ДС – за гори живот

Пише Александар Ђаја

Слоган ДС-а „Избор за бољи живот“ не би могао да смисли ни најљући опозициони противник! Јер, по свом семантичком значењу, он је, једноставно, директно уперен против ДС-а и садашњег режима

 

На наредним парламентарним изборима листа чији ће стуб (то је један од она „четири“) бити Демократска странка, зваће се: „Избор за бољи живот – Борис  Тадић. Скупом на Централном градском тргу, Демократска странка започела је у Крагујевцу предизборну кампању, где је њен лидер Борис Тадић изјавио како је уверен да ће 6. маја победу однети коалиција „Избор за бољи живот“. „Поносни смо сви заједно, јер смо се изборили за статус кандидата за чланство у ЕУ, а грађани су носиоци реформи које су биле јако тешке. Најважније је било ‘устати’ бар један пут више од других, а ми из ДС смо ‘устајали’ и онда када су пуцали на нас!“, рекао је Тадић.

[restrictedarea]

ПРАВО ПРЕД „РАЈСКА ВРАТА“
ОК. Ако занемаримо чињеницу да је неспојиво са законом, демократијом и личним моралом да Тадић, уместо да поднесе оставку и омогући истовремено одржавање  председничких избора, чини управо супротно и са позиције председника Србије води изборну кампању своје партије! Ако занемаримо трагикомични игроказ са „статусом кандидата“ и архаични „бољшевичко-револуционарни“ речник, типа „они су пуцали на нас, а ми смо непрестано устајали (ваљда, као зомбији) – морам да констатујем како слоган ДС-а „Избор за бољи живот“ не би могао да смисли ни најљући опозициони противник! Јер, по свом семантичком значењу, он је, једноставно, директно уперен против ДС-а и садашњег режима. Он, заправо, потврђује да је живот под влашћу ДС-а (и његових принципијелних и непринципијелних коалиционих партнера) био грозан, а да ћемо тек убудуће, ако поново изаберемо ДС, почети да живимо боље и одлепршати право пред „рајска врата“! Извините на изразу, али, ко у то поверује, тај је магарац. Осим, ако „рај“ не доживљава као метафору, него буквално, па се радује животу на небу у који би га ДС дефинитивно послао!
Нема баш ниједног показатеља који би оповргао чињеницу да се режим Бориса Тадића за ове четири године мандата показао вансеријским „пацером“, који је у стању да изгуби чак и шаховску партију са топом и ловцем вишка у завршници! О томе најбоље говоре тајанствени „бондовски преговори“ између Београда и Приштине, који не само да нису донели никакве користи за народ Србије, него су додатно замутили и оно што је до сада деловало помало магловито, али се ипак видело. Појава свемирске „фусноте“ уз име Косово, коју је режим промовисао као грандиозни успех Бориса и Борка, већ на првим регионалним састанцима донела је „циркус Адрију“! Испоставило се (што смо ми, проглашени од режима за „ружне, прљаве и зле евроскептике“, одмах скапирали) да њено стављање на картонску таблу испред делегације Косова на регионалним скуповима, зависи искључиво од организатора скупа и да има онолику међународну политичку тежину, колико и дилема хоће ли у цветном аранжману насред конференцијског стола да буде више ружа или каранфила. Тако се и догодило да је 15. марта делегација Косова у Београду (замислите шта смо дочекали у Београду: „званичну делегацију ‘републике Косово’“!) напустила Прву регионалну конференцију „Партнерство за промену“, због фусноте која је стајала уз име делегације. Истовремено, делегација Србије напустила је конференцију Савета за регионалну сарадњу, која се одржавала у Сарајеву, јер на табли Косова није био представљен садржај фусноте. Закључак: на сваком међународном регионалном скупу једна од две делегације, Београда или Приштине, спаковаће кофере!

НЕ ИСКЉУЧИТИ МАЗОХИСТЕ
Шта тек рећи за одржавање локалних избора на Косову и Метохији, расписаних од стране председнице Народне скупштине Србије, који су се од доношења Резолуције СБ УН 1244, уз присуство и обезбеђење међународних трупа, више пута без већих проблема одржавали на територији јужне српске покрајине? Јер, режим Бориса Тадића је после преговора са Приштином успео да „натера“, чак и неке доскора просрпски оријентисане чланове међународне заједнице, да изјаве како избори можда и нису у складу са Резолуцијом 1244!?… И тако, оно што је деловало немогућим, обистинило се. Једино упориште за одбрану легитимних права Србије на КиМ, Резолуција 1244, коју је председник Милошевић оставио у аманет режиму који га је послао на Хашко губилиште – тај исти режим успео је да девастира и окрене против интереса сопственог народа!
Зато, што се Војводине тиче, проблема никаквих нема! Чак је и премијер Мађарске Виктор Орбан прихватио позив председника Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора да лично учествује у изборној кампањи те странке. Можда ће се појављивати и у званичним предизборним терминима на ТВ „Војводини“, ко зна?… Народе мој, може ли то по српском Уставу? Немојте ми само одговорити да по њему „све може“, јер шта ако се једног дана премијер Мађарске кандидује за премијера Србије – и победи?!
И као да све то није довољно катастрофично, него председник Тадић опет позива народ Србије да направи „Избор за бољи живот“, гласајући за њега и његову партију.
Хоће, ако су му „свраке попиле мозак“! Јер, поред људи који су под ДС-ом постали милионери или који, једноставно, живе одлично и гласаће за ДС  (таквих, укупно, нема више од 15 процената), остали једва чекају да овом режиму виде леђа. Истина, не би требало искључити ни мазохисте, којима и ово лоше, није довољно горе. Таквих је највише пет процената. Што значи, да ако на Ђурђевдан, 6. маја, ДС и његов коалициони „Дреам теам“ (Љајић, Чанак, „демократски“ Хрвати, „Зелени“, ћерка покојног Батића, Олгица и Бранислав Лечић) добију и један проценат више од 20 – озбиљно ћу да размотрим могућност да се преселим на удаљена тропска острва, где живе људи са лишћем око бедара и који никада нису чули за „демократски парламентаризам“. А за Србију, поготово!

[/restrictedarea]