Орбан матирао Хрвате

Пише Властимир Вујић

Да ли ће затварање случаја компаније МОЛ у Мађарској, која је осумњичена за подмићивање од 10 милиона евра Ива Санадера у препуштању управљачког права над ИНОМ, утицати и на судбину некадашњег хрватског премијера?

 

Виктор Орбан у овом тренутку држи Кабинет Зорана Милановића у сталном „двоструком шаху“ да би уценом добио све што жели од ИНЕ

После „ковертираног“ потеза Будимпеште у мађарско-хрватској „партији шаха“, МОЛ и ИНА настављају битку. Преко пута црно-белог стола Виктору Орбану засео је Зоран Милановић, уместо бивше премијерке Косор. И у старту, Милановићева позиција у решавању велике корупционе афере која је претходила потписивању приватизационог уговора за Загреб је крајње инфериорна. Јер, Мађарско државно Тужилаштво је после седам истражних месеци (истрага почела 14. јула 2011) затворило случај своје највеће компаније МОЛ, која је осумњичена за подмићивање од 10 милиона евра бившег хрватског премијера Иве Санадера у препуштању управљачког права над ИНОМ.
„Истрагом није нађено ништа што би упућивало на криминалну активност у том случају. Директор националног нафтног концерна МОЛ-а у РХ Жолт Хернади није крив“, изјавио је мађарски тужилац Имре Керестеш.

БУДИМПЕШТА ОПТУЖУЈЕ РУСИЈУ
У државном Тужилаштву Хрватске, међутим, истичу да одлуке мађарских колега ни на који начин не утичу на ток судског поступка који се води у Жупанијском суду у Загребу, а у којем је бивши премијер Иво Санадер оптужен да је од Жолта Хернадија узео мито од 10 милиона евра.
„Тај процес се води на основу спроведене истраге и доказа који експлицитно потврђују да је Санадер узео мито и да му га је дао управо Хернади“, кажу из Загреба. Поред тога, Хрвати истичу да казнено гоњење за корупцију у случају МОЛ-ИНА нису препустили Мађарима и да стога њихова одлука о одустајању од истраге – није релевантна. О Хернадијевој улози у подмићивању Санадера, тврде даље, истрага се и даље води у Загребу. Подсећају још, да су два пута од колега из Будимпеште тражили да путем Међународне правне помоћи испитају Хернадија, али је Врховно тужилаштво Мађарске одбило први захтев (на поновљени није ни одговорило), штуро образложивши да се неће укључивати јер би „прихватање правне подршке том процесу угрозило националну безбедност њихове државе“?!
Иако је случај МОЛ-ИНА још далеко од епилога, позабавимо се мало „доказима“ којим су баратали Мађари да затворе (привремено) овај спољно-политички скандал, као и оним који имају Хрвати да га по сваку цену – наставе. И шта на крају иза свега стоји?
Током истражног поступка Канцеларија Главног државног тужиоца Мађарске „открила је“ да две компаније регистроване на Кипру, „наводно“ укључене у случај корупције, нису припадале МОЛ-овом интересном делокругу, већ једног великог руског улагача. Од две компаније са седиштем на Кипру, МОЛ, по речима Имреа Керестеша, није имао пословну сарадњу са фирмом „Керома холдингс лтд“, али је годинама од друге, „Хангарн оил продуктс трејдинг лтд“, куповао гасно уље.
Подсетимо, оптужба против Санадера почива на изјави Роберта Јежића који је изјавио „да је мито мађарског МОЛ-а за Санадера делом ишао преко његове швајцарске фирме“. Према Јежићевом исказу, МОЛ није износ дозначио непосредно, већ преко два тајанствена кипарска трговачка друштва – „Хангарн оил продуктс трејдинг лимитед“, односно „Керома холдингс лимитед“. А она су се, како је тврдило мађарско Тужилаштво, што су домаћи медији док је истрага још била у току јавно објавили (откуда им непроверена информација?) – налазила на попису предузећа сестара руског „Газпрома“, регистрованих у Лимасолу. Мађарско тужилаштво у свом документу, међутим, не спомиње „Газпром“ већ „руске фирме“.

И СВЕДОК И ОПТУЖЕНИ

[restrictedarea]

Сумња да Мађари у истрази намерно окрећу „ћурак“ од кривичне одговорности МОЛ-а на страну Москве, говори и податак да се цифра од 10 милиона евра вртела и код консултантског уговора с инвестиционом компанијом из Швајцарске „Ксенопласт – шипинг аг“ у јуну 2009. године. „Сврха уговора и уплаћеног новца, који иначе није био директно повезан с менаџерима МОЛ-а, била је у пружању подршке иницијативи да се осигура реверзибилни транспорт нафтоводом „Дружба Адриа“, уз лобистичке активности, (које су се показале неуспешним!) с циљем проширења капацитета наведеног нафтовода у интересу великог руског улагача који је имао стварне пословне интересе у поменутим кипарским компанијама“, наведено је у извештају мађарског Тужилаштва.
На основу ових презентованих сазнања, супротно садржају хрватског захтева за правном помоћи, Мађари су „закључили“ да МОЛ и његов директор нису починили никакав штетни чин и због „непостојања кривичног дела“ – затворили су истрагу! Оно што, међутим, изазива још једну, нову сумњу, јесте то што су подвукли да не искључују могућност да су споменути износи коришћени за почињења кривичног дела од стране других особа и у друге сврхе.
Докази које је прикупила Канцеларија Главног државног тужиоца Мађарске у истражном поступку могу се оборити сведочењем двојице хрватских грађана, а највећу сумњу у веродостојност извештаја из Будимпеште, тврде у хрватском Тужилаштву је по сваку цену избегавање давања Хернадијеве изјаве и као сведока (јер једна особа у исто време не може бити и сведок и оптужен) – где би се на суду „очистио“ од оптужби. И оно што је у поступку најважније, а вешто је прећутано. Где је (и који је) у причи МОЛ-ИНА – руски интерес? Њега једноставно – нема! Зашто би Руси Санадеру дали 10 милиона евра, јер је заиста немогуће се сетити неког „Газпромовог“ посла у Хрватској који би био вредан толиког мита. А још теже је веровати да би ико, па тако и руска компанија, бившег хрватског премијера (и то још преко руководиоца Управе мађарског МОЛ-а) „хонорисала“ за неки – непостојећи посао!
Мађарска је, према најновијем истраживању Евробарометра о корупцији, које је спровела Европска комисија у септембру 2011. године, на четвртом месту европске листе (иза Грчке, Португалије и Кипра!) по уверењу грађана да мито представља главни проблем у њиховој земљи: то сматра чак 96 одсто Мађара, док су на врху листе (са 95 посто) по тврдњама да је корупција у Мађарској присутна на свим нивоима власти (од локалне до националне), да се за последње две године њен степен чак за четвртину повећао и – да су пресуде у случајевима корупције – врло благе.

______________

Чија је ИНА?

Влада новог хрватског премијера Милановића о ИНИ тек почиње „наглас“ да прича. У предизборној кампањи наводили су да ће националне интересе заштити кроз нови деоничарски уговор (који Орбан још увек не жели). Чињеница је, међутим, да су преговарачке позиције Хрвата данас знатно другачије и по њих – много неповољније. Све је у корист Мађара!
МОЛ, који је 2003. године купио 25 одсто ИНЕ, по истеку деоничарског уговора пет година касније „договорио се“ са владом у Загребу око „размене“ деоница. Деоницама мађарске нафтне компаније хрватска држава могла је да добије власнички удео у МОЛ-у, тако су себе могли да представљају у менаџменту фирме. За све то је, према хрватским правилима, МОЛ требало јавно да понуди (интерно унапред договорену) цену куповине деоница ИНЕ! Он је тај услов и испунио (цена од 2.800 куна по деоници и временски рок од 30 дана). Понуда је била „тржишно привлачна“ само три дана (док није банкротирала инвестициона кућа „Браћа Леман“ у САД-у), после чега су се потпуно пореметили берзански токови. Тада, ко год је могао, продао је деонице ИНЕ – МОЛ-у (који је у хрватској фирми достигао власнички удео од 47,5 одсто!). Од онда, трансакција деоничарске замене више није била предмет приче, после је стигла економска криза, консолидација ИНЕ, и на крају – потписан Споразум из јануара 2009. године.
МОЛ је прошле године у децембру још једном покушао да дође до деоница од преко 50 одсто (у овом тренутку недостаје му само 1,16 одсто деоница ИНЕ, власник је 48,84 одсто!), пристао је и на ново понуђену, готово дуплу цену деонице од 4.200 куна, али координираном акцијом Сабора и председника државе Ива Јосиповића обустављено је трговање вредносним папирима највеће хрватске нафтне компаније. Образложили су да ће „прекид трајати до окончања истраге и доношења одлука Жупанијског суда у Загребу везаних за корупциону аферу МОЛ-а и ИНЕ“. У међувремену, нова влада Хрватске ужурбано припрема закон да већински део у ИНИ (који не прелази 49 одсто) може имати једино хрватска држава и – нико други. Но, за његову примену биће потребна претходна промена деоничарског уговора са МОЛ-ом, али аналитичари су сагласни у једном – Будимпешта нипошто неће пристати на његову измену без низа посебних услова.
У овом тренутку, Хрватска је власник 44,84 одсто деоница ИНЕ, пензиони фондови 4,21 одсто, а остали играчи на тржишту 2,11 одсто.

______________

Тужба против Чачића

Да Виктор Орбан у овом тренутку у сталном „двоструком шаху“ (и под матном претњом) држи Милановићев Кабинет да би уценом добио све што од ИНЕ жели – говоре и два најчвршћа аргумента која има у рукама.
Један је већ помињана продаја ИНИ-не „златне коке“ у Сирији, нафтно поље Хајан. Други Орбанов џокер „у процесу“ МОЛ-ИНА је нико други до министар економије, први потпредседник владе и заменик премијера Хрватске! Радимира Чачића (62), челника Хрватске Народне странке (чија партијска заменица је актуелна министарка спољних послова РХ Весна Пусић), мађарско правосуђе „држи у шаци“ због тешке саобраћајне несреће коју је изазвао 8. јануара 2010. године, на аутопуту М7 код Капошвара у Мађарској. Тада је својим „крајслером“ у пуној брзини ударио у „шкоду“ која се кретала испред његовог возила и усмртио двоје људи, док је двоје повређено. На првој експертизи, представљеној у септембру 2011. године, установљено је да је Чачић возио 145 километара на час (дозвољено 130) и да није прилагодио брзину вожње условима пута (упркос доброј видљивости и полуклизавом друму). Четири месеца касније, на другој експертизи (25. јануар 2012) у Капошвару, два нова вештака износе дијаметрално супротне налазе од првобитних. Радимир Чачић је возио 125 километара на час, што је у границама дозвољене брзине на делу аутопута где се несрећа догодила, а новина је била и изненадно постојање полицијског снимка начињеног 40 минута после незгоде на којем се виде трагови „облака“ магле који иду у прилог смањеној видљивости током вожње.
Каталин Липтак, једна од две повређене особе из „шкоде“, у потпуности одбацује другу експертизу и промену исказа вештака с првог рочишта тумачи најавом политичке, а не судске одлуке, којом ће виновника Чачића 17. априла (када је заказан наставак суђења, на којем ће се највероватније донети и одлука) – ослободити кривице. Прогласе ли Радимира Чачића кривим (у Суду је изрекао да осећа моралну одговорност због трагедије), може добити од једне до пет година, што би без обзира на имунитетно право представљало крај његове политичке каријере, а у овом политичком тренутку најважнији је Милановићев коалициони партнер.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Madjarski organi vlasti ,, NISTA ,, nisu videli i kod prelaza slepera sa oruzijem iz Madjarske u SFRJ za hrvatske paravojne jedinice 1991.godine .
    Isto se dogodilo i kod upada hrvatskih paravojnih jedinica sa teritorije Madjarske na teritoriju SFRJ kada su pogranicne jedinice Madjarske odstupile .
    Isto se dogodilo i kod ustupanja madjarske teritorije za bombardovanje RS i Srbije .
    Madjarska NIJE propustila rusku HUMANITARNU POMOC posle bombardovanja 1999.godine .
    Nije valjda da je Hrvatska poverovala u iskrenost svog suseda !!!!!

  2. Madjari nisu glui. INA vredi vise od mita. Osim toga tu su i ;drzavni interesi; pa ko je ovde lud? Oni su u EU i Hrvatska mora da cuti jer od njihovog glasa im zavisi ulazak u tamnicu naroda. Sada vam je valjda sve jasno.

  3. Neka se samo sete Quena Hedervarija. On je nekada upravljao Hrvatima. Bice im sve jasno. Mnogo su digli nos, a u EU ih smatraju katolickim balkancima. Svi koji su na zapadu bili znaju sta to znaci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *