Др Санда Рашковић Ивић: Политика неутралности је политика разума и мира

Разговарао Угљеша Мрдић

Када кажемо неутралност, не мислимо на изолацију. Више неутралности значи више слободе. Неутралност је ослобођење од вазалства, уцена и условљавања, она је предуслов за стварање односа на економској, културној, научној и другој основи са земљама са којима је Србији у интересу да сарађује

 

„Као и већина грађана Србије пресабирам сећања на ужасних 78 дана НАТО агресије. Тим поводом желела бих да подсетим на моје дежурство у болници за психијатријске болести „Лаза Лазаревић“ за време НАТО агресије, када су бацане графитне бомбе и када је цела Србија била црна тачка јер је била у тоталном мраку. Тада је гађана кинеска амбасада, зграда Савезног МУП-а и зграде Генералштаба. Те ноћи су били повређени и пацијенти у болници у којој сам радила. Пацијенте нисам смела да упућујем према Ургентном центру зато што су делови Генералштаба летели по 800 метара у круг. Док сам их збрињавала помагали су ми и неки пацијенти из болнице. Један од њих ми је рекао: ‘Докторка, не знам ко је овде луд. Ови што нас бомбардују или ми који смо у болници? Мислим да су ови што нас бомбардују много болеснији и луђи од нас, јер нас на правди Бога убијају’“, каже у интервјуу за „Печат“ др Санда Рашковић Ивић, функционер Демократске странке Србије.
Наша саговорница која је била дугогодишњи потпредседник ДСС-а, као и председник Координационог центра за Косово и Метохију, републички комесар за избеглице и амбасадор Србије у Италији, наводи да се увек сећа речи покојног патријарха Германа, који је сећајући се злочина у Јасеновцу говорио: „Да праштамо морамо, да заборавимо не можемо“.
„НАТО агресију никада не би требало заборавити. Врло је тешко и опростити. Као што каже Бора Чорба: ‘Децу ти не могу опростити’. Гурање Србије у НАТО је један противприродни акт, јер имамо доста и емотивних и рационалних разлога за то. Емотивно гледано, ране које је нама НАТО нанео, то понижење и разарање, ту крв и патњу је веома тешко опростити. Заборавити је немогуће, ране су велике. Србија нема ни један једини разлог да се окрене у правцу НАТО-а, јер се он сада понаша према нама као окупатор. НАТО је дошао на територију Србије 1999. да уведе ред и мир, и да се понаша у складу са Резолуцијом 1244, која гарантује територијалну целовитост Србије, као и суштинску аутономију и повратак свих грађана на Космет.“

Да ли је НАТО испунио своју улогу с којом се препоручивао за долазак?
Није. Нити је било речи о повратку Срба, ни о суштинској аутономији и Косово је полако постало НАТО држава. На КиМ Американци имају највећу НАТО базу – Бондстил, који је у ствари главни град те тзв. „државе Косова“, а не, као што се то мисли, Приштина. НАТО је настао 1949. после избијања Хладног рата са циљем да буде брана европских западних демократских земаља од евентуалне совјетске комунистичке агресије. Имали смо гвоздену завесу и с једне стране Варшавски, а с друге стране НАТО пакт. Када је пао Берлински зид 1989. и када је дошло до расформирања Варшавског пакта, више није било ни једног јединог разлога да се НАТО одржи. Али НАТО се одржао као светски полицајац. За ове 63 године постојања, НАТО је бомбардовао Републику Српску, затим Србију и Црну Гору, па је онда атаковао на Ирак и Либију. Све су то мале земље. Није могуће да им у међувремену није засметала Северна Кореја или Иран који има 80 милиона људи. То што прете Ирану не сматрам паметним, али је исто чињеница да им не пада на памет да их нападну. Али зато нападају земље које имају по неколико милиона људи.

Можете ли да направите паралелу између Србије и Италије? На који начин Италија без обзира на то ко је на власти држи до државних и националних интереса?
Морам да направим прво једну дигресију, а везана је за односе Италије и Србије у вези  са НАТО бомбардовањем. Учествовала сам у Италији као амбасадор у организацији скупа поводом десетогодишњице НАТО агресије, где је говорила елита  италијанске јавне сцене. У Италији су поред тог, била одржана још четири скупа посвећена теми НАТО агресије. То су организовали искључиво Италијани. У време НАТО бомбардовања, а подсетимо да су авиони долазили из базе у Авијану, Италијани су демонстрирали против НАТО-а. Без обзира на то ко је био на власти Италија је земља која гледа своје државне и националне интересе. Италијани нису били за независно Косово. Они су приватно у себи, па чак и полујавно, као и њихови еминентни политичари, све то критиковали. Али увек су њихови интереси били на првом месту, то јест слагали су се са њиховим западним савезницима, нарочито са прекоокеанским. Италија је састављена из више региона, али је настала пре 150 година из неколико делова који нису имали много везе један са другим, били су врло различити и самостални. Генетске разлике између јужних и северних Италијана су много веће него између Срба и Хрвата. Италија је иначе земља која је имала велики проблем са сепаратизмом у Јужном Тиролу, Паданији, Сардинији, па и на Сицилији, где је био повећаван и негован од стране Американаца све док није избио Хладни рат. Избијањем Хладног рата Американци су угушили сицилијански сепаратизам, јер су сматрали да би Италија требало да остане целовита држава зато што је на тај начин јача у брани према источном блоку, односно СССР. Италијани могу међусобно да се свађају, али њихови политичари стављају интерес Италије на прво место.

После функције председника Координационог центра за КиМ отишли сте у дипломатију. Сада имамо ситуацију да је бивши службеник наше амбасаде у САД-у Борко Стефановић постао шеф преговарачког тима Београда за Космет. Направите паралелу између периода када сте Ви водили Координациони центар и овог садашњег. Утисак је да је тада било немогуће предвидети овакав однос власти према КиМ?
У праву сте. Заиста 2005. године било је немогуће замислити да ће сама српска држава, тј. први људи из власти помагати из све снаге градњу албанске државе на КиМ. Управо се то, нажалост, десило тзв. „споразумом“ који је склопио Стефановић са Едитом Тахири. Ти људи су записали себе у историји као главне борце за независно Косово. Свака следећа власт би требало да направи дисконтинуитет и да укине све споразуме које је ова власт склопила са Владом Хашима Тачија. Не би требало разговарати са владом Тачија у време када се у Савету Европе усваја извештај Дика Мартија који говори о трговини људским органима убијених Срба.  Не може се разговарати са људима који продају срца, јетре и бубреге људи које су претходно заробили, па искасапили. Нема разговора и договора, а камоли градње државе. Председник државе шаље свог изасланика, државног чиновника да преговара са Тачијевим сарадницима о тзв. „техничким питањима“. Нема техничких питања. Свако питање око Косова и Метохије је статусно питање. На крају смо добили границу и тим споразумом могућност да Шиптари изграде караулу на Панчићевом врху, и сами смо себи ударили границу у срцу државе, да би показали добросуседску сарадњу и ту фамозну кандидатуру, која не значи ништа.

Шта за Вас представља кандидатура Србије за пријем у ЕУ?
Као амбасадор Србије у Риму имала сам прилике да разговарам са много дипломата. Често сам их питала шта би то Србија требало да испуни да би постала члан ЕУ.  О којим условима је реч, јер смо спровели све реформе и испунили критеријуме и сарадњу са Хашким трибуналом. За Србију је то признање Косова. Зато Србија не би требало да иде у ЕУ. Није то изолација и рампа, већ „усе и у своје кљусе“ и сарадња на равноправној основи. Ниједан италијански послован човек није питао када ми улазимо у ЕУ, нити је размишљао о Србији као чланици ЕУ као предуслов за инвестирање у њу. Њега је интересовао Споразум о слободној трговини са Русијом, јер он омогућава Италијанима да ако нешто производе, овде преко Србије могу тај производ да пласирају на руско тржиште са царином од само један одсто, а не под условима који важе за чланице ЕУ. У Србији имају и три пута јефтинију радну снагу. Сви су ме питали да ли ћемо изгубити Споразум о слободној трговини са Русијом ако једног дана уђемо у ЕУ. Наравно да хоћемо, јер није Русија луда да отвори целој ЕУ своје тржиште. После пријема у ЕУ сви споразуми прелазе под јурисдикцију Брисела, а онда ће Русија анулирати тај споразум. Овакви какви јесмо, ми ћемо изгубити тај споразум. Србија је својим положајем увек била Запад Истоку, а Исток Западу. Споразум са Русијом може више да нам привуче инвестиција.

Да ли сте задовољни односом између Србије и Италије?
Односи Србије и Италије се представљају само кроз „Фијат“, и он се грубо користи у предизборној кампањи ДС и председника Бориса Тадића. Као амбасадор кроз моје руке прошли су сви споразуми, било да је реч о економији, просвети и култури, а нисам била ни на једном састанку који се тиче „Фијата“. Могу да закључим да се „Фијат“ користи као једнопартијска ствар. Уместо мене је на састанке ишла Ана Хрустановић, тада трећи човек амбасаде. После је она као други човек амбасаде  ишла на разговоре о „Фијату“. Тадићу очигледно није био потребан амбасадор већ партијски повереник.

Хоћете ли да покренете спор због вашег превременог повлачења са места амбасадора?
Не пада ми на памет да покрећем спор зато што председник државе има право заједно са министром спољних послова да повуче амбасадора. Наравно да мени нико није дао аргументе због чега не може са мном да се ради. Претпостављам да је реч о стварима једнопартијске природе. Односи између Србије и Италије су традиционално добри. Космет остаје једини камен спотицања у нашим односима и то је једино отворено питање између ове две земље. Италија је нама битан економски партнер, велики увоз иде из Србије у Италију. Као неко коме је Косово веома значајно, наравно да имам замерку на италијанске ставове и признање Косова, али остале ствари које Италијани раде могу да нас увере да је ова држава пријатељски расположена  према нама. Италија је најбољи пример како се може, и када сте ван ЕУ, сарађивати тамо где имате интерес, бе з обзира на то да ли је реч о економској, просветној, културној или спортској сарадњи које цветају. Када је Италија признала Косово била сам на саслушању у италијанском Парламенту, где је саслушаван тадашњи министар спољних послова Масимо Д´ Алема. Чинило ми се да седим у српском Парламенту и да дискутују посланици ДСС-а и тадашњих радикала, али на италијанском. Толико је било оштрих осуда на рачун италијанског признања.

Како коментаришете поступке Борка Стефановића?
Стефановић је Тадићев послушник. Најпре би требало Тадића окривити, па тек онда Стефановића, јер је пристао да буде злоупотребљен. Председник је одлучио да се воде разговори са Приштином како би се тобоже радило на олакшавању живота људи на КиМ. Ми знамо да је то једна фарса и да преговори нису због тога смишљени. Прави разговори би требало да се воде у СБ УН, јер ту имамо подршку две велике силе Русије и Кине, сталних чланица, а од оних десет земаља које се ротирију увек имамо неколико које подржавају српски став. У Бриселу немамо ниједног јаког пријатеља. Тадић потпуно насилнички организује преговоре, бира анонимног човека, који је у том тренутку политички директор МСП-а. Које политичко дело има он? Никакво.

Да ли сте задовољни односом Србије и Хрватске, и оним што држава чини за избегле Србе са подручја Хрватске?
Мислим да су избеглице, нарочито из Хрватске највећи губитници југословенског рата. Хрвати су врло спретно манипулисали питањима њихових права (станарска права, обнова кућа, конвалидација стажа и друга). Они су стално избегавали да отворе то поглавље и када је дошло то на ред помогла им је Србија, јер је актуелна власт зарад тзв. „добросуседских односа“ и помирења прешла преко бројних проблема прогнаних Срба. То је остављено за неки билатерални разговор и то када Хрватска уђе у ЕУ. То се онда никада неће ни десити. То је онда пиши пропало. За време Владе Војислава Коштунице ствари су биле потпуно другачије. Коштуница се на сасвим другачији начин залагао за добросуседске односе, али уз одређене границе, а оне су се звале интерес Србије. Код Тадића интерес Србије није на првом месту, већ искључиво интерес останка на власти и подршке коју ће добити из Вашингтона и Брисела ако успостави добре односе са Хрватском. Они се мере у смислу колико би Србија требало да се понизи да би ти односи били добри. Тако се преко уста Тадића извињавамо Хрватима, муслиманима, прави се Резолуција о Сребреници, изједначава се Вуковар са Јасеновцем.

Да ли су избори последњи тренутак да се народ освести?
Ово је последњи тренутак да ова власт оде и да се направи тотални дисконтинуитет са овом влашћу. Ако остану ови на власти ојачани ЛДП-ом и заврте још један круг, верујете ми биће свеједно ко ће после да дође, јер Србије више неће бити. Страшно је оволико упропастити државу и њену економију, посејати епидемију беде, која је у порасту, задужити земљу… У децембру 2006. Србија је вратила све своје кредитне зајмове, а сада они износе 145 и 16 милијарди  евра. Од капиталних инвестиција ту  је Ђиласов мост који ће да кошта преко пола милијарде евра и тај фамозни Коридор 10 који још није готов. Верујем да народ неће дати глас онима који разговарају са шиптарском звездицом и носиоцима сепаратистичког  статута Војводине. Садашњи властодршци тајно или јавно нас уводе у НАТО који нас је убијао. Не би требало улазити у један савез који је непотребан и знамо шта нам је радио. Ван памети је улазити у НАТО у време када је Русија устала, Кина ојачала, а дижу се и Индија и Бразил. Униполарност постаје монополарни свет, а све те четири земље су пријатељи Србије, нису признале Косово, и врло су спремне на сваки начин да нам помогну. Улазити у НАТО значи занемарити све пријатељске земље које хоће да нам помогну, и то би била лудост. Кажу Кина је далеко, а да ли је Америка близу?

Зашто би бирачи требало да гласају за ДСС?
Мислим да би људи требало да препознају у ДСС-у странку која је озбиљна, државотворна, конзистентна. Када кажемо неутралност, не мислимо на изолацију. Више неутралности значи више слободе. Неутралност је ослобођење од вазалства, уцена и условљавања, она је предуслов за стварање односа на економској, културној, научној и другој основи са земљама са којима је Србији у интересу да сарађује. За време Владе Војислава Коштунице живело се боље, а плата је била за 25 одсто већа у односу на евро. Данас је евро 112 динара, а био је око 76 динара. Држава није била задужена. Ко гледа на будућност своје деце, и ко жели да ради, и ко жели да живи у земљи која неће бити вазална бриселско-вашингтонска творевина требало би да изабере ДСС. Нама кажу да смо аутистични и ратоборни. Ни једно, ни друго није тачно. Тај аутизам нам лепе зато што немамо новца да бацамо на билборде и лажна обећања од којих се све тресе ових дана, од „Сваровски“ кристала, па до „Фијата“, и не знам колико радних места. Ништа нису урадили за четири године, осим кандидатуре која је једно велико ништа. Ми идемо међу народ где смо одлично примљени. Волим да одем и да разговарам са људима у њиховим кућама, на имањима, у кафанама, на радним местима и пијацама, јер од њих могу нешто и да научим. Наш аутизам произлази из тога што немамо новца да платимо толике спотове који се врте по телевизијама. Секунд емитовања рекламног спота на телевизијама у ударном термину пред „Дневник“ кошта 300 евра (а иначе кошта 200 евра). Гледам спотове чије емитовање кошта по неколико хиљада евра.  Ако је то аутизам, на тај аутизам сам поносна.

Колико је Ваш отац др Јован Рашковић присутан данас?
Мој отац је један од ретких људи који је после 20 година од своје смрти још жив. Зато што је он жив у сећањима људи. Људи умиру два пута, једном биолошки, а једном када умре сећања на њих. Њега се сећају не само његови Крајишници који су га заволели и могу да кажем гледали као свеца, него га се сећају из целе Србије. Памте његов средњи пут и умереност. Он је човек који није припадао никоме, ни Русима, ни Американцима. Није припадао никаквим лобијима, говорио је о српству, о мултицентричности Срба. Говорио је о интересима српског народа и о максималним правима за Србе, али мирним путем. Није био мрзитељ, нити ратоборац. Он је био жртва многих подметања. Сетимо се само фамозног фонограма који је изнео Летица у интервјуу са  Туђманом. Њега и данас нападају, лепећи му етикете да је он један од криваца за распад Југославије. Ниједна мрзитељска реченица, ниједна ратнохушкачка реч није прешла преко уста мог оца, ниједна мисао такве врсте није се родила у његовој глави. Уверена сам да би данас после свега што се издешавало подржао пут Србије у неутралност, Србије која би требало да се ослони на саму себе и Србије која је пуна паметних глава и вредних људи. Коначно, Србије која би требало да буде пријатељ са свима онима који је не понижавају и не малтретирају. Он би сигурно био против прикључења Србије НАТО-у, јер је био човек мира. Он не би желео да се пролива српска крв ни за српске интересе. Врло је често цитирао Достојевског и говорио да је вреднија једна дечја суза од не знам каквих других достигнућа. Мој отац би сигурно подржао политику неутралности, јер је то политика разума и политика мира – права реална политика.

Можете ли да направите психоанализу људи који су на власти?
Не бих се бавила психоанализом ових који су на власти, јер ипак су психијатрија и психоанализа озбиљне дисциплине. Давати групни портрет владајућима, на челу са Борисом Тадићем, било би с моје стране, као неког ко се бави психијатријом, веома неозбиљно.

______________

Губитак образа државе

Један од великих поштовалаца Вашег оца др Јована Рашковића, некадашњи градоначелник Требиња и један од оснивача Српске демократске странке Божидар Вучуревић прошле године је ухапшен у Србији по налогу Хрватске. Како то коментаришете?  
Хапшење Божидара Вучуревића је био губитак образа наше државе и једна флека на лицу Србије. Вучуревић сигурно није ратни злочинац. Он је био сарадник мога оца, а после је бранио своје Требиње. Ако је његова кривица зато што је био један од оснивача СДС-а 1990. године и што је бранио свој кућни праг и народ, онда то јесте кривица. Пошто хвала Богу већина нормалног света такво понашање дефинише као патриотизам, права је срамота то што је био хапшен.

 

3 коментара

  1. Dobro, slažem se, ali…koje su sve pretpostavke potrebne da bismo vodili “politiku neutralnosti”? Sve je to lepo rečeno, ali u ovom svetu ti moćnici ne dozvoljavaju da budeš “svoj na svome”. Nažalost tako je. Dakle, realnija politika je da se pridružimo zemljama tzv.”Brika-a”, ako ništa drugo bar ćemo pomoći da se smanji trenutna neravnoteža.

    • Sančo Pansa

      Naše prirodno stanje je vojna neutralnost.
      To je jedina formula kako da se UMIRE DUSI “prijatelja”sa zapada i braće Rusa.
      Baćuške, koji s razlogom nebi podnijeli taj perverzan savez Srbije sa NATO-om,ljubav sa sopstvenim dželatom. Nepotrebno je nabrajati razloge, znamo ih svi.

      Naravno da nam je jedina prspektiva i prosperitet u vođstvu DSS-a i politike koju zagovaraju.

  2. iako sam za vsu opciju pre nego za bilo koju drugu,imali ste sansu i viste je prokockali,najverovatnije zbog usko stranackih interesa.tako daste direktno ili indirektno,odgovorni za sadasnje stanje u drzavi.ovo su posledice vase neodgovorne politike.a uzroci su mnogobrojni.znam da i sami mozete da napravite hronologiju vasih propusta i gresaka.ajmo vratite film,ako hocete ozbiljno dase bavite politikom kao pliticari a ne diletanti,a cena je kao sto vidite,ogromna.vi biste da malo eksperimentisete,kao i ovi sada,sa EU.a jestelise zapitali onako slucajno dali to ovaj naro i drzava mogu da izdrze,jer su dovedeni na ivicu propasti,valjda to vidite i sami.mada,mada je ovo takoreci jedinstvena prilika da ostvarimo svoju samostalnu drzavu,zahvaljujuci raznim okolnostima koji su do toga doveli.ipak ja bih sve to ostvarivao,iskljucivo sa novim ljudima na politickoj sceni sbije,iako ih ja neznam a sigurno ne sa strankama i ljudima koji su dvadeset godina u politici.ne doktorka.za ovu drzavu i narod bilo bi najbolje da se te politicke stranke samoukinu ,ako imaju i malo morala u srzi istih.i tu sad dolazimo do osnovnog zakljucka.nema morala nema samoukidanja.i da zaokruzimo i izvedemo zakljucak.zasad smo najebali.videcete.sa vama ili sa njima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *