Латини су старе варалице

Пише Драгомир Антонић

Народни песник зна чињенице које су садашњи „образовани“ заборавили и зато је записао ову изреку. Наши преци су изреку сачували. Ставимо је као обавезну лектиру у школске уџбенике или у приручнике за полагање државног испита. Да се не заборави

 

Војислав Шешељ је 3.279 дана затворен у хашком казамату. Смемо ли, Српкиње и Срби, то заборавити?
Заборављање је универзална људска категорија. Зато су мудри људи на време почели да записују догађаје. Потом су основали архиве где ће белешке чувати. Тиме су људи ослобођени обавезе да све памте.

ТРАДИЦИОНАЛНИ СУКОБИ
Свако ко се бави просветним, образовним, културним, државним и националним питањима мора да буде свестан ових чињеница. Кад пронађено проучимо видећемо да се већина ствари која нам се данас дешава, дешавала у прошлости. Утврдићемо да су наше неприлике, невоље, сличне или исте неприликама наших предака. Чак су и изазивачи садашњих невоља они исти који су злодела правили нашим дедовима. Противници и непријатељи наших дедова су данас наши непријатељи. То је оно што историчари зову историјска константа.
Историјска константа у стратешко-политичким односима постоји између многих држава. Постојала је и међу најстаријим племенима. Тамо су је истраживачи као што су Фрејзер, Малиновски, Леви Строс… уочили и о њој писали. Откривена је њена узрочност са међуплеменским ратовима и склапањима мира. Без обзира на то како су се сукоби завршавали константа је опстајала и њу ниједно племе или страна у сукобу није напуштала. Она је опстајала и то непроменљива до следећег сукоба или мира. У традиционалним сукобима константа је била одређена обичајима и ритуалном праксом. Са развојем савремених држава константа се није изгубила већ се само прилагодила развоју, прерастајући из стадијума обичајне традиционалне праксе у историјске доктрине. Савремени облик константе је задржао суштину старе: оправдана подозривост према супарницима.
Код озбиљних државника и држава константа је увек присутна. Данас можда и више него раније се о њој води рачуна код доношења значајнијих одлука. Историјска константа је ослобођења било каквих идеолошких премиса, али је кључни елеменат у вођењу државне и националне политике.
Ево примера са подручја Европе. Прво Беч сам, а од уједињења 1871. Немачке, заједнички, покушавају да завладају Европом. Два рата, светска, оба изгубљена, нису били довољни да се Немачка и сатрап Беч одрекну покушаја владавине. Покушавају, управо ових месеци, и трећи пут да учине нешто слично. Немачком покушају се увек супротставља – Енглеска. То је историјска константа без обзира на повремене идиличне односе. Око ове константе ће се преплитати сви други односи. Немачка ће, поучена прошлошћу, покушати да привуче Америку за савезника, али док буде жив и један Јеврејин од утицаја, поред осталог, Америка ће увек бити на страни Енглеза.
Постоје многобројни тактички, економски, трговински, културолошки и конфесионални разлози који одређују односе међу државама. Треба их узимати у обзир, али никад не заборављати једну ситницу – историјску константу. Наши политичари ње морају увек да буду свесни. Као и сваки чиновник запослен у министарству, државној управи, архиву, музеју, библиотеци, водопривреди, просвети.

ВЕЧНИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

[restrictedarea]

Српска историјска константа је одређена нашим географским положајем, традиционалним историјским везама, конфесијом, писмом и обичајима. Ове чињенице су наше предности, али и наше „мане“. Оне нам одређују пријатеље и непријатеље, без обзира на популарну, али у теорији и пракси неутемељену крилатицу „да у политици нема вечних пријатеља и непријатеља – вечни су само интереси“. Има их. Историја памти Русе као пријатељску константу. Што се тиче непријатеља, нема изненађења. Они су такође константа. Једино се њихов однос према нама мења у зависности од наше јачине или слабости. Кад смо јаки, они су сервилни. Кад смо слаби – они се острве.
Под маском да се Србима и Србији онемогући стварање „велике Србије“ (мада нико не уме да објасни ову кованицу) Србима је безочно отета или се отима територија (Стара Србија, Косово и Метохија, Република Српска Крајина), уз расписивање међународног тендера за расподелу (отимачину) преосталих крајева где живе Срби: Република Српска, Рашка, Срем, Банат и Бачка. Учесници у досадашњем разарању су познати: НАТО зликовци. Инспиратори злочина су: Беч и Ватикан. Исти који су наваљивали на наше претке, од принца Еугена Савојског са почетка 18. века, губернатора Босне и Херцеговине Калаја у 19. веку, до садашњег Валентина Инцка. Мењају се личности, политика не. Потискивање православља са Балкана, слабљење Српске православне цркве и свега што има придев српски је историјска константа. Записано је у њиховим вековним програмима који се чувају у архивима. Ако неко случајно заборави шта је циљ, да се подсети. Нису случајна писма и молбе Ватикана са почетка 18. века (1705, 1709) упућене Порти, да ако већ дозвољавају да католичке породице прелазе у подручје Ибарског Колашина где је већинско становништво православно, прво од њих захтевају да приме ислам. Необичан захтев, али разумљив са становишта обичајне и верске праксе. Хришћанима-католицима, хришћанско православље и молитва истом Богу били су блиски. Убрзо би постали православци. Ватикан „екуменски добронамеран“ је радије од хришћана католика правио муслимане, него што је желео да они остану хришћани, али православни. То је константа. Уз то историјска. Водимо рачуна поготово ових дана када службеници и дружбеници Ватикана желе да се екуменски, а под капом римског бискупа сјединимо. Народни песник зна чињенице које су садашњи „образовани“ заборавили и зато је записао изреку: „Латини су старе варалице!“ Песник је записао. Наши преци су изреку сачували. Ставимо је као обавезну лектиру у школске уџбенике или у приручнике за полагање државног испита. Да се не заборави.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. hvala… A da malo ‘produbimo’ temu ?! Otkud ta fobija kod Nemaca i Madjara prema Slovenima ? Zar sam Bec, pre nekoliko vekova, nije bio – vecinski slovenski grad ? Pa su oni, “konzumirani” od strane Latina – poceli da razvijaju ( od ‘manirizma’ ?!) – prezir prema svojoj braci i poreklu ?! A taj strah potice od toga, sto je Nemaca i Madjara bilo – jedna manjina prema citavom ‘okeanu’ slovesnskom ?! Pa ta manjina nije prezala ni od djavoljeg lukavstva radi svog odrzanja i – dominacije – uz ‘sadejstvo’ sa Vatikanom ?! I to je sustina, vecine ‘projekata’ “preumljivanja” koji se vekovima sprovode ?! Zar nije vladika Njegos pisao, kako “Jadni Slavjani – ne mogu bez ropstva…” ?!

  2. Ја не знам шта српска младеж а остали залудни грађани раде на овом сокоћалу али мој савет им је читајте. Ј се сећам кад сам ошао у школу имао сам утисак да ми немамо никакву историју осим народних песама а то су проглашавали као неко неодређено сећање народно. Међутим сад су доступни Одломци историје Срба, Путописи, Песме од Милоша Милојевића. На нашу жалост као уосталом и сад он је забрањен 1878. а његова историја срба од черихиљде петсто срана у рукопису није објављена као остала архива и записи су изгледа уништени или их је неко дрпио. Кажу чак да је краљ Александар наредио његовој родбини да се прекрстеу друго презиме кажу да су се сад поново вратили. Само да наведем један детаљ а то нема ни код Херодота да је Египат извршио инвазију са свијим Етиопцима да кажемо ондашњу Европу са војском од око 6ооооо војника која је обухватала данашњи блиски исток и Хелмско полуострво данашњи Балкан и Апенинско полуострво а то се десили на око 1500 год. пре нове ере па се питам дали можда онај такозвани Тројански рат не вуче сећања из тог доба где у данашњој грчкој није било ни Г од Грка. И још нешто језик је од Бога погледајте осврни те се све је ту.

  3. Ne treba sumnjati da postoje konstante u istoriji, pogotovo ako
    je dijalekticki razmatramo.
    Tako, od “stogodisnjeg” (u vreme Kosovskog boja) rata i neuspeha Engleza da preuzmu francusku krunu, opstaje animozitet Britanaca
    (prevashodno, Engleza) prema Francuzima (a ne i obratno).
    U doba pocetka industijske revolucije i “otkrica” uglja i
    parne masine, Englez je izjavio (i napisao), kako je Bog samo
    njih “nagradio” i omogucio im razvoj i moc. Pored notornih lazi
    o “civilizacijskim misijama” (gde je i toliko prolivene krvi i
    ubijenih) sirom sveta, doslo se do toga da Rusi ne mogu raspolagati tolikim prirodnim bogatstvima (kad je “Bog rekao drukcije”), posebno, ne u Sibiru. Tako je formulisana “strategija”
    zauzimanja svekolike Rusije. “Prirodna bogatstva”, Bogom danima,
    a ropski rad “nischima” (zato se “propoveda” da su Rusi i svi
    Sloveni, niza rasa, kojima anglosaksonci treba da upravljaju i vladaju) U ostvarenju stratekog cilja, prihvataju se “usluge”
    svih-Turaka, Francuza-Napoleona, Nemaca-Hitlera, koji ce ratovati,
    da bi Britanci uzivali “plodove”. U svemu i tokom vekova, pomenuti
    su bili i saveznici i neprijatelji, ali u svakom slucaju, dobro
    ako priblizavaju strateski cilj.
    [Primer Turske: Pored krvavog rata na Galipolju, Britanija je
    podrzaavla i podzava Tursku, jer je osvedocen, vekovni
    “neprijatelj, mog neprijatelja”. Tako je Grcka gurnuta u rat
    protiv Turske, da bi bila “prodata” a Turska se ucvrstila na
    pragu Evrope i cvrsto drzala Crno more i prolaz Rusima pod
    kontrolom.]
    Velika Britanija je izgubila SAD-koloniju, ali je nesumnjivo,
    da “njeni” mocnici ustvari upravljaju njom i odrzavaju je velikom
    silom ( gde sirotinja sluzi kao brojka, u vojnoj moci). Tako,
    SAD, na povrsini, imaju ulogu “moci imperije”, dok su “gazde” u
    senci.
    II svetski rat, priprema, trajanje i posleratna zbivanja, na
    najbolji nacin ilustruje istorijske konstante.
    [Britaija je uljuljkivala svet a podravala Hitlera u usponu,
    potom ubedila SAD da saveznici budu SAD-V.B.-(Francuska,
    umetnuta)-SSSR. Saradnaj je tako vodjena, das je SSSR podneo
    daleko najvece ljudske (da sto vise iskrvari) i materijalne zrtve,
    a na kraju slava je podeljena na cetiri dela, a potom SSSR ostao
    bez dobrog dela obecanog i ugovorenog obestecenja. Takodje, jos
    u toku rata, “saveznci” su izadvali SSSR i krsili potpisane ugovore, da bi “hladno zaratili” i pre pobednicke parade.]
    Na drugoj strani, rastu “Nemci”, pogotovo posle ujedinjenja
    1875. Brojni su faktori doveli do formirannja “kolektivnog
    karaktera” gde, njihova radinost, nije mit. Pored plodotvornog
    rada, buduci pod “niskim nebom” i potrebom prostora za industriju
    i gradove, odavno su u osvajanju evropskih-susednih prostora,
    videli resenje. Njihov “odnos” prema Slovenima, dolazi od Britanaca (kojima se i Hitler divio) i kompleksa, koji mozda
    cak vuku korena od porekla (Slovenskog).
    Tako, nemacka, anti-Slovenska konstanta postoji. Danas je ona
    vidljiva (a i Helmut Shmit je upozorio svoje sugradjane, nedavno)
    opet, kao i ranije.
    U tome, mi-Srbi stradamo, takodje konstantno, jer se na nama
    “sklapaju” kombinovani interesi (Nemacke i njene “mladje
    sestre”-Austrije, ratne snage, nemacke vojne strukture a dela
    “imperije”). Nalazimo se na Nemcima neophodnom putu (i Dunavu
    i Moravskoj dolini), na prostoru preko koga treba da se dalje
    sire, mali da bi, kao primer i pretnja, bili kaznjavani (pa
    nije slucajno sto nas “tretiraju” kao “male Ruse”. U svemu tome,
    “imperija” stoji iza, u korenu svih stereotipa – konstanta.
    [Da u Nemcima “ima slovenskog”, govori i element emotivnosti
    (pa se Srbima, i ne samo nama, treba svetiti za poraze) koga
    nema u “imperiji”.]
    Bilo bi dobro da razumemo sve konstante, jer je, i Nemcima,
    smesno, kad, naoko, ozbiljni ljudi i istoricari od ambicija,
    ubedjuju narod da smo mogli izbeci ratove, da smo se “okrenuli…”
    Da sve bude tragicnije, zbog ne-dijalektickog pristupa, ne
    vidimo da su ratovi bili pripremljeni i da su nam podmetani
    “upaljaci” (Sarajevo 1914 i 1991, “pakt” pa, “puc”, Racak, …).
    Medjutim, dok Nemacka deluje grubom silom (i nesporno, organizovanom vojnom masinom), “imperija” deluje varanjem, u
    svim varijantama, konstantnim ciljem.
    Dok svi mi, ne budemo svesni “konstanti”, necemo moci da se
    branimo, niti sprecimo budemo konsatntne i unistavajuce zrtve.
    Srboljub Savic

  4. Konstanata- Nikada od starog neprijatelja nema prijatelja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *