30. март – СРБИЈА САДА БИРА СУДБИНУ

Више од четири године Драган Јочић, бивши министар полиције и потпредседник ДСС, води своју најтежу животну битку. У приземној кући у Дипломатском насељу у Београду мукотрпно се опоравља од тешке саобраћајне несреће коју је једва преживео 25. јануара 2008. године.

Иако је под редним бројем два на изборној листи ДСС, одмах иза лидера Војислава Коштунице, Јочић не учествује директно ни у овој предизборној кампањи.

Ексклузивно, за „Новости“, изнео је своја размишљања о актуелној политичкој ситуацији, изборима, Косову, личној драми…

Како вам изгледа Србија данас, четири године после тешке саобраћајне несреће која вас је удаљила од политике?

Ако питате обичног човека, ако питате сељака или радника, или оног који је остао без посла, сви ће вам рећи да нешто није у реду у Србији, да нам је земља забасала на странпутицу. Једноставно, Србија није на добром путу, него смо на странпутици. Колико год речи да се потроши на то како је наводно добро стање у земљи, све се те речи као кула од карата руше пред безнађем реалног живота и проблемима који су захватили готово сваку породицу. Косово, економија, здравство, правосуђе, просвета, где год да погледате видите да није добро и да су људи незадовољни. А када није добро, треба променити политику и пут којим се иде. Србија је зато данас на раскрсници.

Пред каквом раскрсницом се Србија налази сада?

Србија на Ђурђевдан бира којим путем даље, бира, заправо, своју судбину. На једној страни је досадашњи пут, који нас је одвео на странпутицу, то је пут који подразумева да ЕУ нема алтернативу. ДСС је народу понудила да окренемо нови лист и да пођемо путем политичке и војне неутралности. Значи, народ бира између слободне, суверене и неутралне Србије и ЕУ. Одлука је на српском народу и ту одлуку морамо сви да поштујемо. Ако народ одлучи да је време за политичку неутралност, ето ДСС да преузме одговорност.

На изборној листи сте одмах иза Коштунице. Какав резултат очекујете за вашу странку?

Да вам кажем, Војислав Коштуница је формулисао, по мом суду, велику идеју политичке и војне неутралности, која заправо следи саму историјску вертикалу српског народа и српске државе. Ми треба да смо Исток Западу и Запад Истоку, како је већ Бог одредио улогу српског народа. Дакле, и Коштуница и ДСС су испунили своју обавезу да пред грађане изађемо са идејом и политиком за које смо уверени да су у најбољем и најдубљем интересу народа. А на народу је да својом вољом суди и пресуди којим путем земља да иде даље.

Хоће ли вам после избора бити важније да ДСС буде у власти или да остане доследна идеји политичке неутралности?

Јасно је да смо ми и такви људи и таква странка која може да стоји само иза своје политике.

Верујете ли да би ДСС могао заједно са СНС да формира будућу владу?

Прво треба да видимо шта народ на изборима каже о политичкој неутралности Србије, а онда је ДСС спреман да разговара о новој влади која би прогласила политичку неутралност Србије. Уверен сам да би Србија као политички неутрална држава покренула привреду и заштитила своје националне интересе.

Остао је запамћен ваш митровдански поклич грађанима испред Скупштине: „Срећан Устав“. Како оцењујете то што многи сада желе тај устав да мењају?

Различити су удари на Србију и њен устав, али сам сигуран да је Србија велика тајна и да ће многи поломити зубе, а да се Устав неће променити.

Шта мала Србија може да учини да сачува свој народ на КиМ?

Често се у последње време говори како је Србија мала. А ми смо у сваком погледу велики народ и значајна земља. Историја нам даје право да тако говоримо. Ако се окренемо себи и прогласимо политичку неутралност, широм ће нам се отворити врата да на прави начин бранимо своје легитимне националне интересе. Пре сто година Србија је ослободила и вратила се на КиМ. Славна српска војска је пронела заставу слободе од Косова поља све до Призрена, Ђаковице и Урошевца. А и тада су велике силе притискале Србију и претиле јој да не сме ни да погледа на Косово. Знамо да је Србија 1912. године била и мања и економски слабија него што је данас, али је имала велико срце и велику идеју, они су је водили напред. Много тога је у нашим рукама, али се најпре морамо ослободити поданичког односа према западним силама, а тада ће повратак на наше бити сигуран.

Разговарате ли често са лидером ДСС и пријатељима из странке о дешавањима у земљи?

Моја је велика привилегија то што сам кроз све ово време борбе за бољу Србију постао пријатељ Војислава Коштунице. О свим битним питањима разговарамо и размењујемо мишљења. Наравно, и са осталим пријатељима из ДСС разговарам о томе који би био начин да Србија буде боље него што је то данас.

ПОНОСАН САМ НА СРПСКОГ ПОЛИЦАЈЦА

Јесте ли задовољни резултатима српске полиције и вашег наследника Ивице Дачића?

– Српска полиција је изванредна и ја сам увек био поносан и увек ћу бити поносан на српског полицајца који је заиста храбар и кога красе најбоље људске особине. За полицију је само битно да јој политичари не везују руке, већ да јој омогуће да пуном снагом ради свој посао.

ЖИВОТ МИ ЈЕ СУРОВА БОРБА

Многе грађане интересује какво је данас ваше здравствено стање. Има ли икаквог напретка?

– Прихватио сам да је моја судбина велика, да не кажем тешка и сурова животна борба, и ја сам у ту борбу морао да уђем. Када остварим и мали напредак, то ми даје нову снагу да наставим даље. Не кажем да је лако, али немам другог пута него да се борим, да идем, макар и полако, али набоље.

Извор: Новости, http://dss.rs

5 коментара

  1. Avatar

    Svom imenjaku zelim sto brze ozdravljenje a DSS u pobedu na Djurdjevdan.

  2. Avatar

    Желим ти напредак у оздрављењу !
    Надам се да ћемо се ми Срби ваљано определити на предстојећим изборима.

  3. Avatar

    Pre svega gospodinu Jocicu zelim sto skoriji oporavak,znajuci njegovu volju,snagu,upornost….nesumnjam da ce se on i izboriti pre svega za svoje zdravlje a onda u zdravlju nastaviti sa borbom za bolju buducnost nase nam drage Srbije……SRECNO i ZIVELI

  4. Avatar

    Želim ti brz oporavak i uspeh na izborima .

  5. Avatar

    Uz Bozju pomoc, gospodinu Jocicu zelim od sveg srca da se izbori u njegovoj zivotnoj borbi. U nemackom govornom podrucju ima izreka: Mit dem Schicksal soll man nich hadern (sa sudbinom se ne treba svadjati). Raduje me da je gospodin Jocic prihvatio svoju sudbinu. Iz sopstvenog iskustva (vec trinaesta godina) znam sta to znaci – prihvatiti ono sto je neminovno. To daje ogromnu snagu! Dragi gospodine Jocicu, iako Vas licno ne poznajem, slicne sudbine su nas ucinile bliskim. Istrjte! To je olicenje Hriscanina. Hvala Vam na Vasem ucinku za nasu napacenu Srbiju! Bog Vas blagoslovio!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *