Путин против наранџасте НАТО змије

Пише Богдан Ђуровић

Руска проамеричка опозиција покушаће да прогласи изборну крађу и оспори резултате председничких избора 4. марта, када се очекује победа Владимира Путина у првом кругу

 

Протекле суботе, 4. фебруара 2012. године, у дану када су своје митинге у Москви одржали и прозападни опозиционари и патриотске снаге Русије, показало се јасно какво је у овом тренутку расположење у народу. На протестном митингу на Болотном тргу који је организовала опозиција, и који је најављен још почетком године, окупило се мање од 40.000 људи. А на Поклону Гору, на „антинаранџасти митинг“ подршке председничком кандидату Владимиру Путину, који је сазван тек пре неки дан – дошло их је 140.000! А према неким подацима, било је и свих 190.000 душа. Забринутих душа за судбину Родине, којој опет прети увезена револуција, као што је то било 1917. и 1991. године. Видело се и из хеликоптера који је снимао велики народни митинг на Поклоној Гори да постоји велика одлучност народа да ову опасност препозна. И да се, ако устреба, на сваки начин супротстави „наранџастој змији“, како називају вође проамеричке опозиције окупљене око покрета „Солидарност“ и наранџастих револуционарних застава које користе уместо руске тробојке…

ГОРБИЈЕВИ ЗАХТЕВИ

[restrictedarea]

Нема више никакве дилеме да иза протеста започетих у ноћи одржавања парламентарних избора 4. децембра, стоје спољне снаге. Како већина аналитичара и учесника „антинаранџастог митинга“ поручује, то су снаге које делују из Вашингтона, укључујући и новопостављеног америчког амбасадора Мајкла Мaкфола. Америчку везу утврдило је и руско државно Тужилаштво анализирајући бројне снимке о наводној изборној крађи, а који су се у ноћи 4. децембра појавили на Интернету и послужили као окидач за излазак народа на улице. „Снимци постављени на Интернету имају одлике монтаже и пуштени су са једног сервера на територији САД-а, у држави Калифорнија. Тужилаштво предузима мере за откривање аутора и наручиоца ових видео садржаја“, рекао је у суботу портпарол државног Тужилаштва Владимир Маркин.
Тиме је са званичног места потврђено оно што се од почетка знало: организатори и подстрекачи обојене револуције у Русији налазе се у Америци. Државна секретарка Хилари Клинтон, док још нису били ни саопштени коначни званични резултати парламентарних избора, оценила је да је гнев руских грађана оправдан, пошто избори нису били фер и поштени – позивајући се управо на поменуте видео снимке.
У помоћ је прискочио први и последњи председник СССР-а Михаил Горбачов, човек који је сопственим рукама уништио моћну државу коју је водио. У тексту објављеном у „Новој газети“ (чији је и власник), Горбачов је оптужио Путина за аутократију и затражио хитну промену Устава! И то, ни мање, ни више – него због „суперпредседничког усмерења“ највишег правног акта! Како то чудно делује, када се чита из пера човека који је својевремено променио Устав СССР-а како би себе прогласио за председника са готово неограниченим овлашћењима. И који је годинама слао војску, тенкове и специјалце да пуштају крв голоруких демонстраната у неколико савезних република, чиме је веома ефикасно убијао љубав и осећање припадности грађана према совјетској држави.
„Горби“, како му и данас тепају западни истомишљеници, још пре неколико месеци захтевао је од Путина да се не кандидује за председника. Заправо, само је поновио ултиматум који је Путину још пре 11 месеци саопштио амерички потпредседник Џозеф Бајден. „Друштво се пробудило. Оно тражи своја права. Ако се у почетку власт и надала да ће да преживи протесте, сада је јасно да – неће моћи“, прогнозира Горбачов. И одмах додаје да је најбоље организовати референдум за промену Устава: „На референдуму би требало поставити једно питање: да ли подржавате политичку и уставну реформу која би ликвидирала аутократију и гарантовала власт народа?“ А организацију референдума он би поверио некаквој „новој демократској партији“. „Незадовољство изазива крајњи степен имовинске неравноправности. Људи желе да се у земљи поштује принцип једнаких могућности, једнакости грађана пред законом“, напомиње бивши нобеловац. Додавши још да је Путинова економска политика довела до „кресања социјалних расхода“, Горбачов великодушно нуди модел развоја скандинавских земаља.

НАРАНЏАСТА ЗМИЈА
Овај текст је по свом садржају свакако бесмислен, али се види да је део много крупнијег плана. Бесмислено је, на пример, тврдити да је Путин скресао социјалне расходе, јер је Русија вероватно једина држава на свету која је давања увећавала непрекидно од 2008. године до данас. Још је гротескније предлагати „шведски стандард“ у земљи где су људи донедавно, баш за време владавине Горбачова, јели кору с дрвећа да би преживели – тиме је бивши генсек ваљда желео да постигне „крајњи степен“ имовинске равноправности. Али, права подвала крије се у његовом предлогу за уставну реформу. Јер, такав поремећај постигнуте политичке равнотеже водио би директно у распад државе коју је Путин пре десет година једва скрпио по расцепаним шавовима. Треба ли подсећати да је управо Горби широм отворио врата дезинтеграцији Русије, да је управо он довео на власт Бориса Јељцина и његову екипу? А сад Миша Горбачов иде и корак даље – нуди да „демократска партија“ организује референдум и ново уређење Русије! Свакако да би ове „нове демократе“ биле делегиране директно из Стејт департмента.
Али, „наранџасте змије“, како су их већ прозвали у патриотском блоку, прозрене су одавно. У тексту резолуције „антинаранџастог митинга“, чији је симбол управо песница која дави наранџасту змију, јасно се каже да је опозиција на улицама Москве „мањина коју су поткупили странци“. „Отаџбина је само једна и наш је дуг да је бранимо. Нећемо допустити распад земље, крај историјског постојања нашег народа и фактичку окупацију Русије. Циљ овог пакта је да пружимо отпор наранџастима у њиховом покушају делегитимизације избора, свих грана власти и руског устава. Ми у таквој делегитимизацији препознајемо провокацију срачунату да гурне земљу у хаос и улично безвлашће“, порука је резолуције са Поклоне Горе.
Поставља се, међутим, питање – зашто је Америка тако силовито кренула да руши Путина? Одговоре су протеклих дана дали многи руски и светски аналитичари од угледа. Међу њима издваја се мишљење Јурија Баранчика, некадашњег директора Информативно-аналитичког центра у Академији управе белоруског председника Александра Лукашенка. Јер, његово гледиште не само што обједињује већину ставова руских аналитичара, већ нуди и далекосежан закључак – да би Путинова победа на председничким изборима била увод у крах америчке доминације у Европи и распад НАТО-а. Што би, са становишта Американаца, требало спречити по сваку цену.
Баранчик, познат по својим позитивним ставовима о „сестри Србији“, сада предвиђа да ће прави проблеми настати после избора 4. марта, када ће по директиви Вашингтона опозиција исте ноћи кренути у оспоравање Путинове победе, коју овај аналитичар очекује већ у првом кругу. Баранчик се, наиме, прибојава крвавог сценарија у ноћи између 4. и 5. марта, где би под чудним околностима пала нека недужна жртва, а опозиција и западни медији би то одмах приписали Путиновом „зликовачком режиму“. Тиме, не само што би Путинова победа пала у други план, већ би се створила хистерија која би оправдала револуционарне акције и спољно мешање, што би увело Русију у спиралу насиља. Јер, Баранчик је уверен да опозиција и америчка амбасада нипошто неће признати да је Путин освојио више од 40 одсто гласова у првом кругу…
Како наводи овај аналитичар, америчка процена је јасна: ако Путин победи, његов примарни циљ биће брзо успостављање Евроазијске уније и њен стратешки пакт са Европом, првенствено са Немачком и Италијом – преко Северног и Јужног тока, као пројеката који елиминишу источноевропске сателите Вашингтона из геополитичке игре. То би, предвиђа, убрзо довело до захтева за повлачење америчких ракета и трупа из Европе, што би, пак, утицало на урушавање долара, односно америчке економије. Услед тога би се распао и НАТО.
Они који дуже и пажљивије прате Путинову политику и њене ефекте у односу према Америци и НАТО-у, тешко могу да оспоре Баранчикове аргументе. Има веома много конкретних индикатора да Путинов план подразумева у крајњој инстанци управо то – протеривање Америке и НАТО-а из Европе и њено везивање за Русију и Евроазију. Недавни вето Москве и Пекинга у Савету безбедности по питању Сирије, само је најновији Путинов сигнал. И Американци то добро знају. Зато су му и послали наранџасту змију пред капију Кремља, како је рекао један од учесника митинга на Поклоној Гори. Али, глава те змије није у Москви, већ у Вашингтону. И Путин сада – мора да је удави.

[/restrictedarea]