Живот у царству лажи

Пише Милован Данојлић

У царству лажи најпре се убија, па се образлаже смртна казна, која је, иначе, укинута. За то је задужена Седма сила, ударна песница оружаних снага. Она учествује у припреми ратних дејстава, као и у оправдавању похода

 

Да, драги К. све је почело са извештавањем о румунској „револуцији“. Седам лешева које је природна смрт одложила у темишварску мртвачницу представљени су као жртве геноцида, чиме је значење те речи знатно обогаћено, пошто је за ту врсту злочина, ето, довољан и једноцифрен број. И то је прошло. Прошао је и „концлогор“ у Босни, са изнуреним заробљеником фотографисаним испред жичане ограде; прошле су црне режије на „Маркалама“ и у „Рачку“; прошао план „Потковица“, чијег се ауторства данас одричу и изумитељ и корисник; прошла вест о двеста хиљада убијених муслимана и сто хиљада силованих муслиманки, као и она о појави људождерства у околини Горажда, пољуљана упозорењем путника да је у близини града приметио краву, па би, по свакој логици, она прва дошла на ред, пре него што се пређе на људетину; прошла фотографија срушеног моста на Неретви, са потписом да су злодело починили Срби; прогутали смо и безочну демонстрацију Садамовог тајног оружја у седишту ОУН, да би онда уследило крвопролиће које и до данас траје; прошла су, и пролазе, објашњења о узроцима грађанских ратова у Авганистану, Либији и Сирији, где спољашње интервенције, разуме се, имају чисто хуманитарне разлоге.
Речи „хуманизам“, „хуманитарност“ и „људска права“ су нам се, после свега што смо видели, коначно згадиле.

*
Навикавамо се на живот у царству лажи, немамо куда из овога света. Шта је садашња финансијска криза него исход вишедеценијског лагања, обмањивања и самообмањивања? Шта је трошење преко онога што се зарадило него подваљивање себи и другима, хохштаплерски живот на високој нози? Колонијалне земље одувек су живеле изнад својих стварних могућности, а мањке су покривале пљачком прекоморских поседа. Приходи с те стране знатно су опали; отуда садашњи покушаји запоседања старих и освајање нових територија. Први колонијалисти су надирали у име цивилизације и Јеванђеља; ови данашњи би да усреће свет демократијом и људским правима, и да на те патенте убирају тантијеме. Лаж је прва погодба функционисања савременог светског поретка, а расипање незарађеног подразумева кривотворење водеће планетарне валуте. Задужене су државе, фирме, банке, појединци. Код кога? Поверилац је Истина, чија су мерила у свим областима одбачена, само што се то у вођењу финансијских послова најјасније види. Људи се тргну кад их ударе по џепу и онда се чуде шта им се догодило. Одговор је прост: стиже нас казна за живот у лажи.

[restrictedarea]

*
Безгранична је слобода лагања код пропагандиста слободног света. Рибари који у Индијском океану бране територијалне воде од боље опремљених бродова западних риболоваца проглашени су за пирате. На насиље се одговара насиљем, на пљачку запленом улова. Уљези ћуте о свом непочинству. Лажи се нагомилавају, нове затрпавају оне од јуче. Свака је смишљена за једнократно дејство, колико да се заврши посао. Непријатељ се оцрњује свим средствима. Док су гледалачке и читалачке масе уживале у рушењу карпатског генија, ти и ја смо, драги К. сумњичаво вртели главама. Нико нас не може оптужити за филокомунизам, Садам и Гадафи нису нам били прирасли за срце, али смо сматрали да сваки човек заслужује извесно формално уважавање. Са ликвидацијом Чаушескуа – са начином како је то изведено и показано – почело је најновије мрачно раздобље историје. Кажу да су га мртвог усправљали, да би га још једном, за потребе истинољубиве телевизије, стрељали. Гадафија су крвавог вукли по прашини. Питање које је, тада, поставио младим џелатима („Да ли ви, уопште, знате шта је зло?“) упућено је целој нашој цивилизацији. Бин Ладена су бацили у море, да спрече ходочашће арапског света. Жртва је, тако, уздигнута у висине до којих мисао најбрже стиже. Увређени народи дуго памте.

*
Да би оправдала експедитивно погубљење румунског вође, средства обавештавања нису презала ни од детињастих будалаштина. Показане су нам две поморанџе и једна непоједена кобасица, у подруму председничке палате, као доказ раскошног живота Conducatora и његових телохранитеља. Пуштена је вест о четири милијарде долара склоњених у некој швајцарској банци. Том новцу се ни до данас није ушло у траг, а добро би дошао држави на прагу банкрота. У тренутку погубљења брачног пара Румунија није имала спољашњег дуга; у међувремену је вишеструко надокнадила пропуст. Ни Гадафијева Либија ником ништа није дуговала, што је знак непоштовања светског устројства. ММФ позајмљује шаком и капом, све док нека земља, као Грчка, не падне у дужничко ропство. И Чаушеску и Гадафи су упражњавали некакве опите са социјализмом, што је кварило миран сан пушача томпуса. Сваки помен социјализма подсећа обесправљене масе да би се живот, можда, могао и некако друкчије уредити, што би робљу требало избити из главе. Од деведесетих година либерални капитализам је, први пут у историји, повео помамну  идеолошку офанзиву. Ђаци Чикашке школе су у Београду приватизовали банке са суровошћу с којом су их, 1945, скојевци национализовали.

*
Нису на Западу сви сишли с ума, али опомене здравог разума остају без одјека и утицаја. Једна новинарка Би-Би-Сија, стигавши у Дамаск, била је запрепашћена открићем правог стања ствари. Оно што се у Великој Британији говори и пише је лаж! Чувши је, помислих: мора да је нашла неки поштенији посао од овог којим се до сада бавила. Садашње страдање земље, са свим одликама грађанског рата је, према сведочењу католичке монахиње Ањес-Мариам, предстојнице једног манастира у Сирији, изазвано споља. Потпаљивачи рата и достављачи оружја покушали су да свој подвиг легализују у ОУН. Кина и Русија су прозреле ујдурму, па се самозвана међународна заједница (још један пример обмањивања у виду лажног представљања!) увредила. Кина и Русија су оцрњене, као да се те земље налазе на Марсу, као да нису део фамозне међународне заједнице.

*
Тако, у сажетку, изгледа живот у орвеловској царевини лажи. Социјалистички поредак се урушио на славан, а капиталистичко уређење скапава на неславан начин. Не са треском, него цвилећи, како је пре стотинак година певао Т. С. Елиот. А опет, стотине хиљада избеглица из Трећег света чекају регуларизацију боравка у земљама ЕЗ, кријући се по рупама као мишеви. И они су жртве лажи што их је Запад, бајкама о благостању и универзалним правима човека, разаслао преко свих меридијана. Творци те бајке, дакако, нису у стању да приме сву беду света, али ни да се одрекну човекољубиве логореје. Хиљаде илегалаца логорује на обали Ламанша, ловећи прилику да се пребаце у Енглеску, где је лакше наћи мали посао и прикрити траг. Ако им се једног дана посрећи, па дођу до исправа, тек ће се онда сусрести са тегобама истинског живота. Боб Дилан им је, својевремено, упутио стихове пуне разумевања и саучешћа:
„Жао ми је јадног усељеника
Од тренутка кад га прође радост усељења.“

*
У царству лажи најпре се убија, па се образлаже смртна казна, која је, иначе, укинута. За то је задужена Седма сила, ударна песница оружаних снага. Она учествује у припреми ратних дејстава, као и у оправдавању похода. Ретки непослушници се пребацују на мање одговорне послове или се пензионишу. Ко се данас сећа Жака Мерлиноа, аутора књиге „Све истине о Југославији нису за изношење“?

*
У сеоској учионици, где су га подвргли унакрсном испитивању, Чаушеску се држао надмоћно и достојанствено. У једном тренутку је помиловао жену по руци, да је умири и утеши. У том је покрету било више господства и људскости, него у шупљем кодексу људских права у име којег је убијен. И тако, драги К. у име хришћанског завета Не туци везаног! ти и ја постадосмо браниоци свргнутих деспота…
Деспотија лажи је гнуснија од ратног дивљаштва: дуже траје и разара душу.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Сећам се једне анегдоте уствари две наводно се то догађало у јосиповим лудницама, као терапија радна лудаци пуне једно буре водом које уопште нема данце о они тако цео дан носе кофе сипају воду и коментаришу каже ови мисле да ми не знамо да буре нема дна а други дан су седели тако по клупама у болничком дворишту и један лекар ту се мота око њих приђе један од “лудака ” и тражи парче хартије оловку запише нешто на тој хартијици и попне се на једну дрвену бандеру која је носила тел. жице и закачи ову цедуљу на врх, гледа то овај ДР надзорни радознао интересује га здравствени напредак пацијента и шта ће попне се на бандеру једва некако скине цедуљу и прочита пише “ктај бандере”. Поштовани господине погледајте свет имали човека или поново као онај наводни грк треба да палимо фењер дању да би можда нашли човека. Оба наша Србијица опањкана, опљачкана, болесна и изнемогла а ови наши ћуркови Боже ме прости само се шепуре прете сеире сачувај Боже.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *