Драган Тодоровић: Шешељева величина мера је Тадићеве слабости

Разговарала Наташа Јовановић

Шта стоји иза захтева Тужилаштва да се Шешељ осуди на 28 година робије, да ли дељење судбине лидера за СРС значи и изопштење из политике, са којим аргументима ова странка излази на изборе, те да ли је на делу цепање српског националног бића

 

Тужиоци Хашког трибунала затражили су да судије Шешељу изрекну казну од 28 година затвора због злочина над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-1993. године. Драгана Тодоровића је ова вест, како каже у разговору за „Печат“,  зачудила јер су његова очекивања када је реч о Трибуналу ишла у правцу  осуде на доживотну робију.
„Оно што је Шешељ урадио Хашком трибуналу за њих је најтеже кривично дело. А урадио је много тога… Пре свега разобличио је улогу Тужилаштва, доказао је да се служи уценама, притисцима, лажима и да на сваки могући начин покушава да исфабрикује оптужнице уз помоћ лажних сведока и наметнутих адвоката. Коначно, да серијски захтева драконске казне за оптужене Србе. Мислим да ће Шешељ у потпуности успети да оствари своје обећање и правним аргументима потпуно уништити и хашко тужилаштво и Хашки трибунал. Сигуран сам да пред аргументима које буде изнео историја неће остати нема.“

У јавности се спекулише да постоји идеја да се Шешељ пусти на слободу, али тек пошто прођу избори?
По информацијама које имамо став западних држава је да Војислав Шешељ не сме да дође у Србију док не прођу парламентарни и председнички избори. То говори колика је снага Шешеља, јер ако ни после пуних девет година нису успели да га отерају у заборав, већ су дошли у позицију да је он данас значајнији него што је био 2002. године. Са моралним кредитом који је стекао у Хагу, овде у Србији нико не би могао да се мери са њим. Тек поред његове величине биће јасно колико је Борис Тадић мали.

Имате сталну конфликтну ситуацију са Хашким трибуналом у којем су очито прекршена сва људска права. Но чини се да је ваша странка, делећи судбину свога вође, а с обзиром на чињеницу да је преко 50 одсто обраћања везано за Шешеља,  већим делом изопштена из политичког живота. Колико вас то одвлачи од свакодневних питања?
Што се тиче чланова СРС-а ово питање не оставља места за дилеме. Неке вредности се никада не могу занемарити, а то су чојство и јунаштво, како би рекао Марко Миљанов. Када је у питању однос према Војиславу Шешељу ту политика губи значај. Овде се ради о поштовању борбе човека који је спреман да за своје идеале и уверења изгуби живот. Такве борбе у историји људске цивилизације су суштински водиле свет унапред. Ако имате некога ко је спреман да умре за своја убеђења, а на брилијантан начин је потпуно растурио Хашки трибунал и оповргао значај његовог постојања, онда то има толику вредност да пред њом све остало постаје занемарљиво. Кад би питали било ког члана СРС-а да ли жели власт у Србији или слободу Војиславу Шешељу одговор би био јасан и на страни лидера СРС-а.

Чини се да ДС-у иде наруку изјава Шешеља да ће му један од два главна задатка бити политичко растурање СНС-а?

[restrictedarea]

Мислим да се у великој мери та изјава намерно тумачи на начин који упућује на физичко уништавање Томислава Николића и Александра Вучића. Војислав Шешељ је прецизно рекао да жели политички да уништи СНС, јер сматрамо да је ова странка најштетнија за Србију. Све остале странке већ годинама излазе са својим програмом и политиком, и грађани Србије су с њима упознати. Што се тиче програма СНС-а, он је идентичан програму ДС-а. Док први тврде и Русија и ЕУ, други се залажу за политику и Косово и ЕУ. То су лице и наличје исте ствари, с тим што ДС стоји иза својих ставова, а СНС обмањује грађане.

Ближе се избори. Са којим обећањима и аргументима СРС излази на изборе?
Предизборна кампања је увелико испрофанисана јер су политичка обећања обично на нивоу обмане, а у циљу да гласачи поверују да ће избором баш њихове странке себи  обезбедити бољи живот. Али то није типично српска појава, већ се истоветне ствари дешавају у готово свим земљама и на свим изборима. У Русији су, рецимо, израчунали колико би коштала обећања која су неки кандидати давали у предизборној кампањи и десило се да је баш последњи на листи обећавао програм у вредности од око 20 трилиона рубаља.
Таква обећања очекујем и у нашој предизборној трци. Овде већ дуго постоји опробани сценарио по којем се предизборни програми стварају на основу истраживања јавног мњења којим се добија јасна слика о томе шта грађани желе, а шта не. Реч је о шаблонизованом маркетингу који ствара црно-белу слику нашег  друштва. Користећи исти модел који се заснива на поменутом истраживању, сви предизборни програми личе један на други и странке се утолико разликују што се утркују којој ће пре поћи за руком да за неки степен подигне обећање у односу на конкурента. Мислим да се по томе СРС у великој мери разликује, јер код нас постоји свест да оно што обећамо то морамо и да урадимо. Због тога су обећања реална. Ми власт желимо да би спроводили програм у складу са идеологијом, а не да би добили плен који ћемо касније делити са другима.
Наши проблеми су они са којима се Србија суочава, а то су економски и проблеми корупције и криминала. Што се криминала и корупције тиче мислим да једино СРС има кредибилитет да се суочи са овим аномалијама. Јер за ове 22 године, колико је на политичкој сцени активно вишестраначје, сви су били у власти и сви су из ње изашли са многобројним аферама, осим СРС. Зато сматрам да би СРС била једина у стању да се избори са овим проблемима, посебно корупцијом везаном за највише државне органе. Када ово причам мислим на чињеницу да је за 12 година у бесцење распродато све оно што су генерације пре тога стварале, а то не би могло да се деси без логистичке подршке политичког врха. Важна ставка у нашем програму је борба за суверенитет и интегритет наше државе, борба за Косово и Метохију.

Какав пролаз очекујете на изборима и како ћете финансирати предизборну кампању?
Нас очекује Централна отаџбинска управа на којој ћемо изнети листу кандидата за народне посланике. За кампању СРС ће морати да узме кредит од 80 милиона, јер по важећем закону средства за изборе се добијају тек после предаје листе. Нерешено и пред ове изборе биће питање злоупотребе медија од стране власти, те употребе ресурса јавних предузећа који ће бити искоришћени за странке на власти. Оно што очекујемо јесте да ће Србија после 12 година добити јединствени бирачки списак без којег се, од децембра 2000. године, ниједни избори не могу сматрати легитимним.

Са каквим економским програмом излазите на изборе, ко га је правио и који су му циљеви?
Са нашим економским програмом у јавност ћемо изаћи када се буду расписали избори. Акценат стављамо на покретање производње како би се променила катастрофална економска и социјална ситуација. У том циљу економски програм ће се темељити на покретању производње, на начин  најприхватљивији за Србију, а то подразумева сарадњу са државама које би нашој земљи донеле корист. Сарадња би требало да почива на одређеним принципима, а то су, пре свега, равноправност, реципроцитет и немешање у унутрашње ствари земље. То значи билатералну сарадњу са свим државама, а не улазак у ЕУ који је погубан за Србију. Тежиште је на сарадњи са државама као што су Русија, Белорусија, Украјина и Кина, арапски свет и земље Латинске Америке. Ми не искључујемо сарадњу ни са западноевропским државама, али она не може ићи преко Брисела који већ 20 година ради против интереса нашег народа.
Што се руске стране тиче, она на најпримеренији начин покушава да са Србијом оствари што боље контакте, упркос чињеници да је Србија себи трасирала пут без алтернативе ка Европи и НАТО-у. Сигуран сам да ће на сваки корак ка Русији, ова земља учинити два ка нама. Русија је расположена за сваку врсту сарадње, и то зависи искључиво од Србије. С друге стране, нама су отворена врата и за сарадњу са Кином која је Србију сврстала у ред својих стратешких партнера, по принципу:„Дајте пројекте, финансираћемо све…“

Посланици СРС-а за скупштинском говорницом често покрећу питање права радника. Али када сте ви последњи пут стали испред тих радника?
Став СРС-а је потпуно јасан. Ми смо политичка партија, а не синдикат. Не удварамо се никоме, већ покушавамо да као озбиљна партија решавамо проблеме свих грађана, и радника, и сељака. Никада се нисмо никоме додворавали, па ни радницима и отуда никада нисмо хтели са синдикатима да улазимо у политичке договоре. Синдикати, по мом мишљењу, не смеју да се баве политиком већ борбом за социјална права радника. То је њихова основна улога. Међутим, не мисле тако сви. Недавно је један министар изјавио да уколико његова странка буде на власти место министра добиће синдикат.

Сматрате се најдоследнијим тумачем изворне идеологије СРС-а. Да ли је млађа гарда у вашој странки спремна да данас-сутра преузме кормило и дође на највише дужности у странки?
Мислим да смо у великој мери, од самог почетка, на једноставан начин довели до тога да странка функционише без разлике млади-стари. Успели смо да унутар странке развијемо односе који би на првом месту истицали квалитет рада сваког појединца и његов допринос странки. Елиминисали смо све поделе и мислим да у вези са тим питањем најприродније функционишемо, са жељом да младе људе доведемо у позицију како би могли да се афирмишу. У последњем сазиву Скупштине Србије на политичку сцену смо избацили квалитетне младе људе.

Славље уприличено после добијања статуса кандидата, чини се, у рангу је социјалног хепенинга за неупућену рају. Шта смо добили, а шта изгубили?
Одговор на питање какве користи ће Србији донети добијање статуса кандидата је изостао. Али смо сазнали да је неко дао пристанак за отимање дела наше територије. Знам да су народи ратовима освајали туђе територије, али да се неко добровољно одрекао дела своје земље, случај је који у историји  није забележен. Најједноставнија провера да ли је нешто добро за Србију или не, јесу честитке које стижу са адреса страних представника. Уколико они поздрављају потез Београда као позитиван, нема сумње да је катастрофалан по Србију. А довољно је зауставити 100 грађана на улици и упитати их да ли Хилари и Саркози мисле добро Србији. Извесно је да ће уследити одричан одговор. Но власт не мари за народ. Сама чињеница да је преговоре водио државни секретар МИП-а, уместо представник из Министарства за Косово и Метохију, да су они вођени у оквиру ЕУ, уместо под окриљем УН, да је усвојеним ставкама Србија учинила изузетно важан корак ка признању независног Косова – говоре довољно о значају и преговора и кандидатуре. Да ли звездица постоји и колико дуго ће бити ту – није тема. Тема је то што договори нису смели да се воде на тај начин. Друго, Скупштина Републике Србије, Парламент, потпуно је згажен. Подсетимо се да је у јулу, после подизања барикада на прелазима 1 и 31, донета Декларација у којој јасни пише да стање мора да се врати на првобитан положај. Уместо тога ми смо прихватили Тачијев план.

Да ли је последњим уступцима које је Београд учинио Приштини отворена Пандорина кутија? Да ли ће путем фусноте кренути и друге регије које негују сепаратистичке амбиције?
Обмана коју су Американци пласирали у свет да је Косово јединствен случај не може дуго да опстане. Не заборавимо да многе државе имају сличан проблем: Италија, Француска са Корзиком, Румунија са мађарском националном мањином, Кипар који је већ подељен са Турском. Али овде је реч о дуплим аршинима који се спроводе. Извесно је да ће у свим случајевима одлучивати сила, као што је сила одлучивала и у случају Србије, јер овакве одлуке којима САД дува у једра никада неће ући у међународно право, нити у неки документ УН.
Наша држава је без одлуке Савета безбедности бомбардована, и то је акт међународног насиља. Али то нико од наших политичара није покренуо.

Говоримо о националним циљевима странке, а занемарујемо показатеље који говоре да је 30 одсто младих функционално неписмено. Да ли то значи да ће за 20 година сви национални програми бити обесмишљени?
Ти показатељи не би требало да чуде, јер када су у питању земље Источне Европе циљ је стварање полуобразоване радне снаге, употребљиве за организовање производње која је њима једино и интересантна. Најбољи показатељ да ово што причам није бесмислено је то што су улагања у науку и образовање драстично смањена. Друга, не мање важна чињеница, јесте да је наше образовање доживело реформе због којих се сада суочавамо са погубним последицама. Традиционалне, српске вредности, вредности нашег друштва, породице, наше моралне вредности, полако се потискују, а уместо њих, кроз наводну толеранцију, на прагу смо да се изједначимо са људима који су некада сматрани болесним. Данас је то забрањено рећи. Једном приликом сам поставио питање шта ћемо да радимо ако једнога дана због огромног утицаја који би на Западу могли да имају педофили, будемо у прилици да морамо да их прихватимо, као што данас радимо са хомосексуалцима. Мислим да је посреди стратегија уништавања нашег националног бића. После војске којој је намењена улога сервиса НАТО-а, суочили смо се са образованим системом који прави бесловесну масу са којом ће лако управљати и коначно са урушавањем СПЦ. У складу са овом стратегијом сада се избацује руски језик из школа, а преко неких немачких НВО и фондова уводи се немачки.

Да би добила статус кандидата за ЕУ, Србија је са Румунијом потписала Протокол о мањинама. Где је крај потписивањима и не представљају ли она сулудо признање да ми нисмо земља људских права?
Незамисливо је да Румунија прави проблем због националних мањина када оне у Србији уживају сва права, почев од школовања на свом језику, па до исповедања вере. Мислим да се иза брда нешто друго ваља. Јер иако нас стално уверавају да су на сцени нове вредности новог доба, на овим просторима се мало шта мења и неке земље остају верне својим аспирацијама из прошлости. Румуни су питање Влаха кандидовали дуго и последња седница у Савету Европе је обиловала примедбама румунских представника на рачун положаја влашке мањине коју они сматрају Румунима. Са друге стране, сама влашка заједница је подељена и док једни истичу да немају проблема у заједници са Србима, други се декларишу као Румуни. И сада уместо да штитимо националну мањину, ми је изручујемо Румунима.

Да ли после Војводине и Рашке покретање питање Влаха значи да је Србија на путу административне федерације?
Овде није само реч о румунским захтевима. Тај проблем се јавља и на југоистоку државе где Бугари својатају делове наше територије, покушавајући да промене историјске чињенице. Мађари не пропуштају прилику да истакну незадовољство статусом који уживају у овој држави, покушавајући да заокруже неку своју територију како би створили нови нуклеус нове покрајине унутар Србије. Не заборавимо да су они кренули од захтева за персоналном аутономијом одређеног броја општина у Војводини, да би сада, како пишу медији, Виктор Орбан најавио да ће на изборима бити уз Савез војвођанских Мађара. За ових 12 година ми се суочавамо са невероватним стварима, незабележеним од 1941. године. Јер свако ко је имао било какве аспирације сада се и повампирио. Захтеви за потребом цепања дела наше територије пљуште са свих страна. На све ово би требало додати и опасност која се игнорише, а долази од стране Турске. Она крупним корацима гази ка Балкану, а да њено присуство није бенигно сведочи и долазак њиховог министра иностраних послова у Србију, с циљем решавања питања исламске заједнице. Ту не смемо заобићи ни муфтију Зукорлића који отворено и на најбруталнији могући начин крши Устав и наше законе, као ни наступе муфтије Церића из Сарајева који врве од непријатељства и језика мржње. Као одговор на све то наш председник одлази у Сребреницу, а заобилази Братунац, извињавајући се свима и свакоме.

Како бисте, да данас-сутра добијете власт, решили питање реконструкције државних органа, а у светлу чињенице да се готово сваког месеца оснива по нека нова владина организација?
Државни апарат мора да буде функционалан према потреби и величини наше државе, а у складу са њеном економском снагом. Све те институције које су вештачки формиране по диктату ЕУ морале би да прекину са својим радом. Сетимо се да је борбу против тих институција започела СРС у Савезном Парламенту 2006. и 2007. године. Административни одбор је у то време уложио много труда како би раскринкао тамни вилајет везан за злоупотребе руководиоца јавних предузећа и агенција. Али како то код нас функционише показује случај Бојана Кришта који је смењен са функције када је Скупштина покренула истрагу, али до дана данашњег није се догодило ништа.

Сматрате ли да је време да урадите нешто у вези са питањем реконструкције свога имиџа, можда у правцу деснице других европских земаља, попут Ле Пенове странке?
СРС је пример како би се требало доследно борити за своје ставове, свој програм и своју идеологију. У контактима са људима из света никада нисам имао примедбу на наш имиџ. Напротив, они изражавају поштовање, уз поруку да би требало да издржимо и боримо се као до сада. Та теза о промени имиџа резултат је покушаја прављења политичке штете СРС. Прича о новим вредностима и људима из 19. века је излишна. Не стидим се ниједног периода српске историје и задовољство ми је да ме назову човеком 19 века, века који је обележила српска борба за ослобађање. Зато ћу увек са задовољством запевати: „Спремте се, спремте четници“, а никада „Данке Дојчланд“.

[/restrictedarea]