Маске незадрживо падају

Пише Милорад Вучелић

Мало је речи којима се може описати радост и општенародна срећа због успеха наших спортиста Новака Ђоковића, ватерполо и рукометне репрезентације Србије. И све то у једном дану.
Победе су остварене захваљујући раду, знању, залагању и умећу, али пре свега борбом за јасне циљеве. Не би било добро када би прошло неопажено да су сви резултати постигнути у играма са чврстим и унапред познатим међународним и општеприхваћеним правилима и највишим стандардима. Та правила игре су за српске спортисте била стварност. Поштујући правила наши спортисти су побеђивали. Страни арбитри су понекад умели да их оштете, али то није могло битно да промени исход повољан по нас.
Ниједног тренутка уочи утакмица или мечева наши репрезентативци нису разговарали о томе како држава која игра против нас има много већи бруто национални доходак од нас, да ли је или није члан НАТО-а или Европске уније, колико пута више од нас има становника, колико је војно јача и да ли ће наша победа утицати на кандидатуру за ЕУ. Сметнули су с ума све велике „мудрости“ званичне српске политике попут „јачи тлачи“, „не може шут с рогатим“, „сила Бога не моли“ и слично. Очигледно је било да њима ни на крај памети није падало да прво отпочну неки дијалог (рецимо Бриселски) или да овласте неког посредника (Купера или Кети Ештон) који би био у прилици да може да ради шта и како хоће, без обзира на сва међународна правила и међународно право. Примера ради, да одлучи да морамо дати два гола да би нам се признао један, да наш противник за освојени гем треба да освоји мање поена, да када се игра против нас не важе пенали и корнери, и томе слично. На „четири стуба наше спољне политике“ наши спортисти се уопште нису ослањали. Ослањали су се на своје способности и писана међународна правила и стандарде. Показали су победама крајњу политичку некоректност. О употреби шајкача у тиму наших рукометаша да  и не говорим!
Својим понашањем и победама српски спортисти су се озбиљно обрушили на политичку праксу Србије, а пре свега на њену спољну политику. Колико год да су им се наши политичари улизивали, није помогло.

Српски политичари су људи и Срби посебног кова. Они не признају и не поштују никаква правила, а поготово не она која би нам ишла у прилог и омогућила победу. Они не прихватају Повељу Уједињених нација, међународно право, не прихватају одлуке Савета безбедности УН, не прихватају Резолуцију 1244, не хају за Дејтонски споразум, властити Устав… То за њих није реалност. Сва правила и све законе који би нам омогућили успешну борбу за националне и државне интересе проглашавају неважећим. Они уопште не покушавају да се боре и просто хрле у сусрет арбитражним пресудама које не почивају ни на каквом праву, већ само на сили јачег којој се они, попут напудране оцвале метресе, сладострасно подају. Таквог вапаја за насиљем над својим народом никада у историји није било. Они напросто траже, и то из све снаге, да учествују искључиво у унапред за народ изгубљеним биткама и утакмицама, уз игнорисање било којег правила. Они туђинцима и противницима напросто све стављају у руке, не би ли после из њих нешто, као последњи бедници, како и изгледају, искамчили, чупали и ишчупали.
Најистакнутији случај у читавом низу „излива“  потпуног државног, уставног, цивилизацијског и међународноправног нихилизма јесте иступ Славице Ђукић Дејановић, председнице највишег законодавног тела земље, Скупштине Србије. Она је у интервјуу датом једном дневном листу и објављеном под насловом „Морамо мењати Устав после избора“ између осталог отворено изјавила: „Знамо шта у Уставу пише, али морамо водити рачуна о реалности, а она каже да је за доношење одлуке потребно уважити све поменуте факторе. Ми можемо сада да кажемо да је за нас црвено слово Устав или међународно право, али за нас црвено слово, пре свега, морају бити живот грађана и Србија“!
Том логиком потпуног волунтаризма и на основу таквог схватања реалности у које спадају само пљачка народне воље и имовине, те батине у рукама власти и диктата силних, природно се  долази до одлуке о нерасписивању локалних и парламентарних избора на Косову, што је иначе највише уставна обавеза. (Прочитати текст Александра Вулина „Избори на Космету: Законско право или воља владара“ у овом броју „Печата“).
Овакви и слични иступи јасно указују грађанима за шта ће гласати. Ту нема неизвесности, нити изговора да онај који гласа не зна за кога гласа.
Узалуд сва улизивања српских званичника спортистима победницима. Нису им ни налик, нити су из њихових победа и борби ишта научили.
Да придржавање међународног права, уговора и институција у државној и политичкој игри доноси победу, најбољи је доказ Република Српска и њен опстанак и напредак. Свом снагом уважавају Дејтонски споразум и поштујући га, из дана у дан, надигравају све противнике и побеђују непријатеље од којих су најгори они из политичких партија из Београда. Доказ да се борба за своја права у оквиру поштовања међународних одлука и Устава своје државе може успешно водити је и борба Срба на северу Косова и њихов предстојећи референдум.
Званични приговор који се најчешће може чути јесте то да је одговор српског народа на референдуму на Косову  наводно „унапред добро познат“. Проблем баш и јесте у томе што би се политика српског  режима морала равнати према вољи народа која је већ добро позната, а не унапред кажњавати и уцењивати баш тај народ који живи у Србији и који хоће да живи у Србији. Што би то коме нормалном сметало и што би смењивао народ уместо да се склони с власти и с леђа народа.
Овакав однос и према домаћем и према међународном праву, те према интересима сопствене државе, јасно говори да је овде реч о ненародном режиму који ће по сваку цену, уз страну помоћ и брутално задуживање покушати да опстане.
За сада је, ипак, и поред свега, неки резултат већ постигнут, јер се квислинзи у Србији више не осећају комфорно. Одаје их велика нервоза, уз све већу употребу бруталних и очигледних лажи и пропаганде, као и све учесталији наступи праве хистерије. Што је више чињеница против њих, они  све више, како би рекао Додик, „млате и лупетају“. Наизглед, у томе нема система него потпуног расапа мождане материје. Али само наизглед. У том систему будућност Србије искључиво је могућа – без Срба.
Од неке нарочите помоћи више није ни операција пројектованог патриотског лица странака режима, на шта указује текст Драгомира Анђелковића „Режирана туча против режима“ у овом броју „Печата“.
Маске незадрживо падају.

 

11 коментара

  1. Teško je reči ko je nama kriv kada smo sami sa oduševljenjem poverovali u šarene laže
    koje su nam doneli momci na vlasti. Interesantno, jedino je Mlađan Dinkić javno rekao
    da je lagao o nekakvih 1.000 Eura po glavi građanina i od te petooktobarske vlasti to
    je sve. Uspeli su da uvere radnike da sruše sistem u kome su bili gospoda i čija reč
    se čula, ako ne i slušala. Sada su ti glasači u dugovima, bez radnih mesta, a mnogi
    su već stigli do kontejnera kao mesta ishrane. Sudovi su puni maloletnika koji su kri-
    vično gonjeni, ljudi se ubijaju nemoćni da išta promene, a socijalne razlike dramati-
    čno rastu. Beda i bogatstvo na tlu Srbije gde se preostali sloj raslojava u največoj
    meri ka bedi. Vladari su zaboravili da snažnu državu upravo čini srednji sloj. Za nas
    je najgore to što se ne vidi koje su to moralne, etičke, društvene vrednosti koje ti
    momci nose lično ili bar idejno. Ako je to ovo, bolje da idu kućama i odmore nas od
    njih samih. Propasti smo mogli i bez njihove pomoći, a siguran sam da bi tada to išlo
    mnogo teže.

  2. гаврило

    вучела не мора баш увијек твој текст да иде у цијелости!нека буде и других!

  3. Светлост и топлина

    Нема ствари које се не могу поправити.Мислим на поновно
    уздизање ДРЖАВЕ , а са њом и народа.Само пре тпга треба
    да рашчистимо са ДОС-овском дружином која нас је
    довела до каљуге у којој смо сада.Само то се ради тихо,
    са миром и СЛОГОМ.Без тога нема нам ПОМАКА НИ МАЛО.
    Тада је БОГ уз нас,са нама и дела.Без поверења у ЊЕГА
    и у наше СНАГЕ ЗАЈЕДНИШТВА,нема нам излаза из овога
    гротла.

  4. Kroz članke slobodnog Pečata građani Srbije mogu saznati i toga
    naučiti.Maske Dosovske i ove ofarbane pokazaše pravo lice građanima Srbije. Sada je na BIRAČIMA da kažu svoju reč odnosno
    odluku kome će pokloniti svoj glas dali istima od Peto-Oktorskog
    prevrata ili novoj državotrnoj politici koju čujemo od DSS ili
    Dveri SNS si se zabavlja nekim referendumima a kuća gori mnogi
    se češljaju. Posle izbora mogli bi se češati iza uha. Rasplet
    na poličkoj sceni polako dobija obrise izlaska iz začaranog kruga.Pobeda na izborima patriotsko-građanska Srbija.

  5. Без намере да увредим г. Новака Ђоковића,надам се да он то не би учинио,чему су служиле “икебане” од стране његовог оца и стрица поред продавца Србије Тадић Бориса на трибинама Арене?Да ли је могуће да им је потребан Тадић поред светске славе Новакове, да ли их је глад притисла да се улагују уљезу, да ли мисле да ће Новаку тиме подићи углед? И зар се не плаше да би у случају могућег атентата на Тадића, о којем се спинује белосветски, могли и они да страдају? Изгледа да је корист преовладала над страхом.

    • Видесте ли како су лукави Енглези у филмском приказу Новакових успеха убацили и Бориса Тадића, као да је он битнији и од самог Новака. У ниједном другом приказу осталих добитника не видесмо њихове председнике осим у овом о Новаку. И Камерон се укључио у предизборне радње у корист Тадића.

  6. Kao i do sada ste u pravu.
    Ali kako će ova vlast raditi za srpski narod kada je instalirana,na prošlim izborima,da radi protiv . Pa ,umesto koalicije od tri člana,formirana je mutant koalicija od 17 članova. I svaka ,u određenom tenutku, “ima svoj stav”. Koji se ,nakon ispunjenja nekog interesa, pretvara u tuđi stav. Meka za korupciju i kupovinu poslanika(stavova).
    Kako će ova vlast raditi zakonski kad je formirana u ambasadama Zapada a oni su poznati po zakonitosti. Irak,SRJ,sever Afrike,sada Sirija i Iran.O daljoj prošlosti da i ne govorimo.
    Iskreno, mene više plaši nova prevara i lakovernost i zaboravnost naroda. Kada neko prekrši sopstvenu zakletvu a posle se predstavlja vernikom i borcem protiv korupcije a sam je korupcijom nastao. Tih se najviše plašim.NJih treba raskrinkavati.Tadić,Dinkić,Vuk,Čeda,Čanak itd.su poznati.
    S poštovanjem.

  7. Imam molbu za g.Vucelica da ponovo objavi pismo g.Krajsnika o jeziku i pismu. Unapred hvala inace pecat citam redovno.Posebno se izdvaja clanci o gmo i zelene strane kao od Ratka odnosi Srba i Hrvata koji su jako poucni za pametne.

  8. Lep tekst samo sto je mnogo zakasnio, celih 22 godine!
    Sad treba 44 godine, bar, da bi se svest naroda vratila na nivo iz 90-te a to mu izgleda tako daleko da je cisto neverovatno da ce Srbija i postojati u to vreme. A SRBI !? Srba vise nema odavno sto je i Konzunin dao primetiti uz svu nemoc naroda koji je to trebalo prvi da vidi i pokaze.
    Davno, nekad, kad sa isao u skolu ucio, odnosno ucili smo, o bas istim situacijama u kojoj je Srbija danas ali na tudjim primerima, Indija, Juzna Afrika, Kongo, Alzir… Jedno pitanje je uvek bilo aktuelno; Kako to sve narod moze da trpi !? Evo danas i mi imamo taj odgvor. Sargarepa ili sarena laza ili puna korpa nistica, odnosno kamioni iz Segedina, moze se kriviti za sve nastalo u Srbiji ali naj veci krivci smo sami mi koji smo urlajuci i lomeci sve pred sobom, i ako smo imali mnogo primera u okruzenju, rusili drzavu i sistem koji je tada bio legalan i veoma pogodan za bilo koje drustvo koje misli na narod a ne na jedan ili dva procenta kriminalaca koja gramzivo kidisu na sve sto se moze prisvoiti ne mareci kako i zasto.

  9. Veoma verno opisano i tu se nema sta dodati, samo ja mislim da se ta situacija moze i opreokrenuti i da sve krene na bolje ali samo pod jednim uvjetom, kazem samo pod jednim uvjetom, jer sve ostalo je demagogija. Treba ponovo na vlast dovesti komuniste jer oni su jedini koji nisu izdali zemlju, oni su jedini koje niko nije mogao kupiti i uceniti, oni su jedini koji nisu izgubili ni cm teritorija ali su zato dobili dalmaciju i istru. Nije nikad bio zabiljezen slucaj da se umiralo od gladi, sada to imamo svakodnevno. Umiru stari kao i mladi i deca od gladi. Dali to nekome moze da dopre do mozga jer ako nemaoze taj ce opet da glasa za tadicija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *