Да ли се Русија враћа на Балкан?

У Београду је 14-15. марта одржан Међународни округли сто: „Русија и Балкан – прошлост и перспективе“. Његови организатори су били реномирани „Руски институт за стратешка истраживања“ (чији је оснивач председник Руске Федерације Владимир Путин) и, са српске стране, „Центар за развој међународне сарадње“ и  удружење „Нова Византија“ из Београда, као и „Центар за стратешку сарадњу“ из Бање Луке

Данашњи свет потреса дубока системска криза, која има како политичку, тако и економску, моралну, безбедносну димензију. Србија и друге балканске земље већ су доживеле драматичне последице глобалне кризе, регион је још далеко од фазе стабилности, а камоли свестраног опоравка. Русија је исто тако преживела тешка искушења, али из њих неоспорно излази као један од нових центара светске моћи и развоја. Сада је у стању да свом окружењу, па и Балкану, понуди енергетске и друге значајне развојне пројекте, ефективне аранжмане у области колективне безбедности, па чак и крупне интеграционе могућности од гeополитичког значаја.
Свестрано повезивање у обостраном је интересу, а њему погодују историјски утемељене, пријатељске везе Русије и Срба, као и осталих православних народа Балкана. Политичке, културне, духовне и друге везе Русије и балканских народа имају дугу историју, а Русија је нарочито од 18. века имала изузетно важну улогу у еманципацији нашег региона, односно у идентитетској и државној обнови овдашњих нација. Заједничка богата историјска баштина значајна је и за разумевање савремених односа. Зато је на Скупу велика пажња посвећена прошлости, а не само сагледавању садашњости и будућности српско-руских, и генерално балканско-руских односа.
На Скуп су, поред експерата, учествовали и релевантни представници државног и политичког живота Србије, највећих руско-српских компанија, дипломатског кора (амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин), цркве (епископ бачки Иринеј) и медија. Они су покушали, и сигурно умногоме успели, да одговоре на питање: Која су то за Балкан и Русију најзначајнија историјска искуства, те које позитивне перспективе из њих произлазе? Излагањима и дискусијом која је после њих уследила, биле су обухваћене бројне области, од историје, политике и економије, до културе и духовности.
У уводној речи председник „Центра за развој међународне сарадње“, др Стевица Деђански, истакао је: „Морамо дати себи јасан одговор на питање – ко смо и куда идемо? Само у том случају бићемо у стању истински да креирамо концепт свестраног националног развоја и у складу са њим планирамо и доследно реализујемо своје државне активности“.
Други учесници својим излагањима настојали су да пруже што већи допринос решавању постављене загонетке. Међу учесницима налазио се и велики број сарадника „Печата“. Кроз призму теме „Слика Русије у модерној српској књижевности“, књижевни критичар и заменик главног уредника недељника „Печат“ Александар Дунђерин бавио се не само српско-руским културним везама већ и перспективом свестраних односа. О политичким односима опширније су говорили, између осталог, и други сарадници нашег листа. Извршни директор „Центра за развој међународне сарадње“ и колумниста „Печата“ Драгомир Анђелковић бавио се (само)маргинализацијом балканских држава, али и, неретко у нашем региону недовољно активне,  Русије. С друге стране, Предраг Николић, председник „Центра за стратешку сарадњу“ из Бање Луке, акценат је ставио на везе Републике Српске и Русије, регионалну сарадњу и „потребу српског фактора да њој, ЕУ, као и било чему другом, приступа искључиво са позиција својих интереса, а не да се губи у разним наднационалним илузијама“. Колумниста нашег листа Данијел Цвјетићанин акценат је ставио на економске перспективе Балкана и Русије, док се у фокусу интересовања Бранка Радуна налазила улога Русије на Косову и Метохији.
Значајан допринос Скупу дали су и бројни други учесници из Русије, Србије, Бугарске, Македоније и других земаља Балкана. А готово недвосмислено се из већине њихових излагања види да се процес враћања Русије на Балкан већ увелико одвија, те да ће доследно бити настављен.

4 коментара

  1. MAJKA RUSIJA JE SILA…ZIVELAAAAAAAAAAAAAAAAAA.

  2. Све је то лепо што ми обични људи волимо Русију,што смо чланови разних удружења Руско-Српског пријатењства,што волимо руску музику и навијамо за Русију и Србију,али ту леба нема.Стратешки цињеви и улога Русије у политичком,економском и било ком пољу је безначајна.Отпор актуелне власти је евидентан,јер њихови ментори нису Руси.Зашто Русија не понуди Србији конкретне програме,војну помоћ,фабрике,речну флоту,енергенте по повољнијој цени…овако све се своди само на ми вас волимо ви нас волите и готова прича.Ја сам русофил и у посладњих десет година имам само једа,јер са мном праве шале на рачун Руса,који су први стигли на аеродром у Приштини и – отишли.

  3. Rusija se kao Velika sila uvijek se potvrdjivala na Balkanskom polustrvu.Od velikog raskola ili velike sizme 1054 godine,kada se tadasnji svijet podijelio na pravoslavni Istok i katolicki Zapad;stalno se sukobljavuju interesi Velikih sila na Balkanu. Nikada Balkansko poluostrvo i srpski narod nisu bez ruske zastite kao danas u prvim decenijama 21 vijeka.Mijenja se geopoliticka situacija u svijetu Nova Rusija stupa na istorijsku pozornicu i bori se za svoj uticaj na Balkanu kao nekada i staje u zastitu srpskog naroda na Balkanu koji se krajem 20 vijeka nasao bez ikakve zastite i pomoci Rusije.

  4. Ma koliko izgledalo da Evropska Unija uslovljava Srbiju razno raznim uslovima koji se odvijaju u dva pravca,prvi je navodno uskladjivanje propisa i zakona sa propisima i zakonima E.U.a drgi je lagani pritisak na Srbiju da se sama preko svog sadasnjeg rukovodstva odrekne Kosova i Metohije a sve u cilju ispunavanja zahteva SAD da stvori veliku Albaniju.Sve je ovo tacno ali kao usputna zadaca,madjutim osnovni i prevashodan zadatak je zapada da Srbiju sto dalje distancira od Ruske federacije sto potvrdjuju price i o skorijem dobijanju datuma o pocetku pregovora,molim Vas obratite paznju na termin “DOBIJANJE DATUMA O POCETKU PREGOVORA”
    A kad se tome dodaju i izjave nekih evropskih celnika da Srbija mora postati clan E.U.pri cemu ne kazu sta Srbija time dobija samo sta mora da ispuni od uslova za rad te avanture zvana E.U.Nesto i ne vidim zasto bi ta ista Srbija koja je predhodno ojadjena od strane E.U.bila vazna za tu istu E.U. sem iz zazloga ne dozvoliti Rusiji ikakvu sansu da se najdje u srcu Evrope.Na kraju krajeva ovoj tezi idu u prilog silni ratovi aktivirani tik uz Rusku granicu.Dakle nije potrebno previse biti politicki obrazovan pa zakljuciti da je prevashodan cilj zapada na celu sa S.A.D. RUSIJA a da sve ovo sto se desava malim nemocnim zemlama oko Rusije jeste ustvari ili razoruzanje ili pridobijanje saveznika.
    Na kraju E.U.odgovaraju ojadjene nemocne zemlje koje ce poslusno za sitne mrvice izvrsavati njihova prljava namere i to je sve,svesni da ih tamo dalje ceka nepremostiv mocan ekonomski savez.I dok taj isti zapad s jedne strane pokusava da Rusiji radi o glavi a s druge se dodvorava njenim potencijalima,ti Srbio zivi u zabludi i cekaj da ti sudbinu kroji onaj isti ko te i ojadio……

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *