До последњег даха

Пише Милорад Вучелић      

До последњег часа бирачи у Србији нису знали када ће бити одржани републички парламентарни, покрајински и локални избори. Власт је решила да искористи сваки минут који јој је остао на располагању. Са опаком намером да настави да се бори до последњег даха, њиховог и нашег. После Ђурђевдана неко ће свакако остати без даха. Власт је до краја скратила, и свим другим средствима и мерама ограничила, изборну кампању – да би суочавање са поразним резултатима ове владе и председника државе трајало што краће.
Србија је сазнала да ће поменути избори бити одржани 6. маја 2012. године. Али није сазнала много тога, а пре свега да ли ће они бити одржани на целој територији Србије или само у неким њеним деловима? Хоће ли се гласати на Косову? О томе ће се одлучити у Бриселу, Вашингтону, и у крајњој линији у Приштини, али не у Београду. Неће лако ићи ни у Бујановцу и Прешеву.
На сам дан расписивања избора Србија је јасно могла да уочи још један велики резултат ове владе. Својом политиком и бриселским дијалогом влада је успела да Резолуцију СБ 1244 окрене против себе и Срба на Косову. У тринаестогодишњем постојању, Резолуција није никада онемогућавала одржавање српских избора, али их сада спречава управо захваљујући преговарачком и евроунијатском умећу наших власти. Као и у свему осталом, да се за зелен бор ухвате осушио би се, рекао би наш народ. Српска јавност још увек не зна шта је садржај споразума који су у вези са Власима потписале Румунија и Србија у Бриселу. На свакодневно инсистирање уредника „Печата“ званичници владе одбијају било шта да кажу и позивају се на рок од петнаест дана, када ће то бар по закону морати да ураде.

Догађаји у вези са добијеном бриселском кандидатуром недвосмислено и сасвим јасно говоре да је кандидатура зависила, и зависи, само и једино од спремности српских власти да унапређују независност шиптарске независне државе Косово. Може ова власт да ради у Србији шта и како хоће, може да је доведе до потпуног слома, као што је и учинила, може да буде, као што и јесте, права Мека корупције и лупежања, али ако чини конкретне кораке ка признавању независности Косова, биће кандидат за ЕУ. Косово за кандидатуру. У томе је тајна европске допадљивости данашњих српских политичара који иду на изборе. У Брисел одлазе са пословном пратњом и из њега се враћају сневајући да од свих Срба на новим изборима направе своју пословну пратњу. Тек када се комадање Србије заврши, и то не само на Косову, почеће неке озбиљније приче у вези са унутрашњим уређењем преосталог дела Србије, али без икакве озбиљне намере да се укључује у заједницу која је на издисају. Уосталом, шта би кога било брига како је Србија уређена кад нас саме није брига. То је инспирација и прави резултат политике да ЕУ нема алтернативу и црвених линија са којима ће данашња власт изаћи на изборе, тражећи подршку.
Стабилност владе је четири године лако била одржавана. На челу са председником републике, а не премијером, она је била прави фронт према народу и његовим интересима. Они су били директан појачавајући спроводник свих ужаса светске кризе, уз своје оригиналне додатке и огромне личне користи. Народ су изложили свему томе и то сваки грађанин непосредно осећа. Данас, док се пресабирају, поново покушавају да бар два месеца изгледају различити, и тако – лажно различити, а у ствари исти да истији не могу бити, покушавају да обману грађане Србије и добију њихове гласове. Отуд њихове чарке око ванредних председничких избора, идолопоклоничке посете гробовима, и изражена критичност према стању у друштву у које су га заправо они довели.
Власт ни по коју цену неће допустити да се Србија суочи са проблемом враћања петнаестак милијарди доспелих страних дугова у наредне три године, са до краја скршеним пензионим фондом, што ће угрозити исплату досадашњих износа пензија, са сумануто скупом државом и безбројним независним агенцијама чији је број десетоструко већи него, рецимо, у Немачкој, са по привреду убиственим повећањем ПДВ-а, са даљим бујањем корупције, што све иначе следује Србији ако постојећа власт опстане и настави тако како је до сада радила.
Сви расписани избори и све поменуте теме тренутно су  у сенци могућег расписивања председничких избора. У Русији и Француској годинама се знало када су избори, а у Србији се не зна ни данас. Ако је наша влада била толико стабилна да је опстајала до последњег даха пуног мандата, значи ли то да је наш председник, све време, био нестабилан, па мора данас да поднесе оставку и пође на ванредне председничке изборе, али не као председник државе него као шеф странке? И да не варирамо све те безбројне могућности и не чекамо резултате истраживања после прве фазе изборне кампање, када ће Борис Тадић одлучити да ли ће или неће, и томе слично. Онда ћемо сазнати и то да ли ће се на овим изборима гласати за видљиве кандидате или ћемо поред њих бити доведени у ситуацију да бирамо између Бориса Тадића и његовог некадашњег шефа Народне канцеларије Драгана Ђиласа. Наравно, то се односи искључиво на оне који су заинтересовани да решавају нарастајући жути проблем.
Илустративан прилог решавању овог проблема дала је недавно телевизијска емисија у којој је Тадић био изложен ружењу и подсмеху, а Ђилас прехваљиван. Када се стигло готово до тачке неукуса и неиздржљивости, водитељка је упитала тројицу својих гостију: „Има ли Драган Ђилас неку ману?“ Гости, позната медијска лица, што речима, што гестовима и мимиком одговорили су да нема ниједну. После Броза, то у Србији нико није доживео. Наздравље им.
Одговор на ову изборну председничку питалицу је једноставан. Србија мора да има председника који ће бити спреман да поштује Устав Србије и своја уставна овлашћења. Смисао ових избора би требало да буде и враћање председника у уставне оквире своје функције, из којих је иначе Борис Тадић, све ове четири године, далеко искорачио. Победе ли данас опозиционе странке, повратак ће бити известан и политички очекиван, јер ће Србија после четири године коначно добити председника владе који ће водити политику државе. Но, у случају друкчијег исхода, Тадићу вероватно не гине исто враћање у уставне оквире, само ће то изгледати много болније, а можда и са нешто понижења, као и са великим изгледом да повуче последице за његово страначко вођство. И ту се онда једноставност одговора на изборну председничку питалицу усложњава.
Па, до последњег даха – нашег или њиховог.

 

8 коментара

  1. Imas li Srbijo dovoljno mudrosti u svojih gradjana da prepoznaju sunovrat gde ih ova vlast vodi? Nadam se da ce Srbi shvatiti da je DOSTA.Ovoj sadasnjoj vlasti je dosta. DOSTA je bre, od VAS je DOSTA. Oboriste Srbe i Srbiju na kolena. Vreme je za prave, istinske promene i progres.

  2. Nije alternativa sunovratu i ovoj vlasti, SNS.
    To je jedno veliko zlo i pokušaj nastavljanja iste politike pod drugim poslušnicima.Siđi Kurta da uzjaši Murta !
    Toliko na znanje, da se sutra ne ponovi isto pitanje, kako smo bili sljepi !
    Dobro razmislite kako je i zašto nastala ta stranka, i ko stoji iza iste.
    U vjeri da ste konačno progledali !
    Srdačan pozdrav
    Dijaspora

    • Oako nesto moze da kaze samo covek koji nema pojma sta je to politika i nezna da zbraja koliko je 2+2. Ako ne glasamo za SNS pita ja vas koja je to druga stranka ili koalicija koja moze da pobedi Tadica. Po vam ispada da je SNS kao opozicijska stranka losija od DS koja je na vlasti. Dali je to oguce tako rasudjivati i onda djeliti savete. Kad bi se napravila koalicija oko DSS, SRS, Dveri to ne moze da bude vise od 18% PODRSKE A SAM ds IMACE PREKO 30%. Ako svoj glas ne date SNS budite uvereni da ce vam tadic i sledece 4 g. pijuckati krv na slamcicu.

      • Patrito, i tebi je jasno ko je to, samo ne zelis sam sebi da priznas, (kao recimo general Delic), gresku kada ste poverovali nevernicima. Jedina alternativa EU je ANTI-EU koalicija, a znamo koje stranke nisu za EU. To su SRS, DVERI, DSS i jos par patriotskih stranaka. Svaki glas vas koji ste prevareni EU-utopijom, odvuceni u izdajnicku SNS bi bila vasa katarza, ali i mala pomoc za ocuvanje Srbije (sve sa Kosovom, Vojvodinom,Raskom i Presevskom dolinom).

  3. Gledam kako predsednik i njegovi ministri idu po stalama, mozda nikad nisu trebali ni napustati to radno mesto jer koliko vidim tu se najbolje snalaze.Za svaku drzavu je dupla steta kad izgubi pastira a nedobije intelektualca.Mozemo mi glasati za promene samo neznam kako ce to ici jer jednostavno nema intelegencije.Koliko cinizma obilaziti pogone koji su izgradjeni u Srbiji, nemojmo se zavaravati da je to uspeh Tadica ili Dinkica jednostavno kapital dolazi tamo gde ima interes.Interes u Srbiji je dvostruk jeftina radna snaga i jos beneficije koje drzava daje od 10000 eura po zaposlenom.To znaci da ce Srbija 2 godine placati svakog zaposlenog. Samo ce par skorojevica oseti blagodet vlasti.Moze kumovski tandem da se sepuri i razmece kvazi uspesima koji se ogledaju od 200000 hiljada obecanih radnih mesta na jos 400000 izgubljenih.Sedam stotina hiiljda nezaposlenih i ako se tome doda oni koji ce dobiti otkaze samo dok prodje ovaj DS cirkus oko izbora docicemo do cifre od 30% radno sposobnih.Neznam sta treba jos aktuelna vlast da uradi da narod shvati da se nalazimo na brodu koji vodi gomila ludaka.Onomad procitah kako u Belgiji po hektaru imaju 12000 tona kukuruza po hektaru odmah i ministar Petrovic obeca iste standarde.Neka nam bog bude od pomoci ako ovi ostanu i cetiri dana na vlasti posle izbora a ne cetiri godine.Tacno narod kaze cega se pametan stidi budala se ponosi, uvek sam se pitao boze kakvi su to ljudi jesu li normalni.Orban optuzuje Evropu za kolonizaciju i mesanje u unutrasnje stvari zemlje samo nasi beskicmenjaci kojima je izgleda najveci uspeh u Srbiji ako im se odrzi gey parada u miru.Mozda je gey lobi zaista jak u drzavi ponekad se pitam dali isti vode drzavu.Sa kog god aspekta da se pogleda nevidi se nista racionalno i opipljivo da covek moze reci jest ovo je dobro.Djilas stavio magnetne kartice da ukine i ono malo radnih mesta kao da je to od presudnog znacaja za prosperitet Srbije.Kupili zelezaru za euro sa 400000000 miliona gubitka, kao sto je najveci ekonomista svetskog glasa Labus prodao za 23000000 miliona i milijardu dolara kredita koji je isplatila Srbija.Mali diktator se razumije i u proizvodnju carapa ima li ista na svetu da ti ljudi neznaju, mada za mene vazi da pametan zna mnogo i uvek misli da mu je znanje malo, dok pojedinci neznaju mnogo ali misle da naju sve.Stara je poslovica ako nemas morala idi u politiku a ovi su dokazali da nemaju bas nista nisam pristalica ni jedne stranke i svejedno da li ce neko biti 7 mandata ako to daje rezultate. Kao gradjanin molim svakoga ko me moze demantovati neka mi nabroji sve uspehe ove vlasti za pljacku ne moraju ona je ocita. Fiat je najveca podvala Srbiji, u Bugarskoj kinezi otvaraju fabriku od 50000 u prvij godini koji ce biti duplo jeftiniji.Sta prodavati i kome kad svaka drzava koja ima fabriku automobila daje svojim gradjanima subvencije prilikom kupovine.Sab je zatvorio fabriku Ford u Belgiji kriza je ucinila svoje samo kod nas bericet.Samo kod nas sve brendovi kajmak, ajvar, ponudio strancima i jedno i drugo probali i nista, jednostavno im nije u tradiciji.Ima u Londonu iz 1910 godine kamen od 10 kg koji je bio u buretu sa pekmezom iz Srbije koji je bio brend.Mozda ima nade samo sa nekim drugim ljudima sa ovima ne zamislite 20 godina prodaje magle, ko je onda bio dete danas je covek pa tek onda vidite kolik je to vremenski period.Gradjanima savetujem otvorite sajt sa biografijom Tadica,Pajtica, Dinkica i ostalih ono zbog bolje informisanosti.

  4. Zašto da ne, POMOZIMO MOMCIMA, jer to je interes Srbije. Pomozimo im da posle Đurđevdana
    postanu NAJSNAŽNIJA OPOZICIJA koju je videla ova politička scena. Oni znaju kako su krali
    pa to neće dozvoliti novima na vlasti, a istovremeno će pročistiti svoje redove jer će ih
    napustiti svi koji su bili iz interesa. Oni će znati kako da kontrolišu nove, a kao jaka
    opozicija uspeće da na političkoj sceni dovedu do nestanka niza malih partija koje će ili
    prestati da postoje ili će se utopiti u njihove redove. Pored svega postoji i realna šansa
    da će novi pročešljati rad starih i tako popraviti obarazovni prosek u našim zatvorima, a
    gotovo je sigurno da ćemo u međusobnom optuživanju momaka,posle prelaska u opoziciju, sazna-
    ti ono što u nikakvim drugim uslovima ne bi mogli znati. Dajmo im šansu da stvore jaku opo-
    ziciju, da pročiste redove, da priznaju slabosti i greške, a sa ljudskog aspekta i da se
    odmore od laži i prevara. Vlast vremenom kvari i najpoštenijeg čoveka, zato sačuvajmo mom-
    ke i ne glasajmo za njih. Pomoćićemo njima da se srede, a Srbiji da dobije jaku opoziciju.

  5. Pošto smo potrošili slogan EU nema alternativu, na redu su sledeći slogani: Za Srbiju – Boris Tadić nema alternativu.
    Za Beograd – Dragan Đilas nema alternativu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *