Почетна / Интервју / Константин Долгов: Косово је било и биће у фокусу Русије

Константин Долгов: Косово је било и биће у фокусу Русије

Разговарала Наташа Јовановић

Да ли се и у којој мери крше људска права на Космету, да ли се у свету примењују дупли стандарди, може ли се демократија извозити, који је пут од бриге за људска права до војне интервенције?

Као изасланик руског МИП-а за људска права, питања демократије и владавине права боравили сте три дана у Србији. Који је био разлог ваше посете?
У вашу земљу дошао сам као изасланик МИП-а Русије, али и као пријатељ Србије. Разлог посете је упознавање са ситуацијом на терену када је реч о људским правима и владавини права, са акцентом на Космету. Боравак у Србији обележен је читавим низом сусрета у Београду са представницима различитих министарстава, министром Јеремићем, те важан састанак са патријархом Иринејом. На Косову сам посетио манастир Грачаницу, разговарао са руководством УН-а, ОЕБСА, мисије ЕУЛЕКС, али и са представницима невладиних организација и косовских Срба у Косовској Митровици.

Какав ћете извештај у вези са питањем кршења људских права на Космету понети у Русију?

[restrictedarea]

На Косову сам имао изванредну могућност да добијем информације о томе каква је садашња ситуација са људским правима и она није задовољавајућа. За све време постојања режима привремене међународне администрације, нажалост, ниједан озбиљан хуманитарни изазов није био елиминисан. Више од 200.000 привремено избеглих лица није се вратило на Косово, безбедност која би требало да се обезбеди етничким мањинама није на одговарајућем нивоу, а атмосфера нетрпељивости је очигледна. Велики је број случајева одузимања имовине Србима и представницима других мањина који су спасавајући свој живот напустили Косово.

Какав је реалан исход драме четири општине на северу Космета и ко ће да заштити њихова права?
После састанка са представницима општина које помињете све што могу да кажем јесте да ситуација није једноставна и да на Косову нису обезбеђена елементарна људска права. Недавно је одржан референдум и практично су сви Срби са севера рекли „не“ признавању приштинских институција. Лавров је рекао да резултати референдума говоре сами о себи и да је тешко игнорисати их. Резултати осликавају тешку ситуацију на Косову када је реч о обезбеђивању елементарних људских права. Покушао сам да најверодостојније цитирам став Русије, али није на нама да оцењујемо да ли је овај референдум нешто позитивно или не. Оно што ми можемо да кажемо јесте да резултати не могу да се заобиђу и да представљају мишљење већег дела становништва Србије.

Колики је значај одбране Косова и Метохије за општу геополитичку ситуацију?
Реч је о поштовању темељних принципа међународног права, и између осталог територијалног интегритета и суверенитета државе. Постоји Резолуција СБ 1244 и она мора да се поштује и испуњава, јер је једини међународно правни темељ за разрешење ситуације на Косову. Сви напори који се улажу у разрешење ове ситуације морају да буду засновани на овој резолуцији, зато што она каже да би решење питања статуса требало да се реши уз поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије.

Министар Рогозин је тему Косова вратио у политички живот Русије. Да ли је овакво интересовање најава промене курса у спољној политици, те геополитичког прстена интересовања модерне Русије за Србију?
Ова ситуација била је и биће у фокусу интересовања Русије, али ако дозволите држао бих се свог мандата који се односи на хуманитарна питања. Оно што могу да кажем је да је Резолуција 1244 прекршена када је проглашена независност Косова. И та чињеница је негативно утицала на процес решавања питања права на Косову. Ми смо против кршења људских права било где на свету и противимо се дуплим стандардима, као када се брине о људским правима на Западу, а иста игноришу у некој другој земљи. Нажалост, наши западни партнери тако решавају проблеме и неретко нам указују да постоји опасност појављивања избеглица и интерно расељених лица у некој регији. Што се Косова тиче, тамо имамо конфликтну ситуацију и за 12 година нико није успео да реши проблем интерно расељених лица, углавном Срба. Не можемо да кажемо да се ове чињенице занемарују, али можемо да кажемо да се не предузимају одговарајуће мере. Између осталог није довољно охрабривање структура на власти, како они себе називају, које су у обавези да сарађују у стварању услова за безбедан и организовани повратак интерно расељених лица.

Протести ванпарламентарних странака на улицама Москве наметнули су тему људских права као горућу и у самој Русији.
Председник Руске Федерације Дмитриј Медведев и други представници руског руководства поводом протеста су рекли да се у земљи развија нормалан демократски процес. Људи имају могућност да реализују своје право исказивањем  мишљења и организацијом демонстрација. Све то говори у прилог чињеници да се у Русији развија демократија. У овој причи не би требало тражити дупло дно, али требало би рећи да Русија као и друге државе не прихвата мешање друге државе под било којим изговором. Све оно што се дешава је нормално и одговара нормама међународне владавине права.

Савремена дешавања у свету утврђују у мишљењу да је борба за људска права постала најчешћи изговор за ратна дејства великих сила. Да ли је америчка формула демократије постала судбина свих земаља света?
Русија и многе друге државе су против коришћења те дефиниције демократије, јер демократија нису банане и она се не може извозити. Постоје опште признате демократске вредности и стандарди који су фиксирани у различитим међународним документима. Државе које су учеснице конвенција и споразума морају да се држе њих. Демократија може да се развије само унутар неке земље, с обзиром на вредности и норме, и процес њеног установљења може да буде веома тежак. Пример за то су арапске земље. Наравно, развој било којег демократског система заснован је на поштовању културно историјских особености те државе. Зато је тешко замислити два подједнака демократска система и моје је мишљење да то не постоји. Швајцарска и Немачка, Француска и Русија, Шпанија и Русија, САД су различити системи, али по својим темељним карактеристикама имају демократију. И можда то јесу демократије на различитим етапама свог развоја.

У арапским земљама аутократија је замењена демократијом. У којој мери је процес био природан, а у којој наметнут?
Мислим да када говоримо о „арапском пролећу“ требало би рећи да је покрет кренуо одоздо, јер су у питању широке народне масе које су тражиле промене у социјално економског животу. Захтеви су имали законску основу. Али сасвим је друга ствар када се питање људских права користи ради мешања у унутрашње прилике у некој земљи, ради промене режима. Овакви покушаји имају опасне последице, као што су дестабилизација на регионалном, па чак и на међународном нивоу.

Да ли је то разлог због којег је Русија уложила вето у УН када је реч о Сирији?
Руско руководство и министар Лавров дали су објашњење што се ове теме тиче, али могу да потврдим да је начин на који је руска страна регулисала ситуацију у Сирији заснована на мишљењу да је потребно поправити хуманитарну ситуацију у овој земљи, зауставити насиље које долази са свих страна и почети унутар сиријски политички процес, уз учешће и опозиционих и снага које су на власти, а све ослањајући се на иницијативе које је изнела Лига арапских земаља, без мешања других фактора.

Недавно је ваше Министарство урадило извештај о кршењу људских права у Америци. Да ли је то био покушај да се демистификује улога спасиоца света?
Сарадници мог Кабинета су припремили први извештај МИП-а Русије о стању људских права у низу држава. Посебан део је посвећен САД-у, али и земљама ЕУ, као и онима које се сматрају развијеним демократијама. На основу објективних информација које смо добили од поузданих међународних извора, међу којима су и водеће невладине организације, показали смо да постоји озбиљан проблем у домену поштовања људских права у тим земљама. Указали смо да ови проблеми немају границе. Извештај није критика ради критике, већ позив на конструктивну сарадњу, без идеологизације и политизације, одговарајућих институција. Овакве извештаје припремаћемо на годишњем нивоу.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *