар за наш заједнички европски приступ, за Савет Европе и његову Парламентарну скупштину. Истина о трговини људским органима на Косову је прича која ће се тек развијати и видећемо до каквих ћемо сазнања доћи. Нажалост нисам оптимиста, јер ЕУ није непристрасна у овом случају и понаша се као да јој није стало да истрага доведе до било каквих резултата. Ипак, на све начине ћу се залагати да истина изађе на видело.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Ponovnim izborom Putin je zaista postao lider u rusiji u pravom smislu te riječi. Sačuva li Iran i Siriju od intervencija Zapada postaće svjetski lider i mnoge oči će biti uprte u njega i na Istoku i na Zapadu.

  2. SAMO JANJICARIMA IZ SRBIJE na vlasti Nevalja…Kad Placenisi srpskih SLUGA,kazu DA…TADCE BARBIKA-gej da posalje depesu…Dacic je pametan ODMAH je cestitao…Bice Korisno IVICE-BRAVO.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *