Почетна / Свет / Мајкл Паренти: Патологија профита

Мајкл Паренти: Патологија профита

Пише Мара Кнежевић Керн

Истакнути амерички интелектуалац, антиратни активиста и писац проф. Мајкл Паренти, недавно је загазио у материју која заслужује пажњу сваког ангажованог хуманисте, да би веран традицији „политичке некоректности“ проговорио о фаталној спрези: здравствено осигурање-лекари- фармакоиндустрија

 

Можда се Мајкл Паренти не би бавио темом фармакомафије да га случај није изложио медицинској процедури у клиници „Алта Бејтс“, где се суочио са узнапредовалим процесом деградације свих достигнућа медицине и етике – од Хипокрита до данашњих дана.
После изласка из болнице Паренти је излио гнев у отвореном писму јавности, анализирајући бирократски цинизам и ароганцију оних којима је поверена организација и брига о здрављу нације. Уместо лечења, медицинске услуге су претворене у тржишно оријентисан „производни сектор“, чије се услуге испоручују по принципу „колико пара толико музике“. Временом је ова делатност постала златни рудник, из којег извлаче профит осигуравајућа друштва (у САД их има око 1500) и фармакоиндустрија, по чијем диктату послују болнице и лекари.
„По доласку у „Алта Бејтс“ схватио сам до које мере је бирократска процедура узела маха и постала приоритетна у односу на медицински третман. Пре интервенције сам морао да поднесем понижавајућу изјаву о свом финансијском стању и осигурању, као и да потпишем сагласност о преузимању низа одговорности, међу којима је и прихватање начина лечења и коришћења електронске технологије…“  Парентија је посебно шокирао текст овлашћења, којим болничком патологу даје одрешене руке да неометано користи своје дискреционо право „на располагање било којим делом пацијентовог тела, органа или ткива, одстрањеног током медицинског поступка“.

СМРТОНОСНИ МОНОПОЛ
За разумевање „процедуре“ требало би прочитати књигу др Хариет Вашингтон „Смртоносни монопол“ („Печат“, јануар 2012), у којој аутор разоткрива позадину оваквих махинација и обелодањује, пацијентима непозната пракса, да се „некорисна“ ткива и органи одстрањени после операције (или обдукције) најчешће износе на берзу ради продаје.
„Два сата после операције (изведене уз музику Френк Синатре), према уобичајеној пракси у Америци слободног тржишта – напумпан анестетицима и медикаментима избачен сам на улицу.“ Парентија је болнички кодекс обавезао да напусти болницу уз „одговорну“ пратњу и организује превоз приватним возилом. Клиника му је коришћење таксија унапред забранила?!
Постоперациони опоравак није спадао у трошкове које покрива „медикер“ (осигурање), а с обзиром на то да је тих дана наступио штрајк медицинског особља, тешко да би га и у болници „опслужили“. Медицинари су штрајковали због несразмере између високих цена болничких услуга и понижавајуће малих плата особља. Мајкл је сазнао да су штрајкачи, после  изнетих аргумената, од власника клинике добили хладнокрван одговор: „У праву сте – ми имамо новац, али не желимо да га поделимо с вама!“Цео здравствени систем се окренуо против пацијената, а лекари воде бескрајну битку са осигуравајућим друштвима, због избегавања плаћања услуга које би требало да покрију. „Уместо да се баве пацијентима, постали су утеривачи дугова“, закључује Паренти, скрећући пажњу јавности на још једну карику у ланцу профитера: „Организација за бригу о здрављу (Health Maintenance Organizations – HMO) увећава своју добит штедећи на платама особља и захтевајући од лекара да скрате време које посвећују пацијентима, па чак и да им ускрате припадајући третман.“
Мајкл припада средњој класи, која се и сама суочава с убрзаним нестајањем медицинске заштите. Иако редовно измирује обавезе према осигуравајућем друштву, његово осигурање више не покрива ни основне услуге. „Операцију у „Алта Бејтсу“ сам могао себи да приуштим само захваљујући томе што сам довољно стар да могу да користим социјално осигурање и имам довољно својих средстава да платим додатне трошкове. Операција би иначе коштала 19.500 долара, што покрива само опрему, техничко особље и материјал. Посебно бих морао да платим анестетичара, патолога, хирурговог асистента… Ускоро неће бити могуће наћи лекара који ће оперисати пацијента са социјалним осигурањем.“ Толико о средњој класи… Фаму о „добро плаћеним лекарима“ демантује сума од 500 долара коју добија хирург за комплетну услугу, укључујући пре и постоперативни третман. У најави је умањење за 27 одсто, кад се ради о пацијентима који немају приватно осигурање.
„Наш здравствени систем је слика у огледалу нашег класног система: на дну пирамиде су веома сиромашни; многи од њих чекају сатима на пријемном одељењу, да би их вратили кући са безвредним или штетним рецептима. Јавно је објављен податак да Америка има најлошији третман хроничних болесника од свих индустријализованих земаља, а сиромашни често не добијају никакву здравствену бригу и умиру од болести које би се могле излечити.“
На врху пирамиде је један одсто који не мора да брине о цени најлуксузнијих услуга, а међу њима су привилеговани чланови Конгреса и председник – они не морају ништа да плате.
Паренти коментарише изјаву Џона casino online МекКеја (из CEO of Whole Foods) да „здравствене услуге не спадају у људска права, већ морају да буду тржишно регулисане као храна и смештај“, рекавши да се ради о „похлепној крвопији која крши синдикална права“, али му одаје признање „за искрену посвећеност дехуманизованој патологији профита“.
У поређењу са социјалним осигурањем у системима који воде рачуна о интересу болесника, амерички медицински систем кошта неколико пута више, а даје далеко мање резултате. Уколико се оствари висок профит, систем одлично функционише за један одсто, али ова пожуда за профитом ствара проблем немоћној већини од 99 одсто.

МЕДИЦИНСКА БАСТИЉА
Из недавне трагедије у Пакистану, проузроковане масовном применом токсичних лекова (за сада пријављено 46.000 оболелих), види се до које мере систем базиран на профиту може да изазове глобалне поремећаје. Пакистански лекари, наводно, још нису утврдили о којем се леку ради, што указује на добро осмишљену логистику у циљу заштите интереса фармацеутских компанија.
Безобзирна борба за монопол „права на третман болесника“ довела је до нестанка читавих грана алтернативне медицине, а антицивилизацијски поход изведен је уз свесрдну помоћ плаћеника из медицинске струке. „Сандеј морнинг Хералд“ је недавно објавио чланак у којем група од 400 лобиста „доктора, истраживача и научника“ (позната под називом „Пријатељи науке и медицине“ – ФСМ) заговара укидање курсева из алтернативне и комплементарне медицине на државним универзитетима у Аустралији. Новинар Џонатан Бенсон извештава о растућој популарности ових студија, што објашњава насталу панику у фармако редовима. „Многи универзитети не нуде само курсеве, већ омогућавају израду дипломских радова на тему натуропатије и хомеопатије, али уколико ФСМ настави притисак – курсеви биљне медицине и хиропрактике више неће бити доступни, а студенти ће учити само о терапији базираној на медикаментима. Може се очекивати да аустралијска влада својим здравственим осигураницима ускрати надокнаду за алтернативни третман, што се већ десило у Великој Британији и Немачкој.
Један од америчких бораца за право на алтернативно лечење – Сајер Ји (Саyер Ји), упозорава да су у Америци „уметност и наука лечења доступне само одабраној класи алопатских лекара, који имају изузетно право да управљају медицином и чија фармакопеја искључује све биљне лекове коришћене вековима“. Радећи на „Филозофији исхране“, Ји покушава да се избори за уважавање нутриционистичког приступа здрављу, како превентивно, тако и у лечењу болести: „Древни симптоми недостатака у исхрани или хемијског тровања препаковани су и преименовани у латинске и грчке називе, да би им био додељен статус болести у циљу изношења на тржиште у својству робе. Свака од њих представља златни рудник симптома које је могуће медицински „третирати“, а сваки симптом оправдава преписивање новог сета патентираних, отровних лекова, робе“. Сајер се бори за очување традиције тако што на свој вебсајт www.GreenMedInfo износи педесетогодишња сазнања о лековитим природним супстанцама, фокусирајући се на исхрану, зачине и витамине.
„Налазимо се у „медицинском крају света“ или Фармагедону, у којем медицина није везана за лечење, већ је постала нека врста масовне контроле софистицираним методама усмереним против нашег здравља… Иако су многе мудре траварке у прошлости проглашаване вештицама и елиминисане због конкуренције лекарима, биљке у то време нису биле демонизоване – зато што није било довољно фармацеутских препарата да их замени.“
Сајер подсећа на пророчке речи др Бенџамина Руша, једног од потписника Декларације о независности (1776), који је пре два века упозоравао законодавце:
„Уколико не ставимо право на медицинску слободу у Устав, доћи ће време кад ће се медицина самоорганизовати у прикривену диктатуру. Ограничити уметност  лечења на лекаре и негирати исте привилегије осталима, значи направити од медицинске науке Бастиљу.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *