У земљи крви и америчке силе

Пише Бранка Јовановић

Холивудска звезда Анђелина Џоли, редитељка филма „У земљи крви и меда“, чланица је утицајног вашингтонског Савета за међународне односе, чији је почасни председник Дејвид Рокфелер. Значи ли то да њено остварење заправо и није (неуспео) покушај да се направи уметничко дело, већ пропагандни филм којим би требало пружити оправдање свим прошлим, актуелним и будућим војним интервенцијама САД-а широм света?

 

У последњем „Утиску недеље“ били смо сведоци первертиране и на нама дуго примењиване логике и уобичајено необичне моралне дилеме изудараног детета које вришти и псује батинаша, али које он наставља да туче и кажњава због тога што се оно уопште и љути на њега. Оља Бећковић, ауторка емисије, из све снаге се трудила да од саговорника искамчи потврду своје аргументације: филм Анђелине Џоли „У земљи крви и меда“ можда јесте лоше приказао Србе, али наше реакције доказале су управо ту слику о нама, због које се и љутимо на њу и њен филм. Тако смо, реагујући на слику која ће се широм света створити о нама, постали доказ документарности филма, јер смо својим реакцијама показали да јесмо управо онакви, каквима нас она приказује.
Па, добро! Нисмо схватили разлику између филма и стварности. Неуки смо.
Међутим, аустријско истраживање утицаја медија, а међу њима и филмова, показало је да Бечлије, које иначе живе у најсигурнијем граду на свету, закључавају своје домове и престрављени верују да ће их после шест сати поподне напасти разни зликовци, зато што су то гледали у филмовима препуним насиља. Научници тврде да медији, посебно ТВ и филм због упечатљивости слика, и те како утичу на људе и њихов доживљај света и прилика у свету. Анкете у САД-у показују да, после година испирања мозга да су Руси зли, највећи део становништва заиста верује да су они зли и да им је држава и даље зла империја. Отуда и бесмисао ноншалантне опаске Оље Бећковић „па шта, критичари су видели лош филм и већ су га заборавили! Шта се ми ту убијамо да га оспоримо!“ Видело га је Сарајево, видео га је Загреб. Наравно, видеће га и Београд. Направимо анкету да ли су га тако брзо заборавили бројни гледаоци, па онда поставимо питање: Да ли су Срби удахнули живот мртвом коњу холивудске пропаганде или ће то заједнички урадити Сарајево, Загреб и Београд? Или то можда чини сама Анђелина Џоли, која ауторитативно тражи благовремену интервенцију у Сирији, јер је управо њен филм јасно показао шта се догађа у земљи где се воде непропорционални ратови и зашто би требало рано интервенисати против једне стране, при чему то рано можемо превести и са превентивно. Овај филм има иманентан циљ да покрене некога ко може да интервенише, тај неко не сме да га заборави као филмски критичари, а да би његова интервенција добила јавну подршку, филм би ипак требало масовно гледати и памтити га на дуже стазе, и научити да спас доносе НАТО авиони. Сада имамо филм Анђелине Џоли као базу легитимације раних интервенција. Пред њим бледе резолуције Савета безбедности Уједињених нација.

СТЕПИНЧЕВА ШКОЛА

[restrictedarea]

Баш зато њен филм не можемо отписати површним констатацијама да је реч о лошем филму лепе холивудске звезде, питањима попут ко је она уопште, откад је она редитељ, шта се то нас тиче што јој је отац био на тамо неком Степинчевом колеџу…
Застанимо овде.
Џон Војт, отац Анђелине Џоли, јесте завршио школу „Бискуп Степинац“ у Њујорку. Међу фотографијама славних ученика налази се и његова. Школа се њиме, дакле, поноси. Не знамо да ли се и он поноси својом школом, иза чијег оснивања стоји тадашњи њујоршки надбискуп Франсис Спелман, један од најконзервативнијих званичника Католичке цркве, лични пријатељ и ватрени присталица америчког сенатора Макартија и његовог прогона америчких либералних интелектуалаца, један од оних до којих су сезали пацовски канали.
На сајту школе налази се следећи текст о блаженом кардиналу Алојзију Степинцу: „Током Другог светског рата Степинац никада није окренуо леђа избеглицама. Његова врата била су увек отворена не само за Хрвате, већ и за Јевреје, Србе и Словенце којима је била нужна помоћ. Степинац се увек залагао за политичку слободу и фундаментална права и бранио је права хрватског народа. Степинац је желео да Хрватска постане божја земља. Маја, 1943. године, отворено је критиковао нацисте. Последица је био захтев Немаца и Италијана да га уклоне из службе. Папа Пије XII одбио је да то учини и упозорио је Степинца да му је живот у опасности. Јула 1943. године Би-Би-Си и ‘Глас Америке’ почели су са преносом његових говора окупираној Европи, а Би-Би-Си је коментарисао Степинчеве критике усташког режима“. Даље се наводи да је Степинцу суђено после рата, да је проглашен кривим због сарадње са нацистима и да је био осуђен на 17 година тешког рада. Посебно се цитира његово питање тужиоцу: „…свака нација има право на независност, зашто се она оспорава Хрватима?“ Наводи се и изјава папе Пија XII да је „хрватски кардинал најважнији свештеник Католичке цркве“. Такође се тврди да је Јаков Блажевић, тужилац у процесу Степинцу, признао да је процес био у потпуности намештен, да је Степинцу суђено само зато што је „одбио да прекине хиљадугодишње везе између Хрвата и Католичке цркве“. На крају се чак наводи усхићена изјава српског православног свештеника Љубомира Ранковића, који подржава беатификацију Алојзија Степинца: „Ја, и као човек и као свештеник, желим да изразим своје дивљење за овај чин“.
Наравно, школа никада неће полемисати са реченицама немачког политиколога Михаела Вајтмана: „Не одражава суштину Павелићеве тоталитарне идеологије усташтва ако је дефинишемо као ‘фашистичку’. Две важне конститутивне компоненте разликују је од италијанског фашизма и немачког националсоцијализма: то је на једној страни потпуни недостатак уобичајених социјално-револуционарних елемената и, на другој, изразита наклоност религији. Понајвише клерикални кругови – католички бискупи у Хрватској и фрањевци у Босни – дају усташама ауру салонског католичког хришћанства и католичке мисије Хрватске на граници балканске Азије. Католичка штампа истрајно подржава усташе, бити католик изједначава се са ‘хрватском расом’ (са доказима о аријевству као у Немачкој). Ко у ово није веровао проглашаван је за непријатеља. Усташки знак је од почетка био ‘крст и нож’ и у складу са тим католички лист у Сарајеву пропагирао је проповедање католичке вере помоћу топова, митраљеза, тенкова и бомби. Ове претње су од око шест милиона становника погађале скоро два милиона Срба, 700.000  муслимана и 18.000 Јевреја. Пуну жестину покатоличавања доживели су у првој линији Срби, као највећа мањина у Хрватској“.
У једном од наших медија наведено је да је отац Анђелине Џоли похађао школу „Бискуп Степинац“ у Њујорку као аргумент против ње, као да то уопште нешто говори и о њој. У својој презентацији на Интернету, отац Џолијеве, глумац и оскаровац Џон Војт, пише да се поноси својим двема прелепим и талентованим ћеркама. У једној биографији стоји да је Анђелину Џоли напустио када је имала годину дана. Она је као тинејџерка била анорексична, дрогирала се, самоповређивала секући се ножем, носила је бочице крви око врата, шокирала Холивуд ексцентричним понашањем на ивици ексцеса. То је сада иза ње, и са драматичном страном њене биографије требало би имати истинску емпатију, утолико пре што њено шесторо деце показује колика је њена потреба да воли и буде вољена.

АНЂЕЛИНА И МЕДЛИН
Једина вест у овом контексту која повезује њеног оца и њу, јесте да је филм „У земљи крви и меда“ премијерно приказан у „Музеју холокауста“ у Вашингтону. Џон Војт, који се свесрдно залагао за Бушове интервенције, ангажовао се од 2000. године у „Музеју холокауста“ на Флориди и доспео до позиције члана Надзорног одбора борда музеја. Дошао је на премијеру у Вашингтон; према неким вестима Анђелина Џоли није га ни позвала, нити се поздравила са њим, према другима пришла му је и топло га загрлила. Како год. У Музеј геноцида водио је црвени тепих. Забога, Холивуд се усељава међу сени и страхотне документације о злочинима. Она и Бред Пит у црном, беспрекорна мода… У пратњи је директора „Музеја холокауста“ из Вашингтона Михаела Абрамовица.
И то је оно што је важно. У САД-у постоји више музеја холокауста и сви они имају своје представнике у Савету музеја холокауста САД-а. Његовог последњег председника бирао је лично Барак Обама. Директор музеја у Вашингтону Михаел Абрамовиц, члан је Савета за међународне односе (ЦФР), чији је члан и Анђелина Џоли. И ту се прича одједном преокреће. На црвеном тепиху су два члана једне од најмоћнијих организација у свету. Њен почасни председник је Дејвид Рокфелер, оснивач Трилатерале и члан Билдерберг групе. Ту је све што има име, утицај и углед у Белој кући, Стејт департменту, окружењу Хилари Клинтон, тимовима Ричарда Холбрука, ту су симболи корпорацијске моћи Америке, попречне мреже са другим организацијама, институтима, универзитетима, па чак и са мировном организацијом „Синема фор пис“ која је у Берлину доделила награду Анђелини Џоли за мир и борбу против геноцида. Речју, застрашујућа номенклатура која покушава да глобалне токове претвори у светски поредак у којем ће САД бити ипак водећа сила, ако не по Божјој милости, онда по снази владара из сенке којима припадају сви битни ресурси Америке. То је сам врх четири одсто Американаца који покушавају да овладају светом. У пратњи колеге Михаела Абрамовица, Анђелина Џоли отвара сезону нових образложења америчких ратова.
О чему се тачније ради, не у овом филму, већ са овим филмом, можда може да нам објасни сам Михаел Абрамовиц – Бела кућа издала је нову председничку директиву која би требало да оснажи владу САД-а да спречи геноцид и масовне зличине. У време када се дешавао холокауст, а ни деценијама после, нажалост нису постојали механизми, у САД-у и другим земљама није постојала политичка структура, нити политичка воља да се предупреде такви неизрециви злочини. Председничка директива је важан корак који су САД учиниле у реализацији крилатице никада више. Председник Обама својом директивом следи један циљ: успостављање сталног интерресорног комитета за превенцију злодела који би имао ауторитет да развија стратегије превенције и да осигура да претње геноцидом постану тема у врху саме владе. Председник Обама је добро разумео да су масовни злочини и геноцид суштински национални интерес САД-а. Спречавање геноцида није само морални императив, већ круцијални елемент националне безбедности САД-а. Превенција масовних злочина је кључна препорука из 2008. године „Групе за превенцију геноцида“, којом копредседава Медлин Олбрајт (и сама је у борду директора Савета за међународне односе), а подржава је „Меморијални музеј холокауста САД-а“, „Институт за мир“ и „Америчка дипломатска академија“. Група Медлин Олбрајт препоручује да се у превенцију геноцида и масовних злочина укључе Пентагон, Стејт департмент и обавештајна заједница. Заговорници пројекта очекују да администрација озбиљно схвати препоруке о превенцији геноцида и масовних злочина и да докаже да препоруке неће остати мртво слово на папиру, већ да ће створити одговарајуће структуре које ће се усредсредити на претње могућег геноцида. Они полажу наду да ће структуре развити средства за превенцију масовних злочина и да ће бити коришћена мудро да би се спасио живот. „Музеј холокауста“ и „Институт за мир“ спонзорисаће радну групу Одговорна заштита, којом копредседава Медлин Олбрајт!
Очигледно да овом концепту геноцида и масовног злочина као нове претње за доба нових освајања и дестабилизације подручја у зонама интереса других сила, попут Либије, Сирије, Ирана, Тибета, који замењује потрошени хладноратовски концепт угрожених људских права, служи и филм Анђелине Џоли, чланице организације којом руководи Медлин Олбрајт. Овом се директивом, кажу они, убудуће може спасити живот. Али само оних њима наклоњених. Они други ће бити бомбардовани, зверски убијани попут Моамера Гадафија или до смрти мучени у затворима који не занимају ни Медлин Олбрајт, ни Анђелину Џоли.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Bata Zivojinovic je rekao da je Andjelinin fim jedno obicno smece i ja mu verujem.Na premijeri filma u Beogradu je doslo samo 12 gledalaca.Totalni fijasko.

  2. RAZOBLIČAVANJE propagande je odbrana istine. Srbija je defanzivna u tom pogledu, pa čak i kontraproduktivna jer je svesno i nesvesno proizvodila i proizvodi petu kolonu protiv nacionalnih interesa (nisu samo stranci krivi)! Angažovanjem srpskih glumaca u antisrpskim filmovima provocira javnost na reakciju. SLEDI primer: Skorašnji film “BESA”(albanska časna reč-zakletva), nagradjen na Berlinakom festivalu i poslat po Evropi i Americi da širi antisrpsku propagandu (režiser: Srdjan Karanović. Glumci: Iva Krajnc i Miki Manojlović). Film opisuje dogadjaj koji se navodno desio u I svetskom ratu, kao da prikaže visok efekat albanske “bese” (zadata časna reč), a u suštini sprovodi najprljaviju propagandu protiv Srba: da su nasilnici i kukavice, bez morala i dostojanstva, eksploatatori poštenih albanaca-šiptara, puni predrasuda i glupi. Dok je albanac sa porodicom pretstavnik časnog, hrabrog i dostojanstvenog albanskog naroda(!)? DETALJI IZ FILMA: Srpski oficir ide u rat i ostavlja vrlo lepu mladu ženu duplo starijem albancu (sluga u kući) da je sačuva – dao časnu reč (“besa”). Albanac-sluga uvek spava na podu bez posteljine pored kreveta mlade žene (bezdušni srpski oficir eksploatator poštenih albanaca nije dao posteljinu…). Alb. sluga je kamenjem razjurio srpske vojnike, a srpskom oficiru stavio nož pod grlo (koja hrabrost)… itd.itd. POSTAVLJA SE PITANJE – gde je ta albanska “BESA” bila zadnjih 50 godina kada su na Kosovu vršeni nevidjeni zulumi i etničko čišćenje Srba u mirnodopsko doba!??? – ZAŠTO se ne snime FILMOVI o UZROCIMA ISELJAVANJA Srba, o METODAMA albanskog separatističkog fašizma, o belom roblju na Kosovu od hrišćanskih devojaka i žena, o višedecenijskom novčano-fondovskom ulaganju u nerazvijeno-zaostalo Kosovo a albanci nam sada vraćaju OTIMANJEM teritorije!??? —-FILM “BESA” treba zabraniti, kao i rad glumaca koji za šaku evra rade za tudje interese!???

  3. Druze Josipe!
    od vaseg euforicnog izlaganja, vidi se da ta vasa antialbanska propaganda- animozivna, uspela, na zalost!!! To jest cin koji predstavlja bumerang nad vasom omladinom koja mora da nosi zauvek teret genocida.
    a vi niste svesni toga! znatno je, vasa srpska elita, milom i silom natera u kavgu omladinu, ona kako bi rekao obucava sredstvima mrznje mlade generacije u mesto obogatiti darom humanosti. Oprostite ali vi treba da se oslobodite katarzisom. A sto se tice kvalitetnog umetnickim delovanjem, potrebno prikazati istinite stvari,kao primer radi, stari grci, koji od svoje tregdije stvorili najbola umetnicka dela, cime se ceo svet dici, postuje i ceni. i to bez ikakvog osecanja zalosti, tugu i bruku, navodno.
    a sto se tice komnetara oko date rec “BESA”. jezivo se izrazava drug josip. hocu da ga upoznam, u historiji bilo je bez broj slucajeva kada albanci branili komsije srbe i ostale u opasnim situacijama. a sto se tice vas tamo, naprotiv, danas citam u blicu, kaka trojica mladi srba izvrsili napad -nasrtaj, i ubodili nozem goranca na autobusi usred Beograda. To najbolja cinjenica vase casti i edukaciju prema jedinom neduznom mlade osobe. Umesta albanca ste okrvavili coveka ni kriv ni duzan. onda i dalje po vasim anketama, vasa omladina svaki put izjanjava se, kako najvise na svetu mrzi neduzne albance. nista drugi sem pokazete vas siromasni um.
    A sto se tice Filma “U zemlja krvi & meda” prema procenama odgovrni glumaca: G/djica Andjelina Dzoli, nije kako nazivate vi djubre vec da je ona velik personalitet i prava herojina. Njoj alal vera kako narod kaze. Ali treba jos poput nje da vam osvetlji istine za sve vrste i metode nasilja koju vase paravojne formacije ,milicija i vojska izvrsila nad ostalim narodime. nije mi drago ali je istina.
    P.S. ja sam uveren, moderatoru na strah!!!!
    unapred prijateljski pozdrav-rahoveci….!!!

    • Gospodine Rahoveci, da ste upotrebili “politicko korektni” recnik nezaobilazan u komunikaciji novih “usrecitelja covecanstva”, a koji nista drugo ne znaci nego ignorisanje cinjenica i sakrivanje istine, i da ste u ime humanosti o kojoj govorite osudili zlocin kao absolutno neprihvatljiv bez obzira ko ga pocini, poverovala bih da ste dobronamerni. A ovako,pribegli ste najprizemnijim metodama propagande i vasim postom i to u srbskim novinama zelite da provocirate. Ko ovde treba da se oslobodi katarze? Potpuno ste pobrkali loncice. Sta se dogadjalo i dogadja svakodnevo na Kosovu sa srbskim stanovnistvom, zenama, decom, starcima, uzas?! A sto se “personaliteta” gospodjice Joli tice, malo manje snishodljivosti prema svemu sto dolazi sa zapada ne bi naskodilo ni vama ni vasim sunarodnicima.

  4. Светлост и топлина

    Како смо некада живели једни крај других и чували једни друге.
    То је све сада заборављено.Мржња је посејана међу нама.И она је
    отров који се шири и повећава број жртава Недужни људи који
    страдају због мржње међу народима.Ви сте се,г-до,шиптари,лепо
    преобукли у одећу запада и то оних најгорих особина.Били сте хомогена заједница од које смо могли само добро да усвојимо.
    Западне вредности (САТАНИЗАМ)и све оно што добисте од њих као
    награду за добро служење,вас све само може отерати у ПОНОР и
    НЕСТАНАК КАО НАРОДА.Јер све оно што нама чинисте – вратиће се
    вама као оптерећење.које ћете носити веома дуго са собом.Такви
    ТЕРЕТИ СУ ЛИЧНИ.

  5. Један другачији поглед на Анђин треш продукт.

    U Zemlji Krvi I Idiota

    OBJAVLJENO: FEBRUARY 17TH, 2012

    Aleluja, Aleluja! I na prostoru „Regiona” ukazala se Velika Majka Angelina Jolie. Nije došla sa svojom mnogobrojnom djecom i stotinu dadilja jer su u Sarajevu sige padale sa krovova.

    Žao mi je što anoreksična bivša drogerašica baš nikad nije osjetila potrebu da uz egzotično dijete iz neke divlje Kambodže usvoji i neko siromašno crno ili bijelo dijete, svejedno, iz Amerike.
    Svi znamo da i u Americi žive milijuni gladnih mališana samo… To se jednostavno ne nosi. Kakva bi to bila poruka, vući za ručicu mršavo, prebolesno, gladno njujorško dijete?

    Smije li Big Mama roniti suze iz očiju premazanih šminkom otpornom na tekućinu nad sudbinom vlastite zemlje? Malo morgen, rekao bi pokojni Milošević.

    Smije li Angeline Jolie snimiti ljubavni film o Libijki kojoj su Ameri zatrli svu rodbinu i Amera koji je to učinio? Smjela bi jedino kad bi u filmu pokojni Libijci puni ljubavi silovali Amera.
    Ali doći u Region i prodavati nam priču o „lošim momcima” i „srpskom narodu koji je dobar” mnogo je lakše. Preciznije, poželjno. Krajnje precizno, Jolie je jednostavno dobila zadatak i logistiku.
    Tko normalan može povjerovati da je Jolie „režiserka”, „scenaristica”…Smije li se tako vrijeđati ozbiljna profesija?

    Naravno da mi Indijanci sa ovih prostora koji smo od Amera dobili šarena stakalca u obliku filma „o ljubavi” ne možemo iz svoje kože.
    U Zetri je plakalo nekoliko milijuna Bosanaca uvjerenih da su ih silovali i da ih siluju i da će ih silovati „Srbi”. Odavde do vječnosti.

    Mi ćemo sutra gledati Jolie u Zagrebu i skupa s njom liti gorke suze nad silovanim Bosancima i s užitkom u sebi …ati mater „Srbima”. U sebi jer je glasno …anje „Srba” u Hrvatskoj u međuvremenu postalo politički nekorektno.

    Koju i kakvu je ulogu u klanju u našoj bivšoj zemlji igrala i igra domovina Suzane Jolie nikad nećemo saznati. A i koga briga. Ako budemo dobri Angelina će usvojiti neko Bosanče bez ruku i nogu da svijet podsjeti na divljake sa Balkanu.

    Priznajem. …e mi se i za Jolie, njene suze i frku koja se digla oko „njenog” filma. Ja i dalje čekam film u kome ću vidjeti kako kršni Amer …e čitav svijet.

    Neću dočekati film ali da osjećam američki !@#$ u guzici iz dana u dan, iz godine u godinu, da će me šarafiti dok sam živa, to osjećam. To će osjećati i splitska dječica koja će umirati od raka kad se u Lori budu prali američki ratni brodovi.

    Film Angeline Jolie o silovanju sigurno je potresan, baš, ono, potresan. Naravno.Tko o silovanju može napraviti bolji film od silovatelja?

  6. Evo sta kaze Mirjana Karanovic za * Svoje * novine i * svoj turski narod *.Angelina Jolie se ne treba nikome izvinjavati—
    —–Stalo nam je čuti kako Vi gledate na buru reakcija, najprije u Republici Srpskoj i u Srbiji, koje je holivudska zvijezda Angelina isprovocirala svojim filmom.

    Ono što zamjeram gospođi Angelini jeste što se ona previše zamara što je snimila taj film. To je jedino. Ona ne treba nikome da se izvinjava niti iko ima prava da je uopšte pita zašto je ona snimila taj film i zašto nije snimila nešto drugo! Znači, to su govnarije najobičnije. Razni ljudi imaju razne motive zašto to govore. Znate, nije lako biti popularan. Kada vidite da publika nešto traži, onda uzmete za sebe ono što vam treba. Sve će to proći, ti filmovi, sve to, ali… Kako ćemo i šta ćemo s istorijom?!———————————————-Ovako baljezga antisrpkinja sabosanskoturske novine.Tekst je preuzet sa -Sutra.ba.

  7. Kad vidim imena pojedinih urednika emisija ,glumaca,analitićara i neznam koga već … jednostavno preskočite čisto zbog mentalne higjiene. Koga još zanimaju horski pjevači,

  8. Isti onaj koji je zapoceo i vodio rat u Bosni i dalje nastavlja da ga vodi, sada putem filma, podsecajuci nas na onu verziju istine u koju ni on sam ne veruje, ali koju drugima zeli da nametne. Nas glavni problem jeste sto su srpski kinematografi ekstremno politicki podobni, do te mere da su razvili posebnu vrstu nad-cula kojim (pred)osete ono sto ce se dopasti njihovim gazdama koji treba da ih potapsu i udele im nagrade, pa onda snime film i odnesu ga “na raport” svojim vlasnicima, kako bi ih obradovali, kao mala deca svoju mamicu. Ono sto ih najvise cini jadnima jeste cinjenica da zive u drzavi koja nema slobode govora zbog zakona koji je DOS-ovska vlast donela, u kojoj su ljudi zigosani i umiru od gladi, siromastva i lekarskih gresaka, u kojoj se desava NEBROJENO MNOGO TESKIH STVARI, pa uprkos tome, o tome uporno NE snimaju ni jedan film sa zdravorazumskim osvrtom na nasu drustvenu tematiku.
    Culo se i da kroz film Andjeline Dzoli “provejava” jeftina erotika, a muftija Ceric je cak izjavio da je film bio pun uzbudljivih scena od kojih je tesko disao. Savetujem mu da se ne uzbudjuje previse.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *