Избори 2012: Уста пуна салате

Пише Никола Врзић

Ако председник државе у кампањи за ђурђевданске изборе више говори о герберима, зеленој салати и чарапама него о Косову и осталим кључним државним и националним питањима, значи ли то да је његова основна порука да би нам државу требало укинути и од ње направити пијацу? Управо зато су избори 6. маја, за Србију, бити или не бити

 

Изгледа да Демократска странка ради против свог и нашег председника. Јер, да нам није ДС-а, да нам није њиховог исцрпног интернет сајта (www.ds.org.rs), можда и не бисмо уочили колико нам је председник, заправо, озбиљан државник. Надасве озбиљан човек коме би у руке требало поверити будућност ове државе. Озбиљан човек који се хвали што је мењао брзине у угашеном аутомобилу („Ја сам имао прилике да га видим изблиза, променим неку брзину у том новом аутомобилу…“, поделио је у Крагујевцу своје одушевљење новим „фијатом 500 Л“ и оним што је успео да уради. Није нам председник то рекао, али слутимо да је том приликом приметио да брзине, збиља, иду у ха…); који нас хвали што га носимо на грбачи („Грађани ове земље су носили и нас који смо обављали важне друштвене улоге…“, објаснио нам је због чега би и сви ми требало да будемо поносни због ЕУ кандидатуре); озбиљан човек који је фасциниран герберима („потпуно фасциниран“, да будемо прецизни у опису председниковог душевног стања, извештава нас сајт ДС-а после председникове посете пластенику породице Радошевић у Цветојевцу), а како и да не буде кад гербери расту „уз помоћ највише технологије“, будући да не расту из земље већ у саксијама (нажалост, не карикирамо. Ево и цитата: „Председник Србије је подвукао да је то газдинство подигнуто уз помоћ највише технологије, јер се цвеће не узгаја на земљи већ у саксијама уз контролисано загревање и прихрану“)… Тако изникли гербери су мултифункционални, јер се тако (некако), изгледа, праве и бебе: „Тадић се нашалио са Радошевићима да поспешују и наталитет, јер се од њиховог цвећа праве букети које младе бацају на свадбама другим девојкама које се, како је приметио, о њих отимају“. Па је тај озбиљни човек, државник, и зеленој салати у Винарцу код Лесковца – видите фотографију – показао докле би требало да порасте, а онда у Ариљу објаснио – опет, слика говори више од хиљаду речи – како тачно ради машина за шивење. Јер, подсетио се сетно, и сам је био предузетник; но, одмах је истакао скромно, јер се величина понајбоље огледа у тихој скромности, не толико успешан предузетник… Али је зато градитељ; изградиће за две – две и по године аутопут до Ариља (и то какав. Председник се и у то разуме, па нам објашњава: „То ће бити аутопут типа мотор-веј, са по две траке“), али не задржава се председник само на земљи. Винуо се, наиме, у ваздух. Тако рећи у небо: „Ако мењамо себе, вршимо интервенције у простору, па чак и у ваздуху. Шта мислите када подижемо мостове, а подигли смо у Србији три огромна моста којима се читава Европа дичи, шта мислите, да ли вршимо интервенцију само на земљи или преко река у ваздуху вршимо интервенцију?“ А у ваздух ћемо, у небо, и сви ми, само ако послушамо председника. Чак и ако тренутно пузимо. Председник је, изгледа, прочитао неки од уџбеника за самопомоћ (или је ипак сам ово смислио?): „Ако летите, па доживите пад, морате да наставите да трчите. Ако трчите, па доживите пад, наставите да ходате. Ако ходате, па доживите пад, наставите да се крећете, јер кад-тад ћете поново узлетети…“
И тако је у Србији отпочела кампања за парламентарне и локалне изборе, заказане за 6. мај, на Ђурђевдан. Хоће ли, заиста, бити луђа него икад? На то нас упозорава све ово што смо пронашли на сајту ДС-а, а што су медији пропустили да уоче. Или се лудост ове кампање заправо састоји у томе што с кампањом предњачи онај који се није ни кандидовао, који чак не налази за сходно ни да нас обавести хоће ли 6. маја бити председничких избора? А при том за своју промоцију користи државне ресурсе (и радостан међу герберима, и замишљен над зеленом салатом, и поносан над „Фалкеовим“ чарапама – и финим хулахопкама – у Лесковцу, био је као председник Србије, а не као председник ДС-а); и, додајмо, упорно крши Устав Србије, Устав који, својим чланом 115, наводи да „Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност“…

[restrictedarea]

КОСОВО, ЗАБРАЊЕНА РЕЧ
Иако су предизборне кампање тек почеле, већ сада је уочљиво шта ће бити њихова основна тема. Али је, исто тако, и више него приметно оно о чему се неће (или не сме) расправљати. Најскупља српска реч као да је постала реч која се не да изговорити. Кренимо, зато, најпре од тога, јер смо чврсто уверени да ипак има нечег што је важније и од зелене салате, и финих немачких хулахопки и „Фијатових“ мењача заједно.
Тражили смо, дакле, тражили, и нисмо пронашли. Ни у једном од својих говора, ни у једном јавном наступу, председник државе Србије Борис Тадић није споменуо Косово. Ни једном једином речју. Поређења ради, пред последње парламентарне изборе, одржане 11. маја 2008, говорио је и да само његова листа, „за разлику од професионалних патриота, једина има и план за очување Косова и Метохије у саставу Србије“, због чега је „11. мај такође и референдум о томе да ли стварно бранимо Косово или само причамо о одбрани Косова“. Сада, о Косову, буквално ништа. Косово не спомиње ни Ивица Дачић, лидер Социјалистичке партије Србије који је својевремено најављивао и оружану борбу за повратак суверенитета Србије над својом јужном покрајином. Упитан какву ће кампању сада да води, Дачић говори о свему осим о борби за Косово: „Наш програм је јасан: социјална правда за све, Европска унија, и то не по сваку цену него у оној мери која нам одговара, заштита националних интереса, као и борба против криминала и корупције“. И највећа опозициона странка, Српска напредна странка, о косовском се питању упадљиво не изјашњава. Косово скоро да никоме није тема.
И то, рекли бисмо, није нимало случајно. Подсећамо на Викиликс и проваљене америчке дипломатске депеше. Међу њима су откривене и депеше које откривају постојање америчке стратегије К1 („Косово – споразум и последице“), осмишљене да Србе убеди да се помире са губитком Косова. Једна од кључних компоненти стратегије је управо медијски, јавни део. Циљ: да се о Косову више и не расправља, већ да се прихвати његов губитак и крене даље у евроатлантске интеграције. Да ли су тај циљ, коначно, остварили ове, 2012. године?
Уосталом, да се на такве ситнице – као што је избор предизборних тема – у америчкој амбасади и те како обраћа пажња, сведочи нам, опет, Викиликс, и депеша у којој су Американци са задовољством констатовали да Борис Тадић, отварајући кампању за парламентарне изборе 2007. године, није изговорио „ни реч о Косову“. Сматрали су да је то сигнал који охрабрује, знак да ће председник Србије убудуће око Косова бити конструктивнији него што је дотад био…
Треба ли, онда, да нас чуди што у строго контролисаним српским медијима једва да има простора за оне који се усуђују да о Косову (и даље) говоре, а да при том не кажу да би Србија требало да призна независно Косово? За Демократску странку Србије која је, уз свој економски програм, Србији понудила и државни програм политичке и војне неутралности наше земље, и за Српску радикалну странку, једину која, уз ДСС, на српској политичкој сцени Европској унији каже „Не“. С тим што господарима српских медија радикали ипак дођу као згодно средство да СНС-у откину понеки глас.
Тако да смо све забринутији да ће им у медијској тишини проћи и она, колико нечасна, толико и противуставна намера да не одрже локалне српске изборе на Косову и Метохији, намера на коју „Печат“ упозорава већ недељама. Већ смо указали и на отворене притиске из Вашингтона и Брисела на званични Београд, а постојање таквих притисака потврдио је ових дана Ивица Дачић, покушавши чак да се представи као патриота и заштитник српских националних интереса, иако је, практично, најавио да гласања за српске органе власти на Космету неће бити. Уосталом, ево шта је рекао: „Из ЕУ су ми тражили да као лидер СПС-а наредим Славици Ђукић-Дејановић да не распише изборе на Косову и Метохији. То би значило да се одричем Косова. Нема тог захтева који би ме натерао да то урадим. Избори су расписани, а да ли ће бити одржани и како, то је друга прича. Али Косова се нисмо одрекли“. (да, није вам се учинило. Исто је ово већ рекао Јелко Кацин, такође један проверени српски патриота: „За Брисел неће бити проблем што је Србија 13. марта расписала локалне изборе на Косову, али ће бити проблем ако они буду одржани (…) Ова одлука (о расписивању избора на Космету) је, по мом мишљењу, донета у предизборној грозници и ја је као такву и схватам. Видећемо докле ће у том правцу и догурати, ако смем тако рећи“).
О Косову ће се, додуше, тек говорити. Када нам „Б92“ буде показао на који начин то смемо да учинимо. За почетак априла, наиме, најављен је серијал „Инсајдера“, назван „Патриотска пљачка Косова“, у којем ће нам ова телевизија, и њена медијска подршка у штампаним стварима попут „Блица“, објаснити да је сваки патриота, у ствари, хуља, а да се за Косово боре само они који би да краду наш новац. Али ко је ту права хуља, питамо се, имајући у виду да су „Б92“ и њени челници недавно раскринкани као плаћени сарадници америчких обавештајаца (Викиликсов серијал „Стратфорових“ имејлова), а амерички је интерес да се Срби убеде да не би требало да се боре за Косово, Косово које нам баш Американци отимају…

КАМПАЊА ПРАЗНИХ ЏЕПОВА
Тек, да не би рекли оно за шта их и није брига, да је Косово Србија, политички трговци нашим душама напунили су своја уста салатом и кренули у предизборну кампању каква им је по мери. Кампању која ће од српске државе направити обичну пијацу, јер се они баш ту, на пијаци, једино и сналазе. А економија, о којој нам се чини да причају, дође им као нешто што би могло да нас привуче. Зато што су им анкете показале да нас занима од чега ћемо да преживимо, а тога је, некако, из године у годину, од 2008. године све мање…
СНС је читаву досадашњу кампању своје коалиције – полетно названу „Покренимо Србију“ – базирала на нашим празним џеповима и логичном питању које из тих џепова искаче: ко је за то крив? Не изјашњавајући се, ако баш не морају, о неугодним питањима Косова и ЕУ, лидери напредњака обећавају оно што су нам 2008. године обећавали лидери владајуће, проевропске коалиције – нове инвестиције, сузбијање корупције, смањивање бирократије… све оно што нам прија да чујемо – и једина се, премда значајна разлика међу њима налази у томе што су проевропљани показали у ове четири године да су нас лагали када су нам све то обећавали, док се напредњацима у овом тренутку може веровати (ко је склон веровању) да ће бити бољи у спровођењу истих лепих обећања. И како сада ствари стоје, да би стигли до најбољег резултата на ђурђевданским изборима, довољно ће им бити да наставе да понављају оно што сви знамо – да смо под демократама жестоко осиромашили – и да успеју да издрже да до 6. маја не направе неки баш жесток гаф…
Тадићеве су демократе, самим тим, у жестоком проблему, упркос свим аналитичарима који (их? нас?) убеђују да имају највећи коалициони потенцијал и најбоље шансе за формирање наредне владе. Дубине свог проблема, изгледа, сасвим су свесни, и отуда сви они, готово хистерични напади на СНС.
С једне стране, ДС покушава да води позитивну кампању у којој нам обећава, баш као и СНС, нова радна места, нове инвестиције, борбу против корупције, раст стандарда, улазак у ЕУ, пореску реформу, помоћ малим и средњим предузећима… Ако вам све ово звучи као да сте већ чули, то је зато што све то већ јесте чули. Пре четири године. И зато је ДС-ова позитивна, оптимистичка кампања – у којој председник Тадић у две недеље три пута обиграва око „Фијата“, и очекујмо то још који пут до избора – заправо кампања против нашег здравог разума. А њихова листа „Избор за бољи живот“, уз слоган „Посао. Инвестиције. Сигурност“, у држави која је под њиховом влашћу остала без четврт милиона запослених, звучи као псовка.
И тај се судар њихове улицкане стварности са стварношћу у којој, захваљујући њима улицканима, ми остали живимо, не може сакрити чак ни на интернет сајту ДС-а. Описана је ту, већ смо је споменули, Тадићева посета салати у пластенику „Зелена звезда“, у Винарцу код Лесковца; у разговору с тројицом власника пластеника, стоји на сајту, Тадић им објашњава да је „ово пројекат који заслужује подршку државе, јер је важан са становишта социјалне политике“. А на то му власници кажу да немају ни „подршку државе, ни Министарства пољопривреде“. Како је тај судар изгледао заиста, кад је овако представљен у пи-ар тексту Демократске странке, а и шта су она тројица из Винарца у себи тада помислила, можемо само да претпоставимо…

ОСТАВЉЕНИ ДИНКИЋ
Елем, баш зато што позитивну кампању ДС може да води само ако  сви поблесавимо, кренули су у оно што им преостаје. У, рекосмо, безмало хистеричне, ad hominem нападе на челнике СНС-а. И тога ће, како време буде одмицало, бити све више; у свом програмском, државничком говору у Крагујевцу, на отварању кампање, Тадић је отворено рекао да је његов основни квалитет то што су његови противници, како сам мисли, још гори од њега; зато што су „мењали своје мишљење како ветар дува“, „говорили да би требало побити стотине муслимана“, „да ће Европа у Србији имати црну рупу на свиленом тепиху“, „позивали на убиства, на злочине“, „претили Зорану пред онај кобни дан“… Па су на примедбе напредњака о катастрофалној економској ситуацији у Србији демократе одговориле аргументованим, уличарским позивом Томиславу Николићу „да, сад кад је дипломирао економију, ради на томе да савлада и основне економске показатеље“; онда су се досетили, те су за општинске изборе на Звездари пријавили Тројанског коња, измишљену „Групу грађана Томислав Николић“, а успут су пронашли и некакву студентску организацију која напредњаке оптужује да им је украла име, а име „Покрени Србију“ стали су да региструју таман кад су им се, изненада, отвориле странице режимских листова…
Но много озбиљнији су, и слутимо да ће бити делотворнији, напади ДС-а на УРС Млађана Динкића. Динкић се на то и јавно пожалио, рекавши у Нишу „да их ДС директно минира, јер их сматра конкурентима“. Ствар је ту, заправо, поприлично јасна; ДС и УРС имају, практично, исто бирачко тело, а пошто самозваном лидеру српских региона већ није успело да у своју коалицију доведе Расима Љајића (у америчкој амбасади вероватно јако добро знају како је Љајић пришао Тадићу, а не Динкићу који га је први позвао), схваћено је то као одобрење за политички одстрел доскорашњег савезника. Интересантно, ДС на сличан начин не напада „Преокрет“ и Чедомира Јовановића, иако се и њихови бирачи (све више, што је ДС даљи од Косова) преклапају…
Непознаница је, засад, СПС, који у кампању још није ни кренуо. Тек је њихова позиција незахвална; своје традиционалне бираче, који су Дачићу веровали да верује у Слободана Милошевића, издали су још 2008, када су ушли у коалицију са онима који су Слободана Милошевића послали у Хаг да умре; оне који су им поверовали да су социјално одговорни, успешно су разуверили макар када су нам плате постале мање од албанских; онима који су мислили да су Дачићеви социјалисти национални одговорни, Дачић је показао колико је одговоран када је послао своју Жандармерију да поруши српске барикаде пред цариницима Хашима Тачија. Тако да му, као изборни адут, осим геј активисте Бориса Милићевића не преостаје баш много тога…
Тако да се изборне наде владајућих странака своде, углавном, на две – да до 6. маја сви колективно поблесавимо и пожелимо још четири године њихове владавине или да им, као 2008, владу не саставе грађани Србије него западни амбасадори. Али, рече Томислав Николић, „судбину Србије кројиће њени грађани, а не страни амбасадори“, и хајде да му поверујемо. Уосталом, то је обећање које се много лакше да испунити од обећања хиљада нових радних места и милијарди евра страних инвестиција…

[/restrictedarea]

8 коментара

  1. Светлост и топлина

    Благо нама за њега.Само је он у првом плану,јадан он умислио
    да је , у најмању руку,БОГ.Па би да мало помогне салати да
    расте.Човек је МУЛТИПРАКТИК – богомдан за СВЕ.Набрајао је
    чиме се све бавио у току живота.За самовољу,као део карактера,
    знамо.ОН ОДЛУЧУЈЕ О СВЕМУ – САМ.

  2. listajuci novine po internetu i citajuci komenare ljudi koji pisu izmedju ostalog i o ds-u,prosto nemogu da shvatim da ce ovi zuti da osvoje i 10 procenata na buducim izborima.prosto niko ziv ne napisa nesto lepo o njima ili i ako je to je veoma zanemarljiv broj.iskerno se radujem da ce tako i biti 6.og maja,a ovo oko kosova sada(mislim na izbore)pokusavace oni da na bilo koji nacin izbegnu izbore,jer je kosovo za njih led,zato ukoliko se izbori ne budu odrzavali na kosovu,treba ih najuriti motkama i bojkotovati izbore,iskreno verujem u pobedu kostunice i sva cetiri glasa iz moje kuce idu njemu,nadam se da ce narod konacno prepoznati negovu politiku i pruziti mu podrsku da spasi srbiju.

  3. E “gospodine” tadicu–mozda jos neko vreme ima i salate i mesa, za vas, na vlasti, ali nama sirotinji izgleda da osta samo trava iz parkova, Ako, i trava je dobra u EU-samo za koga.????????

  4. Ма само нека га што више пуштају. Што их више приказују, то су народу одвратнији.

  5. Јао, а гле ових полтрончића што су и они чучнули. Оно, баш их живо занима салата. ;)))

  6. Kad bi ovi znali sta je stid?!
    Mozda im to treba prevesti na amerikanski!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *