Баш је лепо бити Србин

Пише Драгомир Антонић

Како је мало потребно да би симпатије биле на вашој страни. Довољно је само бити храбар, говорити истину, бранити свој народ и не бринути се за сопствени живот. Као Војислав Шешељ

 

Друга недеља суђења у Хагу. Завршна реч др Војислава Шешеља, за коју сам се плашио да неће бити изречена – у току је. Одбрана достојна историје. Говор истине, без калкулације, компромиса, доследност у одбрани идеолошких уверења (слагали се или не са тим уверењима) у данашњем свету лицемерја, нагодби, непринципијелних коалиција и где је „морално“ да буде свак са сваким, чини се чудесним и плени гледаоце без обзира на личне ставове. Како је мало потребно да би симпатије биле на вашој страни. Довољно је само бити храбар, говорити истину, бранити свој народ и не бринути се за сопствени живот. Једноставно, зар не?

У ЕВРОПУ ПРЕКО „ЛАЗЕ“
У нашој Србији све иде својим током. Отопио се снег и открио неке ситнице. Чуло се да је бивши управник Народне библиотеке господин Сретен хтео још 2006. године да крене пут Москве и тамо организује одбрану западно-либералних вредности, али је газда из „Отвореног Сорош фонда“ саопштио да није завршио посао у Београду. Тако нам остаде, а сад га послаше у Швајцарску на добро плаћени курс. Изборна кампања је на почетку, али већ има духовитих изјава. Сем кампање, на тапету је и рехабилитација.
Што се тиче избора, џирло девојка и момци брабоњци се утркују ко ће шта више обећати. Џирло, пошто све зна, тврди: „формирањем новог министарског кабинета биће потребна њихова надградња, тако што би се у постојеће тимове уградио лик нове владе“. Ко ово разуме, може одмах у Европу. Преко „Лазе“ или „Топонице“. Куда му је ближе. Бугарска је одавно члан „Еј, Уније“, а удаљена од Топонице једва стотину километара. Ко не верује, нека чита писма митрополита Симеона.
Момци су реални. Обећавају новац. Тврде да ће пензије бити увећане за баснословних 1.000 динара по пензионеру или око 33 динара дневно. Ако хлеб буде три динара, а зелена салата један – ономад су то обећавали – наћи ће се и за пола флаше пива.
За оне који нису расипници, већ штедише – биће акција. Уочи прошлих избора добили смо акције вредне 1.000 евра, али су их велике летње врућине и кредитна криза банака у Америци обезвредиле – тако је објаснио г. Млађан. Пред ове изборе добићемо поново акције, овог пута „Телекома“, незамисливо вредне. Да не изгубе на вредности због некакве кризе у свету и околини, доведен је у Србију евроексперт са другог континента, славни бициклиста и фармацеут, човек који је лично видео Обаму и Путина. Неки тврде да је срео и Лењина, али то није проверено. Ко не верује у ова обећања нек зна да га „Зоран посматра“. Рекао је председник.
Толико о изборима. О благостању које вас чека после Ђурђевдана сањарите сами. Не кошта ништа, а неће се ни остварити.

ТРИБУНАЛ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЗЛОЧИНЕ
Што се тиче друге теме, гледаоци у Србији су рехабилитовали Сулејмана Величанственог и остале Турке (види текст „Ћеле кула“, „Печат”, број 207). Опроштено им је шетање опанака по авлији, спремање цицваре, одвођење деце у јаничаре, сечење глава и набијање предака на колац. Сулејман је рехабилитован јавно, акламацијом и са сузама радосницама у очима. Из ове чињенице неук, а бистар човек би закључио да се Милош Обилић мора прогласити за суровог ратног злочинца, цар Лазар за инспиратора злочина, а Косовка девојка за јатака. Или све њих подвести под удружени злочиначки подухват, јер ако су султани и паше сад рехабилитовани, значи невини су, неки други морају бити криви. Чекајте само да се отворе цариградске архиве. Ако су могли да пронађу Јеванђеље старије од Христа, што не би могли да пронађу писану верзију „Кнежеве вечере“ и тиме, Urbi et Orbi, црно на бело покажу шта су наши преци намеравали да чине, а не да се као досад ослањају на певање слепог гуслара Филипа Вишњића.
Основаће нови трибунал за средњовековне злочине – јер ратни злочини никад не застаревају. Трибуналом би председавао Мехмед Фочо, познатији као „старац од стотину љета“. Статусна конференција би почела на Сретење 2013. године. Стотину година пошто су Османлије отеране са ових простора. Аганлија и Кучук Алија би се међусобно договорили ко ће бити тужилац, а ко секретар Трибунала. Канцеларија за сарадњу је већ одавно отворена у Новом Пазару, а што се тиче домаћих експерата и сведока њихов број се мора ограничити. У противном рахметли Фочо, а ни млађи неће дочекати да се сви сведоци изређају. Ето драге „српске“ Јуде видите да Европа има алтернативу. Она затвара Трибунал, а Турска га отвара. Крените одмах са читањем епске народне поезије. Косовски циклус. Биће бакшиша.
Са рехабилитацијом Срба, у Србији, иде мало теже. Православним Србима до рехабилитације домаћих Срба није ни стало. Изузетак су они који би нешто од дедовине материјално могли да наплате, али су се Хрвати – који су своје католичко-фрањевачке и усташке убице већ прогласили свецима – узбудили и протестују што би се неки Срби, то јест „четници“ могли постхумно ослободити од дела учињених за овоземаљског живота. Напалила се католичка браћа што ће можда генерал Драгољуб Михаиловић да буде судски рехабилитован. То њих, сад кад су ментално већ у Европи, вређа.
Не разумем њихову потребу да се и даље баве нама, Србима. Постигли су шта су хтели. Не живимо у истој држави; ми смо пропали, они су напредовали; Унија их чека раширених руку, а нама отима Косово и Метохију; Римски бискуп их је два пута посетио, а нас, Богу хвала, ниједном. Они су нас убијали у Јасеновцу, Градишки, Лици, Срему. Ми опростили. Они нас прогнали из наших кућа и са наших имања. Ми њих нисмо. Дали смо им језик и писмо. Они се љуте. Не љутимо се што су узели католичку веру, а њима смета што смо ми сачували православље. Срде се без разлога „по два, по три столећа“, што би рекао чика Јова-Змај, некад давно и почасни грађанин Загреба.
Биће да имају некакав комплекс. Кад их чујем како јадикују и за све своје невоље Србе оптужују, лепо ми је што сам Србин. Могли су и они Срби остати, али пуста похлепа одведе их на животну странпутицу.

2 коментара

  1. Шта ћеш судбина мој Драгомире. Мора изгледа све да исплива да се покаже. Заиста какво слепило какви дебили каква њихова озареност. Јебо их јосип све одреда. Зинуло им бре дупе, па није чудо одкуд толики бузуранти. А кад се мешина греха пренадува гледаћемо мирно како Муса дере јарца. Питам се, дал је могуће да има толико скрајнутих, просто не достају придеви.

  2. Господине Антонићу, хвала на овом тексту. Прекипело не глави, већ души од ниткова. Богу хвала, па неко овако промишља.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *