Почетна / Свет / Неком рат, неком брат

Неком рат, неком брат

Пише Владимир Димитријевић

Рат има преимућство над свим другим решењима зато што исти допушта остварење финансирања државних расхода кроз буџетски дефицит у размерама које су у мирно доба незамисливе

 

Носилац „Нобелове награде“ за економију за 2008. годину и популарни колумниста „Њујорк тајмса“ Пол Кругман, већ годинама тврди да су САД победиле велику депресију с почетка тридесетих година 20. века захваљујући Другом светском рату. Његова кључна мисао је: „Сада нам је неопходан финансијски еквивалент Другог светског рата“. У једном свом наступу на Си-Ен-Ену, ТВ кући крајње „објективности“, он је своју идеју изложио у виду сценарија за научнофантастични филм: „Замислимо да смо сазнали да су ванземаљци решили да нас нападну и да нам је потребна масовна мобилизација снага да бисмо одбили напад из космоса. У односу на важност таквог задатка, у други план би се повукла питања попут буџетског дефицита и инфлације, и ми бисмо за 18 месеци изашли из стања садашњег економског опадања. И кад би се открило да смо погрешили и да не би дошло ни до каквог напада из космоса, открили бисмо да од економске кризе нема ни трага“.

РАТ КАО СТИМУЛАНС
Кругман каже да би економски еквивалент рата могли бити огромни јавни радови какве је тридесетих година 20. века предузимао Рузвелт, да би народ извукао из беде. Али, републиканци, оштри противници мешања државе у економију, не би подржали потенцијалног новог Рузвелта – Обаму. Рат има преимућство над свим другим решењима зато што исти допушта остварење финансирања државних расхода кроз буџетски дефицит у размерама које су у мирно доба незамисливе. За време Другог светског рата, вели Кругман, федералне власти позајмиле су суму еквивалентну данашњој суми од 30 трилиона долара, а финансирање путем дефицита ударило је темеље невиђеног економског бума после рата. Уосталом, чувени Џон Мајнард Кејнз обавестио је Американце, још 29. јула 1940. године, у часопису „Њу рипаблик“: „Ваше припреме за рат не само да од вас не траже жртве. Напротив, оне су баш стимуланс за повећање индивидуалне потрошње и пораст животног стандарда, које вам не би омогућили ни победа, ни пораз ‘Новог курса’“( реч је о Рузвелтовом „Њу дилу“, напомена В. Д ).
И заиста: већ 1941. године, ниво индустријске производње достигао је онај из предкризне 1929. године, а од 1941. до 1945. године раст индустријске производње био је невероватних 16,5 одсто. Инвестиције у производњу повећале су се за 65 одсто. Становништво заиста није трпело: реални раст зарада за време рата био је 50 одсто, а потрошња хране, нарочито меса, порасла је 15-25 одсто. Узрок је, свакако, био и у порасту војне индустрије: у Другом светском рату САД производи 300.000 војних авиона, 100.000 тенкова, 124.000 бојних бродова и чамаца, 41 милијарду бојевних зрна разних врста. Године 1944. број запослених је у односу на 1939. годину био већи за 10 милиона. Незапослених је 1944. године било само 1,2 одсто радно способног становништва.

ОЛОШ КРЕЋЕ НА ДРЕВНУ ПЕРСИЈУ
Прошле, 2011. године, 7. новембра, навршило се 70 година од уласка САД-а у Други светски рат. Повод је, наравно, био јапански напад на америчку луку Перл Харбур. Већ деценијама се зна да је врхушка САД знала да ће Јапан напасти и да није предузела ништа да то спречи. Адмирал Ричардсон је, још 1940, опомињао председника Рузвелта да се Хаваји не могу успешно бранити из читавог низа разлога – од необучености кадра до неповољног положаја. Као и у случају наводног напада Ал каиде на Куле у септембру 2011, о којем је америчка елита све знала (обавештајне службе других земаља су им дојавиле да је тако нешто могуће), тако је и напад на Перл Харбур био унапред познат; али је Америци рат био насушно потребан – како би иначе расла индустријска производња?
А ево и података из чувене књиге Ентонија Сатона „Вол стрит и успон Хитлера“. Виљем Дад, амерички амбасадор у Немачкој, писао је Рузвелту: „У овом тренутку више од сто америчких корпорација имају овде подружнице или заједничка улагања. Ди Понови имају савезнике у Немачкој и помажу им у послу око наоружавања. Њихов главни партнер је компанија ИГ ‘Фарбен’, блиска властима, која даје 200.000 хиљада марака годишње за пропаганду која делује на америчку јавност. Компанија ‘Стандард оил’ (Рокфелери, нап. В. Д) зарађује 500.000 долара годишње помажући Немцима да праве синтетичко гориво у ратне сврхе“.
Дакле, светска закулисна елита је спремна да направи још један Перл Харбур да би остварила своје економске и остале, пре свега геополитичке циљеве. Зато, кад видите све ово што се збива око Ирана, знајте: на прагу је трећи светски рат. И неће бити никаквих „ванземаљаца“. Олош прво креће на древну Персију, са циљем да удари на Русију, и разграби је по моделу који је описао Збигњев Бжежински у „Великој шаховској табли“: европска Русија, Сибир и далекоисточна Русија морају се разделити, да би се приступ ресурсима обезбедио лешинарима са Запада.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *