Почетна / Друштво / Мост код Бешке: На Дунаву прескупа ћуприја

Мост код Бешке: На Дунаву прескупа ћуприја

Пише Угљеша Мрдић

Иво Андрић је критиковао Мехмед пашу Соколовића због моста преко Дрине. Није имао ништа против мостова, али је маестрално литераризовао мост преко Дрине Мехемед паше Соколовића, указајући на чињеницу да су у њега уграђене људске жртве. У Србији се данас ретко ко усуђује да упути критику председнику државе или градоначелнику Београда за изградњу мостова који су, ма колико велелепно изгледали, такође грађане Србије коштали велике а беспотребне жртве. Један од таквих мостова је Мост на Ади, други, о којем говори овај текст, јесте Мост код Бешке…

 

Јавност сасвим оправдано жели да зна цену Моста на Ади, која је према речима градоначелника Београда Драгана Ђиласа око 140 милиона евра (десетак милиона евра горе-доле, како он каже). Међутим, оно што се крије од јавности је цена Моста код Бешке.
Ако знамо да ће цена Моста на Ади изаћи са свим приступним саобраћајницама преко 600 милиона евра, онда нас и не би требало чудити ако и у случају Моста код Бешке има вишемилионског „уграђивања“ по партијској линији.
Поменути мостови рађени су или се раде годинама. Подсетимо да је после НАТО агресије 1999. године у року од годину дана тадашња власт на челу са председником Слободаном Милошевићем изградила и реконструисала на десетине мостова и надвожњака, по цени мањој него што је изашла цена Моста код Бешке. А поставља се питање колика је цена Моста код Бешке?

ЗА ПОЧЕТАК ДУПЛО СКУПЉЕ

[restrictedarea]

Међутим, за разлику од цене Моста на Ади владајућа гарнитура је рекла барем оквирну цифру Моста код Бешке.
„Градња Моста код Бешке скупља је за 2,7 милијарди динара. Мост кошта 5,6 милијарди динара, што је скоро двоструко више од уговорене цене“, рекли су у јавном предузећу „Путеви Србије“.
Према њиховим речима, на повећање трошкова за 2,7 милијарди динара утицали су додатни истражни радови због којих су продужени шипови, додатна истраживања због евентуалних заосталих мина и санација клизишта на десној обали Дунава. Цена градње моста повећана је због додатног обезбеђења стабилности постојећег моста, а плаћен је и одштетни захтев по одлуци Фидик арбитраже, јер за изградњу није коришћена трећа трака старог моста на тој деоници аутопута на Коридору 10.
„Путеви Србије“ су саопштили да је ојачана конструкција моста на основу еурокода, а веће трошкове аустријској грађевинској фирми „Алпина“, која је главни извођач радова на мосту, направиле су и измене закона којим је морала да се појача заштитна ограда према ЕУ стандардима.
На разлику између уговорене и коначне цене градње моста утицала је и разлика у цени по уговору, по коефицијентима које издаје Републички завод за статистику Србије, навели су у „Путевима Србије“ и додали да је „Алпини“ до сада исплаћено 43 милиона евра за радове. Остатак новца биће исплаћен извођачу према динамици испостављања обављених радова, а коначан износ биће утврђен по решавању последње спорне тачке, односно временског продужетка завршетка радова. Мост код Бешке на Дунаву финансира се из кредита „Европске банке за обнову и развој“ (ЕБРД). Извођач радова је аустријска „Алпина“, а градња моста почела је 2008. године и паралелно су грађени приступни путеви у дужини од око три километра. Уговорена вредност радова за изградњу моста на путном правцу Е-75 била је 33,7 милиона евра.
Иначе, нови Мост код Бешке на Дунаву, на северном краку коридора 10, пуштен је 3. октобра прошле године у саобраћај.
Председник Србије Борис Тадић обишао је тада нови Мост код Бешке на Дунаву, где се поздравио и поразговарао са радницима и инжењерима који су га градили.
„За овакве ствари живим“, рекао је Тадић задовољан реализацијом грађевинског подухвата на Дунаву. Тадић је истакао да не види сврху бављења политиком, ако иза тог ангажмана не остану мостови, путеви и други инфраструктурни пројекти.
„Велика је ствар кад изградите нешто што ће остати на употребу за три генерације“, рекао је председник Србије. Када председник каже три генерације вероватно мисли да ће три генерације враћати дугове овог режима због изградње нових мостова, јер је власт задужила грађане за стотине милиона евра.

ЖЕСТОКА БОРБА
Мост код Бешке у близини Новог Сада је најдужи је мост преко Дунава у Европи, а по изгледу се не разликује од суседног старог моста. Мост код Бешке је саграђен у оквиру пројекта аутопута Београд-Нови Сад-Суботица. Укупна дужина моста је 2.250 м, а ширина 14,4 м. Мост има три траке за друмски саобраћај (пун профил за једну страну аутопута) и две пешачке стазе ширине 1,7 метара. Услед велике разлике у надморској висини леве и десне обале Дунава, мост је дизајниран са нагибом од 2,3 одсто, што је уједно и највећи нагиб на аутопуту. Током средњег водостаја он се уздиже 51 метар изнад Дунава.
Главни дизајнер моста је био Бранко Жежељ, а изградила га је „Мостоградња“ између 1971. и 1975. године. Мост се налази у близини места Бешка, по чему је и добио назив. Инвеститор је био СИЗ за путеве Војводине.
Требало би истаћи да су представници аустријске „Алпине“ и „Путева Србије“ водили до последњег тренутка жестоку борбу око „пребијања“ рачуна за Мост код Бешке. Аустријанци су тражили укупно 100 милиона евра, док је српска страна на крају успела да спусти цену на 70 милиона евра, дупло више од почетног договора.
Тада је директор „Путева Србије“ Зоран Дробњак изјавио да би Аустријанци могли да добију 30 до 40 одсто више новца од првобитног уговора, што би износило око 50 милиона евра.
На тендеру је првобитно победио домаћи конзорцијум на челу са „Мостоградњом“, али је касније посао добила аустријска „Алпина“. Подсетимо, још у августу је објављено да ће Мост код Бешке који као подизвођач за „Путеве Србије“ гради „Алпина“ због додатних радова коштати државу 40 уместо планираних 33 милиона евра.  Тако је Аустријанцима који су 2006. године понудили да граде мост за 33,7 милиона евра, до сада дато око 43 милиона. Међутим, када су радови у октобру прошле године завршени, „Алпина“ је тражила укупно 100 милиона евра. У Влади Србије сматрају да је то превисока цифра.

ГРБАВИ НЕБЕЗБЕДНИ МОСТ
Отварање новог Моста код Бешке грађани су прихватили са радошћу, а нарочито они који чешће путују на релацији Нови Сад – Београд, рачунајући на бржу и сигурнију вожњу.
Међутим, после октобарског пуштања у саобраћај „моста близанца“ код Бешке, примећено је да аутомобили поскакују, као да возе превише узбрдо, па низбрдо, што је пробудило њихову сумњу у ваљаност посла.
У „Путевима Србије“ кажу да се сви мостови великих распона, посебно бетонски, пројектују тако да имају озбиљна надвишења у средини распона да би се неутралисала временска деформација. Угиб, односно видна деформација моста, може се приметити и на старом бешчанском мосту, мосту „Газела“ и другима.
На Мосту код Бешке је намерно формирано надвишење од 60 метара, између 150 и 210 метара.
Упућени кажу да је највећи проблем било клизиште с десне стране Дунава, али и фундирање и близина старог моста, јер се морало пазити да се статички не угрози. Зато је државна Ревизиона комисија два пута враћала пројекат на поправни, уз сугестију да се ангажују искуснији стручњаци.
Искусни градитељи мостова још пре изградње моста упозоравали су на то да је инжењерски концепт лоше постављен и да је због конфигурације терена и близине суседног моста бетонски мост технички тешко изводљив.
Много безболнија би била изградња челичног моста, као што је предлагао домаћи конзорцијум, с „Мостоградњом“ на челу, који је осим боље понуде имао и нижу цену, али су то кредитори одбили с образложењем да нису наведени тачни подаци о пословању домаћих компанија. Тако смо добили тежак мост на порозном терену па, иако је клизиште додатно обезбеђено, мост је, за сваки случај, надвишењем осигуран од слегања. Конструкција моста је пројектована од преднапрегнутог бетона и у њу је уграђено више од 620.000 кубика бетона, односно око 9.700 тона арматуре, те више од 47 километара каблова за преднапрезање. Срећом, барем темељи нису слаби, јер је у њих уграђено близу 27.000 кубика бетона, а изграђено је више од 13.000 метара шипова пречника 1,2 метра. У два главна речна стуба, који носе ознаке 42 и 43, побијено је 50 шипова по стубном месту, дужих од 25 метара.
С критичне десне стране моста на којој је клизиште урађена је додатна потпорна конструкција за стабилизацију терена, у коју је уграђено 3.655 кубика бетона, односно 401 тона арматуре и изведено више од 2.400 метара шипова пречника 1,2 метра.
Надвишење због попречног нагиба моста посебно је наглашено у брзој траци, где се често вози пребрзо, и више од 160 километара на час, па возило у секунди пређе 45 метара.
Осим тога, познато је да је „Алпина“ на градилишту код Бешке имала велики проблем са клизиштем. Колико тачно је све то утицало на цену моста незахвално је напамет процењивати.
Приликом недавног отварања моста, шеф пројекта и технички директор предузећа „Алпина Србија“ Зоран Костић је рекао да ће коначна цена изградње новог моста код Бешке бити позната, због накнадних радова на том објекту, за два до три месеца.

ПРОБИЈАЊЕ РОКА
Подсетимо, тендер за изградњу новог Моста код Бешке и обнову постојећег расписан је 2004. године. Иако је домаћи конзорцијум „Мостоградња“, „Гоша“, „Планум“, „Пим“, „Мин“ и „Заваривач“ понудио нижу цену радова и краће рокове, одбијен је зато што није дао прецизне податке о пословању.
Уговор је две године касније потписан са конзорцијумом аустријске „Алпине“ и немачког ДСД-а. Али озбиљни радови на изградњи почели су у јесен 2008. године. Изградњу моста пратили су проблеми са ангажовањем неискусних пројектаната, због чега је Министарство за инфраструктуру у два наврата формирало комисију да утврди шта се и како ради на овом градилишту, и појава клизишта.  Завршетак радова најављиван је неколико пута, што је, такође, прекорачено.
„Путеви Србије“ саопштили су прошлог месеца да ће коначна цена новог моста преко Дунава код Бешке бити позната јавности до краја године.
„У току је рад надзорних органа и стручних служби ‘Путева Србије’ и независне предарбитражне Комисије, који по процедури Међународног савеза инжењера консултаната прегледају документацију о изведеним радовима“, наведено је у саопштењу.
„Путеви Србије“ истичу да ће до краја године, после добијања коначног извештаја, бити у могућности да саопште конкретне податке.
И у јавности је почело калкулисање колики би могли да буду укупни трошкови изградње – 52 милиона евра, које прихвата инвеститор, или укупно 83 милиона евра, колико тражи извођач, од којих је 43 исплаћено, а 37 уговорено…
За пробијање рока нико не спомиње плаћање пенала, а пробијени су због лоше припреме посла у који се кренуло на основу идејног, а не главног пројекта, због проблема са клизиштем, губљења времена с ангажовањем неискусних пројектаната, па тек после две интервенције Комисије на градилишту су ангажовани искусни пројектанти дорасли задатку.
Пројектанти су тражили да се изврше неке измене у пројекту, јер се налетело на клизиште са стране моста ка Београду. У међувремену је дошло до преноса надлежности са Републике на Владу Војводине, па су од њих морале да се чекају дозволе. Потом је било спорења и око тога да ли би требало да буде мост близанац или да се прави нижи мост. Тако да је било неколико спорова, а новац је већ био пребачен, па се каснило више него што је требало.
Уколико се Република Србија не договори са „Алпином“ о исплати додатних трошкова, Аустријанци би могли да затраже арбитражу пред Међународном трговачком комором у Паризу. То се већ десило када је њима и Пору одузета концесија за градњу аутопута Хоргош – Пожега. Занимљиво је, међутим, да је „Алпини“ већ исплаћено око 40 милиона евра, пошто им је новац уплаћиван сукцесивно током радова. То је већ за седам милиона више него што пише у уговору. Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић најавио је да ће цена изградње новог и реконструкције постојећег моста на Дунаву код Бешке бити 70 милиона евра.
Министар Милутин Мркоњић је раније најављивао да ће се цена моста знати до 25. децембра 2011. године, али је рекао да је тај процес продужен јер се ушло у време празника. Као што знате, цена није саопштена.
Колико ће званично коштати овај пројекат, знаће се после надзора који обавља консултантска кућа „Скот Вилсон“. Држава мора да плати више, али не колико тражи инвеститор, јер је то превисока сума, сматрају у Влади Србије. Држава сматра да би требало да плати 70 милиона евра, а извођачи радова, аустријска „Алпина“ и немачки ДСД, траже и више од 100 милиона евра.
Иво Андрић је критиковао Мехмед пашу Соколовића због моста преко Дрине. Није имао ништа против мостова, али је маестрално литераризовао мост преко Дрине Мехемед паше Соколовића, указајући на чињеницу да су у њега уграђене људске жртве. У Србији се данас ретко ко усуђује да упути критику председнику државе или градоначелнику Београда за изградњу мостова који су, ма колико велелепно изгледали, такође грађане Србије коштали велике а беспотребне жртве.
Опозиција и слободна јавност у Србији зато с правом поставља оправдана питања: „Колико кошта Мост код Бешке?“ и „Зашто скупље, када је могло далеко јефтиније?“

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Својевремени Слобов београдски градоначелник и социјалистичке власти у Скуптини Београда родоначелник осмислу, кажу, један од најлјепших слогана: „Сви смо по мало социјалисти“. Онда му се у озаносу обнове ранјене землје придружи друг Мрка : „Пре рока“.

    Измирише ее лажнољевичарске странке, и у стилу јаничара почеше, након двије деценије да – праве мостове са плажањима полсе рока, али узимање кајмака – пре рока. Па побогу, за сви нијесу и зваично мање-више социјалисти из тзв. Социјалистичке (дрп) интернационале.

    Надам се да ће и из фуснота историје због овог невиђеног за….ња и пљачкања народа отићи – на вријеме – прије рока. А и Пожаревац није далеко.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *