Момир Булатовић: Немачка ми нудила да рушимо Мила

Бивши савезни премијер и председник Црне Горе Момир Булатовић разговарао је са Ненадом Чалуковићем о случају „Лаушевић”, о Милошевићу, Ђукановићу, Републици Српској, црногорском референдуму и изнео лична запажања о бројним актерима југословенске ратне и политичке драме.

Бољег сведока о томе шта је планирао а шта урадио Слободан Милошевић у својој владавини вероватно нема. Нико боље не познаје Мила Ђукановића. Уз Милана Кучана једини је живи лидер оне чувене шесторке која је на Брду код Крања или у Карађорђеву писала последње странице Југославије. Зна какви су били Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. А онда нас је у разговору за Недељник бивши савезни премијер Момир Булатовић изненадио да зна све и о судбини Жарка Лаушевића.
„О случају Жарка Лаушевића, нажалост, све знам. Био сам председник Црне Горе када је Жарко убио те момке. Цео судски предмет је стигао код мене пошто је Светлана Цеца Бојковић дошла у Подгорицу са петицијом драмских уметника и захтевом да аболирам Лаушевића као значајног уметника и веома популарног човека. Али постојала је та нелагода јер су, с друге стране, биле оштећене три породице. Нарочито су битни елементи прекорачења нужне одбране зато што Лаушевић није пуцао само једном. Пуцао је упркос упорном понављању момка који је бежао, који га је молио да не буде упуцан. Жарко је пуцао према њему у стању неке чудне неурачунљивости. И испразнио комплетан шаржер. Изузетно ценим и поштујем Цецу Бојковић, али нисам то могао да урадим. Одбио сам да Лаушевићу дам аболицију јер сам проценио да би то било јако неправедно.”

Како сте онда доживели то што је Лаушевића помиловао председник Србије Борис Тадић?

Не можете пренебрегнути чињеницу да је то кривично дело ипак почињено на територији неке друге, нове државе. У правном смислу Црна Гора није ни обавезна да то помиловање прихвати. Уосталом, оно уопште не решава проблем. Проблем ће бити решен тек када вам опросте, односно ако вам опросте фамилије тих момака. Одузели сте некоме живот, морате од његове фамилије да добијете опрост.

Сећате ли се шта је вама на опроштају рекао Слободан Милошевић пошто сте ви последњи с њим разговарали у хашкој ћелији?
Он је до краја био убеђен да ће да победи Хашки трибунал. Ја сам та три његова последња дана одржавао контакте са пријатељима и говорио им да Слободан изгледа све лошије и лошије. Човек је копнио, али шта је један људски живот у односу на све ово што се скупа издешавало. Пре неку годину срео сам се са човеком који ми је рекао да је време на неки начин рехабилитовало Милошевића. И мислим да јесте.

Како је поднео одлазак у Хаг?
Слоба је веровао да неће отићи у Хаг јер је 6. октобра добио писмене гаранције од Коштунице и Ђинђића да неће бити изручен. Показао ми је тај папир са њиховим потписима, али ја нисам у то веровао. Знао сам да то мора да се заврши његовим одласком у Хаг.

Са ове дистанце, шта бисте онако на прву лопту навели као његов успех?

Милошевићева највећа могућа заслуга је што смо успели да у Дејтону донесемо мир у Босни и створимо Републику Српску.

Како онда гледате на оцене појединих да је РС геноцидна творевина?
То су бесмислице, али то је већ дневна политика. Има необоривих аргумената и чињеница. Злочин у Сребреници се десио у јулу 1995, а РС настаје Дејтонским мировним споразумом у новембру те исте године. Да је Алија Изетбеговић имао у рукама злочин у Сребреници, никада не би потписао Дејтонски споразум… И онда једна велика тековина која је донела мир у Босни, а то је Дејтонски споразум, оспорава се на један ужасан начин. Не заборавите, у БиХ постоји удружење бивших логораша који броји 60.000 Срба. То је, дакле, био класичан грађански рат који смо зауставили пресудном улогом Милошевића и нашег патријарха Павла.

Све чешће се чују гласови да би требало променити Дејтонски споразум. Колико је то реално?
И то је бесмислица. Српски народ је изборио право да има државу, тај докуменат је валидан, не постоји у историји дипломатије тренутно чвршћи докуменат од Дејтонског мировног споразума, који су потписале све учеснице у сукобу, Хрватска и ондашња Југославија, односно садашња Србија као гарант, и пет сталних чланица Савета безбедности УН. Споразум може да се промени једино ако сви на то пристану, а то је очигледно немогуће.

Много је анегдота о вашој улози у тим преговорима у Дејтону, да сте се користили разним методама, најмање дипломатским, да бисте стигли до жељеног резултата. Има ли нешто што се не зна?
То су били стварно тешки преговори. Успели смо да искористимо у готово немогућим условима оно мало аргумената које смо имали. Многи људи су заборавили, а ја ћу то памтити до краја живота. Кад ми одлазимо у Дејтон, Бањалука је пред падом и Требиње не можемо да одбранимо. Војничка премоћ која је дуго година била на страни Војске РС била је потпуно исцрпљена. И онда када сам полазио у Дејтон мени је мој отац рекао: „Немој се, сине, враћати ако не склопите мир.” А ја сам онда то у авиону пренео Милошевићу, а он ми је одговорио: „А јел’ ти мислиш да бисмо имали где да се вратимо ако не склопимо мир?”

Замерали су вам да сте превише били верни и одани Милошевићу, да сте чак због те љубави издали Црну Гору…
Не, ја сам се Црној Гори одужио на тај начин што сам могао да уведем Црну Гору у Савезну Републику Југославију без референдума, али сам тражио да се народна воља поштује. Референдумом је Црна Гора у ту државу ушла, референдумом је из те државе изашла. Није било сукоба, није било проливања крви. То што ја верујем и дан-данас да је најбоља позиција и најбоље место за Црну Гору да буде заједно са Србијом, то је ствар мог политичког убеђења. С друге стране, пратио сам, непосредно сам био укључен у те преговоре с европским званичницима и знам да сва прича о независности Црне Горе почиње да би се у суштини издејствовало признање Косова и Метохије.

Хоћете да кажете да су независност Црне Горе и Косова повезани?
Главни аргумент Брисела против тврдње Србије да јој припада Косово био је садржан у чињеници: ако ваша једноверна, једнокрвна и једнородна браћа Црногорци не могу са вама, како онда можете са Косовом.

Је ли због тога Подгорица признала Косово?

Црна Гора није добила ништа од тога што је признала Косово, осим унутрашње расколе и дубоку повреду своје самосвести. Црна Гора је изгубила и пријатељство и наклоност Србије, а још није успоставила дипломатске односе са Приштином. Једноставно, Ђукановић је пристао да буде један мали пион у игри великих интереса и сила. Тиме је, чини ми се, он издао Црну Гору, а ја је никада нисам издао, нити бих је могао издати јер ја сам је водио путем њених предака и њеног историјског трајања, њеног моралног бића.

Јесте ли ви и Милошевић знали да ће Косово бити независно?
Мени је у Америци у Белој кући 1996. године речено: Милошевић сад иде низ воду, а Косово ће да буде самостално…

Били сте у време бомбардовања савезни премијер. Јесте ли се некад покајали што сте то прихватили?
Не. То је једна од мојих најуспешнијих политичких улога које сам имао. Могу да се похвалим да сам био председник савезне владе која је прогласила ратно стање и ратовала сама… У мом ЦВ-ју је то једна од најзначајнијих карактеристика коју имам.

Јесу ли вас дотицала пецкања да сте Милошевићев потрчко?
Мени је у САД нуђено да будем Мило Ђукановић, али цена коју бих при томе морао да платим била је да будем против Србије. Са једном изјавом да је Милошевић диктатор ви постајете апсолутно цењени регионални лидер. Ту цену ја нисам могао да платим, платио ју је Ђукановић, али након овог времена које је прошло мислим да сам ја боље трговао.

Ко је срушио Југославију?
Немачка и Ватикан. Убрзавали су Словенију и Хрватску, а њихов излазак из Југославије је довео до грађанског рата. То је математички доказано.

Је ли тачна анегдота да су Милошевић и Туђман делили Југославију на салвети у Карађорђеву?
Ма не! Људи воле да поједноставе ствари. Бесмислице су те приче да је неко паметнији био на челу Србије и Хрватске, ми се онда не бисмо распали. Па немојте, распали су се Совјетски Савез, Чехословачка…

Да ли је могуће да се СФРЈ икад поново састави?
Очигледно то није реално. Као што је Путин фино рекао – ко не жали Совјетски Савез, нема срца, а ко мисли да ће моћи поново да буде СССР, тај нема памети.

Да је прошла идеја о конфедерацији Југославије, да ли би Црна Гора већ тада била независна или би остала у заједничкој држави са Србијом?

Имали смо јасну и недвосмислену намеру да останемо заједно са Србијом, коју смо потврдили и на референдуму. Прво су се грађани Црне Горе изјаснили да су за опстанак Југославије, односно са оним републикама које то буду хтеле. Останак са Србијом је била недвосмислена жеља грађана Црне Горе. Она је и дан-данас доминантна.

Како када је већинска Црна Гора изгласала независност?
Свако озбиљан зна шта је било 2006. године на референдуму за државну самосталност Црне Горе. Данас кад погледате припаднике неких незадовољних албанских странака и бошњачких партија, оне вам показују колико много људи је доведено из иностранства да би гласало и превладало доминантну опредељујућу већинску вољу грађана Црне Горе да остану заједно са Србијом.

Сматрате да су лажирани резултати референдума?
Наравно да јесу. Постоје математички докази за то. То што је било 55 одсто, било је јер је толико наметнуто од ЕУ, а да су тражили 60 одсто, било би и 60 одсто.

Да ли је могуће да се за неку деценију у Црној Гори одржи референдум о повратку у заједничку државу са Србијом?
Ја бих то волео и мислим да би Црна Гора била спремна, али да сада Србија не би била спремна на то.

Како бисте оценили тренутне односе двеју држава?

Да сам у руководећим структурама Србије, направио бих огроман притисак на Црну Гору да повуче одлуку о признавању Косова. Сваки разговор би почињао и завршавао са питањем када ћете повући ту одлуку.

Како се ви изјашњавате, као Црногорац или Србин?
Ја сам Црногорац, с тим што ја апсолутно знам да је црногорско име, а српско презиме.

Да ли вам је то што сте Милу понудили да буде премијер била највећа грешка?
Он је био одличан председник те владе. Са 29 година, када сам му понудио да буде премијер, он је рекао да то не зна да ради. Онда сам му ја рекао да не знам ни ја да будем председник републике, хајде то заједно да радимо. И ми смо то заједно радили у најтежем периоду Црне Горе.

Јавност лицитира до када ће Ђукановић остати политичка фигура број један у Црној Гори. Можете ли ви да процените?
Знам из непосредних контаката са дипломатама ЕУ да траже да се у Црној Гори догоди „санадеризација”, да Ђукановић буде ухапшен. Имао сам понуде да учествујем у томе, али сматрам да је то нечастан посао. Без обзира на то колико ми били политички противници, милији ми је Ђукановић такав какав јесте, него било који други кога ће довести немачки амбасадор у Подгорици.

Немачка хоће да сруши Мила?…
У интерној подели је Немачка та која сада управља Црном Гором. А смртни грех господина Ђукановића није било оно што је познато нашој јавности, него чињеница што се определио да електродистрибутивни систем Црне Горе прода италијанској фирми, а не Немцима.

А шта су Немци вама нудили?
Да шпијунирам Ђукановића знајући да смо ми противници. Али је то нечастан посао, у коме ја никада не бих учествовао.

Мило вам је милији од Меркелове?
Наравно.

Идете ли у Подгорицу?
Пола времена сам у Београду, пола у Подгорици.

Живите ли и даље поред Мила?
Да.

Виђате ли се?
Не. Зато што он има своје обезбеђење које зна када долазим и склањају се. Не може то да се заборави – једном када сте неком шеф, то остаје увек негде урезано.

Јесте ли у контакту са Миром Марковић или децом Милошевића?

Не. У оном најнеопходнијем контакту сам био последњи пут када је требало да објавим књигу својих разговора са Слободаном. Мира је била једина која је могла да да сагласност за ту књигу, иначе би испало крајње некултурно. Искрено сам је замолио да јој пошаљем текст да погледа, она је рекла да не треба, али се сагласила да ја ту књигу објавим.

Личи ли вам данас неко у Србији на Милошевића?
Друга су времена. Сада нам требају државници новог типа. Ако смо се определили да идемо у ЕУ, нама не требају вође него водичи. Сви који су се определили да иду у ЕУ пре нас имали су јасан пут. А то је пут понижења и националних уступака… Али, и Милошевић је имао амбицију да уведе Србију у ЕУ јер је то било једино решење да једноставно превазиђете све разлике које су постојале између република. Тражили смо само исти третман, али нас је ЕУ поделила на добре и лоше момке. Нама је припала улога лоших.

Планирате ли повратак у политику?
Не. У политичком животу сам све постигао. Данас кад бих ја размишљао да некоме са 32 године поверим да води моју фирму, не бих био сигуран да је то добро. А мени је припало да у 32. години почнем да водим Црну Гору. И водио сам је добро.

Дружите ли се с политичарима у Србији?
Сад уживам у периоду који је најпопуларнији у Србији, а то је кафанска политичка аналитика. Истовремено радим на приватном европском универзитету, и то ми је највеће задовољство што се дружим са бескрајно паметним младим људима.

Објавили сте и нову књигу?
Наслов књиге је „Економија и демократија” са поднасловом „Држати главу изнад”. Ово што данас проживљамо није ни демократија ни економска опасност, већ пљачка међународног банкарског система и сиротиње свуда у свету. У САД је један одсто становништва богатији од оних 99 одсто. Читав покрет „Волстрит” показује да демократија мора да победи економију. Зашто смо ми робови кредита, хипотека, банака? То је уништило демократију. Осетио сам потребу да напишем књигу која ће бити едукација обичних људи. Баш сам задовољан када ми млади људи прилазе на улици и кажу: „Хвала, сад сам први пут у вашој књизи укапирао о чему се ради.”

У којој бисте држави с простора бивше СФРЈ највише волели да живите?
Волим да одем у Републику Српску. Идем Коридором. Кажу да је дуг и заморан пут. Могуће да је тако, осим мени који је те коридоре цртао у Дејтону.

Извор: http://www.pressonline.rs

 

Ненад Чалуковић

3 коментара

  1. Moje postovanje zbog cestitosti i principijelnosti koju je pokazao sve ove godine.Zelim mu da ostane takav.Pozdrav.

  2. srboljub patrijanic

    G.Bulatovic je jedan od retkih savremenika utopista koji vraca nadu.Kada bi nasa politicka elita imala primer vise izuzev g.KOSTUNICE,nada ne bih bila tako usamljena.Apsurd je poseban da Srbija ne ceni moral i delo Kostunice,Bulatovica,Cavoskog,S.Kovacevica,Kusturice i…skoro da ih vise i nema.Zato i jesi Srbijo u blatu.

  3. U novom Nimbergu koji će se dogoditi uskoro sudiće se baš tim bankarima, koje pominje poštovani Momir. Oni su stvorili ostrva u koima je tajnost vlasništva zagarantovana čime štite sebe kao valsnike i političare koji prihvataju prljav novac da bi prezadužili svoju državu i da bi poreskim novcem rušili druge države, narode i izazivale terorizam.
    Doviđenja do oslobođenja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *