Руска подршка Сирији

Пише Богдан Ђуровић

После вета Москве у СБ УН на америчку резолуцију о Сирији, шеф дипломатије Сергеј Лавров је посетио Дамаск, којем је пружио подршку у борби против побуњеника и отворио пут војној сарадњи

 

Дипломатија Руске Федерације, по свему судећи, ставила је озбиљан улог на Сирију, односно на њеног председника Башара Асада. О томе сведочи не само руско-кинески вето на америчку резолуцију о Сирији, због којег се Русија „закрвила“ са Западом. Није то ни само заједничка посета Дамаску министра иностраних послова Сергеја Лаврова и директора Спољне обавештајне службе (СВР) и некадашњег премијера Михаила Фрадкова. Нису то ни само најаве да је Москва дала Асаду зелено светло за обрачун са наоружаним снагама опозиције које финансира Вашингтон, нити покретање иницијативе за обнављање руске радио-обавештајне станице „Сигма“ на југу Сирије, због чега је, како се претпоставља, Фрадков и посетио ову земљу.
Посреди је, како верује већина руских посматрача и аналитичара, све ово заједно – али пре свега отворена борба Москве да заустави бруталну агресију Вашингтона у свим земљама Блиског истока, где и даље постоје режими који му се не покоравају. Јер, свака нова револуција у арапском свету директно удара по интересима Русије (а све чешће и Кине), и то не само економским.

СТРАХ ОД „СИГМЕ“
На узбуну је ових дана затрубио и француски „Фигаро“, позивајући се на сведочење неименованог француско-сиријског бизнисмена, који је наводно повезан са врхом специјалних служби у Дамаску. Овај извор, како тврди француски лист, упозорава да је Фрадков у сиријској престоници договарао обнављање рада руске обавештајне станице „Сигма“ на планини Касјун, на југу земље. Ова станица, отворена после Шестодневног рата Израела против Египта и Сирије 1967, званично је престала да ради пре 11 година, истовремено када је Москва затворила такав објекат и на Куби. После пораза Арапа у Шестодневном рату, Прва главна управа КГБ СССР је инсталирала свој објекат на Касјуну, што је омогућило прикупљање информација на већем делу територије Израела, мониторинг над његовим нуклеарним објектима, као и праћење активности Американаца у региону, укључујући и Либан.

[restrictedarea]

На тај начин, нови блискоисточни рат, 1973. године, довео је Израел до ивице катастрофе, поготово у борбама на Голанској висоравни, захваљујући подацима добијеним преко „Сигме“. У истом периоду, станица је омогућила и неутралисање десетина израелских, америчких, француских и агената арапских држава из Персијског залива, који су радили против Сирије. Међутим, почетком прошле деценије, под образложењем кресања трошкова, Русија је затворила не само „Сигму“, већ и сличне шпијунске објекте на Куби, Вијетнаму и Никарагви. Међутим, председник Асад је више пута изразио спремност за што ширу сарадњу са Москвом, пре свега војну.
Према речима сиријског експерта Алија Салима Асада, Дамаск је заинтересован не само за обнављање рада станице „Сигма“ на југу Сирије, већ и за покретање још једног таквог центра на северу земље, одакле би Москва пратила турске војне објекте. Пре свега нову радио-локациону станицу која се налази 160 километара од сиријске границе, као део америчке противракетне одбране (ПРО), којом Вашингтон последњих година окружује Русију. То би био део асиметричног одговора Москве на ширење америчког ПРО у Европи. У том смислу, Русија би брзо могла да обнови рад станице „Сигма“, тим пре што после одласка Руса из овог објекта он није конзервиран, већ су у њега по свему судећи ушли ирански стручњаци.

НЕКА ОРУЖЈЕ ГОВОРИ
Са друге стране, посета Лаврова и Фрадкова Дамаску практично је означила почетак специјалне операције Асадових снага на упориште побуњеника у трећем по величини сиријском граду Хомсу. Сиријске власти овде не могу да делују пуним капацитетом, јер је то велики град са 1,5 милиона становника, кроз који пролазе важне инфраструктурне енергетске линије снабдевања. Зато се Асад ослања на мале елитне јединице, које буквално чисте кућу по кућу у Хомсу. Са друге стране, према наводима званичног Дамаска, побуњеници инсценирају експлозије по граду, како би иностраним посматрачима и новинарима то представили као да Асад делује артиљеријом, а у циљу мобилисања западне јавности и оправдања евентуалне војне интервенције.
Председник Башар Асад већ је понудио услове за излазак из настале кризе. Он нуди усвајање новог устава путем референдума и одржавање парламентарних избора. Шеф руске дипломатије Лавров подржао је ове идеје речима упућеним Асаду: „Сваки лидер у свакој земљи мора да буде свестан свог дела одговорности. Ви сте свог дела свесни“. Међутим, опозиционари, којима наоружање пристиже из арапских земаља и Турске, уз подршку западних тајних служби, не желе ни да чују за Асадове идеје, већ захтевају његово безусловно повлачење са власти. Тако се цео проблем врти у зачараном кругу – јер да је Запад хтео Асада, макар и „реформисаног“ – не би финансирао и организовао десетине хиљада наоружаних побуњеника. Нема дилеме да Запад неће одустати све док Асад не оде с власти. Није, зато, случајно што су ових дана скоро све западне и арапске земље повукле своје амбасадоре из Дамаска. Њихова порука је: нека оружје говори!
Позицију Запада изложио је немачки политиколог Александар Рар, члан Немачког савета за спољну политику. Рар, наиме, верује да вето Русије и Кине не вреди много, јер је улога УН почев од агресије на СРЈ 1999. године прилично маргинализована, као последица стварања новог светског поретка. Немачки експерт сигуран је да ће уследити интервенција у Сирији, зато што Запад не жели да уважи мишљење Пекинга и Москве. „То није изолован случај, овде се ради о процесу промене светског поретка на целој планети, започетом после догађаја на Косову и рата НАТО-а против Југославије. Управо тада догодило се прво озбиљно нарушавање постојећег светског поретка, када НАТО `није приметио` постојање такве организације као што је СБ УН и донео одлуку о отпочињању `хуманитарног бомбардовања ради заштите цивилног становништва на Косову`. После кажњавања Милошевића уследио је Ирак и свргавање Садама Хусеина, а сада и ‘арапско пролеће’ које се манифестује одласком Мубарака и ликвидацијом Гадафијевог режима у Либији. Сада је Сирија на реду“, оцењује Рар, иначе редован учесник дискусионог форума „Валдај“, који сваке године организује Владимир Путин.
„Сирија је камен темељац у свету који Запад сада гради, и зато њу неће оставити на миру. Рубикон је већ пређен и услов Запада је – одлазак садашњег сиријског лидера. Западна политичка елита тврди да је он пролио сувише крви својих грађана да би са њим могло да се разговара. После тога кад су Русија и Кина блокирале резолуцију о Сирији, Западу не преостају друге варијанте осим силе. За сада ће се сводити на подршку побуњеницима и, могуће, ограничено учешће западних специјалних снага у операцијама против Асадовог режима“, закључује Рар речима да је за Запад сада од животне важности да покаже тријумф либералног модела путем свргавања диктаторских режима.

ОСОВИНЕ ЗЛА
Међутим, поставља се питање: да ли се Асад нашао на нишану Запада зато што је „диктатор који пролива крв својих грађана“ или ту ипак постоји неки други, мање патетичан разлог? Како је Башар Асад изјавио још у новембру, на листи за одстрел нашао се још 2003, после упада америчких снага у Ирак. Тада га је посетио државни секретар Колин Пауел и директно затражио да Сирија одмах преиспита своје односе са Русијом, да направи заокрет од 180 степени према Кремљу. Тадашњи државни секретар је затражио да Дамаск раскине све савезничке споразуме са Москвом и прекине пријатељске односе. „У супротном, запрећено ми је агресијом. Колин Пауел је рекао да су у Ираку америчка војска, техника и авијација који могу бити употребљени против Сирије. Међутим, ми смо тај ултиматум одбили, после чега је на нас започео притисак без преседана“, објаснио је Асад како се и Сирија нашла на листи земаља „осовине зла“, заједно са Ираном и Северном Корејом.
Међутим, сиријски експерт Али Салим Асад тврди да Москва намерава управо супротно – да брзо и значајно подигне ниво сарадње са Сиријом, пре свега у војној и обавештајној сфери. Последњих дана, наводи Асад, у Сирију је стигло на десетине руских војних и других саветника. Поједини аналитичари у Москви верују да је сарадња са Асадовим режимом добра прилика да се парира претњама које по руску безбедност проистичу из дејстава НАТО-а. У том смислу, за Русију би било важно да обнови рад својих станица, не само у Сирији, већ и у Вијетнаму, Куби, Никарагви. Предстојећи председнички избори у Русији, на којима се очекује убедљива победа Владимира Путина, означиће вероватно почетак тог процеса.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Avatar

    Ista formula koju je Zapad upotrebio protiv Jugoslavije, Iraka, Afganistana, Libije i ranije, danas se upotrebljava protiv Sirije i Irana. To je stara, kolonijalna doktrina koju i danas bombama sprovode USA, Britanija i EU. Formula je jednostavna.

    Iz USA precizno kažu: “Treba po svaku cijenu izazvati i ubrizgati nasilje i terorizam izvana (naravno uz njihovu pomoć) u slobodnu zemlju kako bi se izazvala reakcija vlasti.
    Naravno, svaka vlast mora da brani red, mir i ustavni poredak svim sredstvima.

    Tada se legalna i legitimna odbrana reda, mira, i suvereniteta tih država, na “zapadu”, medijski pokrije i proglasi se za “TERORIZAM VLASTI PREMA VLASTITOM NARODU”. Odmah pronađu koncentracione logore za mučenja, logore za silovanje žena, “hiljade” pobijene djece, mučenje žeđu i glađu itd… itd…
    Tako “zapad” ima povod da bi raznim pritiscima naveo UN da odobri interveniju.
    Naravno, samo oni imaju MONOPOL da stave na raspolaganje NATO-vojsku koja tada navodno “u ime UN” treba vojno da interveniše u takvim zemljama.
    Druga vojska ne smije tamo da interveniše.
    NIJE DEMOKRATSKI.

    Predhodno “zapadne demokrate” dogovore sa “opozicijom”, (a takva “opozicija je uvijek “visoko-demokratska” i poštuje ljudska prava – kao u Libiji), šta je to cijena njihove vojne intervencije i šta je to cijena koju će ta “opozicija platiti” da bi uz pomoć USA, Britanije, EU i NATO bombi preuzela vlast u takvim zemljama jašući na NATO bombama.
    Tako “zapad” (USA, Britanija EU i NATO) sami sebe unaprijed amnestiraju i proglase se za “OSLOBODIOCE POTLAČENOG NARODA OD NJEGOVE TERORISTIČKE, ODNAROĐENE i NEDEMOKRATSKE VLASTI” koja ne poštuje demokratiju i ljudska prava. Nijesmo ni znali da je to sve sirovi i goli DIKTATOR dok nam USA, Britanija EU i NATO ne otvoriše oči ŠIROM. Ni danas ne trepćemo koliko smo “IZNENAĐENI”.

    SAD, Britaniji i EU je poreban samo izgovor (povod) da bi mogle da iskoriste Organizaciju Ujedinjenih Nacija, i da tako, “zakonski” pokriveni odlukom UN, pošalju svoje NATO ubice da izvrše pljačku i otimačinu tuđeg bogatstva.
    Takav povod je u Srbiji bio RAČAK, u Bisni “Markale” itd…itd… Tada kreće “intervencija”.

    Kreće bombardovanje, rušenje i ubijanje svih koji brane svoju zemlju. Prvo razruše državu i onesposobe je za odbranu, unazade i unište obrazovanje, unište poljoprivredu da bi narod bio zavistan od njihove hrane, bombama razruše industriju kako im nebi u budućnosti bila konkurencija a nauku svedu na nivo “srednje škole”. Zatim instaliraju svoje “demokrate” na vlast da bi mogli preko njih, u što dužem vremenskom periodu temeljno pljačkati narode koje su porobili i koji vojno ne mogu da se odbrane od njih. Tako stvore otvoreno tržište bez konkurencije gdje skupo prodaju svoje proizvode.
    Sledeći korak su “STRANA ULAGANJA”. Okupatori prave “SVOJE” fabrike u takvim zemljama ili dobijaju na poklon već postojeće fabrike. Po “sili zakona” omogućeno im je da koriste jeftine sirovine, prirodna bogatstva i jeftinu radnu snagu iz tih zemalja. Narodi tih zemalja moraju da rade u tim fabrikama za koricu hleba za njih kao i svi drugi vojno porobljeni narodi.
    A okupatori (STRANI ULAGAČI) odnose čist profit, narodnu muku i znoj u svoje zemlje. Tako porobljenim državama ostavljaju samo onoliko koliko je potrebno da PREŽIVE i da se razmnožavaju jer treba i sjutra, oni i njihova djeca, da rade za njih kao robovi u sopstvenoj zemlji.
    Moraju nešto ostaviti, jer ako “slobodni robovi” crknu i ako se ne razmnožavaju, neće imati ko sjutra da radi za “zapadne” okupatore i njihove naslednike.
    Njihovi “štićenici – namjesnici”, koji drže vlast u takvim zemljama, milom i silom ubjeđuju svoj narod da su nesposobni i NEPODOBNI da sami grade, da sami rade, da sami uče, da sami prodaju svoje proizvode, da sami prave profit i da sami troše ono što su sami zaradili.
    Njima je samo namijenjeno da rade za “zapadne gospodare” a njihovu zaradu po prirodnom pravu treba da troše USA, Britanija, EU i NATO.
    Mrvice od tako stvorenog narodnog bogatstva i profita koje stvore takvi porobljeni narodi u svojim zemljama, “zapadnjaci” će dati njihovim “demokratskim slugama”, koje za njihov račun vladaju ovako porobljenim zemljama i koje za njihovu korist i za njihov račun pljačkaju sopstveni narod.

    Tada, USA, Britanija, EU i NATO, od onih koje su nasilno doveli na vlast, počnu da naplaćuju za “svoje usluge” nasilnog dovođenja na vlast. U ovako porobljenim zemljama, uz pomoć šačice domaćih izdajnika, kriminalaca i lopova koje su USA, Britanija, EU i NATO doveli na vlast, kreće temeljna pljačka države, naroda, rada radnih ljudi (radnika i seljaka) i pljačka prirodnih bogatstava od strane USA, Britanije, EU i NATO terorista.

    Ovakve pljačkaške i gusarske vrijednosti “zapadnjaci” danas SILOM NATO BOMBI nameću svima u svijetu koji od njih ne mogu vojno da se odbrane.
    To jasno, ne krijući, bez straha, stida i srama kaže britanski premijer Dejvid Kameron.
    Jasno je rekao šta su njihove “vrijednosti” pozivajući britanske kompanije da učestvuju u “OBNOVI” Libije: “Uložili smo pet stotina miliona funti u bombardovanje Libije a zaradili smo tri stotine milijardi funti kroz razne ugovore koje smo sklopili sa “novim vlastima” Libije”.
    To je oličenje njihove pravde. Njihova računica je jasna.
    Lažne “demokrate” koje su USA, Britanija, EU i NATO u svim ovim državama silom bombi doveli na vlast, zapadnjaci će održavati na vlasti što duže budu mogli svim sredstvima.
    Razlog za njihovo “održavanje na vlasti” nije da bi narodima u tim državama bilo bolje, nego je pravi razlog taj što ovi njihovi “zapadni čobani-namjesnici” njima “ZAPADNJACIMA” omogućavaju da ove, ovako porobljene države drže u pokornosti i pljačkaju u što je moguće dužem vremenskom periodu.

    Vidimo danas u Srbiji, u Crnoj Gori, u Bosni, u Hrvatskoj …. kako takva temeljna pljačka naroda glatko teče i kako se čist profit, višak rada i bogatstvo resursa ovih porobljenih naroda odliva bez zastoja u USA, Britaniju, Njemačku, Francusku itd…itd… Njihovi računi su svakoga dana sve deblji i puniji a naša imovina, naše fabrike i naši prirodni resursi svakoga dana malo po malo prelaze u njihovo “PRIVATNO” vlasništvo.
    Naravno, i “domaćim demokratama” u ovim državama koji su došli na vlast jašući na NATO bombama, računi su svakoga dana sve puniji a imovina sve veća. ZA NJIH KRIZA NE POSTOJI dok je nas i dok im mi dozvoljavamo da nas u miru, neometano, nemilosrdno i temeljno pljačkaju.
    Ali pljačka i otimačina uvijek pomuti razum. Danas gledamo “uživo” kako je “zapadnjacima” malo sve ono što su mogli i što su smjeli do sada da opljačkaju pa su počeli da otimaju cijele države i od naroda koji su već u Evropskoj Uniji. Danas uživo gledamo potpunu pljačku Grčke, Italije, Španije, Portugalije i cjelokupnog “istočnog bloka Evropske Unije od Strane USA, Britanije, Njemačke i Francuske.
    To je sudbina svih naroda koji dozvole (ili ne mogu vojno da spriječe) da USA, Britanija, EU i NATO na NATO bombama dovedu svoje “demokratske čobane” na vlast u takvim državama i da “demokratski” strižu i muzu svako novo-porobljeno stado. Naravno, “domaće demokrate” njima moraju dati “i vunu i mlijeko” koje otmu od svoga naroda jer je to cijena njihovog opstanka na vlasti.

    To je REZULTAT njihove “zapadne” pravde, njihove “zapadne demokratije” i njihovog zapadnog “poštovanja ljudskih prava” koja važi kod njih za njih ali ne važi za nas kod njih i ne važi za njih kod nas. Oni su danas jači, oni su zato što su jači od Boga izabrani da vladaju nama.
    To je njihovo “zapadno shvatanje i poštovanje ljudskih prava”.
    Ovakve pljačkaške i gusarske vrijednosti “zapadnjaci” danas tenkovima i SILOM NATO BOMBI nameću svima u svijetu koji od njih ne mogu vojno da se odbrane.

    Ali svaka sila nije dovijeka. Preživjeli smo Turke, preživjećemo i naše “prozapadne čobane i “zapadne” demokrate.
    I oni i mi znamo da čobani ne čuvaju stado od vukova da bi stadu bilo dobro nego da bi stado čobani kasnije sami pojeli.
    I mi i drugi mali narodi moramo još da ih trpimo neko vrijeme. Danas su jači.

    Ipak, ljudi nijesu OVCE iako se pokadkad čini da jesu.
    Pred svakom opasnošću se sva živa bića udružuju i suprotstavljaju neprijatelju, tirjanu, pljačkašu, ubici i rušitelju. To je prosto prirodni zakon. Zbog toga u prirodi uvijek prvo stradaju, prvo nestaju i prvo izumiru PREDATORI.

    “Tirjanstvo je car zla svakojega!!!
    Al’ Tirjanstvu stati nogom zavrat,
    Dovesti ga poznaniju prava,
    To je ljudska dužnost najsvetija!!!
    Mlado žito navijaj klasove,
    Pređe roka, došla ti je žnjetva.”
    Petar II Petrović – Njegoš.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *