Мост на Ади: Мост који раздваја Србију

Пише Угљеша Мрдић

Због контроле медијског простора од стране два кабинета – председника Републике Србије Бориса Тадића и градоначелника Београда Драгана Ђиласа – у Србији је немогућа мисија  добити одговор од надлежних органа колика је цена моста преко Аде. „Печат“ сазнаје да ће цена моста на крају износити најмање шесто милиона евра

 

У Србији је и даље једна од највећих тајни цена Моста на Ади. И градска власт у Београду и Влада Србије ћуте о томе. Мисле да грађани и јавност не заслужују да знају колико је новца потрошено на најскупљи мост на свету.
Немогућа мисија је добити одговор од надлежних органа колика је цена Моста на Ади. Такође и већина медија ћути о томе, а знамо и зашто. Због контроле медијског простора од стране два кабинета – председника Републике Србије Бориса Тадића и градоначелника Београда Драгана Ђиласа.

МОСТАРСКА ЕНИГМА
За сада се може чути да је за Мост на Ади већ потрошено преко 500 милиона евра, а очекује се завршетак топчидерског тунела за прилаз мосту, као и завршетак свих прилазних саобраћајница.
Остаје енигма због чега власт у Београду није послушала предлог са Запада у који се толико куне. Тачније, зашто није послушан немачки предлог премошћавања реке Саве мостом на више стубова, а уз цену изградње испод 50 милиона евра?
Иначе, Мост на Ади је осветљен као саставни део унутрашњег магистралног прстена, дугачак је 969 метара и широк 45 метара, са пилоном високим 200 метара и има шест саобраћајних трака, два колосека за метро и две пешачко-бициклистичке стазе.
Идејни пројекат моста и приступних саобраћајница урађен је још 2006. године, а радови су почели 1. децембра 2008. године, бушењем првог пробног шипа на месту стуба број седам на десној обали Саве.
Опозиција у Србији је упозорила јавност прошле недеље да ће мост са приступним саобраћајницама преко Аде коштати преко 450 милиона евра, и то само у овој фази до сада, на то јасно указује и податак Државне ревизорске институције који у свом извештају показује управо да ће та цифра бити преко 450 милиона евра и то, нажалост по Београђане, демантује тврдње коалиције ДС, Г17 Плус који говоре о томе да ће мост коштати нешто ниже или 120,130 милиона. Очигледно је да Београђани не могу од коалиције ДС, Г17 Плус, ЛДП, СПС-ПУПС – градске коалиције да сазнају тачну цену коштања моста, јер ће она демантовати све оно што су говорили до сада.
Тако су се планирани трошкови изградње Моста на Ади попели са енормних 118 милиона на незамисливих 400 милиона евра, а тек половина од планираних радова је завршена. Но, упркос тако поражавајућим резултатима, српски медији само најпозитивнијим епитетима часте овај подухват.
Иако је градоначелник Београда Драган Ђилас више пута најављивао да ће цена моста са приступним саобраћајницама бити 120 милиона евра, подаци Скупштине Београда су га демантовали, јер је тренутна цена, без камата, 404 милиона и 900 хиљада евра. Покушај градоначелника да лажно представи цену коштања изградње моста са приступним саобраћајницама, демантовали су и подаци „Европске банке за обнову и развој“, као и „Европске инвестиционе банке“, од којих је град Београд у четири наврата узимао кредите, у укупном износу од 289 милиона и 900 хиљада евра. Са новцем који се издваја из буџета града, у тренутку када буде потпуно изграђен, мост са приступним саобраћајницама преко Аде коштаће грађане између 405 и 500 милиона евра, и тако постати најскупљи мост на свету!
Поред гаранција власти да ће мост бити завршен до краја текуће године, сада је јасно да ће радови на мосту преко Аде бити завршени тек 2012. године. Уместо објашњења због чега се завршетак радова стално одлаже, као и податка колико ће мост грађане Србије стварно да кошта, власт је својим суграђанима понудила само пешачки прелаз преко Саве.
Заменик председника Српске напредне странке (СНС) Александар Вучић изјавио је да ће мост преко реке Саве код Аде Циганлије у Београду, и приступне саобраћајнице, коштати више од 600 милиона евра.

ГРАДСКЕ МАЛВЕРЗАЦИЈЕ

[restrictedarea]

У документу Скупштине града Београда од 7. јуна 2010. године, који је потписао председник Градске скупштине Александар Антић, наводи се да је укупна вредност изведеног пројекта утврђена у износу до 182.703.000 евра и финансираће се из средстава буџета града Београда у износу од 50.103.000 евра; донација „Европске агенције за реконструкцију“ до 3.000.000 евра и средстава зајма „Европске банке за обнову и развој“ до 129.600.000 евра.
Поред гаранција власти да ће мост бити завршен до краја прошле године, сада је јасно да ће радови на Мосту на Ади бити завршени тек 2012. године.
У анализи до које је дошао „Печат“ поставља се питање зашто је градоначелник Београда Драган Ђилас почео да гради друмско-трамвајски мост Ненада Богдановића, а не друмски-метро мост Зорана Ђинђића, који има пет пута мање квадрата, а то значи (по академику Николи Хајдину) да је и пет пута јефтинији од моста на „доњем шпицу“ Аде? Посебно када се зна да се изградњом баснословно скупих нових градских магистрала „средње време путовања“ ни за секунд неће смањити
На седници Скупштине града поново је покренуто питање цене моста на Ади Циганлији. Опозиционе странке тврде да је мост са приступним петљама најскупљи на свету. Градоначелник Драган Ђилас се позива на академика Хајдина који тврди да то није тачно, јер се цена квадрата Моста на Ади не разликује од цене квадрата сличних мостова на свету. Ко је у праву?
За одговор на ово питање потребно је знати да су 19. августа 2008. године, када је формирана нова градска власт, постојала два пројекта моста преко реке Саве.
Друмски-метро мост на позицији Немањине улице је део метро линије М1- Гардош – Нови Београд – Вуков споменик. Линија М1 је део пројекта „Метро Београд“, заснованог на урбанизму европског Београда са метро системом који ће са пет метро линија и 86 метро станица обезбедити „средње време путовања“ у граду до 30 минута за 80 одсто становника двомилионског Београда. По налогу градоначелника Зорана Ђинђића, „Мостпројект“ је 1997-1998. године урадио пројектну документацију. Мост је на два нивоа (метро је на „доњем појасу“); широк 24 метара; дужине 360 метара, односно 8. 640 квадрата. Пројекат је ревидиран, обални стубови су обележени на терену. Бомбардовање 1999. године прекинуло је припреме за изградњу моста, односно  почетак изградње европског Београда са метро системом.
Иначе, интересантно је погледати званичне податке, које су објавиле бројне међународне организације, као и медији, а које градска власт у Београду крије од грађана и јавности. У њима стоји: „Мост на Ади је друмски и шински мост у Београду који повезује општине Нови Београд и Чукарица. Мост је предвиђен као део београдског Унутрашњег магистралног полупрстена (УМП) који би повезивао Нови Београд и Звездара. Било је предвиђено да ће мост заједно са приступним саобраћајницама коштати 161 милион евра. ЕИБ је проценила 2010. године да ће вредност бити преко 400 милиона евра. Државна ревизорска комисија проценила је да ће прва фаза коштати 450 милиона евра“.
Даље се наводи у документу до којег је дошао „Печат“, а који крије градска власт у Београду, да је: „Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда  17. марта 2008. године изабрала конзорцијум састављен од следећих фирми – ‘Por tehnobau und umvelt akcijengezelšaft’ из Аустрије, ‘СЦТ д.д.’ из Словеније и ‘ДСД’ из Немачке за најповољнијег понуђача на конкурсу. Планирано је да пројектовање и изградња моста кошта 118.652.230 евра. Првобитна цена, према идејном пројекту из 2005. године, требало је да буде око 90 милиона евра, али је она порасла јер је, у међувремену, порасла цена челика на светском тржишту и то за више од 50 одсто. Међутим, иако је цена челика у међувремену пала, смањење цене моста се не спомиње. Током 2006. године било је процењено да ће мост заједно са приступним саобраћајницама коштати 161 милион евра. Међутим, током 2010. године помиње се цифра од 300 милиона евра, а током 2011. године помиње се цена од 400 милиона евра без пореза и доприноса. Предвиђено је да већи део трошкова изградње буде финансиран кредитом који је град Београд подигао код ‘Европске банке за обнову и развој’, а изградњу прилазних саобраћајница би финансирала ‘Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда’“.
Приликом саопштавања избора извођача, тадашњи градски менаџер Бојан Станојевић је изјавио да очекује да уговор буде потписан за око месец дана, а пројектовање траје шест до осам месеци. Припремни радови су почели крајем лета 2008, сама изградња почела је 1. децембра исте године, док је завршетак изградње моста предвиђен за август 2011. године.
„Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда“ је 10. јула 2009. године расписала конкурс за израду идејног решења за изградњу прилазне петље за мост са чукаричке стране, чиме би биле повезане Радничка улица са раскрсницом код Хиподрома, Булевар Војводе Мишића, као и будући УМП. На петљи, према условима конкурса, морају постојати услови за друмски, шински, пешачки и бициклистички саобраћај, и решење мора бити еколошки прихватљиво. Конкурсом се такође захтева омогућавање фазног решења које би растеретило саобраћајне проблеме у овој области и пре пуштања у саобраћај деонице УМП са новим мостом. Рок за достављање радова је био 10. септембар 2009, а резултати су требало да буду објављени две недеље касније. Уколико се пријавило барем десет радова, треба да буду додељене прва награда од милион динара и још пет новчаних награда.
Међутим, ниједно од понуђених решења није у потпуности задовољило услове конкурса.
Октобра 2010. године објављено је решење за петљу у Радничкој улици. Уместо решења у основном плану – денивелисане раскрснице, са две семафоризоване површинске раскрснице у Радничкој улици, сада се планира решење које има пун програм денивелисаних веза. Наиме, денивелисана петља садржи кружну раскрсницу која је рампама директно повезана са мостом изнад, Радничком улицом и Булеваром Војводе Мишића који се пружа испод. Две стране моста у изградњи су спојене 9. августа 2011. године, када је у конструкцију моста уклопљен последњи челични елемент.
Страни медији су објавили да изградња моста преко Аде Циганлије и УМП није била без противника у стручним круговима. Група девет аутора, међу којима и проф. др Ксенија Петовар, проф. др Михаило Малетин, проф. др Слободан Вукићевић и архитекта Бранислав Јовин, у снажно критичком јавном писму у јануару 2006. године су указали на физичку опасност и урбанистичку неподобност провлачења магистралног правца кроз градско језгро и оценили да ови планови житељима Београда доносе „енормно скуп и нефункционалан мост на погрешном месту“, називајући одлуке градских власти „апсолутно неприхватљивим импровизацијама“.

РЕЖИМСКА КОНТРОЛА
Како се еуфорија већине српских медија под контролом режима не стишава, у материјалу до којег је дошао „Печат“ јасно се  види шта су друге државе, за мање или исто новца, изградиле.
„Печат“ је објавио у 180 броју цене сличних мостова у свету.
Морамо подсетити да је у америчкој држави Мејн, мост на реци Пенобскот изграђен 2006. године, функционалан мост, нешто краћи од моста преко Аде 646 метара, висок 136 метара, али са ценом од „само“ 65 милиона евра.
За један Мост на Ади могло је да се направи шест оваквих, „америчких“ мостова.
Да не говоримо о Кини, где је Зихоумен мост, који спаја два острва у области Жоушан, на источној обали Кине отворен 2009. године, дужине чак 2.700 метара (најдужи распон 1.650 м), висине 211 метара, коштао много мање него Мост на Ади, 289 милиона евра.
Да је мост преко Саве коштао по метру дужине као овај кинески, не би прешао 100 милиона евра.
Други велики мост у Кини – Стоункатрс мост, звани „Мост каменорезац“ у Хонгконгу, отворен крајем 2009. године, повезује два острва. Дужине је 1.596 метара (најдужи распон 1.018 м), висок 298 метара, а кошта 274 милиона евра.
Поново Кинези, овога пута Хонгконг. Оваквом градњом бисмо премостили Саву два пута.
А мост Балинге у Кини, који је отворен крајем 2009. године, премошћује долину реке Балинг. Дужине је 2.237 метара (најдужи распон 1.088 м), висок 375 метара, а кошта „само“ 173 милиона евра. Премостили бисмо и Саву и Дунав неколико пута да је цена градње била у овим оквирима.
Мост Пумипун на Тајланду, мост из два дела, повезан саобраћајницом која виси 50 метара у ваздуху, отворен је у Бангкоку 2006. године. Дужине је 1.284 метара (најдужи распон 398 м), висок 173 метара, а кошта 240 милиона евра.
За дупло мање новца, Тајланђани су изградили два моста и спојили их саобраћајницом која лебди у ваздуху. Свака прича о компликованим приступним путевима изгледа смешно после овог моста.
И на крају чувени мост Мијо у Француској, највиши друмски мост на свету, отворен је 2004. године, део аутопута који спаја Париз и Барселону. Чине га седам пилона. Дужине је 2.460 метара (најдужи распон 342 м), висок 343 метара, а његова цена је 400 милиона евра.
С обзиром на то да има седам пилона и најдужи распон сличан мосту на Ади (с тим што је скоро дупло виши), можемо закључити да би Французи премостили Саву најмање седам пута за исти новац колико нас кошта мост преко Аде.
На крају и наш мост преко Аде – мост преко једне реке не спаја два острва, нити иде преко дела мора и океана, има један пилон, дужине је 929 метара (најдужи распон 376 м), висок 200 метара, а већ се сада зна да ће коштати преко 600 милиона евра.
Како је могуће да је Мост на Ади скупљи од свих горе наведених пројеката?
„Печат“ је још августа прошле године дошао до прикривених списа и поузданих података који сведоче да трошкови изградње моста и прилазних саобраћајница до сада коштају 404.960.000 евра. Ако на ту цифру додамо 70 милиона евра одобрених од Скупштине града Београда за изградњу потребних прилазних саобраћајница у 2012. години, долазимо до цифре од 475 милиона евра. На то треба додати цену изградње топчидерског тунела. То је укупно око 600 милиона. Ако додамо и изградњу свих осталих прилазних саобраћајница, можемо закључити да је оно што је сигурно да ће мост преко Аде Београђане коштати преко 600 милиона. Наравно ту нисмо узели у обзир ако опет дође до „изненадних обрта“ у Скупштини града, што ће резултирати да се потребни материјал за изградњу саобраћајне инфраструктуре, као у случају пилона и моста, набавља по скупљој цени.

У следећем броју: „Све око моста код Бешке“

__________________

Због „жирафе“ угрожене птице

У међународним документима наведено је да се у јавности планирани Мост на Ади, познат као „жирафа“, критикован и због претње угроженим врстама птица, међу којима посебно врста корморана, малог вранца, који зимске ноћи проводи по врбацима на доњем шпицу Аде. У категоризацији врста европских потреба заштите (СПЕЦ) сврстава се у прву групу – у глобално угрожене врсте са неповољним статусом заштите у Европи. У Србији је заштићен као природна реткост, а Уредба о природним реткостима забрањује нарушавање њихових станишта. Пилон моста преко Аде Циганлије би прекрио врбак у којем птице ноће, а бројни каблови – носачи коловозних трака створили би опасну баријеру у летном коридору угрожене врсте. У Београду зимује 10 одсто европске популације ове врсте. Две године по почетку изградње, „Лига за орнитолошку акцију Србије“, уз помоћ УСАИД-а, успела је да се избори за то да мали вранац и поред изградње моста не напусти своје станиште.
Сада је сасвим јасно да је поменути мост требало да се гради на другој локацији, ако узмемо у обзир да је фреквенција 70 одсто саобраћаја у Београду северно од Газеле.

__________________

Београд без одговора

О подацима изнесеним у прошлом броју „Печата“, везаним за текст наше дописнице из Словеније Светлане Васовић-Мекина под насловом „Мост преко Аде – ода словеначком Парламенту“, нико од надлежних органа у Београду није хтео да коментарише. У тексту је наведено зашто је пилон (стуб) на Мост на Ади у облику високе, шиљате куполе, и да представља спомен словеначком архитекти Јоже Плечнику и његовој у Љубљани никада реализованој замисли за изградњу словеначког Парламента који би уместо крова имао високу зашиљену купу.

__________________

Власт цену моста стално повећава

Помоћник градоначелника и председник Градског одбора ДС-а Александар Шапић изјавио је уочи закључења овог броја „Печата“ да је Мост на Ади коштао 161 милион евра, а да су тврдње опозиције да је реч о 450 милиона резултат неразумевања да је мост део пројекта Унутрашњег магистралног прстена. Шапић је рекао да „све што данас Београђани користе да би се на Мост на Ади попели, прешли га или са њега сишли кошта 161 милион евра“ и да је тај мост 38 метара дужи него што је првобитно планирано, као и да има додатне рампе.
На овај начин власт је наставила да даје, најблаже речено, чудне изјаве јавности поводом цене моста.
Шапићева изјава се разликује од оне коју је дао његов шеф – градоначелник Драган Ђилас. Наиме, Ђилас је 25. децембра прошле године рекао да је уговор потписан на 120 милиона  и да ћемо на крају добити цену моста од око 130 милиона евра, да бисмо у среду добили изјаву његовог помоћника Шапића у којој он каже да Мост на Ади кошта 161 милион евра. Поставља се питање како је у том кратком року мост поскупео од прве до последње изјаве?! И због чега представници градске власти не желе да нам саопште тачну цену моста, шта то Београђани плаћају и колико?
Редакција „Печата“ контактирала је Кабинет Александра Шапића у намери да добије документацију у којој се потврђују његове тезе о цени моста од 161 милион евра. Међутим, нисмо добили одговоре до закључења овог броја „Печата“.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Cena mosta?
    Jel’ pitate samo za mos’, ‘el’ i za sve, sas zapetljancije, beocuge i
    ‘luminacije, …? “Aj, prvo, razaberite se sta pitujete, pa …
    Sto se, bre, pravite, a sve znate -“pojela maca”! Suzdravije vi!
    Most je napravljen, petlje su u izgradnji, a nije sporno koliko ce
    biti fotografija u predizbornoj kampanji, uz -“obecali-uardili, evo!”
    Svi mostovi na svetu i istoriji civilizacije su deo puta, premoscavanje sa ciljem da omoguce saobracaj, na tom putu.
    Saobracaja na pravcu Topciderska dolina-put/bulevar autoput na Novm Beogradu NEMA(ili ne ni blizu da opravda most).
    Da, ima saobracaja u skretanjima. Most je pobocno u odnosu na
    osnovne tokove saobracaja.
    Kao i na svakoj petlji, odavjanju, skretanju, … saobracaj se
    uspoarva (NE MOZE drukcije). Zbog toga, ne treba biti ni vidovit ni
    “zloguka baba” da se ne vidi zastoj, jos na mostu, saobracaja, koji
    treba da skrene ka Cukarici i obrenoavckom putu.
    Takodje, za skretanje iz pravca Obrenovca, Cukarice i Banovog Brda
    ka Novom Beogradu (a veliki protok), saobracaj mora da odvoji, skrene
    udesno, do kruzne “raskrsnice”, posle koje se “uliva”-spaja sa tokom
    saobarcajem na mostu (odakle?). Ovaj deo (dobar deo “razoga” za most)
    se ne moze odvijati drucije od usporenog, cime se unapred
    “obezbedjue” povecanje zastoja u buducnosti.
    Kako su koloseci predvidjeni za METRO, liniju koja treba da povezuje
    Banovo Brdo (i Cukaricu) sa Novim Beogradom, takodje ce zahtevati
    skretanje u krivinama. Rezultat, vece i skuplje krivine i neminovno
    smanjenje brzine na deonici (sto dovodi do smanjenja ukupne prosecne
    brzine METRO-a).
    Most preko Ade, u osnovi zeleznicki i za METRO, bio bi dobro resenje,
    da nije Prokopa, “Novog” zeleznickog mosta, da se misli na aerodrom,
    evrpsku zeleznicku mrezu (Srem-Banat-Rumunija i Ralja-Smederevo-Pancevo-Zrenjanin-Segedin-Budimpesta). Ovako, “savni” most treba da krsti knjizevnica g. Velmar-Jankovic – “iz nigdine, preko Save, pa
    u nigdinu” ili “IZNIUNI” (a most u Beogradu).
    [Nije samo proslo vreme gradilo bazen na vrhu Kosmaja.]
    S. Savic

  2. Ono sto taj most simbolizuje, nadilazi znacaj koji ima velika kradja vezana za njegovu izgradnju. On je vesnik onoga sto nam izdajnicka marionetska vlada, u sprezi sa svojim mentorima, priprema. Mozda ce nekome delovati preterano ono sto je predstavljeno u ovom videu ali isto tako je zvucalo kao preterivanje najava da ce nas bombardovati i 1941. i 1999. godine.

    Pogledajte ovo upozorenje: http://www.youtube.com/watch?v=zeECS6vOqgg

    Ukoliko linkovi nisu dozvoljeni, u polje za pretragu na sajtu Youtube, ukucajte naslov videa: “Most na Adi Ciganliji – otvaranje – Rajh komanda beogradskog regiona”.

  3. Ekonomisti su izračunali da možemo vratiti dug za most ako se 2.000.000 ljudi u Srbiji odrekne ručka, a za kamate, večere i doručka naredne dve godine.
    Ja volim đilasa i dogovorio sam sa roditeljima i decom da naredne dve godine umesto u prodavnice novac nosimo za dug.
    Živeo most??!!!

  4. ma ovaj lupender vucic lupeta isto kao i cedo jovanovic , to su isti lupetari!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

  5. Da cemo placati, moracemo, kolika god cena bude bila… Ali RAKETU im necu oprostiti…Sto Turcima nije uspelo za 500 godina, nekima je zarad licnih finansija u spelo za 4 god…Boze sta dozvolismo…

  6. Светлост и топлина

    Дознаћемо све када променимо плочу звану власт по имену
    ДС-СПС-СПО-ЛСВ-ЛДП-СРС и натерамо их да ПОЛОЖЕ РАЧУНЕ ЗА
    СВЕ ОВЕ ГОДИНЕ.То народ само може да уради кад је СЛОЖАН
    и кад ИМА ЦИЉ и вољу да СПРОВЕДЕ ОНО ШТО ЈЕ НАМЕРТАВАО
    ОДАВНО.Контрола власти ,свеке ,је неопходна – и то народ
    треба да ради.Хвала Богу што западу ДОСАДИСМО,и не решисмо
    НИШТА.Решења су у нама,не у њима,како они то желе и
    пртедстављају.А за крађе рудног богатва КОСМЕТА ће пред
    БОГОМ,вечном истином ,одговарати.

  7. Japanski samuraji bi se poslije ovakve pljačke i bruke izvrsili harakiri, pa makr i ne bili saučenici, već nessavjesni činovnici, posmatrači, odgovorna lica.

    Srpskobankarske sjecikese bi, u tom smislu valjalo okačiti na pilon – kao ukras – dok ne vrate novac,.

    U tome je razlika između nas i normalnih ljudi.

    Šteta, o ovome možemo čitatiti u našem “Pečatu” (istine i još 2 dnevne novine.

    I neka prestanu da kokodaču o ljepoti mosta: S moje novobeogradske strane (Blok 70, 70a) djeluje sablasno: dim iz romskih kartonki, dimnjaci tople, dalekovod. Svjetski, nema šta. Eto to je most pokojnih predsjednika, fizičkih i političkih. To nije most na Adi, no na našoj grbači.: Ako Beograd ima 1,5 miliona stanovnika, po stanovniku dođe dug od 400 evra. A kada to preračunam na moju šestočlanu porodicu (žena i četvoro djece), iz prrpgorelog džepa treba da isplatim(o) 2400 evra. Pa za te pare mogu imati brod.

  8. Za ove pare se mogo uraditi most koji bi kostao neka bude i 200000000evra a za ostale pare ulozite malo u zemlju u Kraljevo,Kragujevac,Nis,Zajecar…Toliko preteruju sa tim Beogradom neka on bude lep a nas ostale mi mozemo da se slikamo u nasim propalim gradovima gde ponekad nestaje struja,voda,orljavo i da ne nabrajam vise.! sramota za predsednika Srbije! SRAMOTA

  9. Velikoj vecini Beogradjana koji zive severno i juzno od linije Gazela – Pancevacki most ovaj most ne donosi nista i deo je retrogradnog koncepta automobilsko-tramvajskog grada (da parafraziram Branislava Jovina, arhitektu i urbanistu).
    Enormnoj sumi potrosenoj do danas moraju se dodati troskovi finansiranja, odnosno kamate i komisije na tekuce kredite. Ova svota je u pocetku bila manja, sada po mojoj proceni iznosi ( i iznosice)tridesetak miliona evra godisnje. Ako most isplatimo za tridesetak godina njegova ce cena biti izmedju jedne i po i dve milijarde evra.
    Ako neko uspe da dokaze da je direktne korist koju ce od mosta imati grad Beograd i Beogradjani izmedju pedeset i sedamdeset miliona evra godisnje, onda bi most bio, ako nista drugo, ono bar isplativ. Bojim se samo da je to visa matematika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *