Почетна / Колумне / Изборна тишина Фискалног савета

Изборна тишина Фискалног савета

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Зашто је Фискални савет решио да заћути баш када су разуларени страначки лидери почели да обећавају брда и долине и европски мед и млеко, не би ли се дочепали касе пореских обвезника?

 

У предизборној какофонији, која је почела неукусним страначким хвалисањем, наставила се грубим вређањем интелигенције бирачког тела, а завршиће се, по свој прилици, масовним гађењем бирача на партије – учеснице у изборном циркусу, јавио се, као глас разума, Фискални савет, саопштењем (23. марта) у којем „апелује на све политичке странке да током изборне кампање покажу максималну одговорност и не дају нереална обећања о евентуалним пореским растерећењима или повећању расхода, која би могла додатно да угрози јавне финансије земље“.
Наравно, било би боље да је уместо „максималне одговорности“, Савет замолио партијске активисте, нарочито оне које су већ на власти, да покушају да ублаже максималну неодговорност у давању обећања, али и у досадашњем вођењу политике, која је довела привреду до слома.

СВИ НА ГЛАСАЊЕ        

[restrictedarea]

Фискални савет учтиво (и тачно) упозорава садашњу и будућу власт да „сваки предлог у изборној кампањи о једностраном смањивању прихода или повећању расхода води додатном повећању дефицита уместо његовом смањењу, што је у ситуацији у којој се земља налази, неодрживо“. Остављајући писменим читаоцима саопштења да сами оцене да ли је неодрживо повећање или смањење дефицита, Фискални савет обавештава јавност да се неће оглашавати у току изборне кампање, како његове анализе и мишљења не би ни на који начин утицале на предстојеће надметање различитих политичких опција. И ово је, по свој прилици, најважнији део саопштења.
Савет је са себе скинуо одговорност за све идиотизме које ћемо слушати од страначких активиста (али и од председника Републике, као надстраначке личности) следећих месец дана, остављајући мешетарима политичког маркетинга да оргијају по вешто контролисаним медијима (смем ли овде да поменем Пашера) и исмевају јавно мњење, пре него што, 5. маја, с презиром  добаце „Е сад, стоко, на гласање!“

ПОЛИТИКА И ПОСЛОВИ    
Зашто је Фискални савет решио да заћути у деликатном тренутку, када су разуларени страначки лидери почели на зборовима бирача да обећавају брда и долине, као и европски мед и млеко, не би ли се некако дочепали касе пореских обвезника? И када су јавно и без стида почели да објављују да ће мерама популистичке политике (субвенцијама, стимулацијама и другим врстама „помоћи“ и „растерећења“) докрајчити привреду? И зар није ово време када би Фискални савет требало да свакодневно позива на узбуну, пошто је прозрео мрачне намере актуелне власти, али и будуће владе велике коалиције (о којој се у граду већ толико прича – са гађењем).
Питам се: да ли би проф. Павле Петровић, када не би био председник Фискалног савета, био председник српске владе? Да ли би, у таквој ситуацији, др Мирко Цветковић био распоређен на место председника Фискалног савета? Или би сарадници „Цес Мекона“ направили неки другачији распоред улога? Уверен сам да би сваки распоред био једнако добар – Србија тешко може да избегне намењену судбину. Но сигуран сам да би се, у том случају, и М. Цветковић, такође, обавезао на „завет ћутања“. Да ли има у овој шаљивој игри  и елемената политике? Или је све у функцији „посла“ који би требало да их пустимо да „заврше“?

МУКЕ ПРОГРЕСА    
Није можда фер подстицати чланове Фискалног савета и премијера, да пред бираче јавно и гласно изнесу економске истине које су њима добро познате, али им је исто тако познато да би странка која би заговарала здрав (и зато мучан) програм привредног развоја, добила, вероватно, мало гласова.
Запитајте се и сами: да ли бисте гласали за странку која се залаже за штедњу као основу инвестирања; или за ниске плате, макар и уз знатно мању стопу незапослености; или за реалне (више) цене електричне енергије; или за висок курс евра, који би уравнотежио извоз и увоз (ух, замислите то сивило продавница)?
Да ли бисте се учланили у политичку партију која својим активистима не може да обезбеди апанаже, привилегије или неку другу врсту награде за испољавање исправних (проевропских) ставова?

РЕД И РАД    
Шта да мислите о странци која би велики број политички коректних активиста, распоређених по агенцијама, комисијама, НВО-има, оставила без посла („на улици“)? Зар да најзаслужнији „реформски оријентисани“ кадрови остану без прихода у управним одборима банака и јавних предузећа? Како би тужно изгледала светска летовалишта и скијалишта без наших „експерата“ и учених интелектуалаца, увек спремних да објасне страним инвеститорима како „да нас уреде“ (чим их „доведу“)?
А да ли бисте гласали за странку која се не би мешала у привредне послове, него би водила рачуна једино о правном поретку и просторном реду?  Па би се, у стихији тржишта, неки скоројевићи брзо обогатили, и то само зато што су имали среће да на иностраним тржиштима продају домаћу робу, коју овде јефтино производе, цедећи хиљаде радника? Зар не бисте више волели странку која ће им „стати на реп“, отети добит и поделити је у облику субвенција подобним, свесним, а (нажалост) непредузимљивим активистима?

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *