12. март – ХХО: Подаци о Јасеновцу су језик мржње

ЗАГРЕБ – Хрватски хелсиншки одбор (ХХО) оценио је данас да подаци Међународне комисије за истину о Јасеновцу (МКИЈ) и изјаве њеног председника Србољуба Живановића који говоре о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у фашистичкој Независној држави Хрватској (НДХ) представљају “језик мржње”.

У изјави за јавност коју је потписао председник ХХО Иван Звонимир Чичак, оцењено је да су тврдње Живановића и, како се каже, дружине, “плод болесне злонамерне мржње”.

“Оне су само наставак писања о усташком режиму током југославенско-комунистичког режима. Кроз све те натписе од 1945. до данас провлачи се теза о геноцидности хрватског народа”, тврди ХХО.

“Колико нам је познато, до данас постоји само једна пресуда о геноциду, а то је пресуда Међународног суда правде у Хагу који говори о геноциду што су га починили српски војници у Босни и Херцеговини над Бошњацима у Сребреници”, наведено је у изјави ХХО.

Ова невладина организација притом негира податке Комисије за истину о Јасеновцу о умешаности католичких свештеника из фрањевачког реда у геноцид почињен у концлогору Јасеновац.

Тако наводи да су “вође фрањевачких провинција од којих је свака деловала у неком од делова НДХ, 12. јуна 1941. године закључили да фрањевци не могу бити чланови усташког покрета, да им се брани политичка делатност као и учешће у прогону Срба, Јевреја и Рома”.

ХХО је закључио да деловање Живановића и МКИЈ “представља озбиљну индицију да становити кругови у Србији и Републици Српској припремају терен за нове регионалне сукобе и стварају за њега ‘осветнички оквир'”.

Уз тврдњу да не жели учествовати “у стигматизацији ниједног народа, нити у продубљивању мржње између Хрвата и Срба, што би само могло припремити терен за нове ратне сукобе”, Чичак је најавио да ће после седнице Извршног одбора, крајем седмице предложити хрватском Сабору, Влади и другим политичким, друштвеним, културним и верским институцијама конкретне мере “за сузбијање ширења ове опасне мржње”.

Чичак је иначе веома ангажован у тражењу истрага због наводних злочина над квислинзима на крају Другог светског рата, а противи се и иницијативи да Сабор више не буде покровитељ комеморације квислинзима код Блајбурга која се претвара у величање усташа и њихове државе.

ХХО је изјавом реаговао на извештаје српских медија са промоције прилога и текстова сабраних у две књиге с Пете конференције Међународне комисије за истину о Јасеновцу, одржане крајем маја у Бањалуци.

Проф. Живановић је на промоцији у Београду навео да је према подацима Комисије у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома, а до сличних процена дошла је после Другог светског рата Државна комисија бивше СФРЈ.

Живановић је у навео и да је, на основу још непотпуних истраживања, у логорима усташке НДХ за децу, страдало 42.791 српско дете, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце узраста до 14 година, као и да је 1.371 католички свестеник “чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ”.

“Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника, двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда”, објаснио је овај професор лондонског универзитета.

Он је у интервјуу листу “Политика” указао и да нису тачни подаци Спомен подручја Јасеновац, према којима је у том логору уморено свега 80.000 људи и објаснио да је то последица става Хрватске “да је злочин почињен само ако је позната жртва, односно починилац злочина”.

“Како ћемо утврдити имена оних жртава које су изгореле у Пећилијевим пећима у Јасеновцу или које су у казанима куване, а од њихове људске масти добијан сапун”, запитао је Живановић и навео да је у Смедереву у руци држао те сапуне помешане с песком јер су их Немци делили преко Црвеног крста.

Он је додао да још “не знамо ни имена жртава која су као острва лешева пловила Савом и Дунавом из Јасеновца”, које је лично гледао када их је вода избацивала на обале ових река.

Извор: Танјуг, РТВ

3 коментара

  1. „Колико нам је познато, до данас постоји само једна пресуда о геноциду, а то је пресуда Међународног суда правде у Хагу који говори о геноциду што су га починили српски војници у Босни и Херцеговини над Бошњацима у Сребреници“. Tačno tako jer zbog bratstva i jedinstva hrvatskim fašistima (ustašama) nije suđeno i Hrvatska ondašnja, sadašnja i buduća se nekažnjeno izvukla – što je stalni izvor netrpeljivosti, osuda i sukoba.

    Kao što razlkujemo Nemce i nemački fašizam tako razlikujemo i Hrvate i hrvatski fašizam. Tek kada Hrvati, kao Nemci, osute fašizam u svojim redovima, priznaju genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima (ovo je ispravan redosled a ne Srbi, Jevreji, Romi) može se uzeti u obzir njihove primedbe. Ovako njihva reč je odbrana fašizma u njihovim redovima. Time su na dnu, čak iza Turaka, jer je tamo Orhan Pamuk osudio genocid Turaka nad Jermenima, a koliko znam u Hrvatskoj niko nije osudio genocid na Hrvatskom tlu iz drugo svetsko rata. Zapravo jednoglasno smatraju da ga nije ni bilo. A da li ga je bilo, treba pitati niti srpske a ni hrvatske istoričare, nego američke, jer imaju najveću istorijsku građu. To danas više nije problem, pomoću interneta doći do tih zastrašujućih podataka. Ti podaci postaje za sva vremena i čekaju i traže pokajanje.

  2. Народи попут срба и хтвата који не признају истину и који не желе да науче своју историју осуђени су да је понављају. Догађања у време првог светског рата (Геноцид над србима, покрштавања и протеривања-етничка чишћења 1/3-1/3-1/3) у новоствореној Југославији нису добили праву меру и оцену њихови актери такође. То је створило услове да се у другом светском рату све то понови и то на још вишем нивоу. Зарад братства и јединства у новој Југославији грешка је поновљена. Ни жртве ни кривци нису добили у историју и свести народа своје право место и оцену. Опет је створена подлога за нови злочин. У насилној сецесији од СФРЈ прича се поновила. И коначно после скоро 100 година вредног рада хрватска је очишћена од срба. Наравно и сада нема праве оцене, нема праве мере, нема осуде. Три пута смо у двадесетом веку ми и хрвати понављали ненаучену историју. Исувише лако смо им препуштали своје животе и територију а они су сувише лако и без одговорности и гриже савести окрвављивали руке.
    У Јасеновцу сам био четири пута пре деведесетих.
    Страшно је то што се тамо догађало, још страшније је што се то поновило, а најстрашније је то што се хрватска политичка елита ни дан данас није суочила са истином и правом историјском квалификацијом.
    Како год их тумачили, чињенице остају ч и њ е н и ц е.
    Срби су током двадесетог века у Хрватској од конститутивног народа постали историјско-статистичка категорија. Па зар то није геноцид и етничко чишћење епских размера !?!

  3. Kakve su ovo gluposti, ja preporucujem da ljudi procitaju Magnum Crimen Viktora Novaka ili da pogledaju neka svedocanstva na internetu ih ima koliko hoces.Ne mogu da verujem da nas narod to sve tako lako prihvata a vlast precutkuje Jasenovac, najvece stratiste najsvirepije po zlocinima koje ljudski um moze da pojmi.Od Vatikana treba zahtevati dokumentaciju jer u njihovim arhivama se nalaze sva dokumenta, blagosiljali su ustaske fratre uz dozvolu Pije XII da kolju decu, da ne spominjemo druge logore Jadovno ili Gradisku

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *