Почетна / Интервју / Марко Јакшић: Показаћемо да је Србија највреднија реч на свету

Марко Јакшић: Показаћемо да је Србија највреднија реч на свету

Разговарала Наташа Јовановић

Када наступа тренутак истине за Србију, шта доноси референдум на северу Космета и зашто власт толико страхује од њега, те да ли су четири Тадићеве тачке манифест издаје Космета

 

Људи су свесни једне чињенице, а то је да је питање референдума за њих питање бити или не бити. Они сматрају да изласком на референдум и одбацивањем институција самопроглашене државе Косово дају себи могућност да одбране север Косова, али и Метохију. Јер ствар је проста: Косово не може бити посебна држава ако не контролише цео простор. Из тог разлога важно је истаћи да се изласком на референдум бране и Срби северно, али и Срби јужно од Ибра, каже у интервјуу за „Печат“ лидер Срба са Космета и функционер ДСС-а Марко Јакшић.

Референдум о изјашњавању за и против институција тзв. „Косова“ Срби са севера наше јужне покрајине организују о свом руху и круху. Шта за њих значи овај референдум?
Припреме теку озбиљно и без иједног динара затраженог од стране државе Србије. Трошкови одржавања и припреме биће симболични, јер имамо и вишак пријављених добровољаца, људи спремних да се волонтерски ангажују на бирачким местима и поред гласачких кутија, док ће новац за билборде, плакате и остали материјал финансирати донатори, људи који живе овде и они којима је слобода најважнија ствар на свету. Припреме иду нормалним током и надам се да ће 14, 15. фебруара, на Дан државности, референдум фактички показати један свој подсмисао: да је слобода, матична држава, односно Србија највреднија реч на свету.
Расположење у народу, упркос свим притисцима којима смо изложени, повољно је.

Референдум је, чини се, круна отпора Срба са Космета, покренута подизањем барикада на административним прелазима 1 и 31?
То је круна српског отпора. И отуда противљење одржавању референдума јесте само логички наставак преименовања смисла барикада које су од чувара националних интереса преко ноћи, по сведочењу самих представника власти, постале сметња истим интересима. Власт је, сетимо се, позвала да се барикаде склоне, иако одлука Скупштине Србије од 30. јула није испоштована. РОСА и албанска царина и даље стоје на административним прелазима 1 и 31, иако, на срећу, они не обављају никакву функцију. Позив председника Бориса Тадића упућен Србима да напусте барикаде значи и својеврсну капитулацију, но тај потез се могао очекивати после пристанка председника Србије на већину захтева Приштине, као што је и онај који се тиче интегрисаног управљања. Тада и на тај начин је дата сагласност да и овај део Косова потпадне под јурисдикцију Приштине, и тиме и de facto и de jure ова територија буде ампутирана од Србије.

Од тренутка најаве одржавања референдума из Београда су стизале опречне изјаве, али, чини се, ниједна, бар када је реч о владајућем режиму, која би ову идеју подржала. Да ли су искључења струје и најава реорганизације у већим фирмама само конкретизација полупретећих тонова који стижу из Београда или је тек реч о случајностима?

[restrictedarea]

Од тренутка када је најављен референдум држава врши суптилан притисак у очекивању да ће резултирати, у коначном циљу, нашим одустајањем. Север Космета је у мраку и на овој сибирској хладноћи Срби без струје проводе 12 до 15 часова дневно. О томе ни речи у државним медијима. Томе се придружује и најава отпуштања педесетак радника из Општине Косовска Митровица. Циљ је да се пошаље порука да ће Срби са севера Космета сносити последице због расписивања референдума. Али народ овде свестан каква га судбина чека и још незацељених рана које је задобио у албанским погромима, непоколебљив је да истраје у својој одлуци.
Што се претећих позива тиче, да ли су они стизали на адресе председника општина, то не знам. Лично нисам примио ниједан сличан позив. Коначно и зашто би када су моји ставови јасни и децидирани, и гласе да је Косово део Србије и да јужна покрајина мора бити тамо где је њено место.

Да ли демократија подразумева гушење воље народа? Чега се то режим плаши?
Демократија је када ми штампамо гласачке листиће двојезично, јер део народа који живи на северу Космета је албанске националности. На тај начин ми желимо да покажемо да нама није страна демократија и да референдума нема за циљ њено рушење, већ напротив успостављање. Срби мисле о својим комшијама у нади да ће и они желети да се изјасне да ли државу Србију виде као своју матицу, као што то стоји у Уставу Србије и Резолуцији 1244.
А демократију режима описују изјаве наших званичника које иду у прилог тези да је референдум штетан, непотребан и да се коси са државним интересима. Јер ако постављено референдумско питање, које гласи да ли сте за то да признате институције самопроглашене државе Косово, смета људима на челу наше државе, то значи да су исти људи са власти спремни да признају ту државу, односно да не признају вољу народа у држави којом управљају. Они су то у више наврата ове године и потврдили, јер је сваки преговор који је вођен на линији  Београд – Приштина био заривање ножа у срце суверене и државотворне мајке Србије. За кратко време, уз сагласност Београда, признате су косовске институције, њихови симболи, синоними, личне карте, саобраћајне, возачке дозволе и царине. Као аргумент против одржавања референдума Борко Стефановић наводи његову противуставност. Своје мишљење преговарач са српске стране, пренео је јавности са скупа у  британској амбасади. А и одакле друго? Питам се како излазак Срба, који би требало да потврди да су део државе Србије, може да се коси са Уставом државе Србије? То говори да је власт у паници и да је референдум тест и показатељ њихове страшне националне издаје.

Какву симболику носи чињеница да се он одржава на Дан државности?
Кад се бирао датум избор је пао на 15, 16, на Сретење, како би и на тај начин показали да је ова територија део државе Србије. Али држава Србија је ту видела сасвим другу симболику. Нажалост, осетила се увређеном, јер је „препознала“ нашу „злу“ намеру да Србији баш 15 дана уочи одлуке о добијању кандидатуре онемогућимо улазак у ЕУ. При том, не само ми, него ни самој власти није био познат тачан датум одржавања Савета европских влада ЕУ.

Министар за Косово је најаву референдума окатегорисао као јефтин пројекат, али од политички непроцењиве вредности (штетности).
Глупа изјава је манир нашег министра и уследила је после једне не мање интелигентне, да ће Срби сносити последице референдума уколико он угрози кандидатуру Србије за улазак у ЕУ. Дај Боже, кажемо ми Срби доле који се свакодневно суочавамо са најстрашнијим притисцима, ако нам највећа невоља буде изостанак кандидатуре.
Али и ова изјава је показатељ да се министар руководи правилом да је њему издајничко, страначко и прозападно важније од дома, куће, породице и свог народа.

Да ли то што кажете значи да власт у Србији нема некакву стратегију или жељу за било каквом стратегијом, до оне да Србе на Косову претвори у лојалне грађане непризнате државе?
О стратегији власти сведочи чињеница да јој смета и сама формулација референдумског питања, јер се она, власт, залаже за то да Срби прихвате независне институције и да се преко ноћи нађу у оквиру једне друге, непријатељске, фантомске државе. И то не било које државе, него оне која је настала на трговини људским органима.

Да ли је референдум сам себи циљ или од његових резултата очекујете преокрет у косовском сценарију? Могу се чути и нагађања да није искључено да север Космета после изјашњавања грађана затражи посебан статус, нешто као Нагорно Карабах?
Референдум има за циљ да покаже Приштини, земљама Квинте и Западу да се север Косова неће помирити са нечијом идејом да постане део монструмске државе. То би требало да одреди даљи ток политичких догађања. Ми као део територије јужне српске покрајине не желимо да сепарантно решавамо свој проблем ван јединственог српског корпуса. Наша борба је усмерена ка томе да цело Косово и Метохија буду део државе Србије. За почетак нека то буде северно Косово, а касније нека се та тенденција прошири и на остале делове Космета. Зато ми нећемо тражити модел Нагорно Карабаха или Јужне Осетије, јер ми смо део Србије.

Како тумачите ретерирање, изненадни бојкот  председника Општине Лапосавић?
Објашњење је у ДС-у. Као припадник ове странке, а у позицији да бира између националног и страначког, под утицајем министра за Косово, он је одлучио да бојкотује референдум. И овде се види да је на делу класична замена теза. Док председник Општине Лепосавић по диктату странке одустаје од референдума, остали представници општина на северу Космета оптужени су да делају онако како им сервира страначка кухиња са централом у Београду. Али без обзира на његов став, захваљујући председнику Скуштине општине и већини одборника који су сагласни, он ће се одржати и у тој општини. Јер народ на северу Космета не жели да се дели и уједињен је у својој идеји очувања Космета, па било да је реч о Лепосавићу, Звечану, Зубином Потоку или Косовској Митровици. О томе најбоље сведочи чињеница да су се сви припадници  ДС-а, осим оних у Лепосавићу, изјаснили за.

Колико најава затварања канцеларије Питера Фејта, на којој се инсистира у нашој штампи, захтева и брзо решавање косовског питања?
Управљачка група жури да преко ноћи од Косова направи посебну албанску државу са успостављањем граница. Тај пут је постао проходан оног тренутка када је Борис Тадић дозволио да ЕУЛЕКС дође на Косово и да заживи Ахтисаријев план. Западу је Борис Тадић послужио да отпише прво Србе јужно од Ибра, позивом на излазак на покрајинске изборе, чиме су признали и политички систем самопроглашене државе Косово. Када су завршили са тим, они су се устремили на север Косова. И та накарадна идеја око поделе Косова која тиња деценијама уназад, а темељи се на идеји да ће се ампутирањем само једног дела територије сачувати мир, погрешна је. То се данас најбоље види, јер сада је јасно да или ћемо добити цело Косово, или ћемо га цело и изгубити. Пристајањем на поделу Косова ударамо нож у леђа Резолуцији 1244.
Сада им је једина препрека отпор народа на северу Космета, којем се нису надали. Јер, Београд је све време, изузев часних интелектуалаца попут Војислава Коштунице, жмурио на дешавања на Космету. Земље које су бомбардовале Србију, сада видимо, немају довољан отпор у Београду, јер се Косово не брани пуним капацитетом. Довољно је погледати наше медије, а ослушнути како дишу шиптарски, и са каквом жестином учествују заједно са својим политичарима на стварању посебне државе! Наша је назови борба бескрвна и издајничка, иако донекле могу да схватим да је таква власт, тешко се мирим да јој је све више наликује и национална елита.

Ако није коза онда је рог, ако није Ахтисаријев план онда су четири тачке. Шта значи нова стратегија Бориса Тадића?
План који је изнео Борис Тадић, садржан у четири тачке, план је о стварању две Немачке. То је само преименовање Ахтисаријевог плана, назван другачије да се Власи не досете. Он, наводно нуди неке привилегије за север Косова, али, веома битно, оне би се реализовале тек у оквиру албанске државе. Четири Тадићеве тачке су његов манифест издаје. И у њему ће он рећи: Ми никада нећемо признати независно Косово, али на терену, пракси и делу све ће бити другачије.

Позив ДСС и СНС да се неизоставно одржи Седница Скупштине посвећена Косову, прошао је без велике помпе, али и без коначног резултата. Шта се са том иницијативом десило?
Отишла је у ветар као и све иницијативе, јер власт бежи од јавних расправа у страху да ће на тај начин јавности Србије да се покаже сва величина издаје. Њима пред предстојеће изборе ни у сну не треба да организују једну такву Скупштину. Јер она би могла да буде изненађење. Ми знамо да је политика коју званични Београд издајничка, али и поред тог сазнања чуде изјаве које долазе из Социјалистичке партије Србије, странке која је некада подржавала идеје Слободана Милошевића. Одустајање од тих идеја сведочи о саучествовању у пројекту националне издаје. Жестоки иступи против референдума  Славице Ђукић-Дејановић и Ивице Дачића, нас на северу Космета, упућују на закључак да су им драже благодети које стижу са Запада од континуитета политике за коју су се јавно и предизборно залагали.

Од члана СПС-а смо чули да су избори на Космету политичко питање.
Они јесу политичко питање, јер забрана Србима са Космета да изађу на изборе значи пристајање на одузимање територије и показатељ је да Србија не рачуна на овај простор.  Када то каже неуропсихијатар спреман сам да прећутим, али када неуропсихијатар то изјави као председник Скупштине Србије, онда сам веома киван јер је реч о кршењу Устава Србије.

Како тумачите све чешће помињање буџета и тихе претње да би доток новца намењен јужној покрајини могао да се заустави?
Власт неће имати ни прилике, ни храбрости да то уради. Да је почетак мандата, сигуран сам да би се одлучили за привремене мере и пресецање дотока новца, али време и околности им не иду на руку. Сада пред изборе они се неће одлучити за радикалне потезе, што не значи да то не би прво урадили ако би прошли на изборима. За сада се задовољавају кампањом која Србе са севера Космета приказује као криминалце. Циљ кампање је да се Срби се севера Косова који се показао као најборбенији део српског корпуса, оцрне. Ипак најцрње је што је тај захтев за покретањем кампање дошао из Кабинета Бориса Тадића, који се води логиком да Срби који не плаћају порез држави Хашима Тачија нису добри Срби.
С друге стране, генерални директор „Трепче“ који од Србије узима новац за три хиљаде запослених радника, вади руду из рудника у Лепосавићу, концентрате руде преко швајцарских фирми продаје Кинезима, а своје обавезе измирује према Влади Хашима Тачија. Руда се вади само на пет километара од границе Црне Горе и централне Србије, а директор тера руду на царину у јужном делу Косовске Митровице, преко Подујева и Мердара, пут Ниша и Бугарске, пристајући да постане део привредног система Косова. Ови Срби су поштеђени, што значи да када постанете члан државе Косово ви сте поштеђени критике и Београда и Приштине.

Да ли је чињеница да Звонко Веселиновић није плаћао порез Хашиму Тачију била пресудна да се нађе у затвору?
То је разлог зашто је тај човек још увек у затвору. Оптужбе да је поседовао оружје пале су у воду, па је сада кристално јасно да је његова највећа кривица то што је на северу Косова бранио право државе Србије и што није плаћао порез Влади Хашима Тачија.

Како је на Космету дочекан јавни позив Хашима Тачија упућен Тадићу и објашњење Тадића да уколико до састанка дође, реч неће бити о независном Косову. Имате ли идеју о чему би они могли да причају?
Лично мислим да састанак није уприличен да би се на њему причало о књижевности и музици, већ да би Тачи изнео своје ставове и претензије о стварању „велике Албаније“. Да наш председник има мало у себи морала, људскости и човечности никада не би пристао да седне за исти сто са човеком и то у име оних који су на језив начин страдали у Жутој кући. И то бар због деце и нејачи која су страдала у овом и осталим Тачијевим логорима смрти. Неко би се сетио њиховог јаука, али наш председник не. Али Тадић је део оног света којем је страно све људско, који не познаје емоције и бол, а политику и живот тумачи по мерилима своје политичке похлепе. Позив и пристанак Бориса Тадића да се састане са Хашимом Тачијем је пре свега још једно понижавање државе Србије и презир према свим непокопаним Србима чије су кости расуте по северу Албаније.

Дмитриј Рогозин се у писму упућеном премијеру Русије Владимиру Путину осврнуо на две по њему суштински битне ствари, јаку Русију и српско Косово. Колико Срби на Космету могу да рачунају на помоћ велике Русије?
Колико су нама важни избори у Београду и долазак националне власти која би спречила даље цепање Србије, исто су важни и избори у Русији. Поновни избор Владимира Владимировича Путина на чело Русије, почасног грађанина Косова и Метохије, био би ветар у леђа нашем голом опстанку. У писму које је потписао Рогозин подсећа Путина на његове слике које се налазе на српским барикадама и каже да је његова победа на изборима последња нада Србима на Космету.
Сада и у Русији почињу да се праве плишане револуције и митинзи у организацији америчке амбасаде. Али сигурна победа нашег почасног грађанина је и известан залог да Русија неће дозволити даље парчање Србије.

Московска патријаршија је велики простор у медијима посветила страдању православне браће на Космету. Да ли идеја слања руских монаха у наше светиње значи и довођење у питање Споразума о очувању наших светиња који су потписале Атифете Јахјага и Хилари Клинтон?
Московска патријаршија је својим оглашавањем послала поруку велике подршке Србима на Космету и сама идеја доласка руских монаха говори о бризи православне Русије за народ на Космету. Наши манастири на Косову и Метохији су празни. У њима нема живота, нема молитве. Када је потписан срамни Споразум о очувању наше баштине Епархија рашко-призренска је ћутала. Дубоко верујем да ће манастири опет постати духовни центар Срба са Космета не када дођу Руси, већ када се политика СПЦ-а везана за Рашко-призренску епархију битно промени. То ће се десити после избора.

Када наступа тренутак истине за Србију: после референдума или после избора?
Референдум је почетак онога што ће уследити на Ђурђевдан, 6. маја ове године, када ће, надам се, на чело државе доћи права, национална Србија, која ће знати да води рачуна о својој територији.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Gospodine Marko Srpsko iskustvo sa vlastodršcima u Srbiji je
    prosto rečeno gorko.Setimo se Repuplike Srpske Krajine i
    sankcije prema Republici Srpskoj.To što smo preživeli i dočekali da nam jedan Borko preti da će srušiti barikade
    dokle mu njegova ruka doseže. SAMO VAŠA SLOGA može učiniti
    promene na Srpskoj političkoj sceni VI držite ADUT u VAŠIM rukama ne Bokovim a još manje u onom iz Leposavića narod
    jedinstvem pobeđuje uvek nemojte da ispadne ( KASNO MARKO
    NA KOSOVO STIŽE) ŽIVELI BRAĆO!!!




    0



    0
  2. Г-дине Јакшићу,припремни тим владе косова за Север Космета је спреман -већ годинама либерали слободана петровића и петра милетића „професионални срби“већина срба из владе бајрама касумија-чекају да Кфор,Еулекс,Србија рашчисте терен на Северу Космета-а онда ће своје стечено знање по кратким-убрзаним курсевима децентрализације применити на ВАМА (што значи,прогон,хапшење,шиканирање,ЕТНИЧКО чишћење,економски геноцид,….,а „професионалне сребе“ће устоличити и приказивати свету као икебану мултиетичности,..).Стратегија Србе на Србе је испробана,доказана,и у пракси спроведена(супроставити и највулгарније конфронтирати,и уједно АМНЕСТИРАТИ МЕНТОРЕ вековне Српске трагедије,агоније и посрнућа,…“професионални срби“су зло и метастаза Срба на Космету,полуписмена-корумпирана олош,простаци,…




    0



    0
  3. Srbi sa KM treba da sprovedu Referendum i da dokazu beogradskim poslusnicima da je za njih Srbija jedina i samo jedina otadzbina . Ovaj Referendum ce podrzati svi srbi koji vole svoju otadzbinu i koji znaju da nemaju drugu. Na sledecim parlamentarnim izborima u Srbiji treba ovu vlast na celu sa Tadicem oduvati u proslost , isto tako treba raspisati presednicke izbore i ne tadi sansu Tadicu i ostalima da odlucuju o sudbini Srbije . Pokazali su u ovih 10. i kusur godina da su samo veliko zlo za Srpski narod , donoseci razne rezolucije sva na stetu Srbije i njenih naroda . Bice tesko onima koji dodju na vlast posle ove katostrofalne politike koalicije ZES koji drugo nista ne znaju samo govore EU i nato nemaju alternativu , dok je na drugoj strani Srbija osiromasena i nikda se nije teze zivelo u Sebiji kao danas. Bice narodima potrebno mnogo hrabrosti i pameti da se rese poslusnika zapada i amerske politike , ali vredece da se jednom tome zlu stane na put sa unistavanjem svega sto je narod stvaravo vise od 50.g..Pogledajte koliko danas ima nezaposlenih , kako zivi najstarija populacija u Srbiji , koliko gradjana zavisi od nar. kuhinja , znaci ima dnevno jedan oskudan obrok , koju buducnost imaju mladi u ovako osiromasenoj Srbiji . Sve je to delo onih koji su dosli posle oktobarskog prevrata , cast izuzecima , ali oni su kap vode u moru mafijasa i onih koji su se na brzinu obogatili , prodajuci ono sto su radni ljudi godinama stjecali za bolje sutra generacijama koje dolaze , sve se slilo u njihove dzepove . Sve im treba oduzeti i vratiti drzavi u narodima , onima koji su stvarali i cije je to nekada i bilo .




    0



    0
  4. Borba srba sa Kosova za slobodu treba da bude inspiracija za sve ucmale i malodusne Srbe.Skidam kapu do zemlje i nadam se da cete uspjeti izboriti svoje mjesto pod suncem , nedajte se braco.

    Imena onih srba koji su vas ostavili na cjedilu i na milost i nemilost novih fasista svijeta ostace zapamcena a isti sudjeni za izdaju, i to vrlo skoro!
    Najvece zlo za nas narod dolazi iz prestonice, puna je nazalost izdajnika, lopova, lezilebovica.
    Tek kad se njih rijesimo bice bolje za sve srbe kako u matici tako i van nje.




    0



    0
  5. Kao i vaskoliki naš narod podržavam pravo građana na Kosmet-u na referendum ali pri tome se treba čuvati prejakih reči da se ne bi otišlo u neku drugu krajnost ili ne dao Bog u ekstremizam. Srbija je naravno izuzetno važna reč svima nama ali postoje i druge reči (npr. Majka) pa ne treba baš toliki patos. Mnogo je bolje hladno organizovati izjašnjavenje našeg naroda ali razumno smireno i bez patetike pa će i značaj referenduma a i reči Srbija biti daleko značajniji.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *